Sanitarne Deponije i Njihova Uloga u Upravljanju Otpadom

8/13/2019 Sanitarne Deponije i Njihova Uloga u Upravljanju Otpadom

1/17

Page 1

2012

Stevan Vukovi 253/2009

Visoka tehnika kola strukovnih studija,

Kragujevac

5/29/2012

Sanitarne deponije i njihova ulogau upravljanju otpadom


2/17

Sanitarne deponije i njihova uloga u upravljanjuotpadom

2012

2

Sadraj

1.UVOD ........................................................................................................................................... 1

2. ODRIVI RAZVOJ I UPRAVLJANJE OTPADOM ............................................................................. 4

3.VRSTE I DEFINICIJE OTPADA ........................................................................................................ 5

4.INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM ......................................................................... 6

5.KARAKTERISTIKE SANITARNIH DEPONIJA .................................................................................. 7

6. IZVOENJE SANITARNE DEPONIJE I NJENI DELOVI ..................................................................

11

7. ZAKLJUAK ................................................................................................................................. 16

8.LITERATURA ............................................................................................................................... 17


3/17


2012

3

1.UVOD

Brojna smetilita, divlje deponije, prekrivale su 70-tih godina prostor cele Zapadne Evrope.Uvoenjem i sprovoenjem zakona o otpadu, koji su esto upotpunjavani brojnim aktima i

pravilnicima, danas su tamo samo strogo kontrolisane sanitarne deponije.

Sanitarna deponija je sanitarno- tehniki prostor na kome se odlae vrsti otpad koji se ne moeiskoristiti (reciklirati, kompostirati, koristiti kao gorivo...). To je potpuno zatvoren i kontrolisansistem koji podrazumeva:

Izgradnju po sebne podloge u cilju zatite tla od procednih voda, Sakupljanje i tretman procednih voda, Sakupljanje i zbrinjavanje deponijskog gasa uz potovanje propisa o koliini zagaivaa

(lebdee estice, hloridi, floridi, teki metali, SO2, NOx)

Putem deponija, u z odravanje specijalnih tehnolokih i sanitarnih pravila, obezbeuje se u potpunosti zatita okoline od zagaenja, te eliminiu i druge negativne posledice prisutne nasmetilitima.

Alternativa putem deponija uvek je nuna bez obzira da li se primenjuje i neki drugi metod, budui da svaka metoda daje deo konanog produkta koji se mora deponovati.

Na kraju svog radnog veka deponije se moraju sanirati, da bi se omoguilo korienje zemljitaolakala kontrola zagaenja po zatvaranju deponije.

Upravljanje o tpadom podrazumeva: prevenciju nastajanja otpada, ponovno iskorienje ireciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korienje otpada kao energenta,razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada, sanaciju neureenih smetlita, razvijanje svesti oupravljanju otpadom... Organizovanim i dobro osmiljenim sistemom upravljanja otpadom, postiu se pozitivni ekonomski efekti i smanjuju negativni uticaji na ivotnu sredinu, zdravljeljudi, biljni i ivotinjski svet, predele i prirodna dobra od posebnog znaaja.


4/17


2012

4

2. ODRIVI RAZVOJ I UPRAVLJANJE OTPADOM

Odrivi razvoj je postao jedna od najznaajnijih svetskih paradigmi s kraja prolog i poetkaovog veka. Odrivi razvoj predstavlja neopozivi politiki diskurs koji okupira ne samo politiknego i iru javnost. To je programakcije za globalne i lokalne promene u ekonomskom idrutvenom razvoju i zatiti ivotne sredine. Kad govorimo o odrivom razvoju, neizostavan iizuzetno vaandeo ove teme je upravljanje otpadom. Otpad je svaki onaj materijal koji jeneeljen i nema upotrebnu vrednost, te stoga biva na razliite naine odbacivan. Upravljanjeotpadom jeste sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja,

transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja.

ovek je oduvek proizvodio otpad, meutim sa industrijalizacijom drutva,kao i neracionalnimkorienjem resursa, suoeni smo i sa sve veom proizvodnjom ot pada. Koliina proizvedenogotpada predstavlja jedan od kljunih pokazatelja neodrivih drutava i zajednica, gde savremeniivotni stilovi podstiu na izuzetno visok nivo proizvodnje otpada. Preterana proizvodnja otpada,kao i neadekvatno upravljanje njime, prepoznato je kao jedan od kljunih problema zatiteivotne sredine, koji istovremeno predstavlja veliku opasnost po ovekovo zdravlje.

Upravljanje otpadom ne tie se samo drave, nego i svih njenih graana u najirem moguesmislu. Prepreke koje se susreu u ovoj oblasti su kompleksne i raznovrsne i kreu se od onihinfrastrukturalnih, ekonomskih, drutvenih, upravljakih, pa sve do onih koje se tiu postojanjaili nepostojanja pravnog i institucionalnog okvira i pravilne primene regulative u ovoj oblasti.

Pod otpadom se podrazumeva svaki material ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslune ili druge delatnosti, predmeti iskljueni iz upotrebe, kao i otpadne materikoje nastaju u potronji i koje sa aspekta proizvoaa, odnosno potroaa nisu za dalje korieni moraju se odbaciti.

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najveih problema sa aspekta zatiivotne sredine Republike Srbije i iskljuivo je rezultat neadekvatnog stave drutva premotpadu. On se prvi put javio u period ubrzane industrijalizacije zemlje koga je pratila realnaopasnost od iscrpljivanja nekih stratekih resursa u vrlo kratkom vremenskom periodu progresivni rast ukupne koliine svih vrsta vrstog otpada.


5/17


2012

5

3. VRSTE I DEFINICIJE OTPADA

Ot pad se deli na vie naina i to prema:

sastavu mestu nastanka toksinosti.

Opasan otpad je onaj otpad koji ima bar jedno od svojstava koje ga ine opasnim ( eksplozivnost,zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonostkoroziji, u kontaktu sa vazduhom ili vodom osloba a toksine supstance ), kao i ambalaa u

kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad. Neopasan otpad je onaj otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

Inertni otpad je otpad koji nije podloan bilo kakvim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama, ne rastvara se, ne sagoreva

Komunalni otpad je otpad iz domainstva i komercijalni otpad, odnosno, otpad koji se sakuplsa odreene teritorijalne celine u skladu sa propisima i planovima optine.

Kuni otpad je otpad iz domainstva koji se svakodnevno sakuplja, kao i posebno sakuplje

otpad iz domainstva (kabasti, batenski itd.). Komercijalni otpad je onaj otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama ili drugiminstitucijama koje se bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, rekreacijom,zabavom itd.

Biodegradabilni otpad je otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao to shrana i batenski otpad, papir, karton

Ambalani otpad je svaka ambalaa ili ambalani material koji ne moe da se iskoristi prvobitne svrhe.

Industrijski otpad je otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osimotpada iz rudnika ili kamenoloma.


6/17


2012

6

4. INTEGRALNI SISTEM UPRAVLJANJA OTPADOM

Upravljanje otpadom predstavlja sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom uokviru sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor natim aktivnostima i brigu i postrojenjima za upravljanje posle zatvaranja.

Visoki trokovi, neracionalna organizacija, nizak kvalitet usluga i nedovoljna briga za okolinrezultat su poraznog stanja u organizaciji upravljanja otpadom.

Otpad i postupanje sa istim javnost je spoznala kao problem. Meutim, ona ga ne osea i ndoivljava kao svoj nego kao tu i za ije je reavanje zaduen neko drugi drava, lokalna

samouprava, industrija itd. U najveem broju sluajeva, spremnost na uee kada je u pitanovaj problem, javnost pokazuje samo kada je sama ugroena ili ukoliko je sama zainteresovanaza njegovo reavanje.

U Srbiji je praktino jedini nain upravljanja otpadom odlaganje na lokalne deponije koje sveoma malo izuzetaka ne zadovoljavaju ni osnovne higijenske i tehniko tehnoloke uslove, a pored svega neka od postojeih odlagalita su praktino popunjena. Prema postoje em stanju,vrlo malo je deponija koje se mogu ukljuiti u sanitarne. Integralni sistem upravljanja otpadom

predstavlja niz delatnosti i aktivnosti koji podrazumeva:

prevenciju nastajanja otpada smanjenje koliine otpada i njegovih opasnih karakteristika tretman otpada planiranje i kontrolu delatnosti i procesa upravljanja otpadom transport otpada uspostavljanje, rad, zatvaranje i odravanje postrojenja za tretman otpada monitoring savetovanje i obrazovanje u vezi delatnosti i aktivnosti na upravljanju otpadom

Ovaj sistem se zasniva na izboru i primeni efikasnih tehnologija kojima se ostvaruju specifinciljevi upravljanja otpadom uz odgovarajuu izgradnju zakonske regulative. Osnovni predusloza uspenu implementaciju i funkcionisanje integralnog sistema upravljanja otpadom je odreehijerarhijsko odvijanje aktivnosti u okviru njega.


7/17


2012

7

Slika 1- Hijerarhijsko odvijanje aktivnosti u okviru upravljanja otpadom

5. KARAKTERISTIKE SANITARNIH DEPONIJA

Osnovna uloga sanitarne deponije je da sigurno, trajno, kontrolisano i organizovano zbrineotpad. Pored zbrinjavanja otpada, daleko veu i znaajniju ulogu deponija ima u razvoju celogsistema upravljanja otpadom poevi od spreavanja nastanka otpada, odvojenog prikupljanjaotpada, razliitih sistema njegovog iskoriavanja i obrade do konanog odlaganja na deponiju.

Tehniko tehnoloke karakteristike sanitarne deponije su: nepropusni slojevi ispod, sa strane i iznad odloenog otpada, drenani sistem za prikupljanje procednih voda, ureaj za preiavanje procednih voda, sistem za odvodnjavanje deponijskog plina, mehanizacija za kompaktiranje otpada i prekrivanje otpada inertnim materijalom,


8/17


2012

8

postrojenje za proizvodnju elektrine ener gije, vage za merenje dovezenog otpada, ureaj za pranje tokova i donjeg trapa vozila za transport otpada i niz drugih ureaja u slubi pravilnog i okolinski prihvatljivog upravljanja sistemom

odlaganja otpada

Ekoloke karakteristike sanitarne deponije:

otpad se zbrinjava na okolinski prihvatljiv nain na prostoru koji je maksimalno izolovaod okoline i uz ureaje koji garantuju minimalan uticaj na tlo, vode, vazduh, floru, faunkulturno- istorijsko nasljee,

vri se stalni monitoring kvaliteta vazduha,vode, tla, buke, nakon zavretka odlaganja, fazno, vri se ozelenjavanje

Socijalne karakteristike:

vlasnici kunog otpada su sigurni da se njihov otpad zbrinjava na nain da im nee bitugroeno zdravlje i imovina (poljoprivredna i umska zemljita, vode, stambeni objektiitd.)

otvara se mogunost zapoljavanja i razvoj malog biznisa.

Ekonomske karakteristike:

za odloeni otpad plaa se naknada po sistemu zagaiva plaa, za opravdanost investicije potreban je broj od minimum 150.000 korisnika.

Sanitarna deponij a je higijenski, zdravstveno i okolinski prihvatljiv nain zbrinjavanja otpada ali,sanitarna deponi ja je veoma skup objekat ogranienog kapaciteta prihvatanja otpada. Sa ovakoskupim i znaajnim objektom treba postupati racionalno.Cilj je da deponija to due traje. Da bideponija komunalnog otpada to due trajala potrebno je razviti sistem odvojenog prikupljanja iiskoriavanja otpada (ponovna u potreba, reciklaa,kompostiranje i dr.).

Stanovnitvo i njihov odnos prema otpadu igra kljunu ulogu kod razvoja sistema odvojenog prikupljanja otpada. Stanovnitvo treba nai svoj interes u upravljanju otpadom koji nije samo

zdravstveni i ekoloki ve i ekonoms ki. Da bi se stanovnitvo ukljuilo u sistem upravljanjaotpadom potrebno je uvesti ed ukaciju stanovnitva i podsticajne mere.

Koncepcija sanitarne deponije je formirana u cilju reavanja konanog odlaganja vrstiotpadnih materija na nain koji omoguuje potpunu zatitu zdravlja stanovnitva uz maksimalnouvanje ivotne sredine.


9/17


2012

9

Upravlj anje vrstim komunalnim otpadom se odvija u skladu sa odredbama definisanim urelevantnim pravnim aktima.Izgradnja sanitarne deponije je odreena zahtevima definisanim u Pravilniku o kriterijumima odreivanje lokacije i ureenju deponija otpadnih materija (Slubeni glasnik Republike Srb br. 54/92) koji odreuje nain izbora lokacije deponije kao i potrebne tehnike i tehnoloke me

Procedura izbora lokacije i izrade projektne dokumentacije za sanitarne deponije, bilo regionalneili optinske je sloen postupak koji sprovode strune organizacije i optinski organi iorganizacije.

Procedura izgradnje sanitarne deponije se sastoji iz vie faza:

Izbor i odreivanje lokacije deponije, izrada i donoenje urbanistike dokumentacije, izrada tehnike dokumentacije, izgradnja deponije.


10/17


2012

10

Slika 2-Izgradnja deponije


11/17


2012

11

6. IZVOENJE SANITARNE DEPONIJE I NJENI

DELOVI

Deponija se sastoji od dve zone i to:

Prijemno - otpremne zone i Zone deponovanja otpada.

Prijemno - otpremna zona obuhvata:

Manipulativni prostor (parking - prostor, kolske vage, prostor za pranje vozila, bazen zadezinfekciju, garae za vozila, ulaz u deponiju sa kapijom, portirnicom i sl.), i

Upravni objekat deponije (kancelarije, laboratorija, sanitarni vorovi, garderoba zazaposlene i drugi objekti u skladu sa propisima o zatiti na radu).

Zona deponovanja obuhvata:

prostor za deponovanje otpada, prostor za smetaj postrojenja i prateih objekata za druge naine tretiranja otpada

(recikliranje, spaljivanje, kompostiranje i dr.), interne saobraajnice, kanalsku mreu za odvoenje povrinskih voda, drenau za odvoenje filtrata i sniavanje nivoa podzemnih voda,

sabirni bazen za filtrat, objekte za primarni tretman filtrata ili pumpe za prskanje sakupljenog filtrata preko

deponovanog otpada

deponiju inertnog materijala za dnevne prekrivke, gaenje poara i sl.


12/17


2012

12

Slika 3-Sanitarna deponija

Zona deponije, odnosno njene funkcionalne celine, moraju biti povezane internimsaobraajnicama koje mogu biti stalne i privremene.

Interne saobraajnice moraju biti dovoljne irine da se na njima obezbedi siguran i nesmetasaobraaj teretnih vozila i rad mehanizacije. Stalne saobraajnice grade se od vrstog materijal

povezuju zone deponije i omoguavaju prilaze svim kasetama i objektima na deponiji. Preduze je duno da saobraajnice redovno odrava i obezbeuje njihovu prohodnost tokom cele godin Privremene saobraajnice grade se unutar kaseta u kojima se trenutno odlae otpad, od materijalai na nain koji obezbeuje siguran rad ljudstva i mehanizacije.

Prvi korak ureenja deponijske lokacije predstavlja krenje i pripremu terena unutar prirodne depresije. Nakon prikupljanja razbacanog otpada, isti je potrebno selektovati te odvojitiopasne komponente i predati ih ovlaenim operaterimaza zbrinjavanje opasnog otpada. Metalni otpad takoe treba odvojiti te predati ovlaenim preduzeima na dalju obradu. Od presloenog otpada i otpada komunalnog sadraja prebaenog s divljih deponija potrebno je formirati telo deponije. Oko cele deponije po potrebi se gradiservisna cesta. Kada se teren adekvatno pripremi pristupa se postavljanju donjeg sloja. Postojei otpad, kao i razbacani otpad po deponiji potrebno je presloiti na ureenu povrinu, pa senastavlja sa odlaganjem. Nakon to se sav otpad presloi i zgura, provodi se dezinsekcija ideratizacija. Paralelno s tim postavlja se ograda oko cele deponije otpada, gradi obodni kanal zaskupljanje voda koje se slivaju oko cijelog t ela deponije otpada. Zatim se izraujevodonepropusno dno kao sendvi-sloj ugradnjom brtvenog sloja bentonitnog tepiha (GCL),adekvatnog sloju gline od 1 m, koeficijenta propusnosti k = 10 9 m/s, pa PEHD folije.

bazen za sakupljanje pro cednih voda


13/17


2012

13

Slika 4 - Bazen za sakupljanje procednih voda

Na brtveni sloj (bentonitni tepih + PEHD folija) s odgovarajuim kosinama postavljase geotekstil, drenani sloj, pa geomrea.

Nakon toga sledi izvoenje sistema za prikupljanje procednih voda iz teladeponije koja se sastoji od drenanih cevi te drenanog kanala i zraenog odmineralnih materijala

razliitih frakcija. Na ureen donji sloj odlae se prvo stari,pa novo prikupljeni otpad. Otpad senabija u slojevima maksimalno do 0.50 m, kada se dnevno prekriva inertnim materijalom u slojuod 0.15 m. Maksimalna visina jednog nivoa odloenog otpada iznosi od 2.5 m, kada s otpad prekriva inertnim materijalom debljine 0.30 m. Nakon to se sav otpad prebaci i formiratijelo deponije provede se sabijanje otpada te postavljanje jednog ventilacionog kanala (otvora)kojim se skupljeni plin odvodi u atmosferu pasivnim putem.


14/17


2012

14

Slika 5-Geomembrana

Na prostoru deponije moraju se nalaziti svi sadraji koji slue za pravilan i siguran rad, a prostorcele lokacije treba biti podeljen na sl edea podruja:

ulazno-izlaznu zonu prostor tela deponije za odlaganje otpada prostor oko deponije (vizuelna zona)

Ulazno- izlazna zona bi obuhvatala sve objekte predviene za smetaj opreme i boravak radnikOvde se nalaze: ulazna vrata, porta i objekat za zaposlene, plato za pranje vozila, reciklan

dvorite (u sklopu kojeg je mogue postaviti pokretno postrojenje za baliranje otpada), pretovarna stanica i sabirni bazen za otpadne vode. Prostor tela deponije obuhvata prostor nakojem se odlae otpad koji svakodnevno nastaje na predmetnom podruju. Prostor oko tedeponije je zatitna zona prema okolnom terenu, koja ograniava ulazak neovlaenih osoba,spreava divlje odlaganje otpada i raznoenje praine. U ovoj zoni nalaze se ograda, obodkanal, servisna cesta, zeleni pojas i sabirni bazen za procedne vode. Od opreme potreban je buldoer (eventualno i kompaktor), koji slui za rad sa otpadom i prekrivnim materijalom


15/17


2012

15

odnosno, za njihovo zbijanje. S obzirom na koliinu otpada u razdoblju odlaganja otpada predvia se usluno korienje buldoera i/ili kompaktora koji ce sluiti za rad otpadom prekrivnim materi jalom. Od ostale opreme predvien je hidroblok, visokopritisni pera, agregatkao i ostali priruni materijal. Na prostoru predvienom za smjetaj reciklanog dvori predvieni su kontejneri odreenih zapremina.


16/17


2012

16

7.ZAKLJUAK

Briga o zatiti ivotne sredine, kao i kontrola oneienja okoline jedan je od kljunih doprinosaza ouvanje i unapreenje zdravlja ljudi. Vrlo je bitno kakav vazduhudiemo, kakvu vodu pijemo, kako zbrinjavamo otpadne vode, da li jedemo zdravstvenoispravnu hranu, koliko je nae zemljite ouvano od tetnih supstanci, kakva je kontrola jonizirajueg i drugih vrsta zraenja, a vrlo vana, ako i ne najvani ja,karika u ovom lancu kojana to utie je pravilno odlaganje i zbrinjavanje vrstog otpada.

Zbrinjavanje i odlaganje vrstog otpada je globalni svetski problem. Prema statistikim istraivanjima, ak i u najrazvijenijim zemljama svijeta iz godine u godinu poveava se koliina vrstog otpada, tako da se procjenjuje da e se 2025. godine na primjer, u SAD-u koliina otpada

peterostruko poveati.

Izgradnjom sanitarnih deponija korist za itavu drutvenu zajednicu u kojoj se deponija nalazi jeviestruka i nepobitna. Bez obzira na velika ulaganja koja su neophodna kako bi se jedno ovakvo

postrojenje izgradilo, sanitarna deponija sem povoljnih socijalnih i ekolokih uticaja ima i povoljan ekonomski uticaj.


17/17


2012

17

8.LITERATURA

1. http://www.ekologija.ba/index.php?w=c&id=116 2. http://www.cpd.org.rs/dokumenti/MLADI_I_UPRAVLJANJE_OTPADOM.

pdf 3. http://www.rec.org.ba/brosuraekolucija.pdf 4. Praktini instrumenti za planiranje i upravljanje komunalnim otpadom u

malim optinama, Instrument 08 Izgradnja sanitarne deponije5. http://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_uredjivanju/

O-uodepo92v0306.html
http://www.ekologija.ba/index.php?w=c&id=116http://www.ekologija.ba/index.php?w=c&id=116http://www.cpd.org.rs/dokumenti/MLADI_I_UPRAVLJANJE_OTPADOM.pdfhttp://www.cpd.org.rs/dokumenti/MLADI_I_UPRAVLJANJE_OTPADOM.pdfhttp://www.cpd.org.rs/dokumenti/MLADI_I_UPRAVLJANJE_OTPADOM.pdfhttp://www.cpd.org.rs/dokumenti/MLADI_I_UPRAVLJANJE_OTPADOM.pdfhttp://www.cpd.org.rs/dokumenti/MLADI_I_UPRAVLJANJE_OTPADOM.pdfhttp://www.rec.org.ba/brosuraekolucija.pdfhttp://www.rec.org.ba/brosuraekolucija.pdfhttp://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_uredjivanju/O-uodepo92v0306.htmlhttp://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_uredjivanju/O-uodepo92v0306.htmlhttp://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_uredjivanju/O-uodepo92v0306.htmlhttp://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_uredjivanju/O-uodepo92v0306.htmlhttp://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_uredjivanju/O-uodepo92v0306.htmlhttp://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_uredjivanju/O-uodepo92v0306.htmlhttp://www.podaci.net/_zakon/_RS_LOKAL/propis/Odluka_o_uredjivanju/O-uodepo92v0306.htmlhttp://www.rec.org.ba/brosuraekolucija.pdfhttp://www.cpd.org.rs/dokumenti/MLADI_I_UPRAVLJANJE_OTPADOM.pdfhttp://www.cpd.org.rs/dokumenti/MLADI_I_UPRAVLJANJE_OTPADOM.pdfhttp://www.ekologija.ba/index.php?w=c&id=116

Documents

Sanitarne Deponije i Njihova Uloga u Upravljanju Otpadom