Seminarski - Vrste Informacionih Sistema

1

1. Uvod

Početkom XXI veka razvoj ljudskog društva i naučno-tehnički progres karakteriše eksponencijalni rast znanja. Pojave i zbivanja u okviru poslovnon sistema i u okruženju su složne i međusobno povezane. Izmenjeni uslovi poslovanja i intezitet promena postavljaju u prvi plan komuniciranje, kako bi se ostvarila interakcija u povezivanje svih elemenata sistema i okruženja. Ubrzanim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija delimično ili u potpunosti rešavaju se uočeni problemi. /Turban, 2003/ (D.Milanović, M.Misita, 2008)

Razvijene zemlje su ušle u takozvano informatičko društvo koje pokazuje određene razlike u odnosu na industrijsko društvo. U pokušaju da ovlada prostorom energetske imaterijalne integracije, čovek je uvideo da je potrebno sprovesti i informacionu integraciju. Pronalaskom informacionih sadržaja. Danas još uvek postojeća softverska rešenja ne zadovoljavaju potrebe čoveka, tako da se problem pokušava rešiti uvođenjem veštačke inteligencije. (D.Milanović, M.Misita, 2008)

Poslednjih godina razvoj hardvera ima gotovo eksponencijalni rast, dok je programska podrška značajno zaostala za potrebama korisnika i tehničkih mogućnosti močnog hardvera. Taj fenomen zaostajanja razvoja softvera u odnosu na hardver je prilično rano i blagovremeno uočen i u literature i praksi se označava kao softverska kriza. Produktivnost računara, merena brojem operacija koje se izvršavaju u jedinici vremena godišnje raste po stopi od 30%. Produktivnost u razvoju softvera ne godišnjem nivou jedva postiže stopu od 5-7%. (D.Milanović, M.Misita, 2008)

Potrebno je istaći da postoje različita mišljenja o ulozi i značaju informacionih tehnologija u savremenim uslovima poslovanja. Postoji mišljenje da jednostrano zagovaranje informacije odlaže sagledavanje energetske krize i nedostatak sirovinskih resursa na dugoročnom strategijskom planu. /Milanović, Jaknkovič, Novaković, 2003/ (D.Milanović, M.Misita, 2008)

Savremeni poslovni system zahteva da su prava i obaveze svih zaposlenih precizno definisani dokumentima sa jasno izraženom ključnom ulogom rukovodstva preduzeća u planiranju, praćenju realizacije i donošenju odluka o konkretnim merama. Informacione tehnologije u poslovnim sistemima podrazumevaju razvijen informacioni system koji prati poslovanje i onezbeđuje potrebne informacije za donošenje odluka na svim nivoima rukovođenja. (D.Milanović, M.Misita, 2008)

Promene koje se dešavaju u svetu su ogromne, ali nema nikakve sumnje da informacije, njihovo generisanje, obrada, prenošenje, proizvodnja i neposredna upotreba danas predstavljaju jednu od najvažnijih karakteristika vremena u kojem živimo. Znanje postaje danas najznačajniji strateški razvojni resurs. Urazvijenim zemljama inagurisana je jedna potpuno nova privredna grana koju zovemo industrijom znanja. To je pre svega industrija pretvaranja novih naučnih otkrića i spoznaje u nove tehnologije, tj. rodila se "tehnologija za stvaranje novih tehnologija". /Miličević, D., 1985/ (D.Milanović, M.Misita, 2008)

Osnovni razvojni resurs u industrijskoj eri bio je capital, a u informacionoj ekonomiji jedini razvojni resurs jeste informacija, odnosno znanje. Informacija se, u ekonomskom smislu, može posmatrati kao razvojni resurs. "Informacije učestvuju u

1

procesu stvaranja robnih vrednosti na isti način na koji učestvuju i energija, sirovine ili osnovna sredstva. Proces reprodukcije, bilo individualnog reproduktivnog subjekta ili celokupnog društva, nezamisliv je bez informacija." /Miličević, D., 1985/ (D.Milanović, M.Misita, 2008)

2. Informacioni sistem i njegove komponente

2.1. Definicija informacionog sistema i informacije

Polazeći od sistemskog pristupa, informacioni sistem možemo definisati kao sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave. (D. Milanović, predavanja PPIS 2014. god.)

Elementi informacionog sistema su (Slika 1.):- hardver,- softver,- kadrovi,- organizacija.

Hardver je materijalna osnova informacionog sistema, u koju ubrajamo: elektronski računar, ulazno - izlazne uređaje, uređaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka. Softver obuhvata materijalne elemente informacionog sistema: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka i obezbeđenje informacija. Kadrovi – to su timovi stručnjaka organizatora električne obrade podataka, sistem analitičara, programera, operatora i korisnika informacionog sistema. Organizacija obuhvata različite organizacijske postupke, metode i načine povezivanja ostalih podsistema u skladnu, funkcionalnu i ekonomičnu uslugu.

Slika 1. Elementi informacionog sistema ORGANIZACIJA

(ORGWARE)

organizacija

oprema programi

kadrovi

1

Na informacioni sistem možemo gledati kao na fabriku za proizvodnju informacija. U takvoj fabrici ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla, analizom i definicijom problema i donošenjem odluka. Pri tome koriste naučne metode i postupke za istraživanje, opisivanje i rešavanje zadataka i računare kao sredstvo za realizaciju rešenja. Računari najčešće služe za brzo i tačno rešavanje zadataka koji se mogu formalizovano opisati i za koje se mogu dati algoritmi rešenja.(www.maturski.org, Primena IS)

Informacioni sistem kao deo upravljačkog sistema prikuplja podatke i transformiše ih u informacije. Na taj način omogućava se efikasno upravljanje pomoću informacija. Ono danas podrazumeva najveće učešće računara u procesu rada, od komercijalne obrade podataka, preko mašina alatki sa numeričkim upravljanjem, do automatizovanih fabrika. (Menagement Informatin System). (D. Milanović, predavanja PPIS 2014. god.)

Uslovi za razvoj informacionih sistema zavise od dve vrste faktora i to od razvoja društva, organizacione misli i priozvodnih procesa kao prve grupe uticajnih faktora, i od razvoja informacione tehnologije (software i hardware) sa druge strane. Podela informacionih sistema prema stepenu centralizacije može se izvršiti na sledeći način:

Centralizovani informacioni sistemDecentralizovani informacioni sistemDistributivni informacioni sistem

(D. Milanović, predavanja PPIS 2014. god.)

Ova podela izvršena je prema načinu izvršavanja osnovnih funkcija informacionog sistema kao i prema načinu primene informacionih sistemu u poslovno-proizvodnom sistemu. Pod osnovnim funkcijama informacionog sistema podrazumeva se :

dobijanjeprenosobradačuvanjedistribucija informacija unutar informacionog sistema

(D. Milanović, predavanja PPIS 2014. god.)

Informacija je ono što razmenjujemo sa spoljašnjim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. (D. Milanović, predavanja PPIS 2014. god.)

Informacija (lat. informatio) označava pojmove kao što su: proučavanje, uputstvo, obaveštavanje, obaveštenje. Neki naučnici smatraju da se informacija ne treba kao pojam definisati, dok drugi naučnici definišu informaciju na više ili manje sličan način. Neke od definicija informacije su:

http://www.maturski.org/

1

"Informacijom se naziva sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. Proces primanja i korišćenja informacija je proces našeg prilagođavanja slučajnostima spoljne okoline i našeg nastojanja da u toj okolini delotvorno živimo ". - N. Viner

"Kao što je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja se predaje nizom signala, mera organizacije". - N. Viner

"Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi ponašanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu traži znanje. Što su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i to će veći, po pravilu, biti uspeh. Tu se ne misli na znanje uopšte, nego na znanje sa namerom da pripremi ponašanje". - W. Witmannu (Informacija je prenošenje znanja)(D. Milanović, predavanja PPIS 2014. god.)

Karakteristike informacija: relativnost pojave reprezentativnost podataka potpunost informacija preciznost formulacije razumljivost registrovanja blagovremenost dostavljanja

(www.maturski.org, Primena IS)

2.2 Opšta šema informacionog sistema (www.maturski.org, Primena IS)

Slika 2. Opšta šema informacionog sistema

Opšta šema informacionog sistema definiše put kojim prolazi informacija od njenog nastanka do mesta prijema i njenog korišćenja. Informacija može biti preneta samo ako postoje izvor – predajnik i korisnik – prijemnik, koji:

imaju prethodno utvrđeni zajednički repertoar znakova, tačno određene apstraktne azbuke

da dogovorenim jezikom govore o značenju svakog znaka.



1

Izvor informacije je mesto na kome nastaje i on može biti čovek, sistem ili pojava.

Koder (pretvarač) treba da prilagodi informaciju sa izvora informacionom kanalu, kako bi informacija mogla da se prenese.

Nosač informacija treba da obezbedi prenose informacija od izvora do prijemnika. Postoje materijalni nosači (publikacija, izveštaji, bušene trake, diskete i dr.) i energetski nosači u koje spadaju signali koji mogu biti električni talasi, struja, napon, svetlosni zraci itd.

Informacioni kanal ostvaruje vezu između izvora i prijemnika povezivanjem elemenata informacionog sistema.

Dekoder je prenosni element koji se nalazi između informacionog kanala i prijemnika i služi za pretvaranje azbuke informacionog sistema u azbuku prijemnika.

Prijemnik je mesto kome su informacije namenjene, a to je čovek ili neki deo sistema.(www.maturski.org, Primena IS)

2.3. Karakteristike informacionog sistema

Pravovremenost i relevantnost Modularnost i kompatibilnost Jednostavnost

Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog informacionog sistema s obzirom da se na bazi takvih informacija mogu donositi pravovremene i odgovarajuće odluke.

Modularnost predstavlja mogućnost izrade informacionog sistema u obliku većeg broja zasebnih zaokruženih celina između kojih postoji takva mogućnost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven sistem.

Kompatibilnost (hardverska) – u području obrade podataka kompatibilnim se smatraju uređaji koji se mogu uzajamno prepričavati i funkcionisati.

Kompatibilnost (softverska) odnosno mogućnost izvođenja određenih aplikativnih rešenja na različitim tipovima računara ili operativnih sistema.

Jednostavnost odnosno mogućnost da korisnici brzo ovladaju njegovim mogućnostima i da ga kao takvog prihvate.(www.maturski.org, Primena IS)



1

3. Podela informacionih sistema

Sistemi se mogu klasifikovati prema tome da li imaju i ulaze i izlaze: informirani (imaju samo informacioni ulaz) informirajući (imaju samo informacioni izlaz) informacioni (imaju i ulaz i izlaz)

(Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)

U odnosu na broj ulaznih i izlaznih informacija, informacione sisteme delimo na:

upravljane sisteme (broj informacionih uzlaza veći od broja informacionih izlaza)

upravljačke sisteme (broj informacionih izlaza veći od boja informacionih ulaza)

neutralne sisteme (jednaki broj informacionih ulaza i izlaza). (Uvod u IS, autori: Dr. Bosko Djurdic, Dr. Dragan Cosic, Mr. Miomir Todorovic)

U odnosu na područje koje obuhvata informacioni sistem može biti: informacioni sitem društva informacioni sistem republike informacioni sistem regije informacioni sistem grada informacioni sistem opštine


Prema osnovnim funkcijama preduzeća za čije se potrebe pravi informacioni sistem, razlikujemo:

informacioni sistem proizvodnje informacioni sistem nabavke informacioni sistem prodaje informacioni sistem ličnih dohodaka finansijski informacioni sistem informacioni sistem obračuna plata informacioni sistem osnovnih sredstava informacioni sistem istraživanja i razvoja i dr.


Podela informacionih sistema prema stepenu centralizacije može se izvršiti na sledeći način (Perović, M., Krivokapić, Z., 1992):

Centralizovani informacioni sistemi, Decentralizovani informacioni sistemi, Distribuirani informacioni sistemi.


1

U odnosu na stepen automatizacije procesa informacionih sistema obuhvatanje i faza upravljanja, informacioni sistemi se mogu podeliti na:

sistemi za automatsku obradu podataka (automatizovan je proces sakupljanja, obrade i stvaranja banki podataka)

informacioni sistemi za predviđanje (automatizovana je obrada podataka u smislu analize, predviđanja, simulacije i dr.)

upravljački informacioni sistemi (automatizovan je i izbor mogućih rešenja, odnosno donošenja odluka) i

potpuno automatizovan informacioni sistem (automatizovana je akcija, odnosno realizacija odabranog rešenja)


Komponente informacionog sistema su sledeće: podaci izvori podataka sredstva za pripremu i obuhvatanje podataka komunikacioni sistem sredstva za obradu i memorisanje podataka sam čovek


Procesi koji se realizuju u okviru informacionog sistema su: obuhvatanje i priprema podataka prenos podataka do mesta obrade obrada i pamćenje podataka dostavljanje podataka korisnicima korišćenje podataka


4. Razvoj informacionih sistema

U poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja informacione tehnologije. Najbrži rast zabeležen je u industriji mikrokompjutera i razvoju softverske podrške. Tome je značajno doprineo paralelan razvoj novih tehnologija i orjentacija industrije na primenu računara u svom poslovanju. Rezultati istraživanja na polju telekomunikacija imaju velike zasluge za ovakav razvoj računarske tehnologije.

Razvoj mikroračunara omogućava da se napravi sistem dovoljno mali da bi ušao u domove ljudi i sa relativno zaokruženim funkcionalnim konceptom koji podržava rešavanje određenih problema. Na tržištu je postojao veliki broj vrsta računara, u zavisnosti od proizvođača. Različiti standardi doveli su do izražene nekompatibilnosti računara koja se ogleda u nemogućnosti prenošenja softvera sa jednog računara na računar drugog proizvođača, pa čak i između dva modela istog proizvođača. U prvim godinama primene mikroračunara najveći uticaj imale su firme:

1

Sinclair, Commodore, Acorn, Atari i Apple. Mikroračunari značajno pomažu inovatorima koji nisu članovi velikih timova u preduzeću da brzo i lako dođu do informacija neophodnih za inovativnu aktivnost.IBM i APPLE su pre desetak godina shvatili problem koji postoji na tržištu i ponudili su novi koncept mikroračunara u vidu IBM PC Junior od strane IBM-a i APPLE Macintosh od strane APLLE-a koji su preko modela XT, AT, 286, 386, 486 i 586 evoluirali do onoga što se danas nalazi na tržištu, dok je koncept u suštini ostao isti.

Dobijen je računar malih dimenzija i impresivnih mogućnosti za obavljanje najsloženijih zadataka i u firmama kojima nije bilo isplativo ulaganje u velike i skupe sisteme. Sama modularnost je omogućila da se konceptualno ista mašina, pogodnim izborom komponenata sistema, prilagodi najvećem broju poslova i u isto vreme očuva kompatibilnost sa drugačije konfigurisanim sistemom.Upravo ta mogućnost da se programi pišu za širok krug korisnika širom je otvorila vrata softverskim kompanijama da učine jedinstven prodor na tržište i podignu vrednost softverske industrije koja se sada meri stotinama milijardi dolara. Trenutna ponuda na tržištu je izuzetno velika i skoro da nema oblasti u kojoj ne postoji značajna ponuda softverskih paketa.

Iako ovi segmenti razvoja softvera grabe krupnim koracima napred, najveći prodor i najveća iščekivanja su skoncentrisana na razvoj telekomunikacija i međusobno povezivanje računara na globalnom, odnosno svetskom nivou, kao i na razvoj multimedijalnih sistema.

Razvoj satelitskih komunikacija doprineo je stvaranju gigantskih kompjuterskih mreža kao što su BITNET, FIDONET, INTERNET i drugi. Trenutno je najaktuelniji projekat tzv. Informacionih auto puteva (Information Highways) oko koga su najrazvijenije zemlje već počele preliminarne razgovore, jer su u pitanju ogromna ulaganja potrebna za postavljanje ovih mreža koje se mere stotinama milijardi dolara.

Ideja "Information Highways" je postala izvesnost razvojem superprovodnika i optičkih vlakana, čime je omogućeno da se kroz mrežne vodove propuštaju stotine megabajta u sekundi. Poređenja radi, redovne telefonske linije, pod najboljim uslovima, dopuštale su svega nekih 3-4 Kb u sekundi. Gledajući u budućnost možemo očekivati da u našim domovima, u dogledno vreme dobijemo jedan priključak koji će u sebi integrisati sve medije koje smo poznavali kao relativno separatne sisteme. To će svakao neminovno dovesti do otvaranja novih aspekata upotrebe računara koje je do sada bilo i bezpredmetno razmatrati.

Razvoj informacione tehnologije omogućio je komunikaciju između različitih korisnika sa bilo kog računara u mreži. Računarskom mrežom se može smatrati skup korisnika koji komuniciraju preko zajedničkog medijuma. Uporedo sa razvojem računarske opreme, razvijali su se i uređaji za povezivanje te opreme, koji su postali neizostavan deo svakog okruženja gde se obavlja prenos podataka. Kvalitet, količina i brzina prenosa informacija u jednom komunikacionom sistemu značajno utiču na efikasnost inovativne aktivnosti u preduzeću.

Da bi se omogućila komunikacija među korisnicima razvijeni su protokoli za upravljanje prenosom podataka. Njihov zadatak je da izvrše identifikaciju učesnika

1

komuniciranja, sprovedu kontrolu toka podataka, otklone nastale greške u prenosu i sinhronizaciji komunikacionih procesa.

Osamdesetih godina računarski sistemi se potpuno prebacuju na lokaciju korisnika. Segmentiranje velikih komunikacionih sklopova i njihovo međusobno povezivanje, dovelo je do razvoja lokalnih komunikacija i lokalnog prenosa podataka, bez nepotrebne distribucije tog saobraćaja na čitavu mrežu.

Zbog maksimalnog korišćenja resursa, distribuiranja memorije i procesne snage računara, dolazi do pojave lokalnih računarskih mreža LAN (Local Area Networks), koje se po potrebi povezuju u veće mreže WAN (Wide Area Networks). Komunikacije na većim rastojanjima moraju da se obavljaju preko WAN mreža koje su instalirane na geografski širokom području i koje objedinjuju više LAN-ova.

Lan mreže su samostalni sistemi koji obično sadrže desetak mikroračunarskih jedinica. Povezivanjem na veće računarske sisteme formiraju se kompleksni distributivni sistemi. Prednost ovih sistema je u tome što njihovi korisnici mogu da pristupaju udaljenim resursima podataka što je posebno važno za inovativnu aktivnost u jednom preduzeću. Jedna od najvažnijih osobina LAN mreža je da uslužuju različite korisnike i zahteve. Na slici 4. dat je prikaz jedne lokalne računarske mreže.

Slika 3. Lokalna računarska mreža (LAN)

Intrenet je skup međusobno povezanih mreža. To je svetska javna mreža za prenos podataka, a pored toga nudi i širok spektar servisa u multimedijalnom obliku. Povezivanje individualnih korisnika i preduzeća je neminovnost kako bi se uspešno poslovalo. Procenjuje se da u svetu postoji između 35 i 45 miliona korisnika Interneta, od čega 50% spada u menadžment.

Internet je ušao u sve pore života. Bez njega se ne može zamisliti moderna komunikacija, razmena informacija, poslovni kontakti, dolazak do novih saznanja itd.. Danas sva ozbiljnija preduzeća imaju 24-časovni pristup Internetu ili su bar prisutne svojom prezentacijom. Putem Interneta se obavljaju poslovni dogovori i vrši razmena robe i ideja, što ima veliki značaj za inovativnu aktivnost.

1

Za Internet mrežu se kaže da svakog minuta dobija novog korisnika, od kojih većina obavlja poslovne transakcije. Ako preduzeće ima predstavništva širom sveta i ukoliko su ona povezana na Internet moguća je međusobna komunikacija i komunikacija sa stranim partnerima.Poseban značaj Interneta za razvoj inovativne aktivnosti je u mogućnosti korišćenja ove mreže kao velikog hard diska, odnosno baze podataka koja može da pruži podatke različitim korisnicima i njihovim korisničkim aplikacijama.

Ukoliko preduzeće ima pristup nekoj drugoj javnoj mreži moguće je na prikladan način povezivanje na Internet. Kod nas je od strane PTT razvijena mreža pod nazivom JUPAK koja je uključena u svetski sistem paketskih mreža. JUPAK ima u planu modernizaciju u smislu povećanja korisničkih brzina od 64 Kbps ili 128 Kbps. Ovu mrežu koriste mnoga preduzeća za prenos podataka i povezivanje svoje računarske infrastrukture. (D. Milanović, predavanja PPIS 2014. god.)

4.1. Novi problemi i novi izazovi u menadžmentu (D.Milanović, M.Misita, 2008)

Informacioni sistemi stvaraju mnoge interesantne šanse – kako poslovne, tako i individualne. Međutim, oni takođe predstavljaju i izvor novih problema, ali i izazova za menadžere. Postoji 5 ključnih izazova sa kojima se sreću menadžeri:

1. Izazovi strategije poslovanja govori o tome kako koristiti informacione tehnologije u cilju pstizanja konkurentnosti, efektivnosti i digitalne osposobljenosti.

2. Globalizacija posmatra kako firme mogu razumeti poslovne i sistemske zahteve globalnog ekonomskog okruženja. U prošlosti, svaka regionalna filijala multinacionalne organizacije, fokusirala se na rešavanje sopstvenih informacionih problema. Usled razlika u jeziku, kulturi i političkom opredeljenju, između zemalja, dolazilo je do „haosa“ i neuspeha centralnog menadžmenta.

Da bi se razvio integrisani, multinacionalni informacioni sistem, mora se razviti globalni hardver, softver, kao i odgovarajući komunikacijski standardi; dizajniranje trans nacionalnih poslovnih procesa.

3. Informaciona arhitektura i infrastruktura treba da ukaže kako organizacije mogu razviti informacionu arhitekturu i infrastrukturu informacione tehnologije koje će pomoći u ostvarenju njenih ciljeva u uslovima rapidnih promena poslovnih zahteva i tehnlogije. Razumevanje ovog izazova zahteva objašnjenje pojma informaciona arhitektura.

Informaciona arhitektura je forma koju informaciona tehnologija zauzima u organizaciji, kako bi ostvarila postavljene ciljeve. Ona predstavlja dizaj poslovnih aplikativnih sistema koje koriste razne funkcije i nivoi u organizaciji. S obzirom na to da menadžeri i zaposleni direktno interaguju sa ovim sistemima, važno je, za uspeh organizacije, da informaciona arhitektura zadovoljava sadašnje, ali i buduće poslovne zahteve organizacije.

1

4. Investicije u informacione sisteme pokazuje kako organizacije mogu ustanoviti poslovnu vrednost informacionih sistema. Top menadžment se najčešće bavi pitanjem – Da li (su) se investicije u IS i IT isplate (isplatile)? Ova pitanja su proizašla iz činjenice da najpre treba uložiti novac u savremenu IT, ali i napor i vreme menadžera, zaposlenih, ali i čitave organizacije prilikom prihvatanja IT i njenog korišćenja. Jedna stvar je koristiti IT za dizajniranje, proizvodnju, isporuku i održavanje novih proizvoda. Međutim, sasvim je druga stvar zaraditi koristeći IT.

5. Odgovornost i kontrola kako se organizacije mogu osigurati da se njihovi IS koriste na etički i socijalno (sociološki) opravdan (ispravan) način?

1

5. Primer (Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace, Seminarski rad „Informacioni sistemi u bankama“)

5.1. Informacioni sistemi u bankama

Informacioni sistemi imaju veoma značajnu ulogu u banci. Primena ukupne informacione tehnologije utiče na efikasnost bankarskog poslovanja. U sadašnjim uslovima privređivanja sve je veća uloga tzv. banaka podataka, koje se bave prikupljanjem, analizom i dostavljanjem svih vrsta informacija zainteresovanim licima.

Velike banke imaju moćne istraživačke sektore, dok male banke imaju mogućnosti da koriste podatke specijalizovanih banaka podataka ili da u saradnji sa velikim bankama, koriste informacije njihovih istraživačkih sektora. Izvori informacija su: bilans centralne banke, bilansi poslovnih banaka, finansijski izveštaji itd.Da bi informacije bile relevantne za donošenje poslovnih odluka, moraju biti: - aktuelne - potpune i - kvalitetne.

Svojstva informacije predstavljaju:- vremensku,- kvantitativnu i- kvalitativnu dimenziju informacija informacionog sistema.

Savremeni informacioni sistemi predstavljaju osnovu poslovnog bankarskog komuniciranja u međunarodnim razmerama. Standardi koji se koriste u informacionoj tehnologiji i informacionim sistemima preduslov su za brži razvoj bankarskih sistema.

Uticaj informacionih sistema ogleda se u:- prenosu informacija preko jeftinih svetskih mreža (internet)- mogućnosti dostupnosti super kompjutera, čija se brzina računanja stalno uvećava, - promeni konceptualnog informacionog odnosa,- poboljšanju životnog standarda i - drugim uticajima informacionih sistema i informacione tehnologije u savremenom poslovanju.

Posebnu ulogu informacioni sistem ima u upravljanju bankom. Njegov značaj i uloga ne svodi se samo na obradu podataka, već će svoj cilj ispuniti ako se stavi u funkciju menadžmenta. Zbog toga su nastali tzv. upravljački ingormacioni sistemi (MIS). Savremeni informacioni sistemi predstavljaju nezaobilazni faktor modernog bankarskog menadžmenta i ključni resurs za donošenje: strateških poslovnih odluka u bankama, zatim za operacionalizaciju donetih odluka i kontrolu efikasnosti donetih odluka u bankama.

Izgradnja i razvoj informacionih sistema i informacione tehnologije u bankama ima sledeće osnovne koncepcijske karakteristike:

1

• intenzivno obezbeđivanje jedinstvene metodologije i tehnologije u poslovnom bankarstvu,

• programiranje osnovnih grupa bankarskih poslova na odgovarajući režim automatske obrade podataka,

• opremanje banaka dupleks-sistemom centralnih računara,• razvoj informacione tehnologije na glavnim bankarskim punktovima,• razvoj poslovne mreže banke van sedišta banke i njeno savremeno

informaciono opremanje,• poseban razvoj obrade podataka (plate, kadrovi, investicije uz tzv. ON LINE),

i dr.

Savremeno bankarstvo ne može se zamisliti bez dobro organizovanih koncepcija informacionog sistema. To je preduslov za izradu i realizaciju poslovne politike banaka. To znači da se složeni tržišni uslovi privređivanja, koji povećavaju neizvesnost i rizik, uz brojnost finansijskih transakcija, ne mogu rešavati bez odgovarajućeg informacionog sistema u bankama.

Slika 4. Elektronski put novca

5.2. Ravoj bezgotovinskog i elektronskog plaćanja

Proces neprestanih promena u finansijskim strukturama razvijenih tržišnih privreda zasniva se na finansijskin inovacijama koje rešavaju problem sve većeg broja i sve složenijih operacija u bankama, a neophodan uslov za to su tehnološke inovacije, posebno u bezgotovinskom i elektronskom plaćanju.Bankarstvo postavlja zahteve koji treba da dobiju svoja tehnološka rešenja, kao što su problem integralne obrade informacija i sve bržeg obavljanja finansijskih transakcija. Najznačajniji elektronski uređaji samouslužnog tipa koji se koriste u savremenom bankarstvu su:• uređaji za izradu identifikacionih kartica,• čitač identifikacionih kartica,

1

• automatska kasa-trezor,• trezor za strane valute,• samouslužni štampač izvoda računa,• samouslužni terminal za klijente i• automati za izdavanje novca.

Slika 5. Broj korisnika interneta u svetu

Primena savremene tehnologije u bankama motivisana je potrebom izvođenja sve većeg broja operacija u što kraćem vremenu, uz što manje troškove i smanjenje učešća živog rada i sa visokim stepenom tačnosti. Poslednjih godina raste učešće bezgotovinskog plaćanja između učesnika u platnom prometu. Posebno mesto ima razvoj bankarskih novčanih kartica. Pomoću njih moguće je plaćanje robe i usluga u unutrašnjem platnom prometu i u platnom prometu sa inostranstvom. Njihovo široko prihvatanje u svetskim razmerama omogućilo je smanjenje gotovog novca u opticaju.

Za razliku od bankarskih novčanih kartica, u bezgotovinskom sistemu plaćanja poznate su i garantne kartice za plaćanje čekovima. Posebno je razvijen sistem euroček garantnih kartica i čekova. Najveće tehnološko dostignuće u radu banaka jeste pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva, koje predstavlja revolucionarnu pojavu u bankarstvu. Elektronsko bankarstvo predstavlja najznačajniju finansijsku inovaciju, koju je omogućila informaciona tehnologija. Elektonsko bankarstvo predstavlja sistem elektronskog prenosa sredstava (platni promet) i automatizaciju bankarskog poslovanja. Elektronski novac je specifična monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa prenosi između finansijskih transaktora.

Poznati su sledeći oblici elektronskog novca (elektronskog sistema plaćanja) :

1

- EPT/POS – dominantan oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na mestu prodaje pomoću instaliranih kompjuterskih terminala,

- ATM – drugi oblik korišćenja elektronskog novca moguć je zahvaljujući instaliranim bankomatima. Bankomati omogućavaju podizanje gotovine, polaganje depozita, prenos sredstava na različite račune, plaćanje sa različitih računa.

- HOME BANKING – sve je veće korišćenje ličnih kompjutera za finansijske transakcije u domovima transaktora, što je povezano kao kućno bankarstvo (home banking). Kućni terminali su povezani sa centralnim kompjuterom u banci, i to bi moglo da dovede u perspektivi do radikalne transformacije mreže filijala, jer bi se smanjila potraba fizičkog kontakta komitenata i banke.

Slika 6. Primer stranice za pristup „net-banking – u“

5.3. Pristup servisima Narodne banke Srbije na informacionim sistemima Blumberg i Rojters preko indeksa NBSA

Nakon pokretanja servisa na informacionom sistemu Blumberg (Bloomberg), Narodna banka Srbije je pokrenula servis i na informacionom sistemu Rojters (Reuters), u nameri da što širem krugu korisnika i investitora u zemlji i inostranstvu učini dostupnim sve relevantne podatke o kretanjima na domaćem finansijskom tržištu.

Na ovom servisu dostupni su aktuelni podaci o dešavanjima na tom tržištu, poput podataka o kamatnim stopama Narodne banke Srbije, o operacijama Narodne banke Srbije na otvorenom tržištu, o kursu dinara, trgovini na međubankarskom deviznom tržištu, kamatnim stopama BEONIA i BELIBOR, osnovnim makroekonomskim indikatorima i stanju likvidnosti u domaćem bankarskom sistemu.

1

Pristup stranici Narodne banke Srbije na informacionom sistemu Rojters moguć je preko indeksa NBSA (Reuters Identification Code).

6. Zaključak

Ubrzani razvoj informcionih tehnologija i porast protoka informacija utiče na metodološke postupke i koncepte u razvoju informacionih sistema. U poslednjem nizugodina došlo j edo razvoja računarskih mreža i internet tehnologije, što je od velikog značaja za pristup u razvoju informacionih sistema. Kod velikih organizacionih sistema poželjno je da u razvoju informacionih sistema postoje standardizovane metode i alati, te analizom poznatih metoda može se zaključiti da večina ima zajednički skup elemenata koji se koriste u modeliranju sisema.

Danas su informacije kroz nauku, inovacije, transfer tehnologije, "know-how" i "show-how" vrlo značajna komponenta razvoja privrede. Korišćenje informacione tehnologije bitno smanjuje troškove proizvodnje, povećava konkurentnst i naravno, profitabilnost poslovnog sistema. Za uštede u energiji i sirovinama se može reći da su relativno male u odnosu na uštede koje se postižu u domenu upravljanja, kontrole, evidencije, računovodstva, nabavke, prodaje, marketinga i drugih poslova. (D.Milanović, M.Misita, 2008)

Sve u svemu, možemo zaključiti da se informacioni sistemi razvijaju velikom brzinom i da od nastnka pa do danas možemo uočiti ogromne razlike u njihovom funkcionisanju i izgledu. Takođe i da se sve više teži kompijuterizaciji i uvođenju informacionih sistema gde je god to moguće radi poboljšanja performansi rada i dobijenih razultata.

7. Literatura

predavanje sa više škole „Primus“, Gradiška www.maturski.org Vojnotehnički glasnik „RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA U INTERNET

OKRUŽENJU KORIŠĆENJEM SOFTVERSKIH KOMPONENTI SA POSEBNIM OSVRTOM NA PRIMENU U VOJNOJ ORGANIZACIJI

predavanja prof.dr. D. Milanović, PPIS, Mašinski fakultet knjiga Dragan D. Milanović, Mirjana Misita, Informacioni sistemi podrške

upravljanju i odlučivanju, Mašinski fakultet, Beograd, 2008 Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace, Seminarski rad „Informacioni

sistemi u bankama”


Documents

Seminarski - Vrste Informacionih Sistema