PEDAGOŠKI FAKULTET

-SEMINARSKI RAD-

PREDMET: ENERGIJA I ZAŠTITA OKOLINE

TEMA: UTICAJ MASTER PROFESORA TEHNIKE I INFORMATIKE U ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

PROFESOR: DRAGICA S. ILIĆ

STUDENT: ANĐELA ILIĆ

BR. INDEKSA 205/15

VRANJE, 2015

1

SADRŽAJ

1.UVOD…………………………………..…22.ŽIVOTNA SREDINA……………………..33.EKOLOŠKO OBRAZOVANJE…………..54.ČINIOCI I IZVORI EKO ZNANJA………75.UTICAJ POJEDINCA…………………...106.MORALNO VASPITANJE……………...147.ODNOS DECE PREMA ŠKOLSKOM

SISTEMU……………………………...…158.ZAKLJUČAK……………………………179.LITERATURA…………………………...20

2

UVOD

Pored toga što ekologija kao poseban nastavni predmet nije zastupljen u sistemu obaveznog obrazovanja, postoji kontinuitet u izučavanju ekoloških sadržaja od predškolskog uzrasta do kraja osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Koliko će ekološki sadržaji biti zastupljeni u izbornim, slobodnim i fakultativnim aktivnostima zavisi dosta i od afiniteta i zainteresovanosti pojedinih nastavnika, kao i škole u celini.

Prihvаtаjući nаjnovijа tehničkа, inženjerskа, informаtičkа i pedаgoškа dostignućа, naš studijski progrаm omogućаvа sticаnje nаstаvničkog zvаnjа Mаster profesor tehnike i informаtike predviđenog prаvilnicimа o vrsti stručne spreme nаstаvnikа osnovnih školа zа odgovаrаjuće predmete, osposobljenog zа reаlizаciju, аnаlizu i unаpređivаnje nаstаvne prаkse kаo i rešаvаnje drugih profesionаlnih zаdаtаkа u sistemu obrаzovаnjа i vаspitаnjа. Jedan od tih osnovnih zadataka jeste i budjenje ekološke svesti kod dece.

Kao budući nastavnici/profesori moramo pre svega mi imati razvijenu svest o svetu oko nas prvenstveno o zaštiti životne sredine pa tek onda podučavati druge. Čovek treba uvek na prvom mestu da polazi od sebe i da se trudi da ekološku svest proširi među ostalim članovima društva. Danas, možemo reći da svest o zaštiti životne sredine ne postoji zbog nezainteresovanosti pojedinaca i nedovoljne informisanosti građana. Šta? Kako? I protiv čega se borimo? Jesu pitanja na koja trebamo dati odgovore a odgovori leže u budućim generacijama i njihovom podučavanju o zaštite životne sredine.

3

ŽIVOTNA SREDINA

Životnа sredinа, čovekovа okolinа ili okoliš predstаvljа sve ono što nаs okružuje, odnosno sve ono sа čime je direktno ili indirektno povezаnа čovekovа životnа i proizvodnа аktivnost. Prirodnа sredinа predstаvljа blizаk pojаm pri čemu ovde ne morаju biti prisutne аktivnosti čovekа niti čovek morа imаti direktnih uticаjа. Ipаk, u pogledu tehnološkog nаpretkа, rаzvojа industrije i sve većeg uticаjа čovekа nа globаlnom nivou nа prirodu i ekosisteme grаnicа između ovа dvа terminа postаje sve nejаsnijа.

Tokom svojih аktivnosti, koje mogu biti urbаnizаcijа ili eksploаtаcijа, čovek menjа prirodno okruženje i to često tаko što nаrušаvа prirodnu okolinu. Izgrаdnjom hidrocentrаlа i аkumulаcijа, sečom šumа, pošumljаvаnjem, eksploаtаcijom minerаlnih sirovinа, stvаrаnjem deponijа, emisijom gаsovа, nukleаrnim probаmа i dr. čovek utiče nа promenu čitаvih područjа. Kаo rezultаt čovekovih аktivnosti dolаzi do promenа ili nаrušаvаnjа ekosistemа i klimаtskih promenа nа lokаlnom i globаlnom nivou.

4

Životnа sredinа se može posmаtrаti kаo petokomponentni sistem koji čine:

аtmosferа

hidrosferа

litosferа

zemljište

orgаnizmi

Svаki od ovih elemenаtа povezаn je jedаn sа drugim аli se rаdi lаkšeg registrovаnjа i prаćenjа promenа oni posmаtrаju odvojeno.

5

EKOLOŠKO OBRAZOVANJE

U formiranju ekološke kulture savremenog čoveka važnu ulogu ima sistem ekološkog obrazovanja i vaspitanja. On se nalazi u procesu stvaranja, a njegova neophodnost više je nego očevidna. Ekološko obrazovanje predstavlja shvatanje problema opšte ekologizacije materijalne i duhovne delatnosti društva. Široki dijapazon ekološkog obrazovanja omogućava neophodnu sintezu znanja, umenja i navika iz prirodnih i društvenih nauka. Obrazovno – vaspitni proces u funkciji zaštite i unapređivanja životne sredine predstavlja svesno i plansko razvijanje znanja o čovekovoj sredini u toku čitavog života, koje ima za cilj razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama čovekove sredine, odnosa u njoj i odnosa prema njoj, na osnovu koje će čovek težiti očuvanju i unapređivanju sredine. Ekološko obrazovanje treba da pruži veoma sigurna znanja o osnovnim ekološkim pitanjima savremenog društva, razvija kritički stav prema rastućoj degradaciji životne sredine i ukazuje na neophodnost racionalnog korišćenja prirodnih resursa.

Osnovno načelo eko-obrazovanja i vaspitanja izraženo je u zahtevu da ekološko obrazovanje ne bude samo informisanje o eko-činjenicama, da znanja koja učenici stiču budu samo na nivou obaveštenosti, već da čitav život u obrazovnim ustanovama bude u adekvaciji sa ekološkim zahtevima. Ekološka svest se ne sastoji samo od znanja, već i od emocionalno-voljnih komponenata koje je vrlo bitna, jer znanja bez uverenja i praktične delatnosti ne znače mnogo. Ekološko obrazovanje i formiranje ekološkog načina mišljenja započinje u najranijoj mladosti, pa je, otuda veoma značajna uloga obrazovno-vaspitnih organizacija na svim nivoima sticanja znanja (osnovno-školsko, srednje i visokoškolsko). Zato je zadatak vaspitanja i obrazovanja, jeste sticanje znanja, kako bi generacijama koje stasavaju i koje su u punoj aktivnosti na rešavanju problema čovekove sredine imali sistematizovana znanja o

6

savremenim problemima čovekove sredine, o karakteru i suštini opasnosti ugrožene sredine; o načinu otklanjanja negativnih posledica narušene ekološke ravnoteže.

Da bi se moglo od čoveka očekivati i zahtevati ekološko ponašanje potrebno ga je prethodno obrazovati, što se može jedino uvođenjem ekoloških sadržaja u sve nivoe obrazovnog sistema vaspitanja i obarazovanja. S toga ne treba situaciju prepuštati slučaju, već se pitanju organizovane nastave, sa tematikom iz ekologije, mora prići veoma ozbiljno i efikasno, naravno kroz inoviranje postojećih nastavnih planova i programa i uvođenjem regularnih ekoloških sadržaja kao posebnih predmeta i u okviru drugih predmeta.

7

ČINIOCI I IZVORI EKO ZNANJA

Sa aspekta potreba zaštite životne sredine, neophodno je odgovoriti na pitanje: Koji faktori, koliko i kada doprinose cilju izgradnje ekološki odgovorne ličnosti?

Veoma je važno kako pojedinac vidi doprinos pojedinih faktora u ostvarivanju ciljeva i zadataka koji se postavljaju kao zahtevi i potrebe očuvanja zdrave i kvalitetne životne sredine.

Činioci ekološkog vaspitanja mogu biti:

spoljašnji ili sredinski i unutrašnji ili činioci ličnosti.

Činioce ličnosti je moguće svrstati u dve grupe:

činioci koji se mogu podvesti pod pojam motivacije (koliko usvajaju ekološku orijentaciju kao vrednost, koliko su zadovoljni stanjem životne sredine);

činioci koji se mogu podvesti pod pojam kompetencije (šta znaju, o čemu su informisani i kakvo im je iskustvo).

Posebno su interesantni faktori koji su u vezi sa postignućem u eko-vaspitanju i obrazovanju u formiranju ekološke svesti i kulture učenika, a to su: porodica, dečji vrtić, škola, fakultet, kasarna, preduzeće, društvene organizacije i dr.

8

Porodica je značajan faktor vaspitanja mladih, koja u načelu deluje pozitivno i u smislu razvoja ekoloških vrednosti svojih članova. U njoj se izgrađuje formalistički odnos u ostvarivanju brige o neposrednoj okolini. Porodica je najuža socijalna grupa koja ostvaruje opšte stanje o egzistenciji i drugim važnim potrebama ličnosti. Osnovni metod delovanja u porodici je lični primer, gde deca uče spontano. Takvi uticaji na mlađe članove porodice su trajnijeg karaktera.

Vršnjačka grupa, je uz porodicu, značajan faktor društvene svesti mladih. Ona u nekim uticajima nadmašuje porodicu i školu. Vršnjaci su potencijalno bliski jedan drugome. Oni imaju istovetne stavove u oceni društvenog položaja njihove generacije. Potrebno je sagledati vrednosti sveta mladih, njihove potrebe i načine na koje gledaju na probleme ugrožavanja životne sredine, kako bi se oni angažovali na zaštiti i unapređivanju zaštite životne sredine.

Ekološko obrazovanje zahteva različite izvore znanja. Koji izvor znanja će biti favorizovan zavisi od nastavnika koji rukovodi vaspitno-obrazovnim procesom. Izdvajamo sledeće izvore znanja:

Neposredna stvarnost – podrazumeva konkretnu životnu sredinu u kojoj učenik egzistira. To je porodični dom, obdanište, škola, fakultet, kasarna, šira urbana ili ruralna sredina. Ona igra važnu ulogu u formiranju ekološke svesti, mada je u mnogome prepuna neekološkog, ali su znanja usvojena posredstvom nje najkvalitetnija;

Tekstualni materijali – školski udžbenici, beletristička izdanja, pripovetke, romani i sl. Školski udžbenici su osnovni izvor, ali su u ekološko-vaspitnom pogledu nedovoljno usklađeni sa programima rada, ekološki sadržaji u njima su nedovoljno i nefunkcionalno zastupljeni;

Nastavna sredstva i objekti – modeli, preparati, makete, slike, crteži, tabele, grafikoni, fotografije, dijapozitivi, video kasete i dr. Oni zamenjuju neposrednu stvarnost;

Nastavnik – pojavljuje se kao bitan činilac u realizaciji ciljeva i zadataka ekološkog obrazovanja: vrši izbor nastavnih sadržaja,

9

procenjuje ekološke aspekte gradiva, organizuje i vodi proces usvajanja znanja, formiranja stavova i navika učenika, organizuje i izvodi vannastavne aktivnosti i neposredno svojim postupcima deluje na ličnost učenika;

Štampa, televizija, radio i druga sredstva masovnog obaveštavanja angažuju se na polju informisanja, aktiviranja građana u zaštiti životne sredine. Na taj način ostvaruje se neformalno ekološko obrazovanje i vaspitanje.

Ekološki sadržaji treba da obezbede da učenici u osnovnoj školi upoznaju: osnovne pojmove (pojam poremećenosti ekološke ravnoteže, pojam degradacije čovekove sredine i dr.); da steknu znanja o negativnom dejstvu zagađenog vazduha, zemljišta, vode, o načinu sprečavanja i zaštiti od svih negativnih uticaja.

10

UTICAJ POJEDINCA

U našem projektu “zelena porodica” moramo da uključitmo i decu. Bez obzira kog su uzrasta, deca mogu da nauče šta znači živeti zdravije  i u skladu sa prirodom. Deca neće ni znati da uče a dobiće odličnu osnovu za zdrav život i u budućnosti.

Predškolska deca

Voda: Naučite decu da kada koriste vodu u lavabou puste uvek tanak mlaz.

Struja: Naučite ih da isključe svetlo kad izlaze iz sobe kao i da ne pale svetlo tokom dana. Prirodna svetlost je uglavnom sasvim dovoljna.

Izloženost toksinima: Kupujte samo voštane boje i igračke na kojim je naglašeno da ne sadrže toksične supstance. Naučite dete da redovno pere ruke.

Otpad: Reciklirajte novine, časopise i brošure. Ovu obavezu možete da predstavite kao igru slaganja u odgovarajuću kutiju za osvajanje poena. Dajte deci svakodnevne zadatke kako bi pomogla.

Hrana: Naučite vašeg mališana kako da izabere zrelo voće ili povrće za užinu i jelo. Posle jela mu pokažite da ostaci hrane ne moraju baš uvek da se bace u smeće, neki od njih su pogodni za kompostiranje. Deca će lako naučiti da ostaci hrane nisu smeće već nešto što se može dodati ponovo u zemlju za uzgajanje nove hrane.

11

Prevoz: Hodajte kad god je to moguće. Planirajte nedeljni meni i kupovinu kako biste išli jednom do prodavnice i tako smanjili već sigurno česte vožnje

Deca od I do III razreda

Voda: Kada učite decu dentalnoj higijeni podsetite ih da isključe vodu dok peru zube.

Struja: Potrudite se da isključvanje televizora i komjutera noću bude obavezno.

Otpad: Učite zajedno šta se može reciklirati a šta ne. Možete organizovati i mali kviz sa sledećim pitanjem: Da li se može reciklirati?

predmet odgovor

Masna kutija od pice ne, masnoća zaustavlja proces reciklaže, ali se čist poklopac može odcepiti i reciklirati

Karton od mleka ne, njegova unutrašnja obloga sadrži parafin koji se ne može reciklirati

12

predmet odgovor

Ambalaže za kafu i sokove “za poneti”

ne, i ova pakovanja su unutra obložena parafinom a poklopci nisu napravljeni od odgovarajuće vraste plastike za reciklažu

Metalni poklopci za flaše i tegle

da

Limenke i konzerve da, spadaju u metal

Ambalaže deterdženata (HDPE#2)

da

Koverte sa vazdušnim jastučićima

da

Koverte sa nalepnicama da

Post-it nalepnice da

13

Hrana: Pakujte sendviče, voće, povrće i slatkiše u kutijice za hranu umesto u kese za jednokratnu upotrebu.

Prevoz: Idite pešaka kad god možete, prošetajte sa decom do škole ako je to moguće i smanjićete vaš doprinos izduvnim gasovima.

Deca od IV do VI razreda

Voda: Učite decu da peru voće i povrće u posudi umesto pod mlazom kako bi uštedeli vodu.

Struja: Umesto uključivanja klima uređaja ili grejalice naučite decu da se obuku kad im je hladno i da otvore prozore na raličitim stranama stana/kuće kada im je vrućina.

Izloženost toksinima: Uverite se da deca znaju da nikada ne treba stavljati plastiku ili stiropor u mikrotalasnu pećnicu.

Otpad: Ubedite decu da koriste papir već odštampan ili iscrtan sa jedne strane. Možete napraviti i svesku od već korišćenih papira tako što ćete sakupljenu gomilu probušiti i spojiti sa kartonom od omiljenih kukuruznih pahuljica ili nekog drugog kartonskog pakovanja odgovarajuće veličine. Možete ih vezati ili staviti metalne prstenove.

Hrana: Dajte i deci posliće u bašti ili na terasi i dodelite im samo njihove biljke o kojima treba da se brinu. Mogu da vam pomognu sa zalivanjem ali su isto tako dovoljno veliki da biste ih uključili i od samog početka. Probajte sa suncokretom (koji je dobar i za saksiju), šargarepama ili pasuljem.

Prevoz: Ako morate da vozite dete u školu ili na druge aktivnosti proverite da u komšiluku nema dece koja idu u istom pravcu pa organizujte kolektivne vožnje.

14

Deca od VII do VIII razreda

Voda: Naučite decu da pravilno peru sudove. Kod ručnog pranja u sudoperi punoj vode i laganim mlazom za ispiranje. Kod mašinskog pranja da iščetkaju ostatke hrane ali ne da ih ispiraju vodom.

Struja: Skrenite im pažnju da ne drže dugo otvoren frižider.

Izloženost toksinima: Kupujte samo netoksične, reciklirane markere, flomastere i voštane boje.

Otpad: Pokušajte da popravite pre kupovanja novog. Ako se na rancu pojavi rupa ili je potreban novi rajferšlus, proverite da li se prvo može popraviti ili zameniti kod krojača ili obućara.

Hrana: Skoncentrišite se na zdrav izbor, vodite decu u kupovinu i uključite ih u spremanje hrane. Predstavite im nove recepte i istražujte zajedno prednosti organske-bio kuhinje.

Prevoz: Ako imate baštu koristite ručnu umesto električne kosilice a pokošenu travu koristite kao prirodni fertilizator.

15

Deca u srednjoj školi

Voda: Idite zajedno sa decom u čišćenje prirode – na plaži, kod reke, u parku – svake godine.

Energija: Skrenite im pažnju da isključe njihove punjače za MP3, telefon ili fotoaparat kada im nisu potrebni.

Izloženost toksinima: Upotrebljavajte što prirodnija sredstva za čišćenje. Npr. sirće se može koristiti u različite svrhe.

Otpad: Pokažite im kako izgleda deponija. Na ovaj način ćete imati pravu priliku da im objasnite koliko je važna reciklaža i ponovna upotreba stvari.

Hrana: Vaš srednjoškolac može da dobije ozbiljne obaveze. Idite zajedno na pijacu i dozvolite mu da napravi listu i izabere hranu potrebnu za pripremanje zdravih jela.

Prevoz: Naučite ih da razmotre različite mogućnosti prevoza. Podstičite hodanje, vožnju bicikla i upotrebu javnog saobraćaja. Ako žele dozvolu čim napune 18 podstičite ih da ako već hoće da voze to rade odgovorno. Mogu voziti svoje prijatelje i trebali bi da se brinu o održavanju automobila. Uverite se da poznaju pravila oko promene filtera, naduvenih guma, davanju gasa,  težine prtljaga i sl. Moraju da znaju da ne treba držati nogu na gasu pri čekanju dužem od pola minute.

16

MORALNO VASPITANJE

Očigledno je da se danas malo pažnje posvećuje moralu i da je moral izgubio na značaju. Moralnost i moralne norme koje se razlikuju od društva do društva, ali i dalje imaju slične ili iste dodirne tačke, poprimile su oblike modernizacije i u mnogim životnim sferama su izvitopereni. 

Moralne norme ne treba nikako zaboravljati i shvatati kao manje bitne od zakonskih. Naprotiv, pored zakonskih normi, koje društvena zajednica - ukoliko ih pojedinac krši i nepoštuje - sankcioniše i kažnjava, još veću ulogu imaju moralne norme. To iz razloga što se nepoštovanje i ne pridržavanje moralnih normi stavlja na samog pojedinca, na njegovu odgovornost i savest. A da bi dete i kasnije mlada osoba stekle osećaj odgovornosti, savesnosti, empatije, altruizma... potrebno je da tome bude naučeno isto tako kao što se uči kako da se ponaša kulurno, kako da ne krši pravila, zbog čega se kažnjava ukoliko ih krši i slično.

Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutarnja ravnoteža, čak i naša egzistencija ovisi o tome. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu - Albert Ajnštajn.

O moralu znam samo toliko da je moralno ono posle čega se dobro osećate, a nemoralno ono posle čega se osećate loše - Ernest Hemingvej.

17

ODNOS DECE PREMA ŠKOLSKOM SISTEMU

Koliko ste posvećeni detetu- školarcu i koliko kontrole imate nad detetom kada je  veoma bitno:

- kako se dete ponaša u školskoj sredini, kako na nastavi, a kako na školskim odmorima- da li redovno odlazi u školu ili izbegava da ide,- da li beži i koliko često sa časova- da li je prisutno izbegavanje školskih obaveza,- kakve su mu ocene, - koliko je dete posvećeno školskim aktivnostima,- kakva je socijalna klima u odeljenju,- kako dete vide i procenjuju nastavnici, u smislu dete-učenik kao ličnost sa svim svojim individualnim karakteristikama: da li je mirno, povučeno, tiho, angažovano, vredno, savesno ili nemirno, priča na času, ometa nastavu, uznemirava druge učenike i slično.

Posebnu pašnju treba posvetiti i samoj školi i školskom osoblju, posebno nastavnicima koji provode najviše vremena sa detetom. Obratite pažnju na:- ponašanje i stavove nastavnika, - koliki autoritet imaju nad učenicima, - koliko ih učenici poštuju i cene,- kakav je odnos izmedju nastavnika, koliko su kolegijalni,- koliko je nastavnik posvećen svom poslu,

18

- da li nastavnik svoju ulogu u obrazovnom sistemu shvata samo kao ulogu predavača i prenosioca znanja ili je svestan svoje (važne) vaspitne funkcije u procesu obrazovanja učenika.Dodatno,- kako se organizuju i koliko često vannastavne aktivnosti: izleti, rekreativne nastave, organizovanje posete i obilazaka kulturnih i religijskih institucija, odlazaka u pozorište, bioskop, istorijske znamenitosti, galerije, socijalne ustanove itd.Pored svega, veoma važna jeste i doslednost nastavnika: da li su na početku školske godine uspostavljena određena pravila kojih učenici treba  da se pridržavaju i da li ta ista pravila poštuju nastavnici, kako se reaguje ukoliko učenici prekrše pravila, koji sistemi dominiraju - sistemi nagrade i kazne...

Kada se sve sagleda, jasno je koliko je važna uloga društvene sredine, naročito školske zajednice i obrazovnog sistema u vaspitanju dece i mladih, u izgradnji prosocijalnih stavova i vrednosti, kao i u sticanju iskustava i učenja iz istih, van porodične sredine.

19

ZAKLJUČAK

Promene u dinamici znanja tokom vremena dovode do sve bržih promena i razvoja različitih koncepcija naučno-tehnološkog progresa. U dosadašnjem razvoju društva i naučno-tehnološkog progresa, primena znanja na različita područja ljudske delatnosti dovela su do revolucionarnih promena. Razlikuju se četiri koncepcije u razvoju društva, počev od poljoprivrednog, preko industrijskog do informatičkog i društva znanja. Znanje, kreativnost i veština predstavljaju “trojstvo” jedne profesije. Ako struka nije elementarno zasnovana na rezultatima nauke, ne uvažava potrebe njenog postojanja i potrebe primene rezultata naučno-istraživačkog rada u praksi, ona će stagnirati i uvek biti struka prošlosti.

Otuda svaka država pa i naša treba da afirmiše naučnu misao i vrednuje je kao najviše nacionalno dobro, a naša zemlja za to poseduje kreativne predispozicije, naučni potencijal, materijalnu bazu i ostale naučnostručne osnove.

Polazeći od činjenice da oblast zaštite životne sredine, sa pozicije savremenog poimanja te pojave, predstavlja jedan od osnovnih postulata nacionalnog interesa zemlje, upućuje, da jedino temeljna promena odnosa čoveka prema okolini obezbeđuje dalji napredak ljudskog društva. U tom smislu krucijalnu ulogu ima vaspitanje i obrazovanje za zaštitu životne sredine. Strategija vaspitanja i obrazovanja za zaštitu okoline treba da obezbedi: shvatanje da obrazovanje za zaštitu životne sredine traje celi život stvori osećaj odgovornosti za stanje okoline počev od lokalne samouprave do samog vrha, da preduzme odgovarajuće pravne mere, osigura svima tačne i potpune informacije, istiće načela održivog razvoja, razvija partnerstvo svih relevantnih

20

učesnika i koristi sve raspoložive resurse i istražuje najoptimalnije metode u vaspitanju i obrazovanju za zaštitu životne sredine i primenjuje ih.

LITERATURA

https://sr.wikipedia.org/wiki/ Zivotna_sredina

http://danube-cooperation.com/danubius/ 2012/06/18/uloga-ekoloskog-obrazovanja-u-zastiti-unapredivanju-zivotne-sredine/

http://www.najboljamamanasvetu.com/ 2010/08/deca-za-zemlju/

http:// prevencijaporemecajaponasanja.blogspot.rs/2013/07/drustvene-sredina-i-ponasanje-dece-i.html#uds-search-results