Škola veb novinarstva Udruženje novinara Srbije

Škola veb novinarstvaUdruženje novinara Srbije

Specifičnosti i osnove veb novinarstva

Marko Nedeljković16. novembar 2013.

Specifičnosti veb novinarstva

Your own sub headlineTemplates

Your own footer Your Logo

Multimedijalnost novinara

Prelazak sa tradicionalnih na

nove medije i veb novinarstvo

Približavanje medija kompjuterizacijom

* Velika prednost za veb novinare

*21

Precesi koji su obeležili novinarstvo na početku 21. veka

* Veštine koje postaju standard* Tradicionalni mediji: štampa, radio, televizija

“Sva sredstva komunikacije, predstavljanja i znanja čiji su signal i sadržaj digitalizovani i koji poseduju određenu dimenziju multimedijalnosti i interaktivnosti...“ (Karol Jakubovič)

Novim medijima se najčešće označavaju digitalizovani mediji, koji koriste digitalne tekstove, fotografije, video zapise, digitalni zvuk i prostorne virtuelne konstrukcije

U najširem smislu (staro shvatanje) u nove medije su se svrstavali internet, veb prezentacije, multimedije, video igre, CD, DVD i virtuelnu realnost

U užem smislu (novo shvatanje) medije zasnovane na Web 2.0 tehnologiji (maksimalna participacija korisnika)

Odlika svih novih medija je da se posredstvom njih ostvaruju različiti oblici komunikacije i produkcije asistirane računarima i da im je cilj komunikacija određene poruke

Svi mediji će postati novi mediji ili će potpuno nestati, a uspeh u budućnosti će zavisiti od toga koliko korisnika ćete zainteresovati za sadržaj koji objavljujete

Šta su to novi mediji?

Osnovne odlike novih medija

Konvergentnost

Mobilnost i umrežavanje

Interaktivnost i dvosmerna komunikacija

Aktuelnost i stalno update-ovanje

Individualizovano korišćenje

it

✓

✓✓✓✓

1

2

3

4

5

Novi mediji pružaju mogućnost pristupa njenim sadržajima (digitalni) u bilo koje vreme, sa bilo kog mesta i sa bilo kog digitalnog uređaja (računar, mobilni telefon, iPhone), a istovremeno pružaju mogućnost interaktivne komunikacije i kreativnog

učešća u stvaranju zajedničkog medijskog sadržaja, odnosno dovode do “demokratizacije” stvaranja, izdavaštva, distribucije i potrošnje medijskih sadržaja.

• Endrju Leonard (1999), stručnjak za nove medije: uključivanje javnosti u medijsko izveštavanje ima dodatnu vrednost za sve: i za uredništvo, i za vest, i za čitaoca

• Tom Kurli (2004), izvršni direktor Asošiejted presa: vesti kao ‘pouke’ ustupaju mesto vestima kao ‘razgovoru’

• Džej Rozen (2006), profesor novinarstva na Univerzitetu u Njujorku: blogosfera i internet su ukinuli novinarski monopol u odabiru vesti tako što su sa rasprave o potrebi za javnim servisom prešli na raspravu o potrebi za novinarstvom koje podrazumeva uključivanje javnosti i interakciju sa istom

• Alen Rasbridžer (2012), urednik Gardijan onlajna: „novinari nisu jedini stručnjaci na svetu“ i njihov uređivački rad danas više nije moguć bez saradnje i učestvovanja čitalaca

NOVA KULTURA INFORMISANJA

PUT KA OTVORENOM NOVINARSTVU

Tradicionalno novinarstvo

OTVORENO NOVINARSTVO

PRELAZNI PERIOD

Jednosmerna komunikacija

Delimično otvaranje

Gardijan: priča o vuku i tri praseta

“Otvoreno novinarstvo” (Open-source journalism) je termin skovan još 1999. godine u jednom članku Endrjua Leonarda (Andrew Leonard) za Salon.com o onlajn terorizmu, kada je autor nakon komentara s bloga Slashdot i Jane's Intelligence Review ponovno napisao svoj članak koristeći informacije i formulacije koje je dobio kao odgovor od strane čitaoca na prvobitni članak.

http://www.youtube.com/watch?v=vDGrfhJH1P4





Otvoreno novinarstvo nije bajka

Vest preuzimaju: Politika, Večernje novosti, Danas, Blic, Press, 24 sata...

Televizije: RTS, B92, TV Prva, Pink, Avala...

U prva 24 sata više od 200.000 ljudi je pogledalo video snimak sa Youtube-a

O rastućem uticaju društvenih mreža svedoči i organizovanje prvog redakcijskog kolegijuma na

Tviteru 13. septembra 2012. godine i to od strane nedeljnika NIN koji do 11. septembra nije imao stranicu ni

na jednoj društvenoj mreži

1. KAPACITET: u tradicionalnim medijima postoje suštinska ograničenja, u novim medijima samo tehnička

2. FLEKSIBILNOST: u tradicionalnim medijima postoji ograničeno multimedijalno predstavljanje, u novim medijima potpuno multimedijalno)

3. NEPOSREDNOST i POTPUNOST: u tradicionalnim medijima je nemoguće ispratiti više istovremenih događaja i sve aspekte istih, u novim medijima je to moguće

4. TRAJNOST: trajnost se u tradicionalnim medijima obezbeđuje arhiviranjem, a u novim medijima samo održavanjem sajta

5. INTERAKTIVNOST: u tradicionalnim medijima postoji minimalna i ograničena interaktivnost, u novim medijima maksimalna

6. LINKOVANJE: linkovi postoje samo u novim medijima

Šest osnovnih karakteristika veb novinarstva

Osnove veb novinarstva

Naslov ili naslovni blok

Optimizacija teksta

Linkovi u tekstu i tehnika linkovanja

Kompozicija i upotreba ključnih reči u tekstu

Multimedijalno opremanje teksta

Tagovi ili ključne reči

Kako kroz sedam koraka kreirati dobar sadržaj na vebu?

1

2

3

4

5

6

7

Preglednost i lako skeniranje teksta

1. Naslov ili naslovni blok

1. Vreme br. 1188: Šminkanje mrtvaca

2. NIN br. 3271: Jahači magle

3. Novi magazin br. 128: Prvi korak: Početak koji obavezuje



Pišite informativne i jednostavne naslove (kratko i direktno), koji

jasno upućuju na temu o kojoj pišete

Upotrebljavajte ključne reči u naslovu

Izbegavajte poetske elemente jer kreativni i originalni naslovi nisu

imperativ na vebu

Kada pišete naslove, uvek razmišljajte kako da vaš tekst bude što

lakši za pronalaženje preko pretraživača

Koristite “korisne” („Kako da“) i usko specifične naslove („Najbolji

način da...“)


2. Kompozicija i upotreba ključnih reči u tekstu

Blic.rs vs. Telegraf.rs

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/355122/Jeziva-skrivena-kamera-Duh-u-liftu

http://www.telegraf.rs/video/432702-najstrasnija-skrivena-kamera-ovi-ljudi-nikad-vise-nece-krociti-u-lift





REZULTAT








Nadnaslov: Fab Lab

Naslov: Fab Lab

Podnaslov: Fab Lab

Prvi pasus: Fab Lab

Blog:

www.bastabalkana.com

http://www.bastabalkana.com/

http://www.bastabalkana.com/

REZULTAT

Redosled na prvoj strani Google pretraživača za upit “Projekat Fab Lab”

(opcija doslovce):

1. Bastabalkana.com2. Alo.rs3. B92.net4. Cacankabanka.co.rs5. Inovacionifond.rs6. Dnevno.rs

Uvek razmišljajte o tome kako da tekst bude što lakši za pronalaženje na

vebu

Koristite podnaslove i međunaslove jer doprinose boljoj optimizaciji

Koristite ključne reči na početku teksta (u podnaslovu i prvom pasusu)

Ponovite ključnu reč ili ključne reči nekoliko puta u samom tekstu

Kompoziciju i sadržaj teksta prilagodite multimedijalnim sadržajima i uvek

vodite računa o tome da niko ne voli da mu se epilog video ili audio zapisa

koji koristite u tekstu otkrije pre njegovog puštanja

Poštujte univerzalna novinarska pravila i u zavisnosti od teme koristite

metod „obrnute piramide“ ili metod „odloženog dejsta“ pri pisanju teksta


3. Preglednost i lako skeniranje teksta


Pogled korisnika tokom čitanja na vebu se kreće u obliku slova F što se jasno vidi

na ‘heat mapi’ Jakoba Nielsena.


Boldujte najbitnije rečenice ili delove rečenica u tekstu

Pišite kratke pasuse

Vodite računa o tome da bi svaki pasus trebalo da nosi

jednu ideju

Pišite kraće tekstove kad god je to moguće, a upotrebom

linkova korisnike uputite i na druge korisne sadržaje

U slučaju dužih tekstova koristite međunaslove

4. Multimedijalno opremanje teksta

Uvek imajte na umu da je osnovni cilj veb novinara kreiranje multimedijalne

priče

Izdvojite vreme za kreiranje ili odabir multimedijalnih sadržaja koji su vam

dostupni jer će od toga često zavisiti uspeh vaših objava

Istražite besplatne servise sa fotografijama i video zapisima i napravite listu

onih koji će vam biti korisni u svakodnevnom radu

Uvek poštujte autorska prava

Fotografije

Video zapisi

Audio zapisi

Grafikoni i infografike

Galerije fotografija ili video zapisa

Razne ilustracije

Embedovani Tviter i Fejsbuk statusi

Multimedijalni sadržaji

Primer dobre multimedijalne priče Los Angeles Times

Multimedijalna priča izvorno osmišljena i napisana za veb:

http://framework.latimes.com/2011/12/23/americans-still-struggle-with-lasting-effects-of-the-recession/

TekstFotogrfafije (galerije)

Video (film)Interaktivne grafike

Odlični linkoviPriče u priči

Intervjui HELP

Pogledati:

http://rs.ejo-online.eu/3604/ekonomija-medija/kada-vest-postane-video-igra







5. Linkovi u tekstu i tehnika linkovanja

Koristite linkove u tekstu kad god postoji mogućnost da doprinesu boljem

razumevanju teme ili događaja o kojem pišete

Razmišljajte o linkovima kao o zameni za antrfilee u štampi i ne opterećujte

tekst informacijama ili pojašnjenjima koji se već nalaze na internetu i koje je

moguće linkovati

Uvek proverite tačnost sadržaja koji linkujete, ali i kredibilitet sajta na kojem

se oni nalaze

Poštujte osnovna pravila linkovanja

Ne koristite linkove koji ne ispunjavaju svoju funkciju

Link (Hyperlink) je adresa određenog dokumenta ili sadržaja na internetu, odnosno programirana veza za povezivanje stranica na vebu.

Hypertext (Ted Nilsen, 1965) omogućava prevazilaženje starog linearnog sistema pisanog teksta i podrazumeva sistem za logičko povezivanje podataka unutar mreže.

Korišćenjem linkova stvara se potpuno nova arhitektura tekstova (bez obzira o kojem žanru je reč) sa ciljem da posetioci dobiju što potpuniji kontekst priče, odnosno teme.

Link se u toj novoj arhitekturi može definisati kao “onlajn izvor”

Link novinarstvo podrazumeva povezivanje sopstvenog sadržaja sa sadržajem drugih onlajn medija, odnosno upućivanje korisnika na sadržaje koji će obezbediti bolje razumevanje našeg teksta (imaju ulogu background-a, pozadine vesti, antrfilea).

LINKOVANJE

Link ne bi trebalo stavljati u prva dva pasusa (eventualno u drugi ukoliko novinar

proceni da je vrlo značajno linkovati određene informacija iz tog pasusa). Razlog za to je

činjenica da link predstavlja poziv na akciju i stavljanjem linka na početak teksta pozivamo

čitaoca da klikom na link napusti naš tekst bar privremeno i pažnju usmeri ka nekim

drugim sadržajima, što svakako nije u našem interesu.

Jedan pasus ne bi trebalo da sadrži više od jednog, eventualno dva linka, jer

opretećuje tekst i deluje zbunjujuće na čitaoce.

Prilikom odabira reči koje ćemo linkovati vodimo se istim pravilom kao i prilikom

izbora ključnih reči ili naslova za tekst.

Link bi trebalo postaviti samo na nekoliko reči, a idealno je da to bude od tri do sedam

reči.

Termini koji su linkovani bi nedvosmisleno trebalo da nagoveste sadržaj na koji nas

link vodi, jer bi korisnik već pre klika na link trebalo da zna šta može da očekuje.

Osnovna pravila linkovanja

Nejasan - prosečno inteligentnom čitaocu bi trebalo da bude jasno koji sadržaj

će se otvoriti ukoliko klikne na link.

Previše opšti - ukoliko link vodi ka početnoj strani određenog sajta na kojem bi

čitalac sam trebalo da pronađe željeni sadržaj, odnosno informaciju. Link uvek

mora voditi direktno do informacije koja je značajna za naš tekst.

Irelevantan - ukoliko linkovi vode ka sadržajima koji nisu u direktnoj vezi sa

pričom.

Nepostojeći - kada novinar linkuje sadržaj koji može biti nedostupan određenim

korisnicima, koji posle izvesnog vremena može biti ograničen ili potpuno

uklonjen sa matičnog sajta.

Link ne ispunjava svoju funkciju ako je:

• Čak šest od deset najposećenijih domaćih sajtova su informativni portali, pokazuje istraživanje Gemius Audience, koje je tokom januara ove godine sprovela istoimena kompanija.



* Linkovanje se vrši označavanjem željenih reči i dodavanjem veb adrese sadržaja na koji link vodi

- Nepravilno vs. pravilno linkovanje -

6. Tagovi ili ključne reči

Tagovi bi trebalo da budu deo svake objave na vebu

Pri određivanju tagova razmišljajte preko kojih termina biste

pretraživali veb da bi došli do datog teksta

Optimalan broj tagova za tekst prosečne dužine je od pet do osam

Naslov: Novi udar na privatnost korisnika

7. Optimizacija teksta

Obavezno koristiti tagove

Koristiti ključne reči u naslovu, međunaslovima i u nastavku teksta

Koristiti sve napredne mogućnosti, odnosno dodatke za optimizaciju

sadržaja koje nudi CMS koji koristite

Koristite oznake i za fotografije i druge formate koje koristite u tekstu jer se

u rezultatima pretrage prikazuju i takvi sadržaji ukoliko njihove oznake

odgovaraju vašem upit

WordPress admin panel sa dodatkom za bolju optimizaciju

Status magazin - štampano izdanje

B92 - Online pecanje glasača

Link: http://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno.php?yyyy=2012&mm=02&nav_id=582870

Tipičan primer klona=

tekst prenet iz štampanog izdanja na veb bez ikakvih ili sa

minimalnim intervencijama

http://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno.php?yyyy=2012&mm=02&nav_id=582870

http://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno.php?yyyy=2012&mm=02&nav_id=582870

Novinar budućnosti je u osnovi „multimedijalni storiteler“

Gradi brend od svog imena, sajta ili medija za koji radi

Lično se obraća svojoj publici i pokreće je na akciju

Novinar budućnosti je i u digiralnoj eri pre svega pouzdan izvor

Novinar budućnosti istovremeno gradi svoju veb zajednicu

Karakteristike novinara u digitalnoj eri

1

2

3

4

5

6

7

Novinar budućnosti radi u saradnji sa drugima

Koristi društvene medije da sluša, ne samo da emituje poruke/sadržaje

Novinar budućnosti učestvuje u link ekonomiji8

HVALA NA PAŽNJI!

[email protected]@[email protected]

Documents

Škola veb novinarstva Udruženje novinara Srbije