Kako ljudi obmanjuju sami sebeKako se ljudi nose sa ovim pozitivnim iluzijama? Zar im svakodnevna iskustva ne razbijaju te iluzije i ne teraju da se suoe sa realnou? Ako se neko, sa pogrenom predstavom o tome da je on genije kad je matematika u pitanju, upie na vii kurs i dobije niske ocene na testu, svakako bi se tako odagnale iluzije o tome da je talentovan za matematiku. injenica da su ljudi skloni tome da ovakve pozitivne iluzije zadre dui period, navela je psihologe da ispitaju strategije samo-obmanjivanja, koje su definisane kao mentalni trikovi kojim se ljudi pomau da bi verovali u stvari koje nisu istinite. Svakako, u pitanju su lana ubeenja za koja pojedinac eli da budu tana. Ove metode samoobmanjivanja su posebno vane u konceptu verovanja da je loe snanje od dobrog. Ako bi se ljudska percepcija samih sebe zasnivala u veoj meri na neuspesima umesto uspesima, veina bi verovatno mislila za sebe da je ispod proseka. Videli smo da je tano ono to je suprotno od ovoga. Samoobmanjivanje je niz kognitivnih trikova i strategija koje ljudi koriste da bi odbacili ili umanjili uticaj linih neuspeha i ostalih negativnih povratnih informacija. Sve dok su ljudi pristrasni, jai uticaj negativnih povratnih informacija moe da se kompenzuje uz pomo ovih mentalnih trikova na nain da ovek prihvata samo uspeh i pozitivne povratne informacije, dok se neuspeh i negativne povratne informacije stavljaju pod znak pitanja, diskredituju i zaboravljaju. Jedna strategija samo-obmane se zove lina pristrasnost (Gonzales et al., 1990; Weary, 1980; Zuckerman, 1979). Ovo je jedan uobiajeni nain interpretacije dogaaja (I tako i znaajan deo teorije atribucije pokuaj uoptenog objanjenja kako ljudi interpretiraju razliite vidove drtvenih deavanja i ishoda o emu e vie biti rei u Poglavlju 5). U osnovi, pojedinac preuzima zasluge za uspeh a ne prihvata krivicu za neuspeh. Na primer, dobra ocena na testu se prihvata kao znak da sam Ja zaista pametan i dobar u ovoj oblasti. Loa ocena se vie pripisuje spoljnim faktorima, poput neispavnosti, uenja pogrenih lekcija ili tome da osoba nije imala sree. (Setite se odeljka Kompromisi gde se govori o samohendikepiranju, koje omoguava da se preuzmu zasluge za uspeh ali ne i krivica za neuspeh.) Slina strategija se zasniva na skepticizmu i kritinosti u veoj meri prema negativnim povratnim informacijama nego prema pozitivnim.U nekoliko studija, istraivai su dali test svojim uenicima, a onda im nasumino rekli da su uradili ili veoma dobro ili jako loe test. Iako su svi radili isti test, uenici kojima je reeno da su dobro uradili test, procenili su ga kao dobar i efektivan, a oni kojima je reeno da nisu dobro uradili, smatrali su da test nije dobar i da je loe formulisan. (Kunda, 1990; Pyszczynski et al., 1985; Wyer & Frey, 1983). Ovakve taktike ljudima omoguavaju da izbegavanjem doivljavanja linog neuspeha, zadre svoje pozitivne iluzije. Ovome doprinose i osnovni mentalni procesi panje i pamenja zbog selektivnosti. Mnogi ljudi vie pamte dobre stvari u odnosu na loe, delom zato to vie razmiljaju o njima i seaju ih se. (Baumeister & Cairns, 1992; Crary, 1966; Kuiper & Derry, 1982; Mischel et al.,1976). Iako se sporadino provue kroz neiji um neki neuspeh ili kritika, ljudi ih obino zanemaruju, pa se radije seaju svojih uspeha i znaajnih momenata. Selektivno usmeravanje panje na dobre stvari moe da bude od pomoi u suzbijanju jaeg uticaja loih stvari na pojedinca. Kontrolisanje usmeravanja panje nazvano je junk mail theorija samo-obmane (Greenwald, 1988). Veoma esto se nepoeljna pota prepoznaje na osnovu koverte, pa se baca bez i da se otvori i proita sadraj. Na slian nain se

prepoznaju loe ili nepoeljne vesti kao takva od prvog trena i tako se ne provodi vreme razmiljajui o njima. Tako se umanjuje njihov uticaj i biva lake da se zaboravi. U narednoj strategiji koristimo se injenicom da su dobro i loe obino relativni, i kako je rasprava o drutvenom uporeivanju ve pokazala, sposobnost tranja 1 milju za 7 minuta sama po sebi nije niti dobra niti loa; njena procena zavisi od toga sa kim se uporeuje. Ako se poredi sa brzinom profesionalnih atletiara, ova brzina je veoma mala, ali u poreenju sa brzinom srednjovenog bankara sa vikom kilograma, verovatno je sjajno. Ljudi ovu situaciju mogu da preokrenu u svoju korist paljivim odabirom grupe sa kojom se porede. Najvie se poklanja panja onima koji su za nijansu gori od nas, jer se zbog takvih poreenja oseamo dobro. (Crocker & Major, 1989; Taylor, 1983; Wills, 1981). Japanska izreka kae: Tua beda slatka je kao med. Slino tome, ljudi su skloni da stvaraju iskrivljenu sliku o drugima kako bi sebe ubedili da su njihove dobre osobine neobine a mane oubiajne, kao i kod mnogih ljudi. (Campbell, 1986; Marks, 1984; Suls & Wan, 1987). Na primer, ako si muziki nadaren ali ima problem sa ispunjenjem rokova, moe se desiti da pomisli kako je tvoj talenat redak a osobina odlaganja obaveza je veoma esta kod svih ljudi. Tako tvoja negativna osobina deluje umanjeno, a dobra osobina je posebna. Jo jedna strategija se oslanja na injenici da su mnoge definicije dobrih osobina nepotpune pa ljudi mogu da biraju onu po kojoj oni sami izgledaju dobro(Dunning et al., 1989, 1991, 1992, 1995). Mnogi od nas ele da budu dobar i romantian partner, na primer, ali ta to zapravo ini romantinog partnera? Jedna osoba moe da smatra da je ona takav partner jer je uviajna, druga jer ume da slua druge ljude. Neki drugi mogu misliti da su dobri romantini partneri jer su zabavni ili se lako uklapaju sa drugima, ili su dobri u krevetu, ili poverljivi, ili umeju da se kontroliu. Ovaka promenjiv kriterijum moe da objasni kako to moe svako da bude iznad proseka. Poslednjih dekada ameriko drutvo je uloilo dosta truda na podizanje samopouzdanja, posebno kod dece kolskog uzrasta, i nekih drugih grupacija za koje je smatrano da im je to potrebno. To je uraeno u nadi da se moe dobiti mnogo iz jakog samopouzdanja. Da li e jako samopouzdanje pomoi ljudima da bolje napreduju u koli? Mora li da voli prvo sebe da bi mogao da voli i druge? Da li e jako samopouzdanje dovesti do prevazilaenja predrasuda, nasilja, zloupotrebe droge i ostalih zala? Mnogi rezultati su bili razoaravajui. Ljudi sa jakim samopouzdanjem zaista govore da su pametniji, uspeniji, imaju vie prijatelja, bolje ostvaruju veze sa suprotnim polom, i lepe izgledaju od ostalih, ali objektivne mere govore da oni to zapravo nisu. esto jako samopouzdanje podie svest jedino o tome da smo legende jedino u svojoj glavi. Na primer, mnogi ljudi sa jakim samopouzdanjem tvrde da su izuzetno inteligentni, ali na IQ testovima inteligencije ne pokuzuju bolje rezultate od onih ljudi sa manje samopuzdanja. (Gabriel et al., 1994). Isto tako tvrde i da su lepi od ostalih, , ali kad istraivai zadaju ljudima da procene ko je lepi sa slike, ljudi sa jaim samopouzdanjem se ne rangiraju bolje od ostalih. (Bowles, 1999; Diener et al., 1995; Gabriel et al.,1994; Miller & Downey, 1999). Oni misle da dobro izgledaju, ali niko drugi to ne uvia. Uenici sa jaim samopouzdanjem, dodue, imaju neznatno bolje rezultate od ljudi sa manjim samopouzdanjem, ali jako samopouzdanje ne vodi do dobrih ocena. (Bachman &

Benefiti samopouzdanja

OMalley, 1977, 1986; Baumeister et al., 2003; Forsyth & Kerr, 1999; Maruyama et al., 1981; Pottebaum et al., 1986; Rosenberg et al., 1989; Scheirer & Kraut, 1979; Skaalvik & Hagtvet, 1990; Wylie, 1979). Ako ve postoji veza, onda je u suprotnoj relaciji: dobre ocene i uspeh u koli vode do jakog samopouzdanja. Kako smo ve videli u Poglavlju 1, injenica da postoji korelacija oteava utvrivanje ta je emu uzrok. Jako samopouzdanje i dobre ocene jesu u korelaciji (mada slaboj), ali studije koje prate due vreme svoje ispitanike, utvruju da jako samopouzdanje nije uzrok, ve ishod, dobrih ocena. Kad je u pitanju slaganje sa drugima, ljudi sa jakim samopouzdanjem veruju da ostavljaju jak utisak na ostale i da se dopadaju drugima, ali zapravo ne postoji nikakva razlika u odnosu na to kako ih drugi ljudi doivljavaju. (Adams, Ryan, Ketsetzis, & Keating, 2000; Battistich, Solomon, & Delucchi, 1993; Baumeister et al., 2003; Bishop & Inderbitzen, 1995; Brockner & Lloyd, 1986; Buhrmester et al., 1998; Campbell & Fehr, 1990; Glendenning & Inglis, 1999; Keefe & Berndt, 1996). Ako i postoji neki uticaj, to jedino moe biti u injenici da ljudi sa jakim samopouzdanjem umeju da budu nekad neprijatni i da odbacuju ljude oko sebe zbog svog superiornog miljenja o sebi. (Heatherton & Vohs, 2000; see also Colvin, Block, & Funder, 1995). Seksualna aktivnost je jo jedan jako bitan meuljudski odnos. Da bi sta shvatili u kakvoj je vezi sa samopouzdanjem, proitajte Socijalni aspekat seksualne aktivnosti.

Socijalni aspekat seksualne aktivnostiDa li postoji veza izmeu samopouzdanja i seksualne aktivnosti? Vie je razloga da se pretpostavi da ima. S jedne strane, ljudi sa slabim samopouzdanjem su osetljiviji u pogledu socijalnih uticaja, od ljudi koji imaju jako samopouzdanje, to predstavlja utvreni vid ponaanja koji su socio-psiholozi poeli da istrauju 1950-ih (Brockner, 1983; Janis,1954; Janis & Field, 1959). Ovo je navelo mnoge strunjake da gaje nadu da poveanje samopouzdanja kod mladih omoguava da se odupru pritisku svojih vrnjaka da ponu aktivno da upranjavaju sex. Naroito su smatrali da je devojke sa malim samopouzdanjem lako nagovoriti na seksualne radnje, pre nego to su one same spremne. Ipak, dokazi ne pokazuju da jako samopouzdanje pomae mladima da se odupru ranijem stupanju u seksualne odnose. U jednoj opirnoj i lepo sprovedenoj studiji je vreno merenje samopouzdanja kod vie od 1000 dece uzrasta od 11 godina; 10 godina kasnije istim osobama je postavljeno pitanje da li su stupili u seksualne odnose do 15 godine. Meu mukarcima nije postojala veza izmeu samopouzdanja i ranog stupanja u seksualne odnose. Kod ena je postojala veza ali u suprotom odnosu od onog koji je predvien. Devojice sa jaim samopouzdanjem u 11 godini su ee stupale u ranije seksualne odnose (do 15 godine) (Paul et al., 2000). Ostale, pak studije nisu uspele da pronau povezanost. (Langer & Tubman, 1997; McGee & Williams 2000). Veina ljudi u naem drutvu smatra da su deca mlaa od 15 suvie mlada da stupe u seksualne odnose. Istraivanja pokazuju da veina poinje da upranjava seks

kasnije. Stoga su ljudi koji ostaju nevini do 20 godina ciljna grupa. Da li postoji veza izmeu nevinosti i samopouzdanja? Odgovor je da, ali se povezanost razlikuje u zavisnosti od pola. Za mnoge ene je nevinost vrlina i one su na to ponosne. Kod mukaraca to nije vrlina i mnogi nevini mukarci se stide toga. Neki mogu smatrati da nisu uspeli da se dopadnu enama. Ovo se posebno odnosi na one mukarce koji su u godinama kad veina njihovih vrnjaka aktivno upranjava seks i ima stalne devojke. Tako da se moe rei da izmeu slabog samopouzdanja i nevinosti postoji veza kod mukaraca, ali ne i kod ena (Sprecher & Regan,1996; Walsh, 1991). Za oba pola, ali posebno za ene je komplikovano donoenje odluke o stupanju u seksualne odnose, zbog potencijalnog rizika od neeljene trudnoe. Strah od trudnoe je tokom istorije bio jako vaan faktor u suzdravanju ena od upranjavanja seksa. S ove take gledita, jako samopouzdanje moe predstavljati dodatni faktor rizika, jer ene sa jakim samopouzdanjem zanemaruju ili ignoriu mogui rizik. Jako samopouzdanje je esto povezano sa oseajem da je ta osoba posebna ili bolja od drugih i doprinosi miljenju da se loe stvari meni nee desiti. U jednoj studiji, neke ene ispitanice su navele listu svojih seksualnih aktivnosti, ukljuujui i to da li su preduzimali mere zatite od neeljene trudnoe. Potom su ocenjivale mogunost da ostanu u drugom stanju protiv svoje volje. ene sa jakim samopouzdanjem su u osnovi vodile jednak seksualni ivot kao i one sa slabijim samopouzdanjem, ali su ove prve smatrale sebe bezbednijim (Smith et al.,1997). Istraivai su doli do zakljuka da visko samopouzdanje kod ena dovodi do podcenjivanja rizika od seksa.

Jako samopouzdanje ima dve osnovne benefiti (Baumeister et al., 2003). Prvi je preuzimanje inicijative. Jako samopouzdanje uvruje uverenje da ti moe da uradi pravu stvar i da treba da se ponaa u skladu sa svojim sudom. Ovakvi ljudi su spremniji da govore u grupama i skupovima. Spremniji su da prilaze drugim ljudima i da sklapaju nova prijateljstva. Spremniji su da se ponaaju u suprotnosti sa savetima drugih i po svom nahoenju. Bolje se odupiru tuem uticaju. Takoe su spremniji da vie eksperimentiu u seksu, sa drogama i ostalim aktivnostima. Ovo je razoaravajue u suprotnostima sa ciljevima istraivaa i psiho-terapeuta koji su se nadali da e visoko samopouzdanje omoguiti mladima da se odupru upravo ovakim iskuenjima. Druga prednost jakog samopouzdanja je to to se tako dobro oseamo. Jako samopouzdanje je poput rezervoara dobrih emocija koje pokreu pojedinca. Kad se nesrea srui na glavu, poput trauma ili neuspeha, lake je uzdii se sa jakim samopouzdanjem, jer je to resurs koji nam pomae da prevaziemo loa oseanja. Ljudi sa slabijim pouzdanjem nemaju ovaj resurs i stoga njih nesree tee pogaaju. Ukoliko ne uspeju iz prve, ljudi sa jakim samopouzdanjem su spremniji da se vie potrude i pokuaju opet, dok oni drugi najverovatnije odustaju. U irem smislu, ljudi sa jakim samopouzdanjem su sreniji (e.g., Diener & Diener, 1995). . Preuzimanje inicijative i dobar oseaj su svakako pozitivni benefiti, iako su mnogo manje od onoga emu su se mnogi istraivai nadali. Samopouzdanje nije reenje za neke psiholoke i socijalne problem, ali mogu biti od pomoi. Ljudi su prilino motivisani da zatite i poveaju svoje pouzdanje. Zaista, uveriemo se da se mnogi ustaljeni oblici ponaanja i miljenja koje su sociopsiholozi prikazali u svojim istraivanjima, zasnivaju na elji da se odri sampouzdanje pojedinca. Ali zato je to tako? Prethodni deo je pokazao da jako samopouzdanje zaista ne prua puno prednosti u objektivnom smislu. Zato je onda ljudima stalo do samopouzdanja ako ono jedino podstie na preuzimanje inicijative i izaziva dobar oseaj zadovoljstva?

Zato nam je stalo?

Jedan od bitnih odgovora koji se tiu teme knjige je da su unutranji procesi u slubi meuljudskih odnosa. Moda dobro miljenje o sebi i nema neki veliki znaaj (naroito po osnovnom biolokoj funkciji unapreenja opstanka i razmnoavanja), ali sticanje drutvene prihvaenosti ima. Iz te perspektive, samopouzdanje je osnovna mera koliko si drutveno prihvatljiv. Zavreuje panju i injenica da se samopouzdanje zasniva na razlozima na osnovu kojih grupa nekog prihvata ili odbacuje: privlanost, kompetencija, dopadljivost i moralne norme. Mnogi ljudi i grupe izbegavaju ili odbacuju one koji nisu atraktivni, kompetentni, dopadljivi ili imaju drugaije moralne norme. Istraivanje pokazuje da poveanje samopouzdanja proistie iz drutvene prihvaenosti, dok odbacivanje moe da ugrozi ili oslabi samopouzdanje (Leary, Tambor, Terdal, & Downs, 1995; also Leary & Baumeister, 2000). Ovakvo vienje samopouzdanja povezanog sa drutvenom prihvaenosti zove se teorija sociometrije. Sociometar je merilo koliko je neko poeljan kao ljubavni partner, lan tima ili radnik, kolega, ili u nekom drugom pogledu. U ovom smislu sociometar je samopouzdanje, jer ono meri osobine koje neko poseduje a koje su u skladu sa tim da bi bio drutveno prihvaen. Teorija sociometrije objanjava zato su ljudi toliko zaokupljeni samopouzdanjem: pomae ljudima u dugom putu ka drutvenoj prihvaenosti. Mark Leary, autor sociometrijske teorije, uporeuje samopouzdanje sa meraem goriva u autu. Mera goriva moe delovati beznaajno jer on ne pokree auto. Ali prua vanu informaciju da li ima dovoljno goriva u automobilu. Ba kako se vozai brinu da je mera stalno iznad nule, tako se i ljudi ponaaju brino da ouvaju svoje samopouzdanje. Teorija sociometrije nije jedino mogue objanjenje zato ljudi toliko pridaju znaaj samopouzdanju. Jo jedna jednostavnija teorija je da jako samopouzdanje izaziva dobar oseaj (kao to je istaknuto u prethodnom delu), a kako ljudi ele da se dobro oseaju, ele da zadre svoje samopouzdanje. Kompleksnija varijanta ove teorije uvodi teoriju upravljanja terorom (pomenutom u Poglavlju 2), koja se zasniva na uverenju da je ljudski strah od smrti u osnovi svih ljudskih tenji. Zastupnici ove teorije smatraju da jako samopouzdanje pomae ljudima da se zatite od straha od smrti, pa oni koriste samopouzdanje da bi izbegli saznanje da e umreti(Greenberg, Solomon, & Pyszczynski, 1997). Fokusiranjem na prednostima jakog samopouzdanja moe se stei utisak da je jako samopouzdanje uvek pozitivno. Meutim, prednosti jakog samopouzdanja mogu se izbalansirati suprotnim osobinama, kao to je sluaj sa kompromisima. Negativni aspect jakog samopouzdanja moe biti vidljiv u obliku narcisizma, line osobine koja je povezana sa jakim samopouzdanjem, ali istie samo njegov negatini aspect. Osobina narcisizma je zasnovana na grkom mitu o Narcisu, mladiu koji se zaljubio u sopstveni odraz u vodi i nije nita drugo radio samo je zurio u svoj odraz dok nije umro. U psihologiji, narcisizam se odnosi na preteranoj ljubavi prema sebi samom i sebinou. Narcisti imaju dobro miljenje o sebi, pa su zbog toga skloni tome da iskoriavaju druge ljude. Narcisizam nije isto to i jako samopouzdanje, ali je u bliskoj vezi. Verovatno najjednostavniji nain da se razume ova povezanost je da narcisizam shvati kao podskup skupa jako samopouzdanje. Odnosno, svi narcisisti imaju jako samopouzdanje, ali i mnogi ljudi imaju jako samopouzdanje a nisu narcisoidni. Da se naglasi, postoji izvesna kontradiktornost u pogledu samopouzdanja narcsisa. Oni se esto ponaaju superiorno u odnosu na druge i izgleda da misle da zasluuju bolji tretman od ostalih, ali je kliniki psiholog mislio ( neki i dalje tako

Da li je jako samopouzdanje uvek pozitivno?

misle) da ovo egoistino ponaanje predstavlja masku koja krije tajna oseanja nesigurnosti i slabog samopouzdanja. Ipak, istraivanje nije urodilo plodom kad je re o tome da li narcissi imaju slabo samopouzdanje; zaista deluju samouvereno. Jedina oblast u kojoj se ne rangiraju visoko je o da se drugima dopadnu, na ta su narcissi ravnoduni. Bitnije im je da im se dive od toga da se dopadnu drugima i oni ele i ekuju od drugih da im se dive(Morf & Rhodewalt, 2001). Narcisi su agresivniji i nasilniji od ostalih(Bushman & Baumeister, 1998, 2002; Bushman et al., 2003). Naroito ele da im se dive i skloni su agresiji kad ih kritikuju.Pokret za jaanje samopouzdanja se nadao da e se jaanjem samopouzdanja smanjiti aresija, ali nema nikakvih dokaza da se to i deava. Jako samopouzdanje (ne samo narcisoizam) je povezano i sa jakim predrasudama (Aberson et al., 2000; Crocker & Schwartz,1985). Ljudi koji imaju lepo miljenje o sebi mogu misliti i da je njihova grupa bolja od drugih, pa su oni skloni diskriminaciji u korist svoje grupe u veoj meri od drugih. Narcisi su i loi partneri u mnogo pogleda(Buss & Shackelford, 1997; Campbell, 1999, 2005; Campbell & Foster 2002; Campbell et al., 2002). On obino pristupa vezi sa stavom ta ja od toga dobijam? i tako i ne pokuava da izgradi trajni intimni odnos sa drugom osobom. Oni pokuavaju da se drue sa glamuroznim ljudima, jer misle da e i oni pored njih izgledati glamurozno. Oni pristupaju vezama kao da je to igra, to im omoguava da zadre nadmo bez da ulau puno sebe. Skoni su prevarama; ako se pojavi poeljniji partner, nee mnogo oklevati da ostave starog partnera da bi ostvarili vezu sa novim. U irem smislu oni nisu tako verni kao drugi partneri. Skloni su tome da iskoriste svog partnera kad im se ukae prilika za to. Takoe, esto misle da zasluuju nekog boljeg, pa iako imaju dobru vezu, oni ne prestaju da tragaju dalje za poeljnijim partnerom. Voleti nekog ko voli samog sebe nije ni malo zabavno, jer vas taj neko moe ostaviti zbog nekog drugog.(vidi Campbell, 2005). Kao to moemo videti, veina negativnih posledica jakog samopouzdanja odraava se u odnosu sa drugima. U pogledu kompromisa, jako samopouzdanje ima i dobrih i loih strana, ali one nisu pravilno rasporeene. Prednosti neijeg jakog samopouzdanja se obino odnose na samu osobu, dok cena istog pada na drugu osobu. Prethodni deo se odnosio na to da ljudi sa jakim samopouzdanjem imaju sklonost ka preuzimanju inicijative za razliku od drugih. U irem smislu, inicijativa moe da bude pozitivna, ali takoe moe da ima i antisocijalnu notu. Istraivanja o noasilnicima, na primer, poivaju na staroj ideji da nasilnici pate od slabog samopouzdanja, ali je dokazano da to nije tano. U najpaljivije izvedenim studijama je otkriveno da nasilnici maju jako samopouzdanje kao i njihovi sadrunici u muenju rtve; ali i ljudi koji se suprotstave nasilnicima kao i oni koji stanu na stranu rtve, takoe imaju jako samopouzdanje (Olweus, 1994; Salmivalli et al., 1999). Ovakav oblik ponaanja prikazuje obostranu inicijativu. Ljudi koji imaju dobro miljenje o sebi esto preuzimaju inicijativu u korist ili loih dela (ugnjetavanje drugih) ili u dobre svrhe (pruanje otpora nasilnicima i pruanje zatite rtvama nasilja). Slabo samopouzdanje imaju uglavnom tve; u stvari, uloga rtve je uglavnom pasivna i bez inicijative. Neposustajanje pred neuspehom isto tako odrazumeva vid inicijative (kao i resurs dobrog oseanja koje pomae u prevazilaenju neprilika setite se da su dobra oseanja druga prednost jakog samopouzdanja). Mnoge studije su dole do zakljuka da su ljudi sa jakim samopouzdanjem skloni u veoj meri da nastave

dalje uprkos poetnom neuspehu, za razliku od onih sa slabim samopouzdanjem. (Perez, 1973; Shrauger & Sorman, 1977). Opte uzev, pretpostavljamo da je to dobra stvar, jer su anse za uspeh vee ako nastavlja iznova umesto da se odustaje. Ipak, poneki pokuaji su potpuno beznadeni i izazivaju vei neuspeh ako se nastavlja dalje. Pomislite na fudbalskog trenera koji uporno poziva igraa koji nita ne radi jer suprotni tim zna da se odbrani od njega; ili investitora koji uporno polae svoj novac na tvrtku koja uporno gubi; ili na naunika koji pokuava da dokae teoriju koja je potuno netana. Ljudi sa jakim samopouzdanjem su skloni i ovakvim grekama. Njihovo neposustajanje pred neuspehom moe biti jednako i dobra i loa stvar(JanoffBulman & Brickman, 1982; McFarlin, 1985; McFarlin et al., 1984; Sandelands et al., 1988). Generalno, ljudi sa jakim samopouzdanjem lake izlaze na kraj sa ovakvim situacijama i bolje koriste informacije o tome kad da nastave i suprotno tome, kad da se preusrede na neto drugo(DiPaula & Campbell 2002; McFarlin, 1985).