Profesor Dr Dejn Paunovi Profesor Dr Dejn Paunkovi

VISOKA KOLA ZA MENADMENT I BIZNIS

ZAJEARSEMINARSKI RAD

TEMA:

DELOVANJE U PRAVCU ODRIVOG RAZVOJA-RECIKLAA

PREDMET:

EKOLOKI MENADMENT I ODRIVI RAZVOJ

PROFESOR

STUDENT

Dr Dejn Paunkovi

Nemanja Ignjatovi

S/038/07

Zaear, 2010

SADRAJ:

UVOD 3

PODELA ZAGAUJUIH SUPSTANCI 3 RECIKLAA 4I UVOD

Problem dananjice pored sve vee zagaenosti vazduha, vode i zemljita je ogroman porast koliine otpadnog materijala. Supstance koje su delimino ili potpuno neupotrebljive - otpad, nastaju u svakom podruju ljudske delatnosti. Sa sve veim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potronje, stvara se sve vea koliina otpadnog materijala, koji u ekolokom smislu dovodi do sve vee zagaenosti ivotne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utie na to da su naini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i sloeniji.

II PODELA ZAGAUJUIH SUPSTANCI

Zagaivaima prirode se smatraju sve one supstance koje tetno deluju na eko-sisteme, naruavajui prirodnu ravnoteu koja postoji u vazduhu, vodi ili u zemljitu.

Posledica sve vee zagaenosti prirode je ugroavanje ivotne sredine, odnosno flore i faune. Naselja i gradovi ine poseban izvor zagaujuih supstanci, zbog raznih delatnosti vezanih za ivot.

Izvori zagaivaa mogu biti:

energetski izvori

saobraaj

industrija

domainstva

etiri glavne kategorije otpada:

1. Prirodni otpad - ostaci od obroka, povre i voe, cvee, lie

2. Otrovni otpad - stari lekovi, farbe i konzerve od farbi, motorno ulje i uljni filteri, sve hemikalije, sijalice, dezodoransi, sve to ima baterije, ubriva i pesticidi, paste za obuu, toplomeri i termometri i svi elektrini ureaji! Ovaj otpad reciklira se POSEBNO U SPECIJALIZOVANIM RECIKLANIM CENTRIMA!

3. Reciklani otpad - papir, staklo, metali, plastika

4. Natopljen otpad, bolniki otpad - poput zavoja i odee natopljene krvlju, uloaka i dr. telesnim tenostima.

III RECIKLAA

Reciklaa je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. Sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda su karike u lancu reciklae. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada jer samo odvojeno sakupljeni otpad moe se iskoristiti.

Reciklaa se primenjuje sa tri osnovna principa tri slova R (RRR)

R - reduce - smanjitiR - reuse - ponovo koristitiR - recycle - Reciklirati Reciklaa je skup aktivnosti kojima se obezbeduje ponovno korienje otpadnih materijala.

Bez uvoenja reciklae u svakodnevni ivot nemogue je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.

Reciklaom se postiu sledei strateki ciljevi:

tednja sirovinskih resursa (svi materijali potiu iz prirode i ima ih u ogranienim koliinama),

tednja energije (nema troenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju),

Zatita ivotne sredine (otpadni materijali degradiraju ivotni ambijent, pa se reciklaom titi ivotna sredina),

Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklai materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, to stvara potrebu za radnim mestima).

IV VRSTE RECIKLAE I MATERIJALA KOJI SE MOGU RECIKLIRATI

IV.1. Materijali za reciklau

U pogledu mogunosti ponovnog iskorenja, materijali mogu biti:

Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraanjem u proces proizvodnje),

Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije- spaljivanjem ili se na ekoloki bezbedan nain skladite), Opasni hazardni (materijali koji su tetni za coveka i njegovo okruenje),

Bezopasni (materijali koji nisu tetni za oveka i njegovo okruenje).

IV.2. Vrste reciklae:

IV.2.1. RECIKLAA PLASTIKE

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutranjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i ivotinja tokom vie miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan deo istorije nae Planete nestaje.

Po sadanjoj stopi potronje, procenjuje se da e se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom jeste u tome to se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadrava u ivotnoj sredini koju zagauje. Mogue je i njeno unitavanje procesom spaljivanja, ali tada vrimo zagaivanje vazduha.

Zato je najbolje reenje u preventivnim merama kao to je izbegavanje kupovine i upotrebe plastine ambalae i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je mogue reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklae. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.

Reciklaza plasticnih materijala podrazumeva jedan lancan i sveobuhvatan proces prerade. Plasticni otpad se prvo sortira, zato stopostoji nekoliko vrsta plastike koja se reciklira.1.PE ( polietilen)....gajbe, burici, kante, creva, baloni,....postoji polietilen visoke i niske gustine2.PP ( polipropilen)...stolovi i stolice, kucna plastika,saksije,razne kadice, vanglice i sl.3.PS ( polistirol)...plasticni delovi na beloj tehnici,i sl.4.PVC ( polivinilhlorid)..otpaci od pvc stolarije, garnisne, vodovodne cevi i sl.5.ABS ( akrilonitril butajden stiren)...tehnicka plastika, kompjuteri,...6.PA ( poliamid) ...delovi u auto industriji7.PET plasticne flase za ambalazu

IV.2.2. RECIKLAA AKUMULATORA

Stari akumulatori ne smeju se ostavljati pored kontejnera za komunalni otpad , jer e tako oni zavrti na deponiji zajedno sa drugim otpadom ili u rukama lica koja nisu kvalifikovana za njihovo ekoloki bezbedno zbrinjavanje.

Stari akumulatori u sebi sadre elektrolit koji je vema agresivan i opasan po ivotnu sredinu. Ako stari akumulator zavri na zemlji iz njega e iscureti kiselina i zagaditi ivotnu sredinu. Osim kiseline strari akumulatori sadre i teki metal olovo. Reciklaaotpadnih akumulatora zasniva se na neutralizaciji kiseline i izdvajanju olova koje se moe ponovo koristiti. Reciklaom starih akumulatora troi se 30 % manje energije nego kada se on proizvodi od novih sirovina.

IV.2.3. RECIKLAA PET-a

PET je oznaka za plastine flae bezalkoholnih pia (npr. Fanta, Koka-Kola, sve mineralne vode itd.). PET ambalaa se odlae u kontejnere za PET ambalau koji izgledaju kao korpe u kojima se nalazi vrea. Kod nas postoje kontejneri za PET ambalau ali samo na pojedinim lokacijama.

PET ambalaa zauzima veliki i sve vei zapreminski procenat u kunom otpadu. PET ambalaa odloena na deponijama zauzima ogroman prostor, a vreme razgradnje PETa je jako sporo i moe trajati stotinama godina. PET ambalaa po svojoj teini predstavlja 9% otpada , ali zauzima 32% prostora na deponiji.IV.2.4. RECIKLAA LIMENKI

Aluminijumska limenka moe u potpunosti da se reciklira nebrojen broj puta, a da nita ne izgubi na kvalitetu. Svaka tona reciklirane aluminijumske ambalae umanji koliinu vrstog otpada za 1.28 tonu, utedi 40% vode i 85% potrebne energije za proizvodnju nove aluminijumske ambalae. Reciklaa limenki umanjuje izduvne gasove za oko 86% i zagadenje voda za 76% .

Reciklaa limenki utedi prirodne resurse i ujedno smanjuje se koliina primarnog otpada koji nastaje iz domainstava.

Nema sumnje da reciklaa limenki ini znaajan doprinos zatiti ivotne sredine i odrivom razvoju.

IV.2.5. RECIKLAA PAPIRA

Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomo razliitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare ume, dolazi do zagaivanja reka.

Da bi se to manje tete nanelo ivotnoj sredini, mogue je ponovo sakupiti hartiju koja nam vie nije neophodna i dati je na recikliranje.

Preradom starog papira, utroi se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).

Takoe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklaom jedne tone kancelarijskog papira spaavamo 17 stabala drveta, tedimo 4.200 kW (kilovata) elektrine energije i 32.000 litara vode.

Pri tom, mogue je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalau od papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge ume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga iva bia koja od njih na neki nain zavise.

IV.2.6. RECIKLAA STAKLA Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom ivotu kroz razne proizvode: flae, ae, tegle, prozore, ogledala. Ono moe da bude u razliitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji.

Pravi se tako to se pesak, sa dodatkom jo nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troi dosta energije, a u vazduh se isputa velika koliina tetnih gasova.

Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se unitavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagaivanje vazduha i potronju energije.

Reciklaom jedne flae, utedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) moe da svetli etiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaa i tegli godinje u proseku, zamislite koliko bismo elektrine enrgije uspeli da utedimo. Prednost stakla je u tome to ga je mogue beskrajno reciklirati

IV.2.7. RECIKLAA GUMA Reciklaa gume je mehaniki proces u kome od gume dobijamo 60% gumenog granulata, 35% eline ice, kao i 5% platna, u potpunosti bez tetnog uticaja na ivotnu sredinu.Reciklaom otpadnih guma stvaramo novu vrednost, to predstavlja tzv. odrivi razvoj.

U Novom Sadu postoji fabrika koja se bavi Reciklaom starih guma, a stare gume se takoe koriste kao gorivo u fabrikama cementa. Stare gume se mogu reciklirati i koristiti za izradu vetake trave, podloge za sportska igralita ,kao i podloge za puteve.

IV.2.8. RECIKLAA ELEKTRONSOG OTPADA

Elektronski otpad (od raunara , televizora, telefona, fax aparata i slino) svrstava se u opasan otpad, reciklaa elekrtonskog otpada je jako kompleksna jer postoji veliki broj razliitih sirovina na relativno malom prostoru (na jednoj elektronskoj tkz. "tampanoj" ploi velicine 20 x 20 cm nekada se moe nai i preko 100 razliitih materijala. Poseban problem predstavlja i ubrzani napredak tehnologije pa se u skladu sa njim poveava i koliina elektronskog otpada iz godine u godinu. U veini razvijenih zemalja postoje postoje razvijeni sistemi kada je u pitanju reciklaa elektronskog otpada pa se tako recimo iz starih monitora ( govorimo o CRT monitorima) ponovo dobija staklo i olovo koji se ponovo mogu upotrebiti u proizvodnji. Po evropskim direktivama planira se uvoenje tkz eko-projektovanja, kojim e se mogunost reciklae razmatrati ve pri samom projektovanju proizvoda ( za vie detalja ovde kliknite ovde ). Kod nas postoje tri preduzea koja vre reciklau i otkup elektronskog otpada, ali jo uvek ne postoji sistem za organizovano preuzimanje ove vrste otpada. Ako elite da u vaem naselju ili koli organizujete sakupljanje elektronskog otpada moete nam se za obratiti za podrku, ili se raspitati ko u vaoj blizini vri preuzimanje i otkup elektronskog otpada.

IV.2.9. RECIKLAA ELEKTRINOG OTPADA

U elektrini otpad spade bela tehnika (masine za pranje vea, friideri, poreti)

Bela tehnika je veim delom napravljena od metala pa se kao takva lako reciklira. Svaka sabirna stanica morala bi da ima poseban deo za odlaganje i privremeno skladitenje ove vrste otpada. Friidere je potrebno posebno tretirati jer sadre tetne gasove freone. Komunalno preduzee bi moralo ,na odlagalitima, da iz friidera izdvoji freon pre nego to se friideri predaju na mehaniku reciklau.

IV.2.10. RECIKLAA METALA (aluminijum, bakar, gvoe) Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, friideri, poreti, boice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slino. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajuih ruda. U procesu, najpre polazimo od iskopavanja rude koji naruava ili unitava itave predele (livade, brda, planine...). Potom se vri preiavanje rude od razliitih neistoa ispiranjem u vodi koja se na taj nain zagauje.

Pri topljenju rude troi se velika koliina energije a tetni gasovi sagorevanjem se oslobaaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u razliite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati etiri tone rude boksita i potroiti 13.000 kWh (kilovat-asova) elektrine energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobaaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.

U nekim razvijenim zemljama poput Nemake, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takoe, mogu se reciklirati i elektrini aparati. Godinje se, takoe u Nemakoj, razloi i preradi 100.000 friidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za poetak moglo vriti prikupljanje konzervi od razliitih pia, boice od dezodoransa, kutijice od krema.

IV.2.11. RECIKLAA ORGANSKOG OTPADA Organski otpad ini treinu kunog otpada. Odloen na deponijama razgrauje se pri emu nastaje gas metan koji moe prouzrokovati poare i eksplozije, ali i znaajno doprinosi poveanju efekta staklene bate.

Ako imate batu sami kompostirajte organski otpad. Za kompost koristite: kuhinjski otpad (ostaci voa i povra, ljuske jaja, talog od kafe, kesice od aja, ostke hleba i sl.) i batenski ili zeleni otpad (ostaci cvea, granje, opalo lie, pokoenu travu, piljevinu).

Za kompost se ne koriste: ostaci mesa, ribe, kostiju, mleka i mlenih proizvoda, ulja i masti.

IV.2.12. RECIKLAA MOTORNIH ULJA

Reciklaa motornih ulja predstavlja problem koji je na pragu reenja, s obzirom da postoje izvesni kapaciteti u naftnoj industriji (rafinerijama) gde se otpadno ulje moe preiavati do stepena ponovne upotrebljivosti. Uraeno je vie projekata na tu temu, ali sistem na alost jo nije uspostavljen, iako je bilo dosta inicijativa. U poslednje vreme javljaju se i mali pogoni - preduzetnici koji se bave reciklaom otpadnih ulja i proizvodnjom proizvoda nieg kvaliteta.

Staro motorno ulje sadri hemijska jedinjenja koja odloena u prirodu zagauju zemlju i vodu. Samo 1 litar ulja moe zagaditi 1.000.000 (jedan milion) litara iste vode.Zbog toga se reciklaa motornih ulja moe raditi samo u postrojenjima koja poseduju odgovarajuu infrastrukturu za bezbedno rukoovanje ovom vrstom otpada.

IV.2.13. RECIKLAA TEKSTILA . Reciklaa tekstila podrazumeva upotrebu otpadnog tekstilnog materijala za izradu novih proizvoda.Uprkos veinskom udelu tekstilnog otpada iz domainstva, otpad nastaje i iz industrijske proizvodnje tekstila, odee i iz preraivake industrije. Takav otpad nazivamo tehnoloki (postindustrijski) otpad.

Tekstil izraen od prirodnih i sintetikih vlakana moe se reciklirati. Reciklaa tekstila u svetu dobija sve vei znaaj, dok se u Srbiji moe svrstati u nerazvijenu kategoriju.

Reciklaa tekstila donosi odreenu ekonomsku korist, stvara novu upotrebnu vrednost produkta reciklae, otvara mogunost zapoljavanja novih radnika, prua mogunost smanjenog uvoza deficitarnih sirovina u tekstilnoj industriji i najvie od svega doprinosi ouvanju ivotne sredine.

IV.2.14. RECIKLAA MOTORNIH VOZILA Intenzivni tehnoloki razvoj, poveanje standarda, savremeni nain ivota, poboljanje saobraajne infrastrukture i niz drugih faktora utie na poveanje broja motornih vozila na putevima i van njih u Srbiji.U Srbiji nain upravljanja motornim vozilima na kraju ivotnog ciklusa nije sistematski reen mada je danas na njenoj teritoriji registrovano 1.690.000 vozila. Nepostojanje integrisanog sistemskog pristupa u reciklai motornih vozila za Srbiju predstavlja znaajan resursni gubitak (materijali, energija, nova radna mesta). Na drugoj strani su negativne ekoloke posledice.

IV.2.15. RECIKLAA STIROPORA Stiropor je kruta elijska plastika koja se poroizvodi od ekspandirano polistirena koji sadri komponentu za ekspandiranje. Najee se koristi za pakovanje hrane, medicinskih komponenti, farmaceutskih proizvoda, elektricnih aparata i za izolaciju.

Stiropor se reciklira 100%. Iskustva iz zapadne Evrope su da se sakupljena pakovanja od stiropora recikliraju. Reciklirani stiropor moe da se koristi za ponovno pravljenje pakovanja, ali ne za pakovanje hrane, izolaciju. Zapadna Evropa ak pravi pakovanje za CD i video kasete.

IV.2.16. RECIKLAA GRAEVINSKOG MATERIJALA To je otpad koji se generie u toku graevinskih radova, poslova renoviranja ili ruenja graevinskih objekata, uz izuzetak otpadnog zemljita i kamena.

Sva panja usmerena je ka reciklai inertnih materijala iz graevinskog otpada. Osnovne etape u okviru postupka reciklae jesu sortiranje, drobljenje i prosejavanje, a zavrni proizvod je agregat koji se moe koristiti u graevinarstvu, za ureenje zemljita i kao zamena za ljunak u betonskim elementima. Postoje najmanje dve dobre strane postupka reciklae, sa agregatom kao njegovim zavrnim proizvodom:

Znaajno smanjenje koliine graevinskog otpada koji se deponuje,

Uteda prirodnih resursa.

Glavni deo graevinskog otpada je mineralnog porekla i prvenstveno se, u vidu recikliranog agregata, koristi u gradnji puteva. Bez obzira to se ovakvom upotrebom postiu utede u primarnim graevinskim materijalima, ono emu bi trebalo teiti je zatvoreni ciklus u kojem bi se reciklirani agregat koristio u istu svrhu kao i primarni agregat tj. kao osnovni sastojak u spravljanju betona.

V SRPSKO UDRUENJE ZA RECIKLAU

2004 . .

.

.

.

- ( ) .

( ) .

.

VI PRIMER

Preduzee "Brzan plast" o.d. iz Brzana, kao vodei preraiva otpadnih sirovina od PET-ambalae i ambalane plastike u Srbiji, zapoelo je u 2005. god. novi postupak modernizacije i usavravanja ove delatnosti, u kom cilju smo preduzeli brojne po svemu uspene poslovne korake.

Jedan od prioritetnih ciljeva nam je da organizovanim prikupljanjem i otkupom starih plastinih folija i sauvamo prirodu od bacanja i paljenja dotrajalih folija i PET ambalae koje sada cine preko 5% svih otpada na deponijama.

Trenutno moemo da Vam ponudimo graevinsku foliju do 4m. Foliju pravimo od regranulata. Folija od regranulata je do 50% jeftinija od folije koja se pravi od granulata.

Za Vae potrebe organizujemo proizvodnju plasticnih akova razliitih debljina, veliina i namena sa i bez tampe.

U velikim serijama izraujemo i akove za smece u crnoj ili u nekoj drugoj boji.

Sve proizvode izraujemo od regranulata, to je znatno jeftinije."BRZAN PLAST,, OD je pokrenuo serijsku proizvodnju presa za baliranje plastinog otpada ( posebno PET ambalae) i u tom pravcu ima izuzetno dobrih rezultata. U najkraem, poetkom ove godine osvojili smo proizvodnju nove maine za presovanje otpadne plastike svih vrsta (iskljuivo mobilne prese sa elektro i dizel motorom), koja bi po nasem planu trebalo da postane osnova sakupljanja velikih koliina otpadne plastike koja se nalazi svuda oko nas. Ova presa je u probnom radu postigla izvanredne rezultate u presovanju pre svega PET ambalae (smanjujui njenu zapreminu do 15 puta!), to nam daje za pravo da razmiljamo u pravcu angazovanja ovih presa na mnogim punktovima u Srbiji.

VII ZAKLJUAK

"Reciklaa nada nae budunosti" na kome su razmatrani problemi ta raditi sa otpadom, kao i mogua potencijalna reenja tog problema u bliskoj budunosti.

A, evo i nekih saveta koji e nam pomoi da I mi uestvujemo u zatiti ivotne sredine. Jer, je to presudno za nau budunost I budunost nae dece.

1. Reciklirajte papir-Ne bacajte novine! Jedna tona sakupljenog papira spasie od see 17 stabala drvea!2. Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode.Neki podaci govore da reciklaom jedne tone kancelarijskog papira tedimo 4.200 kW elektrine energije I 32.000 litara vode!3. Odvajajte papir, plastiku, metal I bacajte ih u posebne kontejnere, tako ete doprineti da zavre na reciklai umesto na deponiji smea.4. Upotrebljavajte jedan proizvod vie puta!5. Reciklaom jedne flae od stakla utedi se energija koja je dovoljna da sijalicu od 100W svetli 4h!6. Staklo moe da se reciklira 100% I da se neogranieno puta iznova koristi!7. I reciklirana staklena flaa sauva toliko energije koliko je potrebno kompijuteru da radi 25 minuta!8. I reciklirana konzerva utedi toliko energije da moe da je koristi televizor 3 sata. LITERATURA:

www.well.org.rs/Smece%20ili%20zivot.htmwww.ekoforum.org/htm/reciklaza.htmwww.reciklaza.org/www.brzanplast.com/www.heliks.org.rs/cms/content/view/33/86/lang,serbian_lat/www.reciklaza.in.rs/cms/content/view/31/31/www.eudict.com/?lang=croeng&word=reciklaa%20staklawww.youtube.com/watch?v=Dkkv4owLbHkwww.pcelica.co.rs/ekologija/reciklaza/reciklaza.phpwww.recycleinme.com/rim-tesla/home.aspxPAGE 18