Seminarski Hardver - Final(1)

8/14/2019 Seminarski Hardver - Final(1)

1/11

Tehnika kola Valjevo

Seminarski rad Ureaj za napajanje

raunara

Uenik:

Odeljenje:


2/11

SADRAJ

1. Uvod / strana 3

2. Karakteristike / strana 3, 4

3. Naponski konektori i podela napajanja po primeni / strane 4, 5

4. Odravanje napajanja / strane 5, 65. Saveti za odravanje napajanja / strane 6, 7

6.Rezervni ureaji za zatitu napajanja / strana 7

7.Sistemi za zatitu napajanja / strana 8

8.Primeri potronje struje nekih komponenti / strana .!iteratura / strana "#

1. Uvod

Ono na ta korisnii najmanje o!ra$aj" panj" prilikom k"povine ra%"nara jeste napajanje, neznaj"$i da je to jedan od najvaniji# delova ra%"narsko$ sistema. Napajanje je "reaj koji svaki deora%"nara sna!deva elektri%nom ener$ijom. %asno je da !ez elektri%ne ener$ije ra%"nar ne !i mo$ao ni daradi. Napajanje tre!a da o!ez!e"je da svaki deo ra%"nara do!ije odreen" koli%in" ener$ije koja m"

je potre!na. Komponente ra%"nara ne troe ist" koli%in" elektri%ne ener$ije. Ono ima zadatak da

pretvori naizmeni%n" str"j" &22' (), koja se do!ija iz $radske mree &iz "ti%nie na zid") " jednosmern"str"j" &3,3 (* 5 ( i 12 (), zato to razli%ite komponente ra%"nara imaj" razli%ite za#teve " po$led"napajanja. Na slici 1 dat je prikaz napajanja. Napajanje ima sopstveno #laenje, i ono je " vid"

Strana & '


3/11

al"minij"mski# #ladnjaka i ventilatora koji sl"i da izvla%i topao vazd"# iz k"$ita i #ladi same#ladnjake i komponente koje se nalaze " napajanj".

2. Karakteristike

+lavna karakteristika napajanja je nje$ova sna$a. Sna$a napajanja se meri " vatima &att). Najve$ipotroa%i s" $ra-i%ka kartia, proessor, #ard disk, mati%na plo%a i opti%ki "reaji , (, (snima%i, ali i sve ostale ra%"narske komponente koriste izvor napajanja da !i radile, neke koriste 3.3(, neke5( ili 12(, ili kom!inovano koriste dva ili tri napona za svoj rad. a !i ra %"nari -"nkionisali kako tre!a,

potre!no je iza!rati kvalitetno i dovoljno snano napajanje da !i mo$lo nesmetano i sta!ilno da napajakomponente " ra%"nar" i one koje s" spojene na nje$a, a napajaj" se preko ra%"narski# portova.

Napajanje se nalazi "n"tar metalno$ k"$ita, na nje$ovoj $ornjoj strani &sl. 2), a povez"je se samati%nom plo%om i "n"tranjim dop"nskim "reajima, kao to s" disk jedinie.

0ored to$a to ispor"%"je ener$ij" za rad sistema, napajanje, takoe, spre%ava sistem da radi "kolikoispor"%ena sna$a nije dovoljna za pravilan rad sistema, tj. napajanje spre%ava pokretanje ili rad ra%"nara akoza to nis" isp"njeni svi potre!ni "slovi. Napajanje proverava i ispit"je sistem pre ne$o to dop"sti nje$ovo

pokretanje. ko s" ispitivanja "spena, napajanje alje mati%noj plo%i pose!an si$nal, koji se nazivaPowerGood &napajanje ispravno). ko ovaj

si$nal nije neprekidno pris"tan, ra%"nar nemoe da radi. 0rema tome, kada opadnevrednost naizmeni%no$ napona i napajanje

postane preoptere$eno ili pre$rejano, si$nal0oer +ood opada i izaziva ponovno

pokretanje ili potp"no za"stavljanje

sistema.

Strana & (


4/11

3. Naponski konektori i podela napajanja po primeni

+lavni naponski konektori s"

+lavni 2'4 pinski konektor, za napajanje mati%ne plo%e

44 pinski konektor, " zavisnosti od za#teva proesora " 6 ili 70S1sistemima

89pinski konektor &za ja%e 0: 7;press ili +0 $ra-i%ke kartie)

49pinski #ard disk, (, konektori

49pinski -lopi naponski konektor

S naponski konektori &oni s" kod svi# noviji# napajanja)

Ukoliko je " pitanj" stari ra%"nar, novi ra%"nar sa neadekvatnim napajanjem ili je " pitanj" proirivanra%"nar, naj!olje je to pre izvriti zamen" napajanja i time po!oljati napajanje komponenti koje se nalaze"n"tar k"$ita i time eliminisati rizike.


5/11


6/11

ko otkrijete da "pravljanje napajanjem izaziva pro!leme " vaem sistem", kao to s" ko%enjeoperativno$ sistema ili nepravilan rad #ardvera, najlaki na%in da onemo$"$ite 0?2 jeste preko B:OS9a.(e$ina B:OS9a koji podravaj" 0? sadri i opij" za nje$ovo "kidanje. Ona prekida lana veze izme "operativno$ sistema i #ardvera, izazivaj"$i time prestanak svi# dejstava "pravljanja napajanjem.

0rilikom reavanja pro!lema koje izaziva napajanje tre!alo !i se drati slede$e$ rasporeda

0roveriti "lazn" naizmeni%n" str"j"*

0roveriti ka!l &da li je %vrsto "takn"t " zidn" "ti%ni" i " "ti%ni" napajanja)*

0ok"ati sa dr"$im ka!lom*

0roveriti priklj"%ke jednosmerne str"je* 0roveriti da li s" priklj"%i mati%ne plo%e i disk jedinie %vrsto nale$li i da li prave do!ar

kontakt*

akoe proveriti da li nedostaje neki zavrtanj* 0roveriti instalirane peri-erijske "reaje* Ukloniti sve kartie i "reaje i ponovo ispitati sistem* ko radi, dodavati jedn" po jedn" stavk" sve dok sistem opet ne otkae* (erovatno je neispravna poslednja stavka koja je dodata pre pojave otkaza.

6. Saveti a odravanje napajanja

Naj%e$i "zroi za otkazivanje napajanja s"

lo iz!or napajanja C ta%nije, neadekvatno za ra%"nar " koje je "$raeno*

praina &koja onemo$"$ava pravilno okretanje ventilatora "sled %e$a dolazi dopre$revanja)*

'Napredno "pravljanje napajanjem &0? C dvaned 0oer ?ana$ement) jeste sk"p te#ni%ki# "slova koji s"zajedni%ki razvili :ntel i ?iroso-t. 0? odre"je niz inter-ejsa izme" #ardvera koji "pravlja napajanjem ioperativno$ sistema ra%"nara.

Strana & 6


7/11

"tiaj vie sile &smetnje " distri!"tivnom sistem" i o!jekt" $de se ra%"nar nalazi)*

prenatrpanost komponentama, itd.

0otre!no je o!ratiti panj" na starost napajanja i da li je od samo$ starta iza!rano optimalno zaiza!ran" kon-i$"raij". U sl"%aj" da se ra%"narska kon-i$"raija proir"je, potre!no je menjati i napajanjera%"nara. 0oznato je da elektronske komponente koje se nalaze " napajanj" menjaj" svoja pl"provodni %kasvojstva i "koliko doe do kvara na nekom del" napajanja moe tetno "tiati na ostale komponentera%"nara, pa %ak i dovesti do nji#ovo$ potp"no$ prestanka rada. o s" sve servisna isk"stva, pa se zatostalno i apel"je da se promene napajanja " 0 ra%"narima koja s" stara 2 $odine, jer mno$i korisnii i neisklj"%"j" svoje ra%"nare, a i posle rada na njima dre i# pod naponom " Stand != reim", ili " reim" kada

je ra%"nar isklj"%en ali nije prekin"ta veza ka "ti%nii od 22'( na prod"nom ka!l" ili " zid". U takvimsl"%ajevima str"ja dolazi do napajanja, prolazi kroz nje$a i ide kroz mati %n" plo%", %ekaj"$i si$nal za"klj"%enje ra%"nara. Kod ovakvi# post"paka drasti%no se smanj"je vek trajanja komponenti ra%"nara a

pose!no napajanja, jer komponente koje se nalaze " napajanj" imaj" svoj vek, a i pove$ava se rizik od tetenastala od spoljni# "tiaja, kao to s" loe instalaije " stan", z$radi, ili ire. Ne sme se dop"stiti da

postoje$e napajanje pro"zrok"je tet" na ra%"nar".

6. Reervni !reaji za zatitu napajanja

S0S 9 pripravno napajanje &standby power supply) i U0S 9 neprekidno napajanje &uninterruptible

power supply) s" rezervni "reaji za zatit" napajanja koji mo$" da o!ez!ede napajanje " sl" %aj"potp"no$ nestanka napona. o daje sistem" dovoljno vremena za !ez!edno za"stavljanje.

0ripravno napajanje radi samo kada je prekin"to normalno napajanje. S0S sistem koristi pose!no kolo

koje moe da oseti naizmeni%n" str"j" iz mree. ko senzor otkrije $"!itak napajanja na mrei, sistem se!rzo pre!a"je na rezervne !aterije i pretvara% napona. 0retvara%napona pretvara str"j" iz !aterija "naizmeni%n" str"j" napona 22' (, kojom se onda napaja sistem.

Kod S0S je mo$"$e pojavljivanje pro!lema " tok" pre!aivanja na napajanje iz !aterija. kopre!aivanje nije dovoljno !rzo, sistem ra%"nara se za"stavlja ili ponovo podie " svakom sl"%aj", todovodi " pitanje svr#" postojanja rezervno$ napajanja.

Neprekidno napajanje &U0S), kao to i samo ime kae, neprestano rade i napajaj" ra%"narski sistem.U prinip, U0S stvara sopstveni napon nezavisno od elektri%ne mree. 0"nja% !aterija "klj"%en "elektri%n" mre" odrava !aterije nap"njene " meri koja je jednaka ili ve$a od mere " kojoj se troinapajanje. Kada nestane naizmeni%na str"ja koja napaja p"nja%!aterija, pravi U0S nastavlja da radi !ez

poreme$aja, zato to je iz$"!io samo mo$"$nost za p"njenje !aterija. Kako je ra%"nar ina%e ve$radio na!aterije, nema nikakvo$ pre!aivanja i nikakvo prekidanje napajanja nije mo$"$e. Baterije po%inj" da seprazne " meri " kojoj sistem optere$"je napajanje, to daje p"no vremena &" zavisnosti od veli%ine !aterija)da se sprovede pravilno za"stavljanje sistema ra%"nara. Kada se str"ja vrati " mre", p"nja%!aterija po%inje

ponovo da p"ni !aterije, opet !ez prekidanja.

U0S moe ponekad da nak"pi previe p"njenja i nedovoljno pranjenja. Kada se to desi, U0S isp"ta$lasan zv"k alarma, "pozoravaj"$i da je p"n. %ednostavno isklj"%ivanje "reaja iz izvora naizmeni%nestr"je, na odreeno vreme, moe da $a rastereti od vika p"njenja &koje napaja ra%"nar) i izv"%e U0S iz

prekora%enja.

Strana & 7


8/11

". Sistemi a a#tit! napajanja

Sistemi za zatit" napajanja sl"e za zatit" opreme od posledia "dara i nestanka napona. 0re sve$ato s" a#titni$i od !dara napona i mreni %ilteri.Najjednostavniji o!lik zatite napajanja jeste neki oda#titnika od !dara napona. Ovi "reaji, sa mo$" da pri#vate imp"lse visoko$ napona koje s" proizveli

!liski "dari $roma i ener$etski "reaji. Oni mo$" da se iz!ore sa o!i%nim "darima napona, ali snaniji"dari, kao to je neposredan "dar $roma, mo$" da pro" pravo kroz nji#. Oni nis" projektovani da pri#vateveoma visok" vrednost napona i sami se "nite kada od!ij" veliki "dar. Ovi "re aji tako prestaj" da rade

posle jedno$ ve$e$ "dara ili posle niza manji#.

&reni %ilter namenjen je za otklanjanje razli%iti# smetnji. On -iltrira napajanje, premo$"jeprivremene padove napona, s"z!ija pojav" visoki# napona i str"ja i "opte del"je kao od!ojnik izme"str"jne mree i sistema. ?reni -ilter o!avlja posao zatitnika od "dara napona i mno$o vie od to$a. On jevie aktivan "reaj koji del"je neprekidno, ne$o pasivni "reaj koji del"je samo kada se pojavi "dar napona.?reni -ilter o!ez!e"je istinsko podeavanje napajanja i moe da spre%i mno$e nevolje.

Strana & 8


9/11

'rimeri potro#nje str!je navedeni( komponenti)

Strana &


10/11

*iterat!ra)

http://bit.ly/summau

http://bit.ly/sFFBJJ

http://scr.bi/tFHZ!

http://bit.ly/sJ"#bB

Slike)

http://bit.ly/sFFBJJ

Strana & "#
http://bit.ly/summauhttp://bit.ly/summau


11/11

http://scr.bi/tFHZ!

Goo$le %ma$es

Strana & ""

Documents

Seminarski Hardver - Final(1)