SEMINARSKI RAD Uticaj razvoja informacionih tehnologija na poboljanje realizacije poslovnih aktivnosti

Senka Besarabi

Zrenjanin 2010. godina

1

Sadraj:1. Potreba poslovnih sistema za informacionom tehnologijom 2. Informacione tehnologije (IT) ........................... 3 5 5 10 16 21 21

.......................................................................... ............................

3. Istorijski pregled uticaja IT na kvalitet poslovnih aktivnosti 4. Postojea primena IT u poslovnim aktivnostima 5. Trendovi mogueg razvoja u poslovnom sistemu 6. Zakljuak

............................................. ..............................................

.............................................................................................................

7. Literatura ..................................................................................................................

2

1. Potreba poslovnih sistema za informacionom tehnologijomInformacione tehnologije (IT) imaju fundamentalan uticaj na moderno drutvo i zato se, ne bez razloga, kae da mi ivimo u informatikom dobu. Naini razmene i prenosa, kao i koliina najrazliitijih informacija danas su vei nego ikad pre u istoriji. Informacione tehnologije su danas sastavni deo ivota u takvoj meri da je praktino nezamislivo funkcionisanje bilo kojeg dela nae egzistencije bez njih. Poslovanje, komunikacije pa i svakodnevni ivot se oslanjaju na pogodnosti koje nude razliite oblasti korienja raunara i odgovarajuih tehnologija. Razvoj raunara i programa, a u isto vreme sve sloeniji zahtevi od strane krajnjih korisnika raunarskih tehnologija, uslovili su pojavu velikog broja razliitih reenja namenjenih poslovnoj primeni. Osnovni cilj ovih vrlo razliitih reenja je unaprjeenje poslovanja. Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces poslovanja - to ukljuuje strukturu organizacije i kadrove. Cilj je da se postigne vie sa manje vremena i sa manje ljudi. Ono to oekujemo da postignemo je: poveanje produktivnosti, bolju podrku kupcima i krae vreme do trzita, odnosno - prednost na trzitu. Medutim, da bismo ostvarili ovakve ciljeve, potrebno je da: uvedemo ravniju upravljaku strukturu i decentralizujemo donoenje odluka. Naravno, onima koji odluuju je potrebno na vreme dostaviti tane informacije. Nedavna istraivanja kao i realne praktine situacije u nekim industrijskim korporacijama ,,svetske klase" su pokazali da je komuniciranje jedan od najvanijih procesa u savremenim organizacijama. Poznato je da je ranih 1990-tih godina amerika korporacija IBM zapala u ozbiljne poslovne tekoe i daje neodgovarajui sistem komuniciranja u toj organizaciji bio jedan od glavnih uzroka tih problema. U isto vreme neke organizacije, koje su bile u najveem poslovnom usponu u tom periodu su imale izvanredno projektovane i implementirane sisteme korporacijskog komuniciranja, npr. Microsoft. Komuniciranje je ne samo osnovna ljudska potreba, ono je i pokreta ovekova razvoja i napredovanja. To vredi i za svet savremenoga poslovanja koji se u ovo informacionokomunikaciono doba zapravo vrti oko posedovanja prave informacije u pravo vreme. ivimo u doba Interneta, gde interni i eksterni kupci zahtevaju i oekuju informacije. U prolosti je veina generalnih direktora CEO (engl. Chief Executive Officer) dolazila iz oblasti finansija i marketinga. Meutim, u poslednje vreme u uspenim organizacijama je prisutan trend da se postavljaju generalni direktori koji su iz tehnikih nauka, ili se biraju oni strunjaci koji uz ostale kvalitete poseduju i veliko informatiko znanje. Stoga je informatiko obrazovanje imperativ za sve one koji imaju aspiracije da u budunosti vode uspenu firmu. Ovladavanje stratekim korienjem informacione tehnologije postaje danas jednako vano, kao to je pismenost postala vana nakon to je Gutemberg zarotirao svoju galaksiju. Dananje 3

drutvo evoluira u informaciono drutvo. Time tehnologija postaje alat u slubi informacije a informacija znanje, mo i novac. Brzina i uspenost primene informacione tehnologije e postati osnovni faktor snage i upotrebne vrednosti dananjih menadera. Upotreba informacionih tehnologija ima sve veu upotrebu u formiranju novih proizvoda i usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljanju poslovnih aktivnosti unutar preduzea. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naruivanje, kupovanje na daljinu, itd.) omoguavaju sprovoenje kvalitetne poslovne politike preduzea. Naravno, ove tehnologije kod nas polako poinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na raleciji proizvoa-kupac. Na taj nain, dosadanji klasini proizvoai postaju multimedijalni predstavnici informacija koristei se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka. Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u:

modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih, boljem finansijskom poslovanju preduzea, racionalnom korienju kapaciteta, resursa i energije, kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga.

Ovo sve utie na poboljanje poloaja preduzea u poslovanju. Informacione tehnologije bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali i u procesu pruanja usluga preduzea. One organizacije koje ne znaju ta bi zapoele sa svojim podacima, koje nisu u stanju da izvedu iole ozbiljnije statistike analize ili simulacije, mogu ak i da budu kratkorono veoma uspene, ali nee nikada uvideti strateku koristi od informacione tehnologije. Postoji ogromna razlika izmeu instalacije i korienja informacione tehnologije. Ista analogija se moe povui sa stratekom vrednou informacione tehnologije. Pravo pitanje nije da li moja konkurencija moe da kupi hardver i softver. Kljuna pitanja za opstanak na dananjem turbulentnom tritu su: koliko loe je obuena da koristi informacionu tehnologiju? Da li im logistika zakazuje? Da li im nedostaje vizija i lidera koji e ih povesti u pravom smeru? Koliko njih nema predstavu o tome ta bi trebalo da se uradi da bi se opstalo na tritu? Zbog ega su mnogi digli ruke i predali se bez borbe (bankrotirali)? Odgovor je oni imaju isto to vi imate, znaju isto to vi znate i obavljaju posao na slian nain na koji vi to inite. Drugim reima, njihova IT strategija se ne razlikuje mnogo od vae. Suoeni otrom trinom konkurencijom, preduzea koja ele ostati u krugu najuspjenijih prisiljena su drastino menjati poslovnu strategiju i organizaciju. Informacije konano postaju 4

strateki resurs, a efikasno upotrebljena informacija direktno deluje na unapreenje rezultata i uspenost poslovanja. Koritenjem INTERNET tehnologije konkurencija se jo vie zaotrava brisanjem vremenskih i prostornih granica. Uspeni poslovni rezultati se ne mogu oekivati bez celovitog poslovno-informacijskog reenja koje postaje klju trine konkurentnosti svakog poslovnog sistema.

2. Informacione tehnologije ( IT )Informacione tehnologije (IT) se, od strane Amerike asocijacije za informacione tehnologije, definiu kao izuavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrka ili upravljanje raunarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom. IT koriste raunare i raunarske programe da konvertuju, uskladite, tite, obrade, bezbedno alju i primaju informacije. Termin Informaciona tehnologija esto obuhvata i znatno ire polje oblasti tehnologije. Sve one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do projektovanja sloenih raunarskih mrea i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti su: umreavanje i inenjering raunarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom. Informacione tehnologije (IT), kao disciplina, bave se vie tehnologijama nego informacijama (to je sluaj sa informacionim sistemima). IT je nova disciplina koja se vrlo brzo razvija kao rezultat zahteva iz prakse, odnosno potreba preduzea i drugih organizacija. Danas poslovanje u svim oblastima potpuno zavisi od informacionih tehnologija, jer sve organizacije koriste sisteme zasnovane na IT. U oblasti informacionih tehnologija nalazi se pet sledeih elemenata: Informacioni Primenjeni

hardver i softver informacioni sistem Veza sa fizikim i procesima uenja Sistemi za podrku odluivanju, i Informacioni sistemi poslovanja

3. Istorijski pregled uticaja IT na kvalitet poslovnih aktivnostiDavno su ljudi shvatili snagu informacije. Razvoj trgovine u srednjem veku baziran je na konceptu Inetlligentia pecunaie querendo (Latinska izreka u prevodu znai Pamet oplouje novac). Prvi pisani model sistema prikupljanja i upotrebe informacija i znanja dao je Sun Tsu u drevnoj Kini pre 2400 godina. Aristotel je ve pisao o razlici izmeu informacije, znanja, mudrosti i inteligencije. Jedan psiholog kae: Inteligencija je vetina pogaanja pravih stvari.

5

Tenja ka izmeni informacija je prisutna od prvobitne zajednice pa sve do danas, i za njeno zadovoljavanje je razvijen itav niz metoda, od kojih je Internet najnovija. Sve informacione tehnologije razvijene kroz istoriju reavaju probleme na isti nain:

postoje ulazni podaci koji se obradjuju; rezultat obrade se vraa onome ko je zahtevao reenje problema.

Razvoj informacionih tehnologija se moe podeliti, u zavisnosti od nivoa tehnologije koja je upotrebljavana za reavanje problema ulaza, obrade, izlaza i komunikacije, u etiri perioda: premehaniki, mehaniki, elektromehaniki i elektronski.

Abakus

Prvo je kao pomagalo razvijano raunsko sredstvo (predstavlja svako pomagalo izgraeno u cilju izvravanja raunskih operacija). Nain izvravanja operacije od strane raunskog sredstva moe biti: 1. manuelni (npr. iber), 2. poluautomatski (npr. registar kasa, stoni kalkulatori), 3. automatski (raunar).

Outredov iber

iber sa pokretnim kursorom

6

Analogni raunar 1960-ih godina

Razvoj telekomunikacija 1830. g. telegraf, Podmorskim telegrafskim kablom su 1866. g. spojene Evropa i Amerika telefon 1876. g. radio 1894. g. Najbri razvoj komunikacije omoguila je pojava raunara. Informacione i komunikacione tehnike su danas odluujui faktor za poslovni, socijalni i kulturni ivot drutva. Doslovno nema niti jednog podruja u kojem raunar nije zauzeo vrsto mesto: od umetnosti do edukacije, od tehnikog crtanja do medicine, od upravljanja saobraajem do protivgradnih radara, od kuhinje do velikih proizvodnih i uslunih organizacija, od upravljanja komunikacijama do integrisanih vojnih sistema, itd... Ljudi na poetku koriste nove tehnologije da bi radili ono to inae rade samo bolje. Postepeno poinju da koriste tehnologiju da rade nove stvari, koje menjaju nain na koji radimo i ivimo. Novi stilovi rada i ivota menjaju drutvo, a u krajnjoj liniji i tehnologiju. Dozef umpeter opisao je ovaj postupak kao kreativno razaranje. Da biste postigli neto novo i bolje, morate odbaciti ono to je staro, istroeno, prevazieno, ono to je prestalo da bude produktivno, a sa njim i uinjene greke, promaaje i stranputice na koje ste zalutali zbog napora uinjenih u prolosti. Potreba za distribucijom informacija radi donoenja odluka izaziva potrebu za aplikacijama kakve do pre par godina nisu postojale: - Lekari specijalisti, 1000 km jedan od drugog, sarauju po pitanju analize medicinskih nalaza (slike), - Menaderi uzajamno razmatraju planove proizvodnje, da bi odluili kada da narue odreene komponente, - Inenjeri raznih specijalnosti, koji se nalaze svuda po svetu, projektuju avion. Ove aplikacije su podrane sa tri kljune komponente: - raunarskim sistemom, - mreom i - prenosnim sistemom.

7

Postoje tri osnovna tipa saobraaja: podaci, glas i video. Svaki od njih ima svoja posebna svojstva i zahteve u prenosu na mrei. Prenos podataka nije vremenski ogranien i kanjenja su podnoljiva.Moemo svrstati sledee kao podatke: dokumenta, mejlove, imide, prenos glasa u neogranienom vremenu i video. Raunarska mrea je sistem koji se sastoji od skupa raunarskih hardverskih komponenti, meusobno povezanih komunikacionom opremom (opremom za povezivanje) preko komunikacionog kanala , i snabdeven odgovarajuim softverom kojim se ostvaruje kontrola funkcionisanja sistema tako da je omoguen prenos podataka razliitih tipova, kao i zajedniko korienje nekog ureaja. Razvoj raunarskih mrea je poeo otprilike kada i razvoj UNIX operativnog sistema- poetkom sedamdesetih godina. To znai da sa svog raunara pristupa drugom, bilo kom raunaru u mrei tako da se rezultati grafickog oblika prikazuju na terminalu korisnika bez obzira to aplikacija koja prikazuje te rezultate radi na fiziki udaljenom raunaru. Mrea se koristi kao medijum za razmenu podataka izmeu raunara. Cilj umreavanja komunikacione opreme jeste formiranje jednog virtuelnog radnog okruenja unutar kojeg bi ureaji razlliitih proizvoaa delili svoje resurse (procesnu snagu, skupe periferije kao to su tampai, ploteri, diskovi i slino). Koliko raunar vredi, ako je izolovan, tj. ako nije povezan u mreu? Kod neumreenih raunara, zajedniko korienje datoteka i resursa znai kopiranje datoteka na disketu ili CD-RW disk i fiziko prenoenje desketa do nekog drugog sistema. Na primer, kod kue radite na nekom dokumentu koji ete odtampati na posao. Da bi preneli dokument u raunar koji se nalazi u vaoj kancelariji morate ga kopirati i fiziki preneti to je naporno i vremenski vam treba due vremena. Kada biste imali mogunost da ''poveete'' raunare, svojim datotekama biste mogli pristupiti s nekog drugog mesta. U tom sluaju dokument uradite kod kue i poaljete ga na posao. Na ovom principu je zasnovana Raunarska mrea ( engl. computer network, ili samo network) - vie raunara je meusobno povezano radi zajednikog korienja datoteka, resursa, pa ak i aplikacija. Rezultat tesne veze raunarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije, tj. elektronski prenos podataka svih vrsta - teksta, grafike, video, zvuka, preko razliitih komunikacionih kanala kao to su javne telefonske mree, privatne kablovske linije, mikrotalasne linije, satelitski prenos. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili raunarskih mrea. Veina preduzea postavila je svoje informatike resurse na mree, a sve vei deo poslovanja, bankarstva, obrazovanja, obavlja se preko mrea. Zato emo prvo opisati ta je raunarska mrea, koje su vrste mrea i na koji nain one funkcioniu. Prenoenje instrukcija izmeu raunskih maina se prvi put desilo 1940. godine kada je George Stibitz iskoristio TTY, odnosno tele-mainu za kucanje, pomou koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K iz Darthmouth univerziteta u Novom Hampshireu na njegov Complex Number Calculator u New Yorku, te takoer primio rezultate istim putem. Tek 1964. godine, istraivai sa Dartmoutha su izumeli glavnu mainu sa deljenim vremenom sa prikljuenim terminalima. 8

Sve dananje mree su na neki nain bazirane na Open Systems Interconection standardu. OSI je razvijen 1984. godine od strane International Organization for Standardization (ISO) koja je predstavljala otprilike 130 drava. Sr se sastoji od OSI referentnog modela, skupa sedam slojeva koji odreuje razliite etape kroz koje podaci moraju proi od jednog ureaja do drugog u nekoj raunarskoj mrei. Rani razvoj LAN, MAN i WAN mrea bio je haotian u mnogim pogledima. Rane 80.-e godine prolog stoljea donijele su ogromno poveanje u broju i veliini mrea. Kako su s vremenom velike kompanije shvaale da umreavanjem poveavaju dobit, a smanjuju trokove, dodavale su se nove mree, poveavale postojee, a sve je to u stopu pratilo i tehnoloki razvoj mrea. Sredinom 80.-ih ove kompanije su polako poele osjeati potekoe zbog uinjenih proirenja. Postajalo je sve tee i tee "natjerati" mree koje su koristile razliite specifikacije i implementacije da meusobno komuniciraju. Polako su te velike kompanije uviale da se moraju odmaknuti od tzv. proprietary rjeenja (rjeenja proizvedena od razliitih firmi, svako svojstveno na svoj nain, najee meusobno nekompatibilno), a usmjeriti se prema tzv. otvorenim rjeenjima. Mreno okruenje je omoguilo i radikalnu promenu u organizovanju baza podataka razliitih tipova. Vrlo je est sluaj da su podaci od interesa uglavnom znaajni za odredjeni prostor i da se povremeno pojavljuje potreba za pretraivanjem baza vezanih za druge prostorne oblasi. Ovakvi problemi se reavaju tako to se baza distribuira na vie raunara od kojih svaki uva podatke lokalnog karaktera i postaje server za to podruje. Svi serveri se vezuju u raunarsku mreu i obino su fiziki locirani u oblast koju predstavljaju. Pretraivanje i upiti koji se odnose na podatke vezane za lokalno podruje stiu i zavravaju se na lokalnom serveru dok se oni drugi, koji su redji, obavljaju razmenom podataka izmedju servera razliitih oblasti. Na ovaj nain je pre svega postignuta decentralizacija auriranja baza to znaajno doprinosi valjanosti podataka koji se nalaze u njoj. Ovo je naroito znaajno ako se radi o velikim bazama podataka kao sto su, na primer, baze na nivou cele zemlje. Da bi raunarska oprema razliitih proizvoaa mogla biti povezana u jedinstveno mreno okruenje bilo je neophodno izvriti standardizaciju procedura, to jest protokola po kojima e se komunikacija odvijati. Godine 1977. ISO je zapoeo rad na standardima ovog tipa a kao rezultat takve aktivnosti nastalo je stotinak protokola koji bi trebali biti meunarodno prihvaeni. Skup ovih protokola ine OSI (Open System Interconnection) referentni model. Istovremeno, DOD (Department of Defence) u SAD razvija skup standarda, poznatih kao TCP/IP model, i na njima zasniva svoju raunarsku mreu. Kasnije je, u malo izmenjenoj formi, ovaj model prihvaen kao IEEE standard. Inae, skraenice TCP i IP potiu od Transport Control Protocol i Internet Protocol, respektivno. Poslednjih nekoliko decenija dogodile su se mnoge znaajne promene u komunikacionim tehnologijama - u upotrebu su ule faks maine, mobilni telefoni, satelitske antene, sistemi sa glasovnim porukama, kuni raunari koji se povezuju sa poslovnim mreama i Internetom.

9

4. Postojea primena IT u poslovnim aktivnostimaInformaciona mrea pokriva danas kompletnu zemaljsku kuglu, ulazi u svaki dom, svaku fabriku i drutvenu ustanovu, povezuje kopnena vozila, avione, brodove i svakog pojedinca. Istovremeno, kompjuteri se nalaze jednako tako u velikim bankarskim sistemima, industrijskim kompleksima i upravljanju prometom kao i u mainama za pranje rublja, automobilima i deijim igrakama. Pet glavnih podruja u kojima je informaciona tehnologija u potpunosti promenila dotadanji ivot rada su: 1. Informaciona tehnologija kao zamena za kalkulator (Excel) 2. Informaciona tehnologija kao zamena za pisau mainu (Word) 3. Informaciona tehnologija kao zamena za arhivu (baze podataka) 4. Informaciona tehnologija kao zamena za televizor (grafika i multimedija) 5. Informaciona tehnologija kao zamena za katalog (WWW) U dananje vreme se najee poslovni podaci obrauju na raunaru, ali su se zadrali stari naini razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se mogunosti postojeih raunara i telekomunikacija iskoristile na pravi nain mogle bi umnogome da unaprede poslovanje istovremeno smanjujui trokove, pruajui bolje usluge i smanjile bi se greke do kojih dolazi u radu na klasian nain. Za naruivanje robe ili servisa tradicionalnim putem, narudbina se tampa i alje potom nabavljau, raun se priprema, tampa, i alje kupcu, i isplata se pravi preko eka. Preko 75% svih poslovnih dokumenata koje je tampala jedna organizacija se runo prekucava u drugoj organizaciji! Kada je elektronska pota poela da se koristi, sredinom i krajem 60-ih, relativno malo ljudi je bilo kompjuterski obrazovano. Stoga nije zauujue to je e-pota bila dramatino prevaziena od strane faksa, tokom 80-ih. Razlozi su bili lakoa korienja, jednostavna isporuka slika i grafike, i ulaz tampane forme (formulari, itd). Velike zamerka intenzivnom korienju faks maine uputio je taj to ste uklonili kompjutersku itljivost, koja oznaava sposobnost kojom primalac moe automatski sauvati, povratiti i manipulisati vau poruku. Ali danas, uz sveprisutnost raunara, prednosti e-pote su ogromne, to je dokazano njegovom brzorastuom upotrebom. Pored digitalnih pogodnosti, e-pota je i konverzacijski medij. ak i ako nije izgovoreni dijalog, ona je mnogo blia govoru nego pisanju. Upravljanje razvojem i poslovanjem u savremenoj privredi vri se na osnovu efikasnog sistema informacija o meunarodnom i nacionalnom tritu i trinom okruenju, kao i mogunostima poslovnog sistema na toj osnovi. Sistem informacija omoguava izbor optimalnog reenja pri

10

odluivanju i smanjuje rizik i nesigurnost prilikom ukljuivanja u meunarodnu razmenu i podelu rada tako to otkriva zakonitosti meunarodnog i nacionalnog trita i trinog okruenja. Uticaj informacionih tehnologija na uspenost poslovanja ogleda se preko kvalitetnog informisanja, kontrole, planiranja, sve do upravljanja i odluivanja. Vano je istai dve vrste uticaja informacione tehnologije na kvalitet poslovanja preduzea i to: - Neposredni i lako merljivi uticaji - neposredni uticaji obuhvataju utede u resursima (rad, materijal, energija), utede u vremenu ili pojednostavljenje i racionalizacija nekog poslovnog procesa u preduzeu. Neposredni uticaji se iskazuju brojkama - Posredni i teko merljivi uinci - posredni uinci su vaniji, ali tee ih je pratiti, odnosno izmeriti. Nove tehnologije su temelj za nove proizvode, omoguavaju bolju vezu sa kupcima. Upotreba informacionih tehnologija ima sve veu upotrebu u formiranju novih proizvoda i usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljanju poslovnih aktivnosti unutar preduzea. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naruivanje, kupovanje na daljinu, itd.) omoguavaju sprovoenje kvalitetne poslovne politike preduzea. Naravno, ove tehnologije kod nas polako poinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na raleciji proizvoa-kupac. Na taj nain, dosadanji klasini proizvoai postaju multimedijalni predstavnici informacija koristei se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka. Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u : - modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih, - boljem finansijskom poslovanju preduzea, - racionalnom korienju kapaciteta, resursa i energije, - kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga. Ovo sve utie na poboljanje poloaja preduzea u poslovanju. Informacione tehnologije bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali i u procesu pruanja usluga preduzea. Primena informatikih tehnologija i razvoj menaderskog informatikog sistema preduzea, imaju kljunu ulogu u postizanju maksimalnih uinaka procesa reinenjeringa. Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces poslovanja - to ukljucuje strukturu organizacije i kadrove. Informatika tehnologija uz ljudske resurse i organizacione promene je jedan od kljunih elemenata u postupku reinenjeringa. Koristi se u svim njegovim fazama, a posebno se istie u sledeim aktivnostima: - definisanje poslovne strategije, - identifikacija ostalih kljunih elemenata BPR-a, - identifikacija i izbor procesa za redizajn, - analiza strukture i tokova postojeih poslovnih procesa,

11

- merenje performansi postojeih procesa, - dizajniranje i prototipiranje novih procesa, - implementacija i operacionalizacija novih i izmenjenih procesa, - komunikacija izmeu lanova projektnog tima. Poslovna logika izaziva potrebu za restrukturiranjem preduzea, koja izaziva potrebu za distibucijom informacija, to zahteva infrastrukturu, koja postoji u nekom obliku, ali ju je potrebno povezati i osavremeniti, a pri tome nije svejedno kako to radimo. Razvoj informatikih tehnologija omoguio je pojavu raunara kao predlagaa odluke. Raunar dobija linu "inteligenciju", znanje i nain upotrebe toga znanja, pa moe da obavi proces odluivanja. Sve faze procesa odluivanja, ukljuujuci sada i fazu izbora, realizuju se uz pomo raunara (programskih paketa). Dakle, na tom nivou, raunar (na osnovu raunarskog programa, informacija i znanja) ima ulogu predlagaa odluke koju ovek moe da prihvati ili da ne prihvati. Takvi sitemi nazivaju se ekspertnim sistemima. Da bi poslovni sistem mogao da definie svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje, potrebno je da raspolae sistemom informacija, koji obezbeuje potrebne inpute za normalno funkcionisanje poslovanja. Usklaivanje trinih uslova sa mogunostima i sposobnostima poslovnog sistema je primarni uslov za planiranje ciljeva, politika i strategija kao i za izradu odgovarajuih planova i programa poslovnog sistema. U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbeuje: prikupljanje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, klasifikaciju, kodiranje i indeksiranje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, uvanje i auriranje podataka, ponovno pronalaenje smetenih podataka, obradu podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izvetaja i njegovu distribuciju organima koji donose odluke. Informacioni sistem ne obezbeuje samo informacije za planiranje, izvrenje i kontrolu, nego i obavlja niz drugih kreativnih i tehnikih poslova, koje su u klasinom sistemu obavljale organizacione funkcije planiranja i kontrole i tako unosi znaajne promene u organizacionu strukturu i sistem upravljanja. Prednosti raunarskih mrea su: poveanje produktivnosti rada, razmjena dokumenata na bri, sigurniji i jednostavniji nain, olakana je komunikacija na nivou firme, mogunost uvanja svih vanih informacija na jednom mjestu, tako da su one bolje organizovane i po potrebi dostupne svim raunarima u mrei, centralizovana tampa svih vrsta dokumenata, pristup Internetu i upotreba elektronske pote sa svih raunara u mrei. Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem poveanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema. Povoljna opta drutvena klima, pristup i odnos drutva, njegovih pojedinaca prema informaciji, otvorenost drutvenog sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova privreivanja, mogunost nabavke i korienja novih informacionih tehnologija i informatika kultura, pored

12

potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno utiu na razvoj informacionih sistema. U daljem tekstu bie ukratko prikazana primena informacionih tehnologija u preduzeima, dravnoj upravi, zdravstvu i farmaceutskoj industriji, bankama, izdavakim i tamparskim preduzeima, turistikim agencijama i prodavnicama. U preduzeima rukovodioci koriste informacione tehnologije za obezbeenje podataka o narudbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaanju, narudbinama, budetu i drugim podacima neophodnim za odluivanje. Sve veu primenu imaju i sistemi za podrku nadzoru, kontroli, odluivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks maine, mobilni telefoni, pejderi, elektronska pota i video konferencije iroko primenjuju u poslovnoj komunikaciji. U proteklih deset godina poveanjem broja personalnih raunara, upotrebom i irenjem javne mree Interneta, kao posledica u praksi pojavilo se elektronsko trgovanje kao termin za sve transakcije ostvarene "elektronskim putem", odnosno putem raunara. Vana osobina elektronske trgovine je to to prua podjednake anse za poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzeima. Dravne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne koliine podataka koristei informacione tehnologije to dovodi do kvalitetnijeg servisa graanima. Veoma efikasan nain unapreenja usluga koje prua drava svojim graanima je uvoenje elektronske vlade. Pri tome, znaajno je shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo automatizaciju poslovanja vlade, ve njeno potpuno reoblikovanje. Elektronska vlada omoguava transformaciju ogromnog dravnog aparata, organizovanog tako da prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata (a ne potrebe graana) u jednu visprenu, efikasnu i jeftinu vladu informatikog doba, po funkcijama usaglaenu sa potrebama graana. Elektronska vlada koristi raunarske i telekomunikacione tehnologije sa ciljem radikalnih izmena u pruanju servisa graanima i javnosti, poslovnim subjektima, zaposlenim u upravi i drugim vladama. U ostvarivanju ciljeva uspenog polovanja u zdravstvu i farmaceutskoj industriji informaciona tehnologija i softverski alat su od velike pomoi. U domenu upravljanja podacima: za sakupljanje, evidentiranje, skladitenje i obezbeenje podataka za podrku odluivanju, predvianja i sl. U zdravstvu lekari na primer mogu da koriste ekspertne sisteme kao pomo pri dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogueg tretmana. Elektronski zdravstveni zapisi, koji obuhvataju medicinske i nemedicinske istorije graana, pruaju pomo medicinskom osoblju u radu. Zahvaljujui medicinskim bazama podataka mogue je unaprediti zdravstvo i olakati mere zatite zdravlja. Umreavanje i telemedicina mreni sistemi u obliku intraneta, ekstraneta i Interneta izmeu ostalog omoguavaju i povezivanje sa lokalnim farmaceutskim kuama i apotekama, i na licu mesta pripremanje recepture za lekove koji su neophodni za pacijenta. Poslovanje banaka drastino je promenjeno s poetkom primene plastinih kartica, bankomata (ATMs Automatic Teller Machines) i elektronskog transfera novca sa mesta prodaje (EFTPOS - Electronic Funds Transfer at Point-of-Sale). Internet bankarstvo i plaanje rauna putem Interneta predstavlja takoe primer primene novih informacionih tehnologija u savremenom poslovanju.

13

Izdavaka i tamparska preduzea svoje poslovanje danas ne mogu da zamisle bez primene raunara koristei softver za obradu teksta i slika. Turistike agencije, velike aviokompanije, organizatori putovanja i veliki hotelski lanci sve vie koriste informacione tehnologije u svom poslovanju. Informacione tehnologije se s jedne strane koriste za donoenje odluka u turistikim organizacijama radi pomoi u voenju poslovne politike, a sa druge strane usmerene su ka pruanju informacija potencijalnim turistima. Takoe, turistike agencije koriste savremene informacione tehnologije za rezervacije putnih karata i mesta u hotelu. Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za efikasnu obradu transakcija. Bar-kod ita slui za unos podataka, pri emu se naziv proizvoda, koliina i cena prikazuje na displeju registar kase kao i na raunu. Takav sistem predstavlja osnovu za uspeno praenje i kontrolu zaliha. Za razliku od eleznice, mree puteva ili elektriciteta, krajnji proizvod informacione tehnologije je informacija, koja je osnovna sirovina za stvaranje znanja. Zatvaranje te slavine bi dovelo do stvaranja socijalne pustinje. Putem komunikacije, ljudi izmenjuju i dele informacije, a takoe utiu jedan na drugoga i razumeju se. Veina rukovodilaca provede skoro 90% svog vremena u komunikaciji. Rukovodioci slue kao ,,nervni centri" u mrei obrade informacija, koja se naziva organizacija, gde stalno sakupljaju, alju i obrauju informacije. Kako loa komunikacija moe da znai i loe rukovodstvo, rukovodioci moraju efikasno da komuniciraju, i meusobno i sa drugima, kako unutar tako i izvan organizacije. Nekoliko faktora odreuju IT tehnologije koje se mogu upotrebiti radi pruanja komunikacione podrke odreenim organizacijama ili grupama korisnika. Ako ste generalni menader ili lan ueg rukovodstva biete mnogo uspeniji u svom profesionalnom poslu ako razumete kako se grade i koriste uspeni Informacioni sistemi i kako se njima upravlja. Internet predstavlja najveu svetsku raunarsku mreu, a ponekad ga zovu i "Mreom svih mrea". To ime je dobio zbog toga to ujedinjuje lokalne raunarske mree daljem sveta sa svrhom globalne razmene podataka izmeu krajnjih korisnika. Jedini zadatak da se neka mrea doda Internet mrei je da ta raunarska mrea, kao i sve druge Internet mree, bude organizirana na jedinstven nain, sa zajednikim komunikacijskim protokolima i mrenim uslugama. "Internet moemo definisati i kao globalni informacijsko-komunikacijski sastav koji povezuje i spaja raunarske mree pojedinih zemalja i organizacija, i kao takav on se bavi prikupljanjem, obradom i distribucijom informacija (podataka) u svim komunikacijskim mreama koje omoguuju pretraivanje bilo koje lokacije u mrei sa bilo koje druge lokacije u toj istoj mrei." Za pristup Internetu potrebno je imati modem, telefonsku liniju, raunar i prigodni softver. Uz pomo toga, prikljuenje na neku lokalnu raunarku mreu ujedno znai i prikljuenje na sam Internet. Jedino to se mora ispuniti je da ta lokalna mrea mora biti deo Internet mree. Putem Interneta je mogue iz bilo koje lokalne mree na svetu (koja mora biti deo Internet mree) uzeti 14

podatak sa bilo koje druge mree (koja takoe mora biti deo Internet mree). Geografska udaljenost izmeu te dve mree ne ini nikakvu prepreku u njihovoj komunikaciji. Tako, one mogu biti na suprotnim stranama zemaljske kugle i komunicirati bez ikakvih problema. Jedino se sporost javlja kao problem u komunikaciji, jer je logino da e dve susedne lokalne mree puno bre komunicirati nego dve udaljene. WWW (engl. World Wide Web ili krae samo Web) predstavlja trenutno najatraktivniji i najkorisniji servis na Internetu. On omoguava korisniku brz dolazak do informacija u obliku Web dokumenta (Web stranica). Kvalitetno uraena Web stranica bogata informacijama, do kojih je lako doi, je ono to korisnik eli i ono to je privuklo korisnike. Dananje Web stranice pruaju mnoge mogunosti: od informiranja, preko reklamiranja, kupovine i novanih transakcija do zabave i rekreacije. Kako bi korisnik to bre i lake doao do eljene Web stranice (adrese) stvoren je servis za pretraivanje Web stranica. Tunija strana ove prie koja preti da postane euforina, je nepobitna injenica da se informacioni sistemi ne koriste tamo gde je njihova primena najpotrebnija, a to su poslovne komunikacije. Iz godine u godinu razvijaju se novi naini razmena informacija ime se stvaraju sve jae i brojnije interakcije meu ljudima. Uprkos tome svakodnevno smo svedoci krize poslovnog komuniciranja. Max Hopper istie znaaj potrebe za to brom promenom uloge informacionog sistema na sledei nain: Ne radi se o tome ta tehnologija moe da uradi. Poenta je u tome ta vi moete da uradite sa tehnologijom i da li je to od stratekog znaaja za vau organizaciju ili ne. Kao to smo promenili ono to kompjuteri mogu da urade, sada moramo da promenimo naa shvatanja ta mi moemo da uradimo sa kompjuterima. Zakljuak je jasan - informaciona tehnologija se ne koristi na pravi nain. U novim, sloenim odnosima razmene informacija koristi se informacioni sistem koji je nastao iskljuivo iz potreba kontrole hijerarhijske organizacije. Svi problemi u primeni informacione tehnologije su posledica sukoba dve informacione strukture: jedna je ona koja se uspostavlja novim nainom poslovanja i odgovorima koje trai mrena ekonomija, a druga je ona nasleena. U tome lei i najvei izazov i pretnja jer: Ako imate hardver pete generacije, softver etvrte, kadrove tree i organizaciju druge generacije, sistem e raditi u drugoj generaciji!!! Previe direktora veruje u to da e se odgovarajui tokovi informacija uspostaviti onog asa kada se implementira najmodernija informaciona tehnologija Veina direktora ne donosi odluke na osnovu informacija koje pruaju njihovi raunari.

15

5. Trendovi mogueg razvoja u poslovnom sistemuSvi se slaemo da e novije mrene tehnologije morati da budu razliite od onih koje se sada koriste, dve ili vise odvojenih mrenih tehnologija usluuju obine kompjutere dananjice. Najee su to u pitanju telefonske mree za glasovne komunikacije i LAN za komunikaciju sa podacima kompanija ili sa ostatkom sveta. Spajanje ovih, sada odvojenih mrea, u jednu bi donelo bezbroj koristi i prilinu utedu. Koje bi karakteristike posedovala takva mrea? Pre svega morala bi da bude univerzalna, fkeksibilna i trebala bi da nudi poeljan kvalitet svojih servisa. Prva potreba implicira da mrea treba da bude pogodna za prenos svih tipova saobraaja, druga treba da omogui korisnike da dinamiki iskoriavaju kapacitete koji su potrebni i trea treba da omoguava korisnike da odaberu kvalitet servisa potrebnog za odreeni prenos podataka i aplikacija. Ispod je lista kvalitetnih servisa potrebnih za odreene tipove saobraaja i aplikacija. Karakteristike novijih tehnologija: Pogodne za sve tipove saobraaja Brze i pouzdane Lake za korienje i upravljanje Razne usluge servisa. Trenutno postoje dve vee tehnologije koje se bore za dominaciju u bliskoj budunosti: ATM i IP. Obe imaju prednosti i mane koje neemo razmatrati u detalje. Neka se samo spomene da je IP korien, dobro prouen i dolazei protokoli (IPv6, RSVP i drugi) obeavaju da poboljaju svoju funkcionalnost i popune NMT potrebe. U drugu ruku ATM je tehniki superiorniji i ima sva svojstva NMT i nudi vie kontrole korisniku i operatorima mree ali je relativno nov, nepoznat i skup. Videemo u budunosti koji e prevagnuti. Menaderi organizacija budunosti prepoznae sve izazove unapred, a njih ini najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja. Za mnoge koji mukotrpno pokuavaju da naue kako najefikasnije iskoristiti prednosti. Menaderi organizacija budunosti prepoznae sve izazove unapred, a njih ini najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja. Za mnoge koji mukotrpno pokuavaju da naue kako najefikasnije iskoristiti prednosti. Podruja u kojima je mogue ostvariti znaajnu prednost nad konkurencijom ili barem u velikoj meri poveati efektivnost i efikasnost su: - Informaciona tehnologija kao zamena za telefon i fax (digitalizacija informacija)

16

- Informaciona tehnologija kao zamena za oveka (mnogo efektivnija i efikasnija poslovna komunikacija) U dananje vreme se najee poslovni podaci obrauju na raunaru, ali su se zadrali stari naini razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se mogunosti postojeih raunara i telekomunikacija iskoristile na pravi nain mogle bi umnogome da unaprede poslovanje istovremeno smanjujui trokove, pruajui bolje usluge i smanjile bi se greke do kojih dolazi u radu na klasian nain. Za naruivanje robe ili servisa tradicionalnim putem, narudbina se tampa i alje potom nabavljau, raun se priprema, tampa, i alje kupcu, i isplata se pravi preko eka. Preko 75% svih poslovnih dokumenata koje je tampala jedna organizacija se runo prekucava u drugoj organizaciji! Sve vea upotreba Weba, Interneta, intraneta, ekstraneta i elektronske trgovine menjaju nain na koji se posluje u skoro svim organizacijama, stavljajui u prvi plan inovativne primene informacione tehnologije. Internet, intranet i ekstranet se mogu koristiti na vie naina radi sticanja konkurentske prednosti u korporacijskom okruenju, ali najznaajnija poslovna inovacija se danas ogleda u doprinosu komunikaciji, saradnji i otkrivanju informacija. Ova nova vrsta raunarstva pomae nekim inovativnim kompanijama da se istaknu, a drugima (koje su iz nekog razloga u krizi) jednostavno da opstanu. Intranet je neoekivani korak suprotan Internetu. U sutini to su mini-Internet-ovi koje su razvile pojedine organizacije ili grupe organizacija. Koristei postojea iskustva na Internetu zapoeta su istraivanja o tome ta se sve od Interneta moe preuzeti, a ta dodatno napraviti da bi se na istom principu napravio softver, koji bi bio dovoljno pouzdan i zatien za poslovne primene. Poto se moe predvideti da e svet Intranet-a progresivno rasti u duem vremenskom periodu, verovatno e i svakodnevna poslovna komunikacija izmeu korisnika poeti da dobija znatno drugaije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta iri, a hardver i softver podrke se standardizuju logino je pretpostaviti da e ga veina organizacija koristiti za internu komunikaciju. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se takoe moe upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliitim lokacijama Ekstranet (engl. Extranet) je oblik povezivanja raunarskih mrea dva ili vie zasebnih poslovnih sistema koji ine odreenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding kompanije, koje se sastoje iz veeg broja organizacija iji je vlasnik zajedniki, pa im je zajednika i uprava (najvii menadment). Iako su lanice holdinga organizacije koje uivaju visok stepen samostalnosti u radu, a esto se bave i sasvim razliitim delatnostima, u interesu je zajednikog vlasnika da one usko sarauju i da, po mogunosti, meusobno ne konkuriu na tritu.

17

Sigurno je da poslovna logika nalae da se njihove privatne raunarske mree poveu prema standardima Interneta. Na taj nain nastaje ekstranet koji se sastoji od vie nezavisnih privatnih mrea. No, u procesima globalizacije i uz podrku savremenih mrenih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer, holdingu), ve se povezuju po potrebi, ad hoc, kako bi ostvarile neki poslovni interes. To e najee biti sluaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavlja one druge, ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u veim koliinama i u dugoronijim, moda i povlaenim aranmanima. Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu mogue je uspostaviti i zajedniki web servis veeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tritu. To dovodi do unapreenja zajednikih marketinkih aktivnosti, kao to su: stvaranje zajednike trine slike, dogovaranje zajednike strategije nastupa na tritu, koordinirani PR i javno oglaavanje, usaglaavanje odnosa s potroaima i sl. U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim moguim i najprivlanijim reenjem. Koncept elektronskog trgovanja meu organizacijama (B2B), s njegovim blistavim perspektivama, jo i vie potencira vanost ekstraneta. Jedna od najvanijih karakteristika moderne organizacije je da ljudi sarauju kako bi izvravali svoj posao. Zato se uvek udimo zbog ega monopoli esto ignoriu tehnologije koje bi ih uinile jo monijim? Ako pokuavate da objasnite koji znaaj imaju nove tehnologije nemojte se iznenaditi estinom pruenog otpora. injenica da organizacija moe da bude mnogo vie konkurentna zahvaljujui informacionoj tehnologiji, ne znai automatski da e je operativni i srednji menaderi doekati rairenih ruku i sa radou rtvovati svoja radna mesta u korist progresa. Tokom istorije mnoga drutva su se dobrovoljno odrekla vrednih tehnologija na sopstvenu tetu. Induktivni pristup osnovno je pitanje primene informacione tehnologije. Treba li nove tehnologije primeniti na reavanje problema istim nainom kojim smo primenjivali staru tehnologiju? Ili treba traiti nove, inventivne i konceptualno drugaije pristupe? Veina korisnika informacionih tehnologija pitae se kako mogu poboljati postojeu organizaciju, postojee proizvodne ili poslovne procese primenom nove tehnologije. Oni e kao glavni cilj eleti informatizaciju postojeeg posla, njegove organizacije i naina obavljanja svih transakcija. Kod primene informacionih tehnologija na racionalizaciju i inventivnu analizu poslovnih procesa postoje pravila koje valja primenjivati pri projektovanju informacionih sistema preduzea. Pogledajmo kako stara pravila bivaju zamenjena novima (u zagradi je navedena ona informaciona tehnologija koja to omoguava ili uzrokuje):

18

Informacija postoji istovremeno samo na jednom mestu. Novo pravilo: Informacija se istovremeno pojavljuje i koristi na toliko mesta u organizaciji koliko je potrebno (tehnologija zajednika baza podataka i korporacijki intranet). Samo eksperti mogu obavljati sloene poslove. Novo pravilo: generalisti mogu obavljati poslove eksperata (tehnologija - ekspertni sistem). Poslovni sistem treba izabrati izmeu centralizacije i decentralizacije. Novo pravilo: mogue je stvoriti meovitu organizaciju te istovremeno koristiti prednosti centralizacije i decentralizacije (tehnologija - telekomunikacione mree). Menaderi donose sve odluke. Novo pravilo: svaki zaposleni donosi neke odluke (tehnologija sistemi za podrku odluivanja i pristup bazama podataka). Zaposleni na terenu trebaju lokalnu kancelariju u kojoj e se prikupljati, obraivati i pohranjivati informacije. Novo pravilo: zaposleni alju i primaju informacije tamo gde rade (tehnologija - beina komunikacija i prenosni raunari). Najbolji kontakt s kupcem je lini kontakt. Novo pravilo: najbolji kontakt s kupcem je delotvorni kontakt koji moe biti posredovan raznim novim medijima (tehnologija - interaktivni videodisk i multimedija). Treba traiti da bi se saznalo gde se to nalazi. Novo pravilo: stvari (npr. roba na putu od skladita do kupca) same vre svoju identifikaciju (tehnologija - automatska identifikacija, linijski kodovi). Planovi se povremeno revidiraju i auriraju. Novo pravilo: planovi se mogu konstantno revidirati i prilagoavati novim uslovima (tehnologija - sve moniji hardver i softver). Nova pravila omoguavaju racionalnija organizaciona reenja i daju podlogu za radikalno drugaije pristupe definisanju razliitih poslovnih procesa i njihovo informatiziranje u okvirima informacionog sistema preduzea Opti trendovi relevantni za svaki raunarski sistem su : Odnos troak/perfomansa, Objektno-orijentisano okruenje i menadment dokumenata, Umreeno raunarstvo, Mobilna trgovina, Mreni raunar, Internet, Intranetovi i ekstranetovi, Korporativni portali, Umreeno preduzee, Optike mree.

Odnos troak/perfomansa: Za oko 10 godina, raunar e kotati isto koliko i danas ali e biti oko 50 puta jai (u terminima brzine obrade, memorije, itd.). U isto vreme cena radne snage bi se mogla udvostruiti, tako da e se odnos troak/perfomansa raunara u odnosu na manuelni rad poboljati za faktor 100. Ovo znai da e se poboljati komparativna prednost raunara u odnosu na ljude. Vremenom, sve vie i vie rutinskih zadataka e obavljati raunar, a ne ovek.

19

Objektno-orijentisano okruenje je novi nain programiranja i korienja raunara od koga se oekuje da znatno smanji trokove izgradnje i odravanja informacionih sistema. Objektna tehnologija omoguava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajedniki koriene, kupovane i/ili ponovo koriene. Poveana upotreba multimedije i objektno - orijentisano programiranje e uiniti elektronski menadment dokumenata jednom od najvanijih tema informacionih tehnologija. Tehnologija umreenog raunarstva omoguava korisnicima da dou do drugih korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se brzo razvija. M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovoenje elektronske trgovine preko beinih aparata. To je komercijalna primena mobilnog raunarstva, koje je zasnovano na beinim mreama. Trgovina zasnovana na lokaciji (L-trgovina) je aplikacija m-trgovine koja moe ponuditi potroaima informaciju o mestu gde mogu da nau bilo ta to ele da kupe. Integrisano kuno raunarstvo: Kuno raunarstvo, televizija, telefon, kuni sistemi obezbeenja i druga sredstva e uskoro biti integrisana i njima e se upravljati iz jedne jedinice. Pametni aparati su kuni aparati koji su povezani sa Internetom. Internet: Od oko 50 miliona Internet korisnika 1997. godine, moglo bi da ih bude oko 750 miliona do 2007. godine. Fiber-optika mrea i beina infrastruktura, omoguie Internetu da stigne do svake kue, radnog mesta i kole, to e izazvati promenu naina na koji ivimo, uimo i radimo. Intranet: Intranet je koorporativna mrea koja funkcionie sa tehnologijama za Internet, poput pretraivaa i maina za pretraivanje, koristei protokole Interneta. Sve vei broj organizacija koristi intranet za internu komunikaciju. Ekstranet: Kombinovanje intraneta sa Internetom u ono to se zove ekstranet stvara snane sisteme za komunikaciju i saradnju izmeu organizacija. Korporativni portal se odnosi na Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u firmi, tako i ljudi izvan firme, kao to su potroai ili snabdevai. Umreeno preduzee: Razliite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti integrisane zajedno u mreu cele firme, koja je proirena na sve poslovne partnere. Umreeno preduzee omoguava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje. Optike mree su telekomunikacione mree velikog kapaciteta koje pretvaraju signale u mrei u svetlosne signale i prenose ih preko fiber-optikih vlakana. Koriste se kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.

20

6. ZakljuakMoemo da zakljuimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija poveavaju vanost informacionih tehnologija i na poslu, i kod kue, zbog ega je vano uiti o njima. Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem poveanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema. Prilikom izrade poslovnog reenja temeljnom analizom treba predvideti dalji mogui razvoj te poetno reenje kreirati na fleksibilan nain da se lako moe prilagoditi buduim zahtevima. U poslovno reenje trbalo bi ugraditi najsavremenije komponente koje trite trenutno nudi i koje e omoguiti konkurentnost i u perspektivi. Drugo, problem brzog zastarevanja sklopovske i programske opreme reavati ugovaranjem odravanja opreme, neophodne u svakodnevnom radu korisnika, sa isporuiocem opreme. Povoljna opta drutvena klima, pristup i odnos drutva, njegovih pojedinaca prema informaciji, otvorenost drutvenog sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova privreivanja, mogunost nabavke i korienja novih informacionih tehnologija i informatika kultura, pored potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno utiu na razvoj informacionih sistema. Postoje i ogranienja u korienju informacionih sistema kao to su: drutveno-ekonomska, politiko-pravna, organizaciona, kadrovska, tehnoloka i psiholoka ogranienja.

7.

Literatura

1. Informacione tehnologije - Poslovne komunikacije, Milan Kukrika - eMagazin 2. Reinenjering poslovnih rocesa i informatike tehnologije,Doc.dr Zvonko Sajfert, dipl.ing.org. , Mr Milan Nikoli, dipl. ing. za raz. , zbornik radova na strunom skupu 3. Analiza i poboljanje poslovnih aktivnosti upotrebom informacionih tehnologija, Sinia Mini Milo Vorkapi , Dragan Kreculj , 3. Internacionalna Konferencija, Teh. fakultet aak, 79. maj 2010. 4. Istorijat razvoja raunarskih sistema, sa Interneta 5. Vikipedija, http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_computing_hardware 6. http://www.raf.edu.rs/docs/Informacione%20tehnologije.pdf

21