Seminarski rad - ISTORIJA NOVINARSTVA: Pulicer

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Ања Вујовић, 180046/14

Семинарски рад из увода у новинарство

ЗЛАТНО ДОБА НОВИНАРСТВА,

ПУЛИЦЕР И ХЕРСТ

Предметни професор

Драгана Продановић

Нови Сад, Јануар 2015. год.

С А Д Р Ж А ЈСтрана

1. Увод........................................................................................................................................3

2. Технички напредак................................................................................................................4

2.1. Врхунац златног доба....................................................................................................42.2. Машине и изуми.............................................................................................................4

3. ЈАВНОСТ...............................................................................................................................6

3.1. Сумња у објективност...................................................................................................63.2. Рекламе............................................................................................................................7

4. хлеб и новине.........................................................................................................................8

5. Имиграција (The World)......................................................................................................10

5.1 Џозеф Пулицер..............................................................................................................10

6. Жута штампа........................................................................................................................11

6.1 Професионална тајна....................................................................................................12

7. Масовна култура.................................................................................................................12

8. Професија и рутина.............................................................................................................13

2

1. УВОД

„Златно доба“ новинарства представља успон периодичне штампе на западу током друге половине деветнаестог века. Штампа, као новитет, представља важан део модернизације тадашњег друштва, које је у поменутом периоду било знатно измењено али и побољшано. Од образовања преко система пензија, радничких организација, до повећања бирократских органа, напредак је био евидентан. Процеси изградње државе а убрзо и нације обезбедили су огроман помак у аспекту културе, политике као и економије, а порастао је и број становника у градовима. Врло брзо долази и до друге индустријске револуције која осим производа високе потрошње са собом доноси и још веће разлике између запада и остатка света. Са настанком социологије, штампи је придат значај и у оквиру друштвених промена као што су преласци из мањих средина у оне у којима је она потребна ради опште информисаности јер кафа код комшије за то више није била компетентна. Најважнија способност штампе као медија, свакако је то што је људима омогућила комуникацију независно од раздаљине на којој се једни од других налазе и на тај начин хомогенизовала језик и културу.

(Прва писаћа машина, 1867)

ЗЛАТНО ДОБА НОВИНАРСТВА, ПУЛИЦЕР И ХЕРСТ Ања Вујовић

2. ТЕХНИЧКИ НАПРЕДАК

2.1. Врхунац златног доба

Крај деветнаестог века означио је кулминацију напретка штампе, она је дефинисана као средство масовне комуникације и увршћена у свакодневницу као неоспорива потреба друштва. Уз велики тираж уследила јој је трансформација из средства за производњу у средство за комуникацију. Блиска политици а далека реклами, штампа представља један од најбитнијих помака у технолошкој револуцији и убројена је у највеће напретке у деветнаестом веку. Ради практичности и приступачности уведена је хартија од дрвене каше а новитет су и машине за пресавијање листова које су знатно убрзале процес штампања, а до деведесетих година, у комбинацији са ротационим машинама, биле су у стању да избаце 90000 примерака на сат.

2.2. Машине и изуми

Линотип је машина коју покреће тастер који механизмом и компримованим ваздухом бира и групише месингана покретна слова, аутоматски међу њима прави прореде и преко свега излива олово, тако слажући матрицу једног реда, тада спремног за штампу. На овај начин брзина рада је утростручена а пре свега и олакшана, све захваљујући Моргенталеру, који је ову машину изумео, а она је први пут била употребљена 1886. године. Три године касније настаје монотип, који фунцкионише на исти начин али за свако посебно штампарско слово што омогућује лакше исправљање грешки, али осим тога, са собом носи и многе мане. Наиме, монотип је много спорији од линотипа те се могао користити само за штампање посебних издања.

Убрзо потом долази и рото-машина, изведена из Чешке. Користећи се ротогравуром она служи за штапање илустрованих издања. Први илустровани часопис био је Freiburger Zeitung, 1910.

4

(Насловна страна, 1912.)


„Ти притисни gугме, а ми ћемо ураgити остало“

Овај мото припао је првом предузећу на свету које је комерцијализовало фотографију преко филма и апарата, што представља огроман помак у начину овековечивања стварности. Оснивач овог предузећа био је Истман Кодак.

Офсет штампа, уведена тридесетих а афирмисана тек шездесетих година двадесетог века још један је од изума који спајају јефтино и корисно.

Отварају се и пресбирои који показују колико је новинарство постало важно а представљају их радна одељења које организују разна предузећа у циљу повезивања са новинарима. Први биро отворио је управник чувеног циркуса који путује по Америци.Ипак, временом, пресбирои добијају само споредну улогу у вези са неким актуелним, посебним дешавањем.

Вилијам Тафт, председник САД-а, први је председник који је сазвао конференцију за новинаре. Због сталних сукоба, ипак, убрзо је укинута.

5

(реклама и мото Кодак компаније)


3. ЈАВНОСТ

3.1. Сумња у објективност

Гетинген, маскенбал, забава.Наједном, улеће кловн.

Кловна прати човек наоружан пиштољем.Између њих избија туча, кловн пада на земљу.

Испаљен је један метак али њих двојица устају и беже.

Овај скеч организовао је Арнолд ван Генеп, а своје истраживање назвао „Настанак легенди“. Од четрдесет присутних само једна особа направила је мање од 20% грешака препричавајући шта су видели, док је одређени број очевидаца чак измислио појединости које се никада нису догодиле.

Све ово, било је у циљу доказивања релативности једне истине за све, у чије су постојање кренуле да сумњају нове науке.

Питање објективности, наравно, није заобишло штампу.

До данашњег дана, оно је незаобилазно, да ли је претензија новинарства меродавна да буде веродостојни тумач јавног мњења?

и даље, шта то „јавно мњење“ заправо преставља?

Нису ли његови преставници: партије, институције, синдикати, само једна препрека између јавности и гласа народа?

У питање се доводи и садржај штампе и начин на који је он обрађен, а сва ова сумња прати новине и новинаре кроз векове и представља основни проблем штампе и на тај начин је обележава.

Штампа се ускоро специјализује, анализа садржаја омогућује поделу културе вести а новине се читају парцијално. Настају прве разлике између елитне и популарне штампе и омогућује читалачкој публици да се информише само на пољу личног интереса.

6

(Арнолд ван Генеп)


3.2. Рекламе

Рекламе су имале огроман утицај на већ поменуто раслојавање штампе.Чим се реклама појавила и штампа је почела да одређује и обликује информације зависно од имовинског стања и образовања своје публике . Ипак, управо ова сличност између рекламе и штампе проузроковала је питања и сумњу у вези са објективношћу и меродавности јер се „истина“ помешала са „лажима“, односно пристрасним вестима у комерцијалним огласима.

Сличност која је по мом мишљењу евидентна између рекламе и штампе је начин на који се информација, односно производ, продаје. Данас поготово, да бисте били „намамљени“ да прочитате вест или чланак, новинари од наслова, као и од самог текста, праве атракцију, привлаче вас скандалозним описима који су врло мало повезани са суштином онога што ћете затим прочитати, баш као што ће у реклами неког производа његове могућности бити утростручене.

(Еквивалент таблоидним насловима данашњице)

1865. године излази први месечник америчких рекламних агенција а ускоро се појављују и први огласи преко целе стране у америчким недељницима.Паковањима је придато више пажње него самом производу па тако рекламне агенције одједном повећавају број услуга које нуде. Појављују се нови термини као што су art director, copy writer који помажу у успостављању бољег унутрашњег деловања, и баш као и сама штампа, и рекламе се „раслојавају“.

7


4. ХЛЕБ И НОВИНЕ

За време грађанског рата из шездесетих забележен је огроман пораст периодичне штампе. Atlantic monthly пише : „Хлеб и новине, савремена верзија panem et circenses из старог Рима.“ Ипак, рат осим повећаног тиража доноси и пометњу у дневну штампу. Неке дневне новине доживеле су успон а неке кризу, све у зависности од места у ком се издају и његове близине рату и ратишту.Појављује се и термин ратни извештач, који се односио на преко две стотине новинара који су одлазили у војне зоне да би прикупили информације.Утицај ратних извештача један је од најважнијих за штампу са каквом се срећемо данас. Уводи се лид,права реченица, стил постаје сажетији у складу са тадашњом тематиком. Овде почиње и примена правила о „пет W“. Још један од нових стандарда било је укидање реклама са прве стране као и промена формата физичких копија и број страница.

(April 22, 1861: The New York Herald )

Њујоршке новине „Хералд“ достигле су тираж од 100000 продатих примерака у априлу 1861. Када је непријатељство избило и постали водећи међу њујоршким листовима.

8


У исто време, током шездесетих година, часописи такође бележе успон.Основан 1850., Harper’s Monthly, часопис који прештампава енглеска књижевна дела достиже тираж од рекордних 200000.

Грађански рат са собом носи и проблем цензуре, било је забрањено телеграфско преношење вести у вези са ратом, а чланци дописника били су ограничени на линију фронта и контролисани пре објављивања.

Временом, постигнути су разни договори у вези са овим проблемом али су сви пре или касније укинути.

Све ово много је другачије било на Југу где је слобода била много већа и где се политичка власт чак оштро критиковала.

Као и за време рата - и после њега следе промене. Бар што се тиче Америке. Појављује се Чарлс Дејна, искусни новинар који је своју каријеру градио од петнаесте године, који своди културу вести на потрошачку робу. Његова издавачка политика темељила се на обликовању садржаја према већ обликованој публици.

„Увек сам мислио gа никаg не бих могао gа буgем тако горg gа не испричам оно што се гоg gогоgи захваљујући Божјем провиђењу.“ –Чарлс Дејна

Захваљујући оваквом схватању новинарства држава Њујорк омогућила је репортерима да присуствују извршењу смртне казне.Репортери су у деветнаестом веку добили надмоћ над својим уредницима а ова карактеристика новинарства у то доба једна је од најзначајнијих успеха новинарства уопште.

Штампа добија важну улогу моралног „надзора“ над многим аспектима друштва н самим тим заслужује титулу „седме силе“ која јој и данас припада.

9

(Насловна страна из 1862.)


5. ИМИГРАЦИЈА (THE WORLD)

5.1 Џозеф Пулицер

Џозеф Пулицер био је мађарски имигрант који је убрзо након краја сукоба учинио нешто веома значајно за новинарску историју. Наиме, спојивши градске новине Dispatch и Post-Dispatch он неко време ради по пароли "Прецизност! Прецизност! Прецизност!" у Сент Луису, али 1883. он долази Њујорк са још бољом идејом -купује стари дневник "The World" и од њега ствара новине које су доступније и атрактивније од било који других на тржишту. Заступао је демократију и сврху новина да просвећују и шире видике.

Тираж се повећавао из месеца у месец, интересовање је временом расло да би за три године прерастао и 100.000 штампаних примерака. Велики део успеха приписује се акценту на животној хроници као и пароли "Новине које раде, не причају само."

Ово је такође био лист који се није задовољавао бележењем вести - он их је правио.Новинарство овако постаје активни учесник и престаје да буде само посматрач.

10

( Насловна страна Ворлда)


Једна од најзначајнијих новина унетих у новинарство било је запошљење жена

новинара. То није било апсолутно страно као сам чин али Пулицер је овим женама

дао и политички значај. Једна од новинарки Ворлда била је истакнуто успешна,

путујући око света, пишући путописне репортаже али и под псеудонимом и водећи

истраживање - што је тада представљало нови новинарски жанр - о душевним

болницама Њујорка.

С крајем 19.века долази још новина па тако Ворлд добија своје недељно издање а

врло ускоро креће и да штампа у боји. Уводи се стрип као жанр, а Ворлдов "Yellow

Kid" постаје толико познат да се популарно новинарство до данас одређује као

жута штампа, управо због тога.

Упркос начину на који је народ перципирао новине, власт је увек била ту да

оптужује медије за све оно што пође погрешно у политици па је тако тадашњи

председник чак покушао да тужи Пулицера али тужба није била прихваћена.

6. ЖУТА ШТАМПА

Вилијам Рандолф Херст у потпуности се разликује од Пулицера када је реч о пореклу.Kao јединац милијардера кроз живот је пролазио лагодно и без бриге па је тако, након што је избачен са Харвардског универзитета, добио поверено вођство The Examiner-a, што је био посао који га је одушевио.

Егземинер је имао добар успех, унео је новине у новинарство као што су истраживање спроведено на споственој кожи и још јаче присуство жене у овом послу.

Ипак, успех није био огроман па Херст одлучује да пређе у Њујорк (симбол новинарства) и купи The Morninд Journal, и то од Џозефовог брата.

Желећи да преузме Ворлдову титулу Херст доводи Пулицерове новинаре у Журнал и започиње надметање.

Један од најупечатљивијих момената Херстове каријере свакако је истраживање концентрационих логора на Куби при којем је Херст инсистирао на "великој причи" која лежи у непосредној близини, па је тако уз помоћ својих дописника ослободио једну од Кубанских патриоткиња заробљеништва и тиме се прославио.

Захваљујући овоме добио је и сопствени лик у филму а његова моћ само је временом расла.

11


6.1 Професионална тајна

Проблем тајних односно поверљивих извора одувек је био присутан у овој професији.Тицао се и вести од мањег, као и оних од већег значаја јер су новинари проналазили изворе у људима најразличитијег друштвеног статуса. Већина њих је ипак инсистирала на анонимности да би могли да задрже позицију на којој се тренутно налазе, односно своје радно место. Новинари и сами више верују анонимном извору јер сматрају да особа која штити свој идентитет има и шта да штити, односно да је блиско повезана са неком од важних институција.

Ипак не сагледавају сви ову ситуацију на исти начин па се тако воде многобројни процеси против новинара који захтевају да извори буду откривени.

Једна од последица оваквог новинарства догодила се недељу дана након што су у Америци објављене поверљиве информације из шпанске амбасаде, или се барем сумња да је разлог тај. Амерички оклопни брод разнет је у ваздух а Журнал не пропушта прилику да овом догађају поклони целу насловну страну уз неосновани сензационалистички наслов.

Овакво јавно деловање новина као што су Журнал и Ворлд наилази на оштру критику и бива називано "срамотом".

Херст се опробава и у улози политичара али му на том пољу не иде од руке као што је то случај са штампом. Наиме, Херст први излази из локалног оквира и оснива новинску агенцију која је спремна да прода своје услуге коме год да су потребне.

7. МАСОВНА КУЛТУРА

Херстов ланац представља велики помак за штампу у целости. (Иако није први конструисани ланац ове природе) Америчка штампа постаје главно средство комуникације једне масовне културе.Један од најзначајнијих примера је испорука новина ван градова. Овакав систем подстиче патриотизам и настоји да занемари друштвене и културне разлике између грађана.

Па тако, да би начин на који пишу био јасан и најнеобразованијем слоју читалаца, новинари све више имају функцију посредника - мање користе своје критичке способности и уместо тога усавршавају своју техничку способност писања.

Ипак, новинарство није глас једне веобухватне масовне културе већ конфликтни израз мноштва гласова.

Један од показатеља солидарности такође је чињеница да већину оглашивача у дневној штампи представљају предузећа која се баве продајом производа за домаћинство па је уочљиво да се пажња придаје и женској публици.

12


Такође битан за истаћи је и повартак New York Times-a, који је заступао "озбиљну информацију"и политичка питања од општег интереса. Тајмс најбоље извештава о дешавањима у свету а када му је цена опала тираж се утростручио.Када се редакција преселила у бродвејску четврт - трг испред добио је добро познато име Times square.

8. ПРОФЕСИЈА И РУТИНА

Златно доба новинарства представља период удруживања. Током осамдесетих година настају разна удружења у различитим државама која се уједињују, и то не случајно, у време штрајка графичара.

Редакције коначно добијају телефоне а изгледом подсећају на митску представу саме себе - загушљиве и бучне, напуштене ноћу ради одласка у полицијске станице.

Пише се сажето али "сликовито" што је одувек било проблематично. Главни циљ је, углавном, конструисати занимљиву причу по било коју цену.

Ипак, од новинара се очекује да имају свест о закону, културу вести и да брину у заштити професионалне тајне.

13

(Times Square, 1904.)


Ускоро почињу да се држе курсеви новинарства на универзитетима, о његовој историји се пише у књигама и целокупна професионалност се диже на још виши ниво.

Од локалне штампе до међународних организација новинарство је прошло трновит пут оштре критике и злонамерних коментара али је увек за циљ имало да освести ширу јавност о разичитим дешавањима од јавног значаја и због тога се од самог почетка уткало у свакодневницу сваког појединца и већ онда је постало незамисливо живети без медија.

Штампа игра велику улогу у модернизацији друштва као и политичким одлукама народа кроз историју, а данас је, иако засењена технологијом, и даље неизоставан део дана многима.

На новинарима је, дакле, да овакву богату историју поштују и бране образ новинарства у целини, учећи на грешкама претходника.

14


Датум предаје: ______________

Комисија:

Председник _______________

Испитивач _______________

Члан _______________

Коментар:

Датум одбране: _____________ Оцена__________ (___)

15

Documents

Seminarski rad - ISTORIJA NOVINARSTVA: Pulicer