FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS NOVI SAD Konsultativni centar Odžaci

DRUGA PREDISPITNA OBAVEZA IZ PREDMETAMEĐUNARODNE FINANSIJE

SEMINARSKI RAD

TEMA:

FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE OSNOVA ANALIZE USPEŠNOSTI POSLOVANJA KOMPANIJE

Datum: 14.april 2006.godine NEVENKA STOKUĆA Broj indeksa: 01622/05

SADRŽAJ

Strana

UVOD..............................................................................................................................3

FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE OSNOVA ANALIZE USPEŠNOSTI POSLOVANJA KOMPANIJE....................................................................................................................4

1. Finansijska analiza stanja.....................................................................................5

2. Bilansna analiza uspeha.......................................................................................6

3. Finansijski izveštaji na bazi veličine toka (Chash flow i Fund flow)......................8

4. Izveštaji o promenama na kapitalu....................................................... ...............8

5. Izveštaji o tokovima gotovine................................................................................8

6. Finansijsko izveštavanje kroz prizmu ciljnih veličina uspeha................................9

7. Klasifikacija racio brojeva uspešnosti poslovanja novih oblika organizovanja

preduzeća............................................................................................................10

8. Analiza uspešnosti poslovanja - na osnovu originalnog primera jedne kompanije.............................................................................................................15

Zaključak.........................................................................................................................23

Literatura........................................................................................................................ 24

2

UVOD

Ako se pođe od činjenice da opstanak i razvoj preduzeća zavise od dobitka, onda se nameće nužnost maksimiranja dobitka kao vrhunskog cilja svakog preduzeća. Realizacija ciljeva preduzeća ostvaruje se putem politike preduzeća, a što se konačno prelama kroz bilans preduzeća, usled čega on postaje najefikasnije sredstvo za polaganje računa menadžmenta preduzeća.

Politika bilansa određena je zahtevima korisnika bilansnih informacija vezanih za informacije o finansijskoj situaciji preduzeća, koju prezentuje bilans stanja i finansijskom rezultatu, koga izražava bilans uspeha. Interni korisnici bilansa su zainteresovani za maksimalno realno sagledavanje finansijskog položaja i rentabilnosti, jer ono treba da im omogući kritičku ocenu uspešnosti realizacije ciljeva politike preduzeća, s jedne strane, kao i otkrivanje uzroka eventualnih negativnih pomeranja u finansijskom položaju i rentabilnosti, a zatim i preduzimanje mera za njihovo saniranje, sa druge strane.

Finansijski izveštaji, a pre svega Bilans stanja, Bilans uspeha i Izveštaji o tokovima gotovine i kapitala, predstavljaju informacionu podlogu za finansijsku analizu, sa zadatkom merenja uspeha i likvidnosti preduzeća.

Izvođenje zaključaka od strane korisnika finansijskih izveštaja na osnovu analize finansijskih izveštaja o finansijskim učincima, ima za cilj da poveća njihovu iskaznu moć, da omogući što precizniju procenu ciljnih veličina i prognoza njihovog daljeg razvoja i konačno da omogući uspešno upravljanje preduzećem.

Analiza finansijskog izveštavanja treba da odgovori da li je menadžment preduzeća u posmatranom periodu ostvario merljivu korisnu vrednost, kao i da li će se takva vrednost ostvariti i u perspektivi. Za merenje postignutog cilja koristi se čitav niz uporednih brojeva, tj. veličina, izveden iz različitih instrumenata kontrole i analize.

Da bi se preduzeće održalo i optimalno razvijalo, a eksterni korisnici zaštitili svoje interese, finansijsko izveštavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne potrebe za informacijama, i to:

- informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja, kako preduzeća u celini, tako i zavisnih preduzeća i pojedinih pogona ili filijala;

- informacije o finansijskoj i zarađivačkoj snazi koje su neophodne za razvijanje strategije preduzeća u uslovima tržišne konkurencije (potrebe odlučivanja);

- informacije vezane za ulaganje sopstvenog kapitala (investitori) u neku od formi preduzetničkog učešća ili špekulativnog sticanja akcija i udela, što podrazumeva sistematsko ispitivanjegodišnjih zaključaka odnosnih preduzeća;

- informacije za potrebe kreditora o finansijskom položaju, solventnosti i izgledima na uspeh tražioca zajma, jer je odobravanje zajmova nastavljeno na finansijske pokazatelje, izvedene iz finansijskih izveštaja, što analizu finansijskih izveštaja čini neizbežđnim instrumentom upravljanja;

- informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzeća za uspostavljanje trajnih dužničko-poverilačkih odnosa na osnovu isporuka i kupovine roba i usluga, kao i za zaključivanje radnih ugovora;

- analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godišnjih zaključaka obezbeđuje prikazivanje i razjašnjavanje ekonomskog položaja preduzeća, što je značajan izvor informacija za samo preduzeće, za eventualne savetnike i korespodente banke.

3

FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE OSNOVA ANALIZE USPEŠNOSTI POSLOVANJA KOMPANIJE

Finansijska analiza pretpostavlja korišćenje različitih finansijskih izveštaja, čija je osnovna funkcija da internim i eksternim korisnicima posluže za prosuđivanje o poslovanju preduzeća i donošenje poslovnih odluka.

Informativnu podlogu za finansijsku analizu predstavljaju osnovni finansijski izveštaji koji proizilaze iz računskog okvira dvojnog knjigovodstva, čiji je zadatak merenje uspeha i razjašnjenje položaja likvidnosti, a to su:

Bilans stanja i Bilans uspeha.

Bilans stanja ima zadatak da pruži statičku sliku imovine, obaveza i vlasničke glavnice preduzeća (vrednost i strukturu sredstava i izvora njihovog finansiranja) u vremenskom trenutku, obično na kraju godine, odnosno na dan bilansiranja.

Bilans uspeha predstavlja dinamičku strukturu, a to je izveštaj o dobiti koji pokazuje finansijske efekte bilansa ( prihode i rashode preduzeća) za jednu godinu.

Na osnovu navedena dva osnovna finansijska izveštaja, mogu se izvesti posebni izveštaji, tzv. derivativni izveštaji o tokovima gotovine i kapitala kao što su :

Izveštaj o izvorima i upotrebi finansijskih sredstava i Izveštaj o novčanim ( gotovinskim ) tokovima (Cash flow izveštaji).

Finansijska analiza u užem smislu obuhvata područje analize bilansa, sa tzv. finansijskom analizom bilansa i bilansnom analizom uspeha.

Finansijska analiza u širem smislu, obuhvata područje dinamičke analize likvidnosti, zasnovane na Cash flow izveštaju ili na Funds flow izveštaju.

Finansijski izveštaji treba da sadrže sledeće informacije:- naziv preduzeća i druge identifikacione podatke o preduzeću o

kome se izveštava (delatnost, svojinski oblik preduzeća, matični broj, PIB, sedište);

- informaciju o tome da li se finansijski izveštaji odnose na jedno preduzeće ili obuhvataju grupu preduzeća;

- datum bilansiranja ili period obuhvaćen finansijskim izveštajima;- valuta u kojoj se izveštava;- nivo korišćene preciznosti u unošenju numeričkih stavki ( u

hiljadama, milionima, puni brojevi i sl.).Finansijski izveštaji se sačinjavaju sa stanjem na dan 31. decembra i obuhvataju

period od jedne kalendarske godine. U slučaju statusnih promena, tj. spajanja ili pripajanja preduzeća, promeni svojine, odnosno gašenja preduzeća, finansijski izveštaji se sastavljaju na dan statusne promene. U takvim slučajevima se jasno mora naznačiti obuhvaćeni period bilansiranja i razlog za takvo sastavljanje finansijskih izveštaja, s tim da takvi podaci nisu uporedivi sa podacima iz finansijskog izveštaja za prethodnu godinu.

Prema zahtevima Međunarodnih računovodstvenih standarda - MRS 1, Prezentacija finansijskih izveštaja, kompletan set finansijskih izveštaja čine:

- Bilans stanja, - Bilans uspeha, - Izveštaj o promenama na kapitalu, - Izveštaj o tokovima gotovine, - Računovodstvene politike i - Napomene uz finansijske izveštaje.

4

1. Finansijska analiza stanja

Opšti cilj analize bilansa stanja jeste ispitivanje uslova finansijske ravnoteže preduzeća, s obzirom da finansijska ravnoteža predstavlja osnovni uslov za održavanje likvidnosti, tj. sposobnosti plaćanja, kao i za obezbeđenje sigurnosti.

Stepen finansijske ravnoteže odražava adekvatnost upotrebe kapitala, zatim strukturu kapitala prema kriterijumu vlasništva (sigurnost) i dospelosti i nivo saglasnosti između potencijala za plaćanje (aktiva) i obaveza za plaćanje (pasiva).

U finansijskoj analizi stanja razlikuju se tri tipa analize, i to:- investiciona analiza,- analiza finansiranja i - analiza likvidnosti.Svaki od ovih tipova analize stanja zahteva adekvatno rasčlanjivanje aktive i

pasive, za ocenu strukture imovine i ocenu podobnosti finansiranja na osnovu čega se izvode zaključci o adekvatnosti upotrebe kapitala, o podobnosti finansiranja sa procenom rizika finansiranja i o stepenu saglasnosti između potencijala i obaveza za plaćanje.

Poređenje planiranih i ostvarenih veličina bilansa stanja predstavlja meru kontrole, koja će upozoriti na popravljanje ili kvarenje finansijske strukture.

Izvedene zaključke je neophodno dopuniti posmatranjem razvoja u vremenu bilansnih relacija, obzirom da će oni poslužiti za utvrđivanje daljeg pravca promene finansijske strukture.

Bilans stanja, u kome se na strani aktive iskazuje imovina, a na strani pasive,obaveze iz poslovanja i sopstveni kapital, pruža informacije o:

- snazi preduzeća (bilansna suma),- likvidnosti i solventnosti (ročna struktura imovine i obaveza),- kapitalnoj osnovi (učešće kapitala u ukupnoj pasivi) i sl.Za vlasnike i akcionare matičnih društava od posebnog značaja je upoređenja

između preduzeća pod zajedničkom upravom koncerna ili holdinga jer mogu da ukažu na nejednake promene finansijske strukture, uslovljene odlukama top menadžmenta.

Upoređenje finansijske strukture preduzeća iz iste privredne oblasti ili industrijske grane, treba da ukaže na uticaj različitih politika investiranja, finansiranja i usaglašavanja između potencijala i obaveza za plaćanje na kreditnu sposobnost, kao i na sposobnost zarađivanja (rentabilnost).

Sredstva u bilansu stanja se sistematizuju prema roku naplativosti na: - obrtna ili kratkoročna sredstva ( gotovina i gotovinski ekvivalenti, dati avansi,

kratkoročne HOV, potraživanja od kupaca, zalihe) i - stalna ili dugoročna sredstva ( osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja,

dugoročne investicije, učešća u kapitalu, drugi dugoročni plasmani).Obaveze se u bilansu stanja sistematizuju prema rokovima dospeća na: - tekuće ili kratkoročne obaveze se smatraju kada se očekuje da će biti izmirene u normalnom toku operativnog ciklusa ili ako dospevaju u roku od 12 meseci od dana bilansiranja ( obaveze prema dobavljačima, obaveze prema zaposlenima, obaveze po kamatama, dividendama, porezu na dobitak, i sl. Ako dospevaju u roku do 12 meseci od datuma bilansa stanja) i

- dugoročne obaveze ( kamatonosne obaveze preuzete na dugoročnoj osnovi za finansiranje poslovnog ciklusa).

5

Na prvoj strani Bilansu stanja kao minimum zasebnih stavki koje on treba da obuhvati, prezentiraju se:

- nekretnine, postrojenja i oprema;- nematerijalna ulaganja;- dugoročni finansijski plasmani;- učešća u kapitalu drugih preduzeća i kapitalu banaka;- potraživanju od kupaca i ostala potraživanja;- gotovina i gotovinski ekvivalenti;- ostala finansijska potraživanja;- zalihe;- dobavljači i druge obaveze;- obaveze/potraživanja za poreze;- rezervisanja;- obaveze po dugoročnim kreditima;- manjnski interes;- upisani kapital i - rezerve.Stavke na prvoj strani Bilansa stanja je potrebno rasčlanjivati na pripadajuće

pozicije kada to zahteva značaj i funkcija pojedinih pozicija ili veličina preduzeća, bilo da se rasčlanjavanje prikazuje u bilansu stanja ili u napomenama uz bilans stanja.

U vezi sa kapitalom preduzeće prezentira u bilansu stanja ili u napomenama:- iznos akcionarskog kapitala;- podatke o akcijama u opticaju po vrstama, o akcijama u emisiji,

pravima po akcijama, o otkupljenim sopstvenim akcijama i sl;- rezerve po prirodi i namenama;- obaveze po dividendama.Ukoliko preduzeće ima velike količine i vrednosti zaliha, njih je takođe potrebno

iskazati po vrstama ( trgovačka roba, materijal, proizvodnja u toku i gotovi proizvodi)..Izveštaj treba i može da sadrži mnoštvo dopunskih informacija numeričke ili

opisne prirode, do nivoa koji obezbeđuje potpunost informacije o nekoj bilansnoj veličini ili pojavi, na osnovu čega će korisnik ( dobavljač,kreditor, kupac, akcionar ili država) moći, racionalno da zaključuje o stanju subjekta i da donosi racionalne ekonomske odluke.

Zbog svega navedenog, neophodno je da se aktom preduzeća propiše minimum dopunskih informacija, koje prate dopunske finansijske izveštaje, a proizilaze iz prirode delatnosti preduzeća.

2. Bilansna analiza uspeha

Glavni cilj bilansne analize uspeha, prema dinamičkom shvatanju cilja bilansa, je dobijanje informacija za procenu prinosne snage preduzeća, pod kojom se podrazumeva sposobnost preduzeća da u perspektivi posluje sa uspehom.

Kako finansijski izveštaji o stanju, uspehu i aneks ne obezbeđuju informacije koje su orijentisane na budućnost, procena rezultata u budućnost, preko bilansne analize uspeha, zasniva se na izveštaju o uspehu iz prošlosti.

Analiza uspeha ima zadatak, istraživanje ostvarenog uspeha i analiza uzroka podbacivanja ili premašaja ciljnog uspeha, a istovremeno ima dvojaku funkciju:

- funkcija utvrđivanja ostvarenog uspeha u prošlosti, na osnovu koje se vrši otkrivanje čišćenje i čišćenje uspeha od latentnih rezervi i

- funkcija tumačenja (preko analize porekla rezultata,strukture rashoda i analize rentabilnosti), čiji je zadatak istraživanje i analiza ciljnog uspeha.

6

Da bi se došlo do potrebniuh informacija o rizicima i šansama, uslovljenim okruženjem, kao i informacija o snazi i slabostima preduzeća u odnosu na relevantne konkurente, za utvrđivanje potencijala uspeha je, pored bilansa uspeha, neophodno koristiti informacije iz izveštaja o poslovanju, koji pruža informacije od posebnog značaja za budući razvoj.

Pri utvrđivanju prinosne snage treba voditi računa o raznim uticajima na periodični rezultat, kao što je: uticaj mera politike bilansa, uticaj latentnih rezervi, uticaj porekla uspeha i sl.

Analiza strukture rashoda utiče na prikazivanje primarnih faktora produktivnosti, preko dva uzročno povezana faktora, i to:

- produktivnost troškova materijala (odnos ukupnog učinka-prihoda i troškova materijala) i

- produktivnost troškova plata (odnos ukupnog učinka-prihoda i troškova plata).Visok stepen iskazne moći analize rentabilnosti će obezbediti otkrivanje i

eliminisanje potencijalnih latentnih rezervi.

Merenje i ocena uspešnosti u funkciji procene rentabilnog poslovanja, tj. sposobnosti preduzeća da ostvari uspeh u budućnosti, zahteva dinamičku analizu rentabilnosti, koja se bazira na proceni razvoja svih aspekata rentabilnosti uz neophodnost uporedne analize.

Bilans uspeha kao prikaz svih prihoda i rashoda konkretnog obračunskog perioda i rezultata preduzeća u tom periodu, treba da obuhvati minimum sledeće pozicije:

- prihode poslovnih aktivnosti;- rashode poslovnih aktivnosti;- finansijske prihode i rashode;- učešće dobitka i gubitka pridruženih preduzeća i efekte zajedničkih ulaganja;

- poreske rashode;- dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti;- vanredne stavke;- manjinski interesi;- neto dobitak ili gubitak za obračunski period.

Bilans uspeha, zajedno sa bilansom stanja daje korisnicima finansijskih izveštaja najvažnije informacije za ocenu poslovanja preduzeća, a u procesu sastavljanja finansijskih izveštaja treba ih posmatrati kao neraskidivu celinu.

U bilansu uspeha ili u napomenama uz bilans uspeha preduzeće prikazuje vrste rashoda svrstane:

- u skladu sa prirodom rashoda (iskazivanje ukupnih rashoda po vrstama i na nivou preduzeća ) ili

- u skladu sa njihovom funkcionalnom pripadnošću (iskazivanje po mestima i nosiocima troškova: troškovi prodaje, troškovi transporta, troškovi ostalih operativnih aktivnosti i troškovi uprave).

Izbor metoda razvrstavanja rashoda zavisi i od prirode konkretnog preduzeća, a standard sugeriše da se u izboru metoda pođe od kriterijuma kvalitetnijeg prikaza.

7

3.Finansijski izveštaji na bazi veličine toka(Cash flow i Fund flow)

Polazeći od konstatacije da likvidnost podrazumeva sposobnost izmirenja dospelih obaveza i to sadašnjih ali i budućih, zbog čega se likvidnost posmatra kao tok, statičke analize likvidnosti (racio brojevi, neto obrtni fond, račun pokrića) nisu dovoljne za ocenu i prognozu likvidnosti.

Ograničena iskazna moć finansijske analize na bazi stanja sredstava plaćanja i obaveza u prošlosti, nameće potrebu da se na bazi tokova plaćanja u prošlosti po analogiji izvode zaključci o mogućnostima plaćanja u budućnosti.

Vremenska analiza toka plaćanja i njihov obim pružaju adekvatnu osnovu za procenu razvoja likvidnosti, odnosno mogućnost održavanja sposobnosti plaćanja u perspektivi, što je dovelo do razvoja izveštaja o tokovima gotovine, tj. kapitala.

U tu svrhu služi Cash flow izveštaj, čija veličina se izvlači iz bilansa uspeha, a po obimu odgovara zbiru amortizacije, dugoročnih rezervisanja i dobitka nakon oporezivanja.

Cash flow veličina indicira da je u poslovnom procesu ostvaren višak primanja, što u suštini povećava likvidnost, a projektovanje ove veličine za naredne poslovne periode otkriva mogućnost investiranja, definisanja i eventualnog popravljanja finansijske strukture iz interne snage, tj. bez dokapitalizacije i zaduživanja.

Funds flow otklanja slabosti Cash flow izveštaja, a osnovni cilj jeste da se iz promena izvedu zaključci o obimu i ročnosti pojedinih sredstava, kao i o njihovom poreklu. Ovaj izveštaj obezbeđuje informacije na samo o poreklu već i o upotrebi sredstava u posmatranom periodu, pa je u stanju i dati odgovor o tome koji finansijski događaji su pokrenuli tokove kapitala, neto obrtna sredstva ili stanje gotovine. Ovaj izveštaj ukazuje na uzroke promene neto obrtnog fonda ili fonda gotovine, što upućuje na razvoj likvidnosti u perspektivi.

Održavanje finansijske ravnoteže i sposobnosti plaćanja na dugi rok, tj. za efikasno upravljanje finansijama neophodno je konstantno upoređivanje izveštaja o ostvarenim tokovima kapitala u prošlosti sa projektovanim tokovima za naredni period.

4. Izveštaj o promenama u kapitalu

Promene na kapitalu mogu da uslede po osnovu uplata vlasnika kapitala, isplata po osnovu dividendi, kao posledica dobitka ili gubitka nastalih iz poslovanja.

Ove promene trebaju biti obuhvaćene prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka, a Izveštaj na promenama na kapitalu treba da sadrži: neto dobitak ili gubitak za period, svaku poziciju prihoda rashoda, dobitka i gubitka koji se direktno priznaje kapitalu, kao i kumulativni efekat promena u računovodstvenoj politici, u saglasnosti sa MRS 8.

5. Izveštaj o tokovima gotovine

Bilans stanja i Bilans uspeha pružaju sliku o finansijskom položaju i ostvarenom rezultatu, ali nisu u stanju da pruže informacije o stvaranju gotovine i gotovinskih ekvivalenata i o iznosu novčanih sredstava, kao i novčanih sredstava obezbeđenih iz aktivnosti finansiranja, tj. dokapitalizacije ili pozajmljivanja, odnosno aktivnosti investiranja. Ove informacije pruža Izveštaj o tokovima gotovine.

Uspešnost preduzeća meri se sposobnošću da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente, tj. ključnim ciljem poslovne politike smatra se obezbeđenje novčanih

8

sredstava za finansiranje redovnih poslovnih aktivnosti, uz proširenje te aktivnosti ili smanjenje obaveza.

Izveštaji o tokovima gotovine pružaju eksternim korisnicima ocenu sposobnosti preduzeća da u narednom poslovnom periodu bude platežno sposobno da izmiruje obaveze prema dobavljačima,finansijskim poveriocima, investitorima po ulozima i hartijama od vrednosti, državi po osnovu poreskih obaveza.

Izveštaji o tokovima gotovine, sačinjen prema zahtevima MRS 7, prikazuje promene u gotovini i gotovinskim ekvivalentima tokom perioda, na osnovu čega se može oceniti i upravljanje gotovinskim tokovima u preduzeću, i to po osnovu poslovne, tako i po osnovu investicionih i finansijskih aktivnosti.

6. Finansijsko izveštavanje kroz prizmu ciljnihveličina uspeha

Uspešno upravljanje biznisom podrazumeva uspešno upravljanje rastom i razvojem preduzeća što omogućuju analize finansijskih izveštaja, koje imaju za mcilj da povećaju njihovu iskaznu moć, da omoguće tačniju procenu ciljnih veličina i prognozu njihovog daljeg razvoja.

Primarni cilj finansijskog izveštavanja u prvom razvojnom periodu kapitalizma bio je likvidnost trgovca ili preduzeća, odnosno održavanje sposobnosti plaćanja je bilo merilo i za ekonomski uspeh. Likvidnost, merena odnosom primanja i izdavanja, je imala ogroman značaj i za kreditore, a u cilju osiguranja od rizika. Kreditori su insistirali da se pri davanju kredita, principu likvidnosti, kao nadređenom, priključi princip sigurnost (imovinska sigurnost, tj. stanje imovine).

U drugoj polovini XIX veka, industrijalizacijom i razvojem akcionarskog društva kao pravne forme preduzeća, merne veličine uspeha kroz primanja i izdavanja nisu mogla da zadovolje interese korisnika, pa je došlo do usvajanja druge merne veličine uspeha preduzetnika, koja se ogleda u periodičnom rezultatu, kao razlici prihoda i rashoda, tj kao merilu realizacije cilja preduzeća.

Veći rentabilitet povećava sigurnost i olakšava likvidnost, tako da ova merna veličina uspeha zadovoljava kako potrebe vlasnika, tako i poverilaca i kreditora.

Sve do današnjih dana, istovremeni zahtevi za likvidnost i rentabilnost, ostali su kamen temeljac finansijskog izveštavanja. Primarni zadatak je utvrđivanje ne samo stanja (imovine i kapitala), na određeni dan u prošlosti, već i ocena međusobnog uticaja likvidnosti i rentabilnosti, što predstavlja posledicu ranijih odluka menadžmenta preduzeća.

Pomenute informacije su istovremeno neophodne za pripremanje budućih odluka rukovodstva, koje se manifestuju kroz zahtev maksimalne rentabilnosti uz nesmetano izmirenje svih dospelih obaveza.

Ciljne veličine likvidnosti i rentabilnosti su primerene kratkoročnoj i srednjoročnoj perspektivi preduzeća, odnosno da je za dugoročni opstanak preduzeća neophodno uključiti i treću ciljnu veličinu tj. uspeh ili zarađivački potencijal. Zadatak finansijskog izveštavanja tumače navedene tri ciljne velčičine, potencijal-uspeh, uspeh-likvidnost.

Da bi se preduzeće održalo i optimalno razvijalo, a eksterni korisnici zaštitili svoje interese, finansijsko izveštavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne potrebe za informacijama, i to:

- informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja, kako preduzeća u celini, tako i zavisnih preduzeća i pojedinih pogona ili filijala;

- informacije o finansijskoj i zarađivačkoj snazi koje su neophodne za razvijanje strategije preduzeća u uslovima tržišne konkurencije (potrebe odlučivanja);

9

- informacije vezane za ulaganje sopstvenog kapitala (investitori) u neku od formi preduzetničkog učešća ili špekulativnog sticanja akcija i udela, što podrazumeva sistematsko ispitivanjegodišnjih zaključaka odnosnih preduzeća;

- informacije za potrebe kreditora o finansijskom položaju, solventnosti i izgledima na uspeh tražioca zajuma, jer je odobravanje zajmova nastavljeno na finansijske pokazatelje, izvedene iz finansijskih izveštaja, što analizu finansijskih izveštaja čini neizbežđnim instrumentom upravljanja;

- informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzeća za uspostavljanje trajnih dužničko-poverilačkih odnosa na osnovu isporuka i kupovine roba i usluga, kao i za zaključivanje radnih ugovora;

- analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godišnjih zaključaka obezbeđuje prikazivanje i razjašnjavanje ekonomskog položaja preduzeća, što je značajan izvor informacija za samo preduzeće, za eventualne savetnike i korespodente banke.

7. Klasifikacija racio brojeva uspešnosti poslovanja novih oblikaorganizovanja preduzeća

Donošenjem Zakona o privrednim društvima uvode se novi oblici organizovanja preduzeća u naš privredni ambijent, a što će suštinski uticati ne samo na izgled finansijske strukture novih preduzeća, već i na metodologiju merenja uspešnosti njihovog poslovanja. U okviru finansijskog izveštavanja, racio analiza dobija posebno na značaju u uslovima novih oblika organizovanja preduzeća.

Prilikom analize finansijskih izveštaja, u takvim preduzećima će se utvrđivati i analizirati odgovarajući racio brojevi, koji su bili irelevantni u analizi imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja naših dosadašnjih preduzeća.

Značaj pojedinih racio brojeva treba vrednovati u svetlu očekivanja da će inostrani i investicioni partneri pre donošenja odluke o učešću u zajedničkim ulaganjima sa domaćim preduzećima, izvršiti temeljnu finansijsku analizu, pri čemu će koristiti i pojedine racio brojeve, na osnovu čega će sagledati finansijski položaj i stepen rentabiliteta konkretnog preduzeća.

Primenom određenih finansijskih racio brojeva omogućiće preduzećima da konkretne indikatore kompariraju sa istoimenim indikatorima drugih preduzeća, kako domaćih, tako i inostranih.

Veliki broj preduzeća iz zapadnih zemalja u svojim godišnjim finansijskim izveštajima, pored ostalog, objavljuje odgovarajuće racio brojeve, a profesionalne organizacije se bave i pribavljanjem komparativnih podataka određenih preduzeća, grana privrede i grupacija, na osnovu kojih utvrđuju relevantne pojedinačne i prosečne granske racio brojeve i preko publikacija ih čine dostupnim zainteresovanoj javnosti.

U analizi finansijaskih izveštaja koristi se više pojedinačnih racio brojeva, koji se mogu klasifikovati na različite načine, pri čemu njihova namena služi kao glavni kriterijum za navedenu klasifikaciju.

Pregled svrstavanja racio brojeva u sledećih sedam kategorija indikatora, i to:1. struktura imovine,2. sastav kapitala,3. indikatori finansijske strukture,4. indikatori likvidnosti,5. indikatori finansijske snage,6. indikatori uspeha prodaje i7. indikatori prinosne snage.

10

Postoje i drugi načini svrstavanja finansijskih racio brojeva. Patrick A. Gaughan, najčešće korišćene racio brojeve klasifikuje u sledeće kategorije:

1. koeficijenti likvidnosti,2. koeficijenti aktivnosti,3. koeficijenti finansijskog opterećenja (leveridža),4. koeficijenti profitabilnosti.

KLASIFIKACIJA FINANSIJSKIH RACIO BROJEVA

Red.br. Vrsta indikatora Odnos tipičnih korelativnih veličina

I KOEFICIJENT LIKVIDNOSTI Tekuća sredstva1. Tekući koeficijent = ———————— x 100 Tekuće obaveze Tekuća sredstva - Zalihe9. Brzi koeficijent = ——————————— x 100 Tekuće obaveze

3. Obrtni kapital = Tekuća sredstva - Tekuće obaveze

II KOEFICIJENTI AKTIVNOSTI

1. Prosečan period naplate potraživanja = Potraživanja / (godišnja prodaja na kredit / 360)

Prodaja2. Obrt zaliha = ————

Zalihe Prodaja

3. Obrt osnovnih sredstava = —————————— Neto osnovna sredstva Prodaja4. Obrt ukupnih sredstava = ———————— Ukupna sredstva

III KJOEFICIJENTI FINANSIJSKOG LEVERIDŽA Ukupna dugovanja1. Koeficijent zaduženosti = —————————— Ukupna imovina

Dugoročni dug2. Koeficijent duga prema kapitalu = ———————— Kapital

11

IV KOEFICIJENTI PROFITABILNOSTI Prodaja - troškovi prodate robe Bruto profit

1. Marža bruto profita =—————————————— = —————— Prodaja Prodaja

Operativni dobitak2. Operativna marža profita = ———————— Prodaja

Zarada nakon poreza3. Marža neto profita = —————————— Prodaja

Zarada nakon poreza4. Prinosw na uloženi kapital = —————————— Ukupna imovina

Zarada nakon podmirenja obaveza5. Prinos na akcije = ———————————————— Akcionarski dug

Da bi se ocenilo finansijsko stanje i uspešnost preduzeća, finansijska analiza se bavi sagledavanjem i utvrđivanjem kvantitativnih relacija finansijskih odnosa između bilansnih pozicija (stanja i uspeha) koje se nalaze u neposrednoj korelacionoj vezi.

Ekonomska teorija i praksa poznaju brojne finansijske odnose koje možemo podeliti u nekoliko srodnih grupa finansijskih pokazatelja:

1. pokazatelji likvidnosti,2. pokazatelji zaduženosti,3. pokazatelji pokrića,4. pokazatelji aktivnosti i5. pokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti).

7.1. Pokazatelji likvidnosti

U ovu grupu pokazatelja spadaju svi odnosi koji se upotrebljavaju za merenje sposobnosti preduzeća da podmiri kratkoročne novčane obaveze. Oni upoređuju tekuće (kratkoročne) obaveze sa tekućim (kratkoročnim) izvorima raspoloživim za podmirenje tih obaveza.

Strukturu tekućih sredstava čini gotovina plus imovina koja se može pretvoriti u gotovinu u toku jedne godine kao što su kratkoročne utužive hartije od vrednosti, potraživanja i robne zalihe.

Tekuće obaveze sastoje se iz svih finansijskih obaveza koje moraju da se pokriju u toku jedne godine, a uključuju dugovanja, kratkoročne obaveze i tekuće obaveze po dugoročnim dugovanjima.

12

Najvažniji pokazatelji su:

tekući odnos ili opšta likvidnost i brzi test. tekuća imovina (obrtna sredstva)

Tekući odnos (opšta likvidnos) = ——————————————— tekuće (kratkoročne) obaveze

Teoretski : što je veći stepen likvidnosti, preduzeće ima veću sposobnost da plati svoje račune-obaveze. Međutim, i ovde treba biti krajnje oprezan, s obzirom na izvestan uticaj više relevantnih faktora kao što su :

- veličina i delatnost preduzeća,- stepen poslovne aktivnosti,- vremensko vezivanje tekućih sredstava,- kreditni uslovi nabavke inputa,- efikasnost naplate potraživanja i- disciplina plaćanja obaveza prema poveriocima.

Ovde nije uzeta u obzir likvidnost pojedinih komponenti tekuće imovine (novac, nedospela potraživanja, zalihe) i to nameće strožiji test likvidnosti.

Tekuća imovina - zaliheBrzi test = —————————————— tekuće (kratkoročne) obaveze

Ovaj indikator služi kao dodatak tekućem odnosu u analizi likvidnosti. Njegovo izračunavanje pretpostavlja da se iz brojioca isključe zalihe kao najmanje likvidni segment tekuće imovine.

Odnos primarno naglašava najlikvidniji deo tekuće imovine, tj. novac, kratkoročne plasmane u hartije od vrednosti i potraživanja od kupaca, prema tekućim obavezama.

7.2. Pokazatelji zaduženosti

Pokazatelji zaduženosti govore o tome do koje se granice preduzeće finansira zaduživanjem, tj. tuđim sredstvima i sposobnost firme da servisira dug.

Dva su osnovna pokazatelja :1. odnos duga i glavnice i2. odnos duga i ukupne imovine.

ukupan dug (kratkoročan + dugoročan dug) Odnos duga i glavnice = ———————————————————— ukupan sopstveni kapital

U načelu, poverioci, odnosno, investitori žele da je taj odnos što je moguće niži, jer je tim putem ostvarena veća zaštita njihovog kapitala (za slučaj pojave gubitka vrednosti kapitala).

ukupan dug Odnos duga i ukupne imovine = ——————— ukupna aktiva

13

Naglašava relativni značaj finansiranja tuđim kapitalom, odnosno zaduživanjem preduzeća (kroz % imovine koja je nabavljena zaduživanjem). Evidentno je da je postignuta veća zaštita za poverioce preduzeća, što je veći % kapitala obezbeđen iz sopstvenih izvora.

7.3. Pokazatelji pokrića

Da bi smo ocenili sposobnost preduzeća da podmiri ili pokrije svoje finansijske troškove možemo upotrebiti pokazatelje pokrića. Jedan od najčešće korišćenih odnosa pokrića, predstavlja odnos pokrića kamate.

Odnos poslovni dobitak pokrića = ——————————————

trošk.kamate (finansijski rashodi)

Kada je odnos veći, veća je verovatnoća da će preduzeće biti u stanju da lakše pokrije svoje troškove kamate i obrnuto, što je odnos manji, rizik je veći, odnosno, ugrožena je sposobnost preduzeća da uzima nove kredite.

7.4. Pokazatelji aktivnosti

Važan dodatak koeficijentima likvidnosti su koeficijenti aktivnosti koji ukazuju na brzinu kojom se razna potraživanja konvertuju u gotovinu.

Osnovni pokazatelji aktivnosti su:1. prosečan period naplate potraživanja,2. obrt zaliha,3. obrt osnovnih sredstava i4. obrt ukupnih sredstava.

Prosečan period naplate potraživanja označava broj dana za koji neki račun ostaje nenaplaćen. Koeficijenti aktivnosti imaju smisla samo u odnosu na politiku naplate firme.

Koeficijent obrta zaliha govori o učestalosti obrta zaliha u toku godine, čijem obračunu će se posvetiti veća pažnja ukoliko je poslovanje sezonskog karaktera. Nizak obrt zaliha je loš pokazatelj za kompaniju jer može da ukazuje na nelikvidne i neaktivne zalihe. Mada, u pojedinim slućajevima nivo zaliha firme treba posmatrati kroz prizmu prosečnih nivoa zaliha i proseka za određenu oblast industrije. Tako na primer, firma će imati vrlo visok stepen obrta zaliha, tako što će držati manje zaliha od uobičajenih ili usled nedovoljne snabdevenosti tržišta u odnosu na uobičajeno, ili kao odraz politike kreditiranja koju sprovodi kompanija.

Koeficijent obrta osnovnih sredstava odražava nivo do kog kompanija koristi osnovna sredstva u inicijaciju prodaje, pri čemu je važno da se uzmu u obzir industrijske norme koje se odnose na jaz između investicije i prodaje.

Obrt ili efikasnost korišćenja ukupnih sredstava pokazuje koeficijenat obrta ukupnih sredstava, za koji važe isti principi kao i za obrt osnovnih sredstava.

14

7.5. Pokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti)

Profitabilnost preduzeća rezultat je celokupne poslovne politike preduzeća, kao i čitavog niza odluka kojima se obezbeđuje provođenje određene poslovne politike.

Osnovni pokazatelji profitabilnosti su:1. marža bruto profita,2. operativna marža profita,3. marža neto profita,4. prinos na uloženi kapital,5. prinos na akcije.

8. ANALIZA USPEŠNOSTI POSLOVANJA - NA OSNOVU

PRIMERA JEDNE KOMPANIJE

Pozitivne karakteristike analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u računu dobitka i gubitka (Ratio Analysis) mogle bi se sistematizovati na sledeći način:

- menadžerima služi za planiranje, kontrolu i donošenje odluka; - pomaže menadžerima u definisanju optimalnih odluka o izboru strategije poslovanja u budućnosti;- sumira ključne odnose i rezultate koji govore o finansijskim performansama preduzeća;- pomaže u definisanju indikatora uspešnosti, daje podatke o profitabilnosti, efikasnosti upravljanja aktivom, solventnosti i investicionom potencijalu, omogućava uporedivost indikatora uspešnosti preduzeća sa preduzećima iz srodne grane .

Strukturu analize odnosa bilansnih pozicija i pozicija u računu dobitka i gubitka sačinjava:

- analiza profitabilnosti,- analiza obrta aktive (imovine),- analiza solventnosti i likvidnosti,- analiza investicionog potencijala,- izračunavanje ukupnog izraza uspešnosti (Zeta Score) i- analiza dodate vrednosti (Value Added Analysis).

Svi navedeni indikatori uspešnosti biće analizirani na primeru preduzeća koje se bavi proizvodnjom kozmetičkih proizvoda i originalnih bilansa stanja i računa dobitka i gubitka.

15

''NENCY COSMETICS'' d.d.

BILANS STANJAna dan 31.12.2004.godine

( u 000 EU)AKTIVA PASIVA

TEKUĆA AKTIVA:Brza aktiva (QUICK Assets):Potraživanja od kupaca 3.075Novac u banci i blagajni 531Ukupna brza aktiva: 3.606

Zalihe (Stocks):Sirovine i materijal 960Nedovršena proizvodnja 585Gotovi proizvodi 795Ukupno zalihe: 2.340

Ukupno tekuća aktiva: 5.946

DUGOTRAJNA AKTIVA:Goodwill 150Patenti 600Amortizacija (75)Ukupno patenti: 525

Zemljište i zgrade 9.000Depresijacija (1.500) Ukupno zemljište i zgrade: 7.500

Oprema 14.985Depresijacija (1.950)Ukupno oprema: 13.035

Ukupno dugotrajna aktiva: 21.210 AKTIVA ukupno 27.156

OBAVEZE:Tekuće obaveze:Kratkoročni krediti 1.650Obaveze prema dobavljačima 900Primljeni avansi 2.472Poreske obaveze 534Tekuće obaveze ukupno: 5.556

Dugoročne obaveze: Dugoročni krediti (banke) 6.000 Ukupno dugoročne obaveze 6.000

Ukupno obaveze: 11.556

SOPSTVENI KAPITAL:Deoničarski kapital-običnedeonice (100 EU/kom.) 8.250 Deoničarski kapital-povlašćeneDeonice 10%(1.000 EU/kom.) 1.500 Zadržani dobitak-preneseni 4.500Dobitak tekuće godine 1.350

Ukupni dobitak 5.850

Ukupno sopstveni kapital 15.600 PASIVA ukupno 27.156

16

''NENCY COSMETICS'' d.d.

RAČUN DOBITKA I GUBITKAna dan 31.12.2004.godine

( u 000 EU)

PRIHODI OD PRODAJE (POSLOVNI PRIHODI) 19.500

TROŠKOVI ZA PRODATO (POSLOVNI RASHODI) 13.425 Direktni materijal 7.830 Direktni rad 3.420 Proizvodna režija 2.175

BRUTO DOBITAK (POSLOVNA DOBIT) 6.075

TROŠKOVI UPRAVE I PRODAJE: 3.276 Troškovi uprave i ostali opšti troškovi 1.998Troškovi prodaje i distribucije 1.278

OPERATIVNI DOBITAK 2.779

TROŠKOVI FINANSIRANJA: 915Kamate na kratkoročne kredite 450Kamate na dugoročne kredite 465

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 1.884 Porez na dobitak 548

DOBITAK NAKON OPOREZIVANJA 1.336 Dividende na povlašćene deonice (10%) 150Dividende na obične deonice 450Zadržani dobitak tekuće godine 736 1.336

8.1. Analiza profitabilnosti

Najvažnijom analizom odnosa smatra se analiza profitabilnosti, a dva najvažnija pokazatelja su:

- Profitna marža (marža dobitka) i- Povrat na investirano (ROI).

U menadžerskoj praksi se najviše upotrebljavana mera profitabilnosti je indikator marže dobitka ili profitne marže, koja se dobija iz odnosa između dobitka (profita) i prihoda od prodaje.

Dobitak Profitna marža = ————————

Prihod od prodaje

17

Profitna marža pokazuje procenat ostvarenog dobitka (profita) u odnosu na vrednost celokupnog urađenog posla. U zavisnosti od toga koja se kategorija dobitka i prihoda primenjuje, razlikuju se:

o Bruto profitna marža,o Profitna marža pre oporezivanja,o Neto profitna marža io Marža neto preostalog profita.

Odnos između bruto dobitka i prihoda od prodaje (u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Bruto dobitakPrihod od prodajeBruto profitna marža

6.07519.5000.3115

U posmatranom primeru, preduzeću od bruto profitne marže od 31.15%, nakon pokrića proizvodnih troškova ostaje 31.15% prihoda za pokriće troškova uprave i prodaje i troškova finansiranja, odnosno za ostvarenje dobitka (profita).

Bruto profitna marža pokazuje koliko prostora u prihodu ostaje za pokriće poslovne nadgradnje, nakon prodaje proizvoda na tržištu. Takođe indicira na mogućnost racionalizacije ukupnih troškova, naročito troškova uprave i prodaje.

Odnos između operativnog dobitka i prihoda od prodaje (u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Operativni dobitakPrihod od prodajeOperativna profitna marža

2.79919.5000.1435

Operativna marža od 14,35% pokazuje da preduzeću po podmirenju svih troškova (izuzev troškova finansiranja), ostaje 14,35% prihoda za pokriće troškova finansiranja i dobitak.

Operativna profitna marža menadžerima pruža informacije o tome koliko bi dobitka pre oporezivanja ostvarili ako bi se njihovo preduzeće finansiralo iz sopstvenih izvora, tj. bez uzimanja kredita.

Odnos između dobitka pre oporezivanja i prihoda od prodaje (u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Dobitak pre oporezivanjaPrihod od prodajeProfitna marža pre oporezivanja

1,88419.5000,0966

Nakon podmirenja svih troškova, preduzeću ostaje 9,66% prihoda za dobitak koji će tek biti oporezovan u skladu sa odredbama Zakona o por5ezu na dobitak.

Odnos između dobitka nakon oporezivanja i prihoda od prodaje (u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Dobitak nakon oporezivanjaPrihod od prodajeNeto profitna marža

1,33619.5000,0685

Stopa neto profitna marže indicira da preduzeću od ukupnog prihoda od realizacije ostaje 6,85% dobitka. Ovim delom prihoda preduzeće raspolaže po slobodnoj volji, tj. može isplatiti vlasnicima ili deoničarima u celosti (nakon eventualnog odbitka obaveznih rezervi) ili jedan deo može ostaviti u bilansu kao zadržani dobitak.

Neto profitna marža je najpreciznija informacija o konačnim efektima od realizovanog posla.

18

Da bi procena profitabilnosti bila kompletna u analizu je neophodno uvesti i indikator koji ukazuje na isplativost ulaganja deonočara ili vlasnika u odnosu na zaradu koja je mogla biti ostvarena investiranjem u alternativni posao.

Prethodno izračunavanje profitabilnosti je bilo isključivo internog karaktera, a prilikom izračunavanja marže neto preostalog profita neophodno je uvesti tržišnu cenu kapitala, tj. podatak eksternog karaktera.

Iznos neto preostalog profita predstavlja razliku između dobitka (profita) i tržišne cene sopstvenog kapitala.

Neto preostali profit = Dobitak - Tržišna cena uloženog kapitalaTržišna cena uloženog kapitala = Ulož.sops.kapit. x Trž.stopa na pozajm.kapital

Odnos između neto preostalog profita i prihoda od prodaje (u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Neto preostali profitPrihod od prodaje% učešća neto preostalog profita u prihodu od prodaje

75919.500

3,9%3,9% prihoda od prodaje odnosi se na veće efekte ulaganja u poslovanje

preduzeća u odnosu na investiranje u neki drugi posao.Marža neto preostalog profita indicira na procentualni odnos ostvarenog profita

prema profitu koji bi bio ostvaren da je kapital uložen na osnovu jednostavne pozajmice po postojećoj tržišnoj ceni. Marža neto preostalog profita se smatra pokazateljem uspešnosti investiranja.

Dobitak nakon oporezivanjaMarža neto preostalog profita = ————————————— - 1

Tržišna cena kapitala

Odnos između dobitka nakon oporezivanja i tržišne cene kapitala (u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Dobitak nakon oporezivanjaTržišna cena kapitalaMarža neto preostalog profita

1.3501.12520%

Deoničari su ostvarili za 20% veći profit investiranjem u preduzeće, nego što bi ga ostvarili da su ulagali kapital po postojećoj tržišnoj ceni kapitala.

Povrat na investirano (ROI), ili povrat na korišćeni kapital je druga po značaju mera profitabilnosti i vrlo značajan faktor uspešnosti. Kapital je po pravilu oskudan resurs preduzeća, te je važno utvrditi sa kojim stepenom efikasnosti će biti korišćen.

Povrat na investirano se sastoji od dva indikatora i to:o Koeficijent obrta investicije = Prihod / Investirani kapital. Io Indikator profitne marže = Dobitak / Prihod.

Prihod DobitakPovrat na investirano = ———— x ————

Inv.kap. Prihod

Veliko interesovanje ekonomista u teorijskom i praktičnom smislu izaziva analiza uspešnosti poslovanja preduzeča, a naročito u iznalaženju jedinstvenog indikatora uspešnosti poslovanja, kako bi se na što jednostavniji i uporediv način došlo do potrebnih informacija. Svi pokušaji u ovom pravcu, do danas nisu urodili uspehom, te je

19

ovaj problem ostao i dalje enigma, a stručnim krugovima izazov za dalje napore u ovom pravcu.

Veliki broj ekonomista je pomoću empirijskih istraživanja utvrđivao ključne indikatore uspešnosti poslovanja i njihov uticaj na ukupnu efektivnost preduzeća, te su kao posledica tog izučavanja pronađena određena rešenja, ali ista nisu zadovoljila u potpunosti.

Najčešće se koristi analiza indikatora po pojedinim područjima kao što su podaci iz finansijskih izveštaja konkretnog preduzeća koje je predmet analize, potom iskustveni podaci kao i eksterni podaci iz drugih preduzeća iz srodne grupacije ili grane kojoj pripada i analizirano preduzeće.

Posebno mesto zauzima analiza odnosa između bilansnih pozicija u bilansu stanja i pozicija u računu dobitka i gubitka, tzv. Ratio Analysis, a posebno u uslovima u kojima egzistiraju novi oblici organizovanja preduzeća, koji će suštinski uticati na strukturu ali i na metodologiju merenja uspešnosti poslovanja odnosnih preduzeća. Ove sistemske novine će nametati potrebu da se prilikom analize finansijskih izveštaja, utvrđuju i analiziraju odgovarajući racio brojevi, koji su do sada bili zanemarljivi u analizi imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja dosadašnjih preduzeća.

Inostrani investitori će prilikom donošenja odluke o ulaganju u naša preduzeća, zahtevati temeljnu finansijsku analizu, na osnovu koje će sagledati finansijski položaj i stepen rentabiliteta konkretnog preduzeća.

Sledeća korist od upotrebe racio analize je da preduzećima omogući da konkretne indikatore kompariraju sa istoimenim indikatorima drugih, konkurentskih preduzeća, a u cilju sagledavanja snaga i slabosti, kao i šansi i mogućnosti, radi stvaranja konkurentske prednosti.

Služeći se indikatorima koje pruža racio analiza, menadžeri vrše planiranje, kontrolu i donošenje odluka o izboru strategije poslovanja u budućnosti, što nameće obavezu ozbiljnog pristupa ovoj problematici.

8.2Analiza obrta aktive (imovine)

Analiza obrta ukupne imovine predstavlja analizu odnosa između prihoda i aktive, a može se izračunati i za svaki pojedinačni deo aktive.

Koeficijent obrta ukupne imovine indicira koliko jedna novčana jedinica ukupne imovine (aktive) stvara novčanih jedinica prihoda.

Odnos između prihoda od prodaje i ukupne aktive ( u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Prihod od prodajeUkupna aktivaKoeficijent obrta aktive

19.50027.156

0,718Jedna novčana jedinica aktive pokazuje ostvarenje 0,72 jedinica prihoda na

tržištu, s tim da ga treba dovesti u vezu sa nekom uporedivom veličinom.

Odnos između prihoda od prodaje i tekuće aktive ( u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Prihod od prodajeTekuća aktivaKoeficijent obrta tekuće aktive (1/2)

19.5005.946

3,28

Odnos između prihoda od prodaje i fiksne aktive (imovine) ( u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Prihod od prodajeFiksna aktivaKoeficijent obrta fiksne aktive (1/2)

19.50021.210

0,92

20

Odnos između prihoda od prodaje i zaliha ( u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Prihod od prodajeZaliheKoeficijent unovčljivosti zaliha (1/2)

19.5002.340

8,33

Odnos između prihoda od prodaje i neto potraživanja ( u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Prihod od prodajePotraživanja od kupaca - Obaveze ka dobavljačimaKoeficijent obrta neto potraživanja (1/2)

19.5002.175

8,97

8.3. Analiza likvidnosti i solventnosti

Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da u predviđenom roku podmiri sve svoje tekuće obaveze. Solventnost predstavlja sposobnost preduzeća da u predviđenom roku podmiri svoje dugoročne obaveze.

U ovu grupu pokazatelja spadaju svi odnosi koji se upotrebljavaju za merenje sposobnosti preduzeća da podmiri kratkoročne novčane obaveze. Oni upoređuju tekuće (kratkoročne) obaveze sa tekućim (kratkoročnim) izvorima raspoloživim za podmirenje tih obaveza.

Strukturu tekućih sredstava čini gotovina plus imovina koja se može pretvoriti u gotovinu u toku jedne godine kao što su kratkoročne utužive hartije od vrednosti, potraživanja i robne zalihe.

Tekuće obaveze sastoje se iz svih finansijskih obaveza koje moraju da se pokriju u toku jedne godine, a uključuju dugovanja, kratkoročne obaveze i tekuće obaveze po dugoročnim dugovanjima.

Pokazatelji likvidnosti su interesantni za praćenje u kojoj meri je preduzeće sposobno da izmiruje svoje kratkoročne obaveze, tako i za ocenu kreditne sposobnosti zajmotraćioca.

Najvažniji pokazatelji su: tekući odnos ili opšta likvidnost i brzi test.

Tekuća imovina (obrtna sredstva) Tekući odnos (opšta likvidnos) = ——————————————————

Tekuće (kratkoročne) obaveze

Tekuću aktivu čine: novac u banci i blagajni, kao i pozicije koje će u toku godine biti transformisane u novac, i to: kratkoročna potraživanja od kupaca, zalihe, unovčive HOV i sl.).

Tekuća pasiva podrazumeva pozicije koje će u toku godine biti plaćene gotovinom, i to: kratkoročne obaveze prema dobavljačima,obaveze prema kratkoročnim kreditima, obaveze prema porezima, obaveze za isplatu dividendi, i sl.

Tekući odnos pokazuje u kojoj meri je tekuća aktiva dovoljna za pokriće pasive, ili u kojoj meri radno raspoloćivi kapital daje garancije da će sve tekuće obaveze biti izmirene. Radno raspoloživi kapital će biti dovoljan za pokriće tekućih obaveza, ako je tekući odnos veći od 1, tj. od 1:1.

Između tekuće aktive i tekuće pasive ne postoji idealan odnos, međutim odnos 2,0(1,8):1, pruža menadžmentu preduzeća i potencijalnim kreditorima relativnu sigurnost da je preduzeće relativno stabilno s gledišta izmirenja kratkoročnih obaveza.

21

Odnos između tekuće aktive i tekuće pasive ( u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Tekuća aktivaTekuća pasivaTekući odnos (1/2)

5.9465.556

1,07Tekući odnos od 1,07 je blago ispod normale(1,07:1), mogu se očekivati teškoće

u izmirivanju tekućih obaveza. Da ne bi došlo do očekivanih teškoća, menadžment preduzeća mora hitno da preduzme aktivnosti koje će dovesti do poboljšanja kratkoročne finansijske situacije preduzeća.

Teoretski, što je veći stepen likvidnosti, preduzeće ima veću sposobnost da plati svoje račune-obaveze. Međutim, i ovde treba biti krajnje oprezan, s obzirom na izvestan uticaj više relevantnih faktora kao što su :veličina i delatnost preduzeća, stepen poslovne aktivnosti, vremensko vezivanje tekućih sredstava, kreditni uslovi nabavke inputa, efikasnost naplate potraživanja i disciplina plaćanja obaveza prema poveriocima.

Ovde nije uzeta u obzir likvidnost pojedinih komponenti tekuće imovine (novac, nedospela potraživanja, zalihe) i to nameće strožiji test likvidnosti.

Unovčive Potra\ivanja Tekuća imovina – Zalihe Novac + HOV + od kupaca -Zalihe

Brzi test = —————————————— = ————————————————————— Tekuće (kratkoročne) obaveze Tekuće obavezae

Odnos između brze aktive i tekućih obaveza (u 000 EU)Red.br. O P I S I z n o s1.2.3..

Brza aktivaTekuće obavezeBrzi odnos (1/2)

3.6065.556

0,65Posmatrani indikator ukazuje na sposobnost preduzeća da u vrlo kratkom roku

obezbedi određenu količinu novca, što je od posebne važnosti u iznenadnim situacijama u kojima preduzeće ima nužnu potrebu za gotovim novcem. Iz indikatora su izuzete zalihe, jer je za njihovu transformaciju u gotovinu potrebno relativno duže vreme, i to u zavisnosti od kategorije zaliha.

Koeficijent brze likvidnosti je prihvatljiv u relacijama 1:1 ili u formi minimalnog zahteva 0,8:1.

Ovaj indikator služi kao dodatak tekućem odnosu u analizi likvidnosti. Njegovo izračunavanje pretpostavlja da se iz brojioca isključe zalihe kao najmanje likvidni segment tekuće imovine.

Odnos primarno naglašava najlikvidniji deo tekuće imovine, tj. novac, kratkoročne plasmane u hartije od vrednosti i potraživanja od kupaca, prema tekućim obavezama.

22

ZAKLJUČAK

Veliko interesovanje ekonomista u teorijskom i praktičnom smislu izaziva analiza uspešnosti poslovanja preduzeča, a naročito u iznalaženju jedinstvenog indikatora uspešnosti poslovanja, kako bi se na što jednostavniji i uporediv način došlo do potrebnih informacija. Svi pokušaji u ovom pravcu, do danas nisu urodili uspehom, te je ovaj problem ostao i dalje enigma, a stručnim krugovima izazov za dalje napore u ovom pravcu.

Veliki broj ekonomista je pomoću empirijskih istraživanja utvrđivao ključne indikatore uspešnosti poslovanja i njihov uticaj na ukupnu efektivnost preduzeća, te su kao posledica tog izučavanja pronađena određena rešenja, ali ista nisu zadovoljila u potpunosti.

Najčešće se koristi analiza indikatora po pojedinim područjima kao što su podaci iz finansijskih izveštaja konkretnog preduzeća koje je predmet analize, potom iskustveni podaci kao i eksterni podaci iz drugih preduzeća iz srodne grupacije ili grane kojoj pripada i analizirano preduzeće.

Posebno mesto zauzima analiza odnosa između bilansnih pozicija u bilansu stanja i pozicija u računu dobitka i gubitka, tzv. Ratio Analysis, a posebno u uslovima u kojima egzistiraju novi oblici organizovanja preduzeća, koji će suštinski uticati na strukturu ali i na metodologiju merenja uspešnosti poslovanja odnosnih preduzeća. Ove sistemske novine će nametati potrebu da se prilikom analize finansijskih izveštaja, utvrđuju i analiziraju odgovarajući racio brojevi, koji su do sada bili zanemarljivi u analizi imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja dosadašnjih preduzeća.

Inostrani investitori će prilikom donošenja odluke o ulaganju u naša preduzeća, zahtevati temeljnu finansijsku analizu, na osnovu koje će sagledati finansijski položaj i stepen rentabiliteta konkretnog preduzeća.

Sledeća korist od upotrebe racio analize je da preduzećima omogući da konkretne indikatore kompariraju sa istoimenim indikatorima drugih, konkurentskih preduzeća, a u cilju sagledavanja snaga i slabosti, kao i šansi i mogućnosti, radi stvaranja konkurentske prednosti.

Služeći se indikatorima koje pruža racio analiza, menadžeri vrše planiranje, kontrolu i donošenje odluka o izboru strategije poslovanja u budućnosti, što nameće obavezu ozbiljnog pristupa ovoj problematici.

23

LITERATURA

1. Vidaković dr S., Finansijsko izveštavanje, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad 2005.godine.

24