Psihologija

1)Predmet saobraajne psihologije. Saobraajna psihologija prouava ponaanje ljudi i procesa koji se odvijaju u toku upravljanja vozilom. Ona prouava udeo ljudskih inilaca u saobraaju i transportu. Saobraajna psihologija koristi ergonomski pristup-posmatra oveka kao deo saobraajnog sistema. To se naroito odnosi na situacije upravljanja vozilom pri velikim brzinama, kada je bitno vreme zbog tekoe pri upravljanju. U drumskom saobraajnom sistemu ponaanje vozaa zavisi od zahteva koji pred njega postavljaju put-saobraaj-vozilo. Upravljaki sistem zahteva neprekidnu kontrolu, prijem i obradu informacija na osnovu kojih voza odluuje o svojim pokretima pri aktiviranju komandi. Na osnovu informacija sa puta i vozila on donosi odluke o potrebnim akcijama, prati rezultate i vri korekcije. Na sposobnost upravljanja vozilom, nae odluke i nain primanja informacija utiu sposobnost, vetina, linost. 2)ulni procesi i organi. Za prilagoavanje organizma sredini najznaajniji su ulni procesi. Najbitnije je kako se opaa spoljni svet, jer to odreuje ponaanje oveka. Psihiki proces kojim se postaje neposredno svestan predmeta i pojava iz okoline, naziva se opaanje ili percepcija. U prirodi opaanja bitan je proces odabiranja informacija iz spoljanjeg sveta. Opaanje je sloen proces u kojem uestvuju i drugi psihiki procesi. Kod opaanja je primarno neposredno saznanje o svojstvima predmeta i pojava koja se dobijaju preko raznih ula. Taj proces neposrednog saznanja o svojstvima predmeta i pojava putem ula naziva se oset ili oseaj. To je u osnovi najelementarniji vid saznanja koji se odnosi na psihofiziki odnos drai i neposrednog doivljaja, posredovanog fiziolokim mehanizmima. Na organizam deluju brojne vrste fizikih i hemijskih stimulacija iz spoljne sredine. Te stimulacije (energije razliite prirode-hem., top., mehan., radijac., vibrac.) registruju specijalizovana ula. Fizika ili hemijska energija koja izaziva draenje u ulnom prijemniku i dovodi do doivljaja ili odgovora organizma, naziva se dra ili stimulus. Zvuna mehanika treperenja primaju se preko ula sluha, a elektromagnetna treperenja preko organa vida. Nervni impulsi koji se javljaju u vidu akcionog potencijala su veoma slabog elektrinog potencijala. Unutar nervne elije se nalaze negativno naelektrisani joni, a nervni impuls nastaje kada se narui polarizacija pod dejstvom nekog agensa (pozitivnih jona iz spoljanje sredine). Nervni impuls se prenosi na principu uzastopne depolarizacije membrane neurona. 3)Veber-Fehnerov zakon. Veberov zakon i Fehnerov zakon su psihofiziki zakoni. Psihofizika je grana psihologije koja se bavi prouavanjem odnosa izme|u fizikog i psihikog. Predmet prouavanja psihofizike su veze koje postoje izme|u osobina raznih vrsta fizikih energija i njima izazvanih ulnih doivljaja. ula ne reaguju na sve drai ili fizike energije, tj. na suvie slabe drai nema odgovora. Granica na skali fizikog kontinuuma koja definie mesto odakle se doivljava ulni utisak, naziva se apsolutni ili donji prag drai (najmanja jaina fizike drai koja moe da izazove ulni doivljaj). Apsolutni prag se moe odrediti i metodom granice. Apsolutni prag nije kruta kategorija, tj. zavisi od prirode drai. Za psihofiziku je bitan odnos razlike u fizikim draima i opaanja tih razlika. To je diferencijalna osetljivost. Najmanja primetna razlika u veliini fizike drai naziva se diferencijalni prag. Veber: Otkrio je da je diferencijalni prag stalan razlomak jaine drai. Veberova zakonitost se moe izraziti: (deltaI/I=K) Prirataj u jaini drai koji dovodi do opaanja jedva primetnih razlika stoji u konstantnom odnosu sa intenzitetom prethodne drai. deltaI je prirataj drai, I je intenzitet drai, a K je konstanta ili Veberov razlomak. Poto naa ula nemaju istu diferencijalnu osetljivost, to su konstante za razne vrste ula razliite. Fehner: On je Veberov zakon izrazio na drugi nain. Poto diferencijalni pragovi subjektivno predstavljaju jedinice sa istim rastojanjem na skali jaine oseta, a sa druge strane one predstavljaju konstantni deo nivoa jaine drai, to se njihov odnos moe jednostavnije izraziti jednainom: Io=logId, odnosno, intenzitet oseta Io jednak je logaritmu intenziteta drai Id. Ovaj Fehnerov zakon odraava linearan odnos izmeu oseta koji rastu u aritmetikoj progresiji, dok drai koje treba da se osete rastu po logaritamskoj progresiji. Meutim, Fehnerov zakon nije u potpunosti prihvatljiv, jer odnos intenziteta drai i njegovog prirataja nije konstantan na itavom opsegu jaine draenja. Smatra se da se Veberov i Fehnerov zakon najvie odnose na srednje opsege jaine drai. 4)Stivensonov zakon i teorija detekcije signala. Stivens je pokazao da je jainu oseta mogue meriti direktno (ne indirektno, preko merenja fizike drai). Utvrdio je da jaina oseta raste sa jainom eksponenta intenziteta drai: psi=k puta F na n gde psi oznaava psiholoku velilinu, F fiziku veliinu, k konstanta koja zavisi od jedinice kojom je izraena jaina drai i eksponent n jaine drai. Eksponencijalni odnosi fizikih i psiholokih veliina mogu se grafiki izraziti na dvostrukim logaritamskim koordinatama. Kada je n=1 onda jaina oseta raste linearno sa jainom drai, n>1 jaina oseta raste bre od jaine drai, a kada je n