UNIVERZITET VITEZ U TRAVNIKU

FAKULTET INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

UVOD U INFORMATIKU

Tema: Hardver

Profesor : Hadžib Salkić Student:

Asistent : Nermina Konjalić Semir Alić

Broj indeksa: 0335-14/VPI

Travnik, januar 2015. godine

Sadržaj:

1. Uvod ................................................................................................................................032. Hardver ............................................................................................................................043. Komponente hardvera .....................................................................................................093.1 Centralna jedinica ..........................................................................................................093.2 Monitori .........................................................................................................................203.3 Ulazne jedinice ...............................................................................................................223.4 Izlazne jedinice ...............................................................................................................243.5 Ostali uređaji ...................................................................................................................254. Komunikacioni medijum i komunikacioni uređaji ...........................................................284. 1 Komunikacioni medijum ................................................................................................284. 2 Komunikacioni uređaji ...................................................................................................295. Zaključak ...........................................................................................................................306. Literatura ...........................................................................................................................31

2

1. UVOD

Da bi razumeli temu o kojoj se govori u ovom radu, neophodno je upoznati se sa nekim osnovnim

pojmovima iz informatike, a takođe i reći nešto o nastanku prvih računara.

Jedan od preteča računara bio je ABAKUS, veoma sličan današnjoj računaljki. Ipak, ocem prve

računske mašine smatra se Blez Paskal koji je konstruisao PASKALINU.

Napor da poboljša prvu računsku mašinu uložio je i Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic.

Čarls Bebidž je 1834. godine izradio planove analitičke mašine koja predstavlja prethodnicu

savremenih, elektronskih računara.

Kći engleskog pesnika lorda Bajrona, Ada Bajron izradila je plan za izračunavanje Barnulijevih

brojeva korišćenjem analitičke koju je konstruisao Bebidž i njen rad se smatra prvim programom za

računar.

Herman Holerit izradio je elektromehaničku mašinu sa brojačima koji su aktivirani pomoću

senzora. Takodje je izradio kartice koje su prolazile kroz ulazni uređaj. Značaj ovog njegovog rada

je u tome što je ulazne podatke odvojio od obrade razultata.

Vinaver Buš konstruisao je 1942. godine analogni računar koji se koristio u vojne svrhe.

ENIAC je prvi uspešan elektronski računar opšte namene. Njegova prva računanja bila su u vezi

projektovanja atomskog i balističkog oružja.

1950. godine firma „Remington Rand“ konstruiše računar koji je prvi koristio magnetne trake.

Prva generacija računara je karakteristična po korišćenju vakumskih cevi i memorija za

skladištenje programa npr. magnetne trake i doboši.

Druga generacija računara zasnovana je na tranzistorima, a u trećoj generaciji kao novina bila je

primena integrisanih kola.

Kod četvrte generacije računara jedini značajan napredak je velika integracija (VLSI-Very Large

Scale Integration) koja je u suštini stvaranje mikroprocesora.

Superračunari predstavljaju generaciju računara koji imaju usko specijalizovanu namenu za naučno-

tahničke proračune sa velikim brojem računskih operacija (primena u meteorologiji, seizmologiji,

hidrologiji i za vojne primene).

1971. godine kompanija „Intel“ proizvodi mikroprocesor-četvorobitni. Ista kompanija 1972. godine

proizvodi mikroprocesore Motorola, Zilog, Mos Tehnology, Texas Instruments, National

Semiconductor.

3

1975. godine personalni računar Mits Altair projektovali su Ed Roberts i Bil Jejts za potrebe

hobista.

Veliki doprinos razvoju kompjutera dala je kompanija „Apple Computers“ koja je u periodu od

1977. konstruisala veći broj modela od kojih je svaki bio tehnološki bolji od prethodnog. Takođe od

poznatih kompanija ističu se „Clive Sinclair“ i „Commodore“.

Mikroračunar ili personalni računar je uređaj za automatsku obradu podataka. U današnje vreme

većina poslova na uspešan i brz način obavlja se zahvaljujući upotrebi računara.

Računar je elektronski uređaj koji obrađuje ulazne informacije i na osnovu njihove obrade formira

izlazne informacije. Te izlazne informacije koje se dobijaju na osnovu ulaznih, računaru se zadaju

takođe kao ulazna informacija u obliku programa.

Program je niz naredbi računaru da obradi ulazne informacije u izlazne. Takav program naziva se

softver.

Računar u računarskoj terminologiji naziva se hardver. Ove osnovne komponente uvek treba

pomenuti zajedno jer čine celinu, t.j. njihov rad je sinhronizovan (računar bez programa ne može da

funkcioniše i obrnuto).

2. HARDVER

Termin hardver (eng. hardware, gvožđurija) koristi se da označi fizičke uređaje, odnosno delove

računara koji su vidljivi i opipljivi.

Sam nastanak imena najviše je vezan za prvi računar ENIAC, težine 30 tona. Kasnije se ovaj termin

„odomaćio“ i na razne priključne uređaje, komponente računarskih mreža itd.

Računarski sistem sastoji se od sledećih komponenata:

centralne (unutrašnje) memorije

aritmetičko-logičke jedinice

kontrolne jedinice

jedinica spoljne memorije

ulaznih jedinica i

izlaznih jedinica.

4

Osim hardvera, da bi funkcionisao, računarski sistem mora da ima osnovni program koji upravlja

radom računara (operativni sistem), kao i druge programe različitih namena (aplikacione programe).

Slika 1 i 2: Hardver

Centralna memorija računara:

Program i podaci koje računar obrađuje uskladišteni su u centralnoj memoriji računara.

Ova memorija se sastoji od elektronskih kola, od kojih svako može da ima dva stanja koja se

označavaju sa 0 i 1 (0 – stanje kad u kolu nema struje, 1- kad u kolu ima struje).

Ova kola se zovu bit (binary digit – binarna cifra).

Memorija računara koristi elektronsko kolo koje ima dva stanja i može da zapamti samo

informaciju „da“ ili „ne“ (jedan bit).

Kako je količina informacija za ovakvo kolo suviše mala da bi se uskladištila, bitovi se u memoriji

udružuju u grupe (registre) čija je dužina kod personalnih računara 8 bita i nazivaju se bajtovi

(byte).

Bajt može imati 256 različitih znakova u zavisnosti od kombinacije uskladištene u njemu.

Kod je tabela koja predstavlja znak kojim se definiše kombinacija.

Najčešće su u upotrebi kodovi:

ASCII (American Standard Code for Information Interchange)

EBCDIC (Extended Binary Coded Decimal Interchange Code) i drugi.

Za numeričke podatke važe druge šeme skladištenja kod kojih se povezuje četiri ili osam bajtova

zajedno.

5

Brojevi se dele na cele i realne u zavisnosti od šeme uskladištenja. Svaka grupa bitova (bajt) u

memoriji ima svoju adresu koja se koristi za očitavanje već uskladištenih i skladištenje novih

podataka.

Elektronska kola koja poseduje računar služe za unos i očitavanje adresa u memoriji. Pri očitavanju

sadržaja adrese pravi se kopija sadržaja, ali se sadržaj adrese ne menja.

Kapacitet memorije računara izražava se bajtovima koje on poseduje.

Grupa kapaciteta memorija 1024 bajta oubičajeno se označava prefiksom K (kilo) ispred oznake za

bajt (KB – kilobajt), a grupa od 1024 KB označava se prefiksom M (mega).

Osim grupisanja u registre od 8 bita ( bajtove ), moguća su grupisanja u veće jedinice:

16 bita (polureč, halfword) i

32 bita (reč, word).

Aritmetičko-logička jedinica

Aritmetičko-logičku jedinicu čine registri i elektronska kola potrebna za aritmetičke operacije

(sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje) i logičke operacije upoređivanja dve vrednosti

(određivanje veće ili istinitost izraza).

U današnje vreme aritmetičko-logička jedinica izvodi operacije sa realnim brojevima i

izračunavanje trigonometrijskih i drugih funkcija (Floating Point Processor).

Kontrolna jedinica

Koordinator sveukupnog rada računara je kontrolna jedinica jer ona kontroliše izvršavanje

programa, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i naređuje odgovarajuće zadatke

drugim jedinicama, počinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu

memoriju, a i iz nje.

Ona se sastoji iz skupa čipova.

6

Jedinice spoljne memorije

Kada računar nije u upotrebi, jedinice spoljne memorije čuvaju programe i podatke.

Dok se računar koristi, program na osnovu koga radi, a i svi podaci koje obrađuje nalaze se u

unutrašnjoj memoriji računara i kroz nju prolaze. Delovi programa i podaci koji se tada ne koriste

privremeno se skladište u jedinicama spoljne memorije računara.

Kapacitet spoljne memorije računara izražava se istim jedinicama kao i unutrašnje memorije, zbog

toga što se sadržaj unutrašnje memorije neposredno kopira, bajt po bajt na spoljnu memoriju.

Jedinice spoljne memorije realizovane su kao:

disketa (floppy disk)

tvrdi disk (hard disk)

kompakt disk (CD/DVD) i

fleš (flash) ili SSD (Solid State Disk).

Disketa je okrugla ploča prevučena magnetnim materijalom i ugrađena je u zaštitno kućište od

plastike. Kada se stavi u disketnu jedinicu ona se okreće, dok se sa njene gornje i donje strane

nalaze upisno-čitajuće glave uređaja kojima se vrši upis na ploču i čitanje sa nje. Budući da se ploča

okreće ispod položaja upisno-čitajuće glave kada ona miruje nastaje kružnica koja se naziva

STAZA.

Ta kružnica podeljena je na sektore dužine 512 bajtova.

Slika 3: Disketa (Floppy disk)

Da bi se pristupilo podatku, upisno-čitajuća glava mora da se pomeri na odgovarajuću stazu i da se

disketa okrene da sektor u kome je podatak dođe iznad glave.

Sektori i staze nisu vidljivi, već su zapisani u magnetnom materijalu. Da bi se upisale staze i sektori

disketa se pre upotrebe mora formatizovati.

7

Tvrdi disk (hard disk) čini više ploča premazanih magnetnim materijalom na istoj osovini. Ima

veći kapacitet i brži je od diskete. Staze sa istim poluprečnikom svih ploča sa obe strane čine

cilindar.

Slika 4: Hard disk

Kompakt diskovi (CD i DVD) imaju isti princip rada kao disk i disketa, ali su različite tehnologije

izrade. Kod njih se nanose zapisi na metalnu ploču korišćenjem laserskog zraka.

Slika 5: CD (Compact Disk)

Fleš ili SSD se sastoji od memorijskih modula i nema mehaničkih ploča i upisno-čitajuće glave.

Proizvode se u dve varijante:

sa USB priključkom kapaciteta 128 MB do 4 GB koji se koristi umesto diskete za prenos

podataka i

sa kapacitetom od 4 GB do 160 GB, kao zamena za klasične diskove.

Slika 6: Fleš (SSD)

8

Ulazne jedinice

Kod višekorisničkih računara za unos podataka većinom se koristi terminal koji se sastoji od

tastature i ekrana.

Kod personalnih računara koriste se: tastatura, miš, digitajzer i drugi specijalizovani uređaji (skener,

čitač bar koda, digitalni foto aparat i dr.).

Izlazne jedinice

Kod višekorisničkih računara najčešća izlazna jedinica je ekran, a kod personalnih monitor.

Za štampanje podataka u upotrebi su serijski štampači (štampaju znak po znak) i laserski štampači.

Za štampanje 300 do 5000 redova u minuti koriste se linijski štampači. U izlaznu jedinicu ubraja se

i automatski crtač (ploter).

3. KOMPONENTE HARDVERA

U komponente hardvera PC-a spadaju:

1) centralna jedinica

2) monitori

3) ulazne jedinice

4) štampači

5) ostali uređaji.

3.1 Centralna jedinica

Centralnu jedinicu čini kućište u kome se nalaze:

osnovna (matična) ploča

kontroleri

portovi

disk

jedinice disketa

9

grafička kartica i

izvor napajanja.

Unutar kućišta postoje slotovi (prazne utičnice za priključak): faksa, modema, mrežne kartice itd.

Kućište

Postoje tri tipa kućišta:

desktop

mini (midi) tauer i

tauer.

Desktop se sve manje upotrebljava jer je to kućište koje stoji na stolu, a na njemu je monitor.

Kućišta mini tauer i tauer stoje pod stolom, a monitor na stolu.

U kućnim uslovima najčešće se koriste mini tauer i midi tauer, dok se za servere u računare za

profesionalnu upotrebu, zbog većeg broja komponenata koristi tauer.

Poslovni ljudi koriste i „prenosne računare“ koji su upakovani u kućište veličine knjige (notebook).

Njihov prihcip rada je na baterije.

Slika 7: Kućište Slika 8: Kućište (zanimljivost)

10

Osnovna ploča

Na osnovnoj ploči nalaze se priključci za:

procesor

memoriju

magistrale

skup čipova za kontrolu rada računara

slotovi za dodatne kartice.

Procesor definiše tip PC računara. U procesoru se realizuju računske i logičke operacije i

izvršavaju sve komande.

Karakteristike važne za njegov rad su:

brzina procesora

dužina procesorske reči

radni takt i

interni keš.

Brzina procesora izražava se u milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi

–MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima (Milion Floating Point Per

Second).

Brzina rada procesora je velika pa se na procesor montira dodatni ventilator kako ne bi došlo do

pregrevanja.

Dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenosi i obrađuje u procesoru.

Slika 9: Procesor

Radni takt je učestanost impulsa koji generiše sat – specijalno elektronsko kolo koje inicira

operacije procesora a meri se GHz.

11

Memorija računara sastoji se od osmobitnih registara (bajtova). Na osnovnoj ploči su tri tipa

memorije: keš, ROM i RAM.

RAM (Random Access Memory) korisnik koristi da upisuje i čita sadržaj. Kada se računar isključi,

sadržaj memorije se gubi.

Minimum memorije za rad računara je 256 MB (za Windows XP), odnosno 512 MB (za Windows

Vistu). Za memoriju je veoma bitno i vreme pristupa, odnosno vreme koje protekne od zahteva i

dobijanja podataka iz memorije i ono se izražava nanosekundama (ns).

ROM (Read Only Memory) je deo memorije koji može samo da se čita. Po isključenju računara ne

gubi joj se sadržaj. Najčešće sadrži instrukcije za pokretanje računara pri uključivanju.

Keš (Cache) memorija je vrlo brza i nalazi se u samom procesoru i ima višestruko brže vreme

pristupa od obične memorije, tako da se koristi za čuvanje podataka koji se često koriste.

Baferi (Buffers) su delovi memorije koji se koriste prilikom ulaza i izlaza podataka. Koristi se i

prilikom štampanja ako štampač ne može dovoljno brzo da odštampa podatke, oni se šalju u bafer

gde čekaju u redu za štampu.

Virtuelna memorija nije stvarna memorija već pojam koji se koristi u vezi sa operativnim

sistemima.

Kontrolni set čipova predstavlja kontrolnu jedinicu smeštenu na osnovnoj ploči i upravlja

celokupnim radom računara.

Slika 10: Izgled memorije

Magistrala

U računaru postoje tri komunikaciona puta međusobno povezana:

magistrala podataka (data bus)

adresna magistrala (address bus)

kontrolna magistrala (control bus).

12

Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka između procesora i memorijskih lokacija.

Adresna magistrala prenosi adrese koje određuje procesor kao i memorijske lokacije na koje se

upisuju i sa kojih se čitaju podaci radi obrađivanja.

Kontrolna magistrala služi za prenos upravljačkih i kontrolnih signala između komponenata i

procesora.

Rad između ove tri magistrale odvija se u određenom kontinuitetu. Podatak poslat magistralom

podataka u istom trenu se sa njim adresnom magistralom šalje adresa komponente i memorijske

lokacije na koju je podatak poslat.

Komponenta kad prepozna adresu, zna da treba da preuzme podatak sa magistrale podataka.

U drugom slučaju, kad procesor traži podatak od komponente ili memorijske lokacije on adresnom

magistralom šalje adresu, a kontrolnom magistralom šalje signal da se podatak pošalje magistralom

podataka.

Priključci (slotovi)

Za priključivanje dodatnih uređaja PC računari mogu da se konfigurišu u skladu sa potrebama

korisnika.

Za priključak dodatnih uređaja služe standardizovana priključna mesta, slotovi, u koje se dodatni

uređaji priključuju. Sada se osim standardnih ISA (International Standard Asociation) utičnica

koriste i drugi priključci.

Slika 11: Izgled priključka

13

Kontroleri

Da bi se obezbedila sigurnost od strujnog udara prilikom priključenja računara potrebno je koristiti

sigurne priključke (portove) koji su standardizovani. Takođe, koristi se i poseban element koji se

ugrađuje sa jedne strane u računar, a sa druge ima priključak na koji se priključuje uređaj.

Ovaj element naziva se kontroler.

Uslov za njegovu ugradnju je postojanje programa veznika – drajvera koji omogućava

prepoznavanje komandi u kontroleru i izvršavanje istih.

Kod diskova, disketa i CD uređaja kontroleri su standardizovani. Današnja tehnologija ugradnje

kontrolera je da su oni integrisani u osnovnu ploču.

Ovaj način ima nedostatak zato što kod slučaja kvara kontrolera mora biti zamenjena čitava

osnovna ploča.

Ovi kontroleri podržavaju četiri jedinice (kombinacija diskova, jedinica disketa i CD uređaja). Neki

uređaji, ali veoma retko imaju kontrolere u obliku kartica koje se priključuju na osnovnu ploču

(slotove), a takođe se koristi i USB priključak.

Portovi

Od standardnih priključaka računar za tastaturu koristi priključak koji ima poseban oblik i

dozvoljava samo priključak tastature. Postoji i PS priključak na koji može da se priključi tastatura

ili miš.

Za priključivanje drugih uređaja koji poseduju standardizovane priključke na računaru koriste se

posebna priključna mesta – portovi. Portova ima dve vrste: serijski i paralelni.

Serijski portovi (PC-232 ili asinhroni portovi) su oni kod kojih bitovi jednog bajta izlaze kroz port

jedan po jedan.

Slika 12: Serijski port

14

Paralelni portovi (centronics ili EIA) su oni portovi kod kojih bitovi jednog bajta izlaze

istovremeno, paralelnim putem. Pošto prenose osam bitova, umesto jednog kao kod serijskih, ovi

portovi su brži. Paralelni portovi nemaju dužinu putanje, kao serijski koji putuju deset puta dalje.

USB port (Universal Serial Bus) koristi se za povezivanje perifernih uređaja jer se njime:

ukida potreba ugradnje namenskih kartica u slotove osnovne ploče

omogućuje priključivanje i isključivanje perifernih uređaja bez potrebe da se računar

isključi.

Slika 13: Paralelni port

Brzina prenosa je veća 15 puta (sporiji kanal) do 150 (brži kanal). Uređaj koji je priključen na USB

port obezbeđuje i napajanje iz računara. Na ovaj priključak mogu se vezati USB razvodne kutije –

habovi (hub) koji imaju više priključaka.

Za povezivanje sa spoljnim svetom koriste se:

2 serijska

1 paralelni

1 priključak za igre i

2 (najmanje) USB porta.

Postoje i drugi priključci: za ekran, telefonsku mrežu i sl.

Disk

Koriste se diskovi do 500 GB sa prosečnim vremenom pristupa od 8 do 10 ms.

Brzina rotacije im je od 5400 do 7200 obrtaja u minuti.

Jedinice disketa

U upotrebi su disketa od 3,5 inča, kapaciteta 1,44 MB ugrađene u kutiju od tvrde plastike.

15

CD i DVD diskovi

CD ROM diskovi su slični disketama, ali razlika je u tehnologiji realizacije i kapacitetu. Laserom se

zapisi nanose na metalnu površinu pa se ne mogu menjati, već samo očitavati. Kapacitet CD-a je

640-700 MB.

Slika 14: CD ROM

DVD (Digital Video Disk) nastao je za potrebe filmske umetnosti (snimanje dugometražnih

filmova), a koriste se i za snimanje podataka. Koristi se samo jedna strana diska, a kapacitet im je

do 4,7 GB.

U poslednje vreme pojavili su se diskovi kojima se koriste obe strane za snimanje i to u tri verzije:

CD, DVD ili DUAL diskovi (sa jedne strane CD, a sa druge DVD).

Slika 15: CD/DVD diskovi

16

Fleš

Fleš se sastoji od memorijskih modula (FLASH memorija) i njihov sadržaj ostaje stalno zapisan.

Pristup podacima na njemu vrši se na isti način kao i na disku. Fleš se naziva i USB disk pošto se

priključuje na USB priključak.

Slika 16: Fleš Slika 17: Presek fleša

Predstavljanje slika

Slike na grafičkom uređaju mogu se dobiti: vektorski i rasterski.

Za vektorski način u memoriji računara čuvaju se podaci o elementima crteža i prilikom crtanja

crtaju se samo elementi slike.

Za rasterski način predstavljanja je da se slika prikaže približno. Na monitoru, štampaču, ploteru

površina slike podeljena je paralelnim linijama sa horizontalnom i vertikalnom osom u mrežu

kvadratića - PIKSELA kojima su pridruženi intenzitet, osvetljenje i boja.

Zauzetost memorije zavisi od broja piksela na koji je slika podeljena i broja boja koje su na

raspolaganju.

Slike iste veličine zauzimaju jednaku memoriju.

17

Grafička kartica

Grafička kartica podatke u računaru u digitalnom obliku pretvara u analogne signale koji kontrolišu

prikazivanje slike na ekranu. Koristi se tehnika BITMAPIRANJE (bit mapping) zato što su ekrani

za prikazivanje rasterske jedinice.

Tada se svakom pikselu na ekranu pridružuje jedan bit ili više bitova u memoriji. Ako se jednom

pikselu pridruži osam bitova on može da prikaže 256 boja, sa šesnaest bitova jedan piksel prikaže

65 536 boja (high color) , sa dvadeset četiri bita prikaže 16 777 miliona boja (true color).

Grafička kartica ima sopstvenu memoriju i njen kapacitet memorije zavisi od proizvoda boja

piksela (rezolucije) i broja boja po pikselu koja se želi prikazati.

Uobičajen kapacitet memorije na grafičkoj kartici je od 254 MB do 512 MB.

Kartica se priključuje na jedan od slotova na osnovnoj ploči, a na sebi ima priključak za monitor

računara.

Slika 18: Presek grafičke kartice Slika 19: Graf. kartica

Zvučna kartica

Ova kartica uskladišteni zvuk u digitalnom obliku u računaru pretvara u analogni oblik da bi mogao

da se reprodukuje preko zvučnika, kao i reprodukciju audio CD diskova sa računara.

Ona je integrisana sa osnovnom pločom.

Mrežna kartica

Mrežni adapter ili mrežna kartica vrši povezivanje računara na lokalnu računarsku mrežu.

U sklopu tehnologije i arhitekture računarske mreže ova kartica može imati sledeće priključke:

18

eternet priključak (stara tehnologija)

UTP priključak (nova tehnologija)

eternet i UTP priključak (prelazno rešenje).

Slika 20: Izgled mrežne kartice

FM i TV karta

FM karta omogućava prijem radio programa za vreme rada računara.

TV karta omogućava prijem televizijskog programa pomoću računara, kao i korišćenje video-

rekordera i druge video operacije (u zavisnosti od modela TV kartice.).

Slika 21: TV/FM kartica

FMV (Fax Modem Voice) kartica

FMV kartica omogućava povezivanje računara sa drugim računarima koristeći telefonske linije,

slanje i prijem faksova pomoću računara i obavljanje poslova „telefonske sekretarice“.

Pored FMV kartice postoje i eksterni modemi koji se priključuju na serijski port računara.

Slika 22: Fax Modem Voice kartica

19

Izvor napajanja

Izvor napajanja obezbeđuje električnu energiju za napajanje svih komponenata unutar kućišta.

Na njemu se nalazi i ventilator koji omogućava hlađenje komponenata u kućištu. Da bi se sprečili

kvarovi prilikom iznenadnog nestanka električne energije postoje uređaji koji su neprekidni izvori

napajanja (UPS-Uncontinuous Power Supply) preko kojih računar radi još neko vreme (15 do 30

minuta).

To je dovoljno da se završi rad i ispoštuje procedura isključivanja računara.

3.2 Monitori

Komunikacija korisnika sa računarom vrši se pomoću monitora i tastature tako što pruža uvid u rad

računara. Podaci koji su unešeni prikazuju se na ekranu monitora, kao i rezultati rada računara i

programske poruke.

Prema korišćenoj tehnologiji podela monitora je sledeća:

CRT (Cathode Ray Tube) – monitore sa katodnom cevi

LCD (Liquid Crystal Display) – monitore sa tečnim kristalom

LED (Light Emitting Diode) – monitore sa svetlosnim diodama i

GPD (Gas Plasma Display) – monitore sa gasnom plazmom.

Kod monitora sa katodnom cevi slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon

ekrana i tačka koja je udarena tada zasvetli. Kretanjem elektronskog mlaza i obnavljanjem prelaza

preko ekrana dobija se slika.

Slika 23: Monitor sa katodnom cevi

20

LCD monitori dobijaju sliku pomoću menjanja refleksije svetlosti i od površine na različitim

delovima ekrana, jer se svetlost reflektuje ili apsorbuje. U ovu grupu monitora spadaju TFT (Thin

Film Transistor) monitori čija je vrlo mala potrošnja električne energije.

Slika 24: LCD monitor

LED (Light Emitting Diode) su monitori koji su izgrađeni od velikog broja malih led dioda

postavljenih u vidu mreže na ekranu (1 dioda, 1 piksel). Slika na ekranu pojavljuje se kad zasvetli

svaka dioda određenim intenzitetom što zavisi od primljenog signala.

Slika 25: LED monitor

GPD (Gas Plasma Display) su monitori u kojima su minijaturne gasne sijalice u mreži između dve

staklene ploče koje sadrže električne provodnike poređane u redove. Na osnovu dobijenog signala u

preseku njenih provodnika svaka sijalica u mreži zasvetli i time se dobija slika na ekranu.

Slika 26: GPD monitor

Drugi način podele monitora je na:

monohromatske monitore i

monitore u boji.

21

Kod monohromatskih monitora površina ekrana je u jednoj boji – crnoj, beloj, žutoj ili zelenoj, a

slike su u različitim nijansama druge boje koja se ističe na podlozi slike.

Monitori u boji imaju katodnu cev koja se sastoji od tri nezavisna elektronska topa i tri

fosforescentna zaslona i to:

crveni – red

zeleni – green i

plavi – blue

kao što se i svaki piksel zaslona sastoji od tri osnovna piksela boja.

Ovi monitori se zovu i RGB monitori.

Na njima se kombinacijom intenziteta i nijansi piksela boja na pikselu zaslona dobija boja te

kombinacije.

Monitori se takođe klasifikuju i prema veličini ekrana (dijagonala ekrana). U upotrebi su monitori

od 15, 17, 19 inča (jedan inč = 2,56 cm).

Profesionalni računari imaju monitore od 19 i 21 inča i koriste se najčešće za tehničko crtanje.

Rezolucija za današnje programe predviđa da monitor i grafička kartica budu najmanje 800x600

piksela.

3.3 Ulazne jedinice

Tastatura

Tastatura se koristi za unošenje teksta i brojeva. Uz osnovne tastere postoje i tasteri za editovanje i

funkcijski tasteri sa posebnim značenjem u nekim programima.

Slike 27 i 28: Različiti modeli tastature

22

Miš

Miš je uređaj za odabir objekata i prikazivanje na ekranu. Postoje dve vrste miševa: mehanički i

optički miš.

Mehanički miš je kutija sa kuglicom od gume sa njene donje strane. Pomeranjem na ravnoj površini

dolazi do rotacije kuglice miša koja se kodira u električne signale preko dva potenciometra.

Pritiskom na odgovarajući taster na mišu vrednosti električnih signala skladište se u računar.

Program ih koristi da odredi veličinu i smer pomeranja miša.

Slika 29: Mehanički miš

Optički miš je uređaj kod koga se modulacijom optičkog zraka i optičkim tehnikama kodiranja meri

pokretanje preko površine. Izvor svetlosti lociran je na donjem delu miša i u kontaktu je sa

površinom da bi kursor na ekranu mogao da sledi kretanje miša.

Slika 30: Optički miš Slika 31: Novi dizajn

Trekbol (Trackball) sličan je obrnuto okrenutom mišu, a kuglica je postavljena u ležište da bi se

okretala pomoću prsta.

Pomeranje kursora na ekranu određuje se smer okretanja kuglice.

Tačped (Touchpad) ima primenu u većini slučajeva kod prenosnih računara. Čini ga pločica koja

je ugrađena ispod tastature. Pored pločice su dva tastera. Pokazivač na ekranu pomera se

pomeranjem prsta po pločici, dok se komande zadaju pritiskom na tastere pod pločicom ili kratkim

udarom o pločicu.

23

Džojstik (Joystick) ima pokretnu palicu čijim pomeranjem se pometa kursor, a pritiskom dugmadi

na uređaj zadaju se komande. Koristi se vićinom za igranje igrica.

3.4 Izlazne jedinice

Štampači

Štampači služe za pravljenje tekstualnih i grafičkih dokumenata. Dele se na tri osnovne grupe:

matrični štampači

laserski štampači i

štampači sa mlaznicama (ink-jet).

Matrični štampači imaju princip rada kao pisaće mašine. Glava štampača udara preko trake po

papiru ostavljajući trag na mestu udarca. Glava za štampanje može imati 9, 18 ili 24 iglice, i one

pomeranjem glave levo-desno mogu nacrtati bilo koji znak. Prilikom kretanja glava štampača

štampa u oba smera. Tipična rezolucija im je 75 dpi (dots per inch – tačaka po inču).

Slika 32: Matrični štampač

Laserski štampači poseduju izvor laserskih zrakova koji menja intenzitet što zavisi od signala koji

se dobija. Odbijanjem laserskog zraka od obrtnog ogledala osvetljava se fotosenzitivni valjak

pokriven jednakim nabojem, koji se menja što deluje na toner koji se prenosi na papir. Tako se

dobija slika. Rezolucija ovih štampača je 1200 dpi.

24

Slika 33: Laserski štampač

Štampači sa mlaznicama rade slično matričnim, ali oni nemaju traku i glavu, već cevčice kroz

koje se izbacuje zagrejano mastilo pod pritiskom. Kad dodirne papir mastilo se ohladi. Obično

štampač ima 48 mlaznica.

Slika 34: Štampač sa mlaznicama (Ink-jet)

All in one su uređaji „sve u jednom“, odnosno kombinacija skenera, uređaja za kopiranje, faksa i

štampača.

3.5 Ostali uređaji

Skeneri su uređaji koji prenose sliku u računar u obliku rastera. Razlikujemo:

ručne

automatske ili

skenere velikog formata.

Skener prelazeći preko slike iz svetlosnog izvora emituje svetlost koja se reflektuje i prima

optičkim delom uređaja koji registruje boju i intenzitet odgovarajućeg piksela na slici.

Na računaru slika se dobija u obliku rastera, a posebnim programima obrađuje se ili pretvara u

numeričke i znakovne podatke.

25

Slika 35: Skener

Ploteri su uređaji za crtanje crteža. Za crtanje većih ili kvalitetnijih crteža koriste se ploteri jer

štampači štampaju crteže do veličine A3 formata. Ploteri se po načinu rada dele na:

rasterske i

vektorske plotere.

Rasterski ploteri se nazivaju i štampačima i to su:

fotoploteri

elektrostatički i

termalni ploteri.

Vektorski ploteri su ploteri sa perima.

Slika 36: Ploter

Digitajzeri i grafički tableti su isti uređaji, a razlika među njima je u veličini uređaja. Primenjuju

se za unošenje crteža i podataka, za zadavanje komandi u nekim programima pokazivanjem na

komande iz menija koje postavlja grafički tablet.

Multimedijalni uređaji, igre i virtuelna realnost

Multimedijalni uređaji priključuju se na računar i omogućavaju snimanje i reprodukciju slike.

U njih ubrajamo:

mikrofon

digitalni fotoaparat

digitalne video kamere i sl.

26

Računar omogućava i igranje igrica. Pored džojstika mogu se priključiti i drugi uređaji kao npr.

slušalice, volan i sl.

Za simulaciju virtuelne stvarnosti koriste se: rukavice, odela, naočare sa ekranima i dr. Njima se

simuliraju različiti uslovi.

Sl. 37: Mikrofon Sl. 38: Slušalice Sl. 39: Web kamera Sl. 40: Volan za igre

Čitači bar koda su kombinacija vertikalnih linija i koristi se za šifriranje komercijalnih proizvoda.

Najviše se koriste u trgovini. Podatak o bar kodu unosi se u računar kad se bar kod osvetli

specijalnim uređajem. Taj uređaj može biti ručni ili ugrađen u kasu prodavnice. Ovo omogućava da

se očitani podatak odmah prenosi u računar.

Optički čitači imaju primenu u automatizaciji masovnog unošenja podataka – u poštama, bankama,

velikim preduzećima itd.

Podaci za unos mogu biti: markirani, da im se programski prepoznaju znakovi ili napisani na

poseban način.

Magnetni čitači imaju sličnu ulogu kao i optički čitači. Obično je nosilac informacija kartica na

kojoj je naneta i magnetna traka na koju se unosi magnetni zapis.

Mrežna i komunikaciona oprema

Povezivanje računara je u računarskim mrežama koje mogu biti lokalne (LAN-Local Area

Network), a one mogu biti povezane sa drugim mrežama.

Za lokalne mreže koristi se klijent – server arhitektura (1 mašina je server, a sve ostale su klijenti).

Obzirom da je uvek server „moćna mašina“ sa dodatnom opremom ona omogućava klijentima

korišćenje opreme, razmenu dodataka i poruka (elektronska pošta). Obrada podataka se uvek vrši na

lokalnim računarima.

27

Uz lokalne postoje i globalne računarske mreže WAH (Wide Area Network) koji povezuju računare

koji su geografski razdvojeni.

Prema odnosu čvorova u mreži, mreže mogu biti:

klijenti/server (client/server) i

ravnopravne mreže (peer-to-peer networks).

4. Komunikacioni medijum i komunikacioni uređaji

Da bi mogao da obavlja svoju funkciju povezivanja sa drugim računarima i uređajima moraju biti

ispunjena tri uslova, tj. mora da postoji:

komunikacioni medijum,

komunikacioni uređaj i

komunikacioni softver.

4.1 Komunikacioni medijum

Komunikacioni medijum koristi se u povezivanju računara sa drugim računarom ili uređajima koji

su priključeni za njega. Od komunikacionog medijuma zavisi brzina prenošenja podataka i ona se

meri brojem prenetih bitova u sekundi. Taj broj bitova je danas veći od 1000 u sekundi, a kod nekih

od 1 000 000.

Komunikacioni medijum se javlja u dva oblika, kao:

kabl (bounded)

bežični medijum (unbounded).

Veza se uspostavlja emitovanjem radio talasa, mikro talasa, infracrvenih ili drugih signala.

Bežični medijum se koristi kada nije moguće položiti kabl ili je veza veoma udaljena.

Kablovska povezanost omogućava veću brzinu prenosa podataka i veću bezbednost.

Specijalni kablovi

Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za povezivanje na maloj udaljenosti (od nekoliko

metara) sa računarom ili uređajem.

28

Upredena parica koristi se za telefonske komunikacije za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i

prenos podataka. Izrađena je od dve izolovane bakarne žice koje su upredene. Najčešće se koristi

zbog toga što je jeftina i to više parica u jednom omotaču.

Koaksijalni kabl sastoji se od bakarnog, debelog provodinika koji je presvučen izolacijom i to

bakarnom ili aluminijumskom mrežicom zaštićeno spoljnim omotačem. Koristi se za povezivanje

na veće razdaljine. Ovaj kabl ima uzemljenje, a moguća je i ugradnja pojačivača signala (repeater).

Optički kabl izrađuje se u vidu plastičnih ili staklenih, fleksibilnih vlakana duž kojih se prenosi

svetlosni signal. Omotač oko vlakana u potpunosti reflektuje svetlost i nije osetljiv na

elektromagnetne i električne talase. Dobra strana je što mu je kapacitet više puta veći od upredenih

parica. Korišćenjem modulatora električni signal pretvara se u pulsirajuću svetlost koja se na mestu

prijema detektuje i konvertuje ponovo u električni signal.

Veze pomoću svetlosnih talasa

Između uređaja koji su sasvim blizu koriste se infracrveni zraci, a između zgrada koje su relativno

blizu koriste se laserski zraci, ali iako vrlo dobro rade veze pomoću svetlosnih talasa su vrlo

osetljive na smetnje

Veze pomoću radio talasa

Kao radio talasi za prenos podataka najčešće se koriste mikrotalasi. Pomoću njih mogu se

uspostaviti veze sa komunikacionim satelitom stanica na Zemlji. Za manje razdaljine mogu se

koristiti i druge vrste radio talasa.

4.2 Komunikacioni uređaji

U slučajevima kada postoji direktna veza, ona se uspostavlja specijalnim kablom tzv. Null modem

kablom, a u ostalim slučajevima koriste se za povezivanje komunikacioni uređaji:

modem,

kartice mrežnih adaptera i

PC Card (PCMCIA).

29

5. ZAKLJUČAK

Informatika je multidisciplinarna nauka čiji razvoj i primena je doprinela boljem životu ljudi.

Zbog toga se stalno radi na poboljšanju arhitekture računarskog hardvera i softvera npr. teorija

automata, teorije algoritma, teorije programskog jezika, strukture podataka itd.

Rad računara sve značajnije utiče na svetsku privredu, međunarodne odnose i razvoj društva u

celini. Zahvaljujući napretku informacionih tehnologija sve više informacije i znanje ljudi

zamenjuju kapital i energiju potrebnu za stvaranje ljudskih dobara.

Računari predstavljaju univerzalnu alatku koja je primenljiva u skoro svim područjima ljudskih

delatnosti.

Danas je prosto nezamislivo da se bilo koji posao odvija bez primene računara i njegovih

komponenata, počev od obavljanja odgovornih poslova u preduzećima, institucijama, u svim

granama privrede do hipermedija, odnosno korišćenja CD-a u propagandi, za izradu enciklopedija,

rečnika, knjiga, slušanja muzike, gledanja filmova itd.

Slobodno bi se moglo reći čak i da se standard jedne zemlje ogleda u broju računara po broju

stanovnika. Stalne donacije stranih zemalja imale su pozitivan efekat, a računarstvo i informatika

uvedeno je u osnovne i srednje škole kao obavezan predmet koji mladima omogućava sticanje i

primenu znanja iz ove oblasti koji će im koristiti u svim domenima života.

30

6. Literatura:

1. Klem, N., Malčević, I., Perin, N., Praščević, N. „Uvod u primenu PC računara“, Građevinski

fakultet, Beograd, 1995.

2. Obradović, S. „Računari, arhitektura, hardware, sistemski software“, Viša elektrotehnička škola,

Beograd, 1997.

3. M. Devetaković-Radojević „Uvod u primenu računara“, II prerađeno i dopunjeno izdanje,

„Krug“, Beograd, 2002.

4. www.wikipedia.com

5. za skinute slike www.google.com

31

32