Сергеј Кара-Мурза: талас буђењазапљуснуће светАли чини ми се да ће он настати тако изненада и све нас повући са собом да нећемоимати кад о томе ни да мислимо

„О себи могу рећи да се трудим да што више читам, бирајући ауторе из три категорије: оне којису осмислили западно друштво што нам се нуди као узор; оне који су схватили и одбацилиевроцентризам и цене разноврсност цивилизација; оне који су доживели тешке кризе и болестидруштва и лично посматрали распад. Из свега што сам до сада прочитао могу извући закључак:интелектуални тим „архитеката” перестројке свесно се послужио преваром колосалнихразмера. Просто ме је запрепастио тај корак људи од науке, то је сасвим нечувена појава”,пише др Сергеј Кара-Мурза у свом чувеном уводу Вјерују, у књизи Опет питања вођама –дубоко инспирисан бременитим временом транзиције у Отаџбини, која је крајем 80-тих ипочетком 90-тих година 20. века хипнотички и сабласно млела руску државу, народ, привреду,науку – највећу земљу, која се простире на два континента.

Др Сергеј Георгиевич Кара-Мурза познати је руски научник, теоретичар, писац, ауторкњигеМанипулација свешћу о савременим токовима у свету и све јачем насртању Запада наРусију. У српској јавности и у свету познат је пре свега по књизи Манипулација свешћу.Она јеотворила ново поглавље у сагледавању узрока таласа глобализма, који је запљуснуочовечанство уништавајући државе, народе, стварајући услове нпр. за перестројку 1987 – фазувеома болну за руски народ у време растакања СССР, затим рушења Берлинског зида 1989. и,као резултат, рушења СССР 1990/91. године. Управо те године у тадашњој великој совјетскојземљи, чији је стуб руски народ, биле су индикативне за нашег уваженог саговорника и његовебројне истомишљенике, који су, како он каже, приметили да се „нешто необично дешава санародом, да људи нису били у стању да пруже отпор, да трезвено размишљају, да доносеправилне одлуке” – речју, били су изманипулисани. А њихове државе до крајњих границаисцрљене, скоро уништене. Повод за разговор, осим Манипулације свешћу, јесте и књигаДемонтажа народа, која ће ускоро бити објављена у Србији. Др Кара-Мурза говори језикомнаучника, стога су му реченице кратке, али је његова мисао широка. Он даје одговоре и нудимогућа решења. Наш саговорник напомиње да је у свет методологије научне мисли и њенесистематске анализе закорачио још давне 1968. године.

Пре општег зла што је захватило човечанство (инструментализоване револуције,економске кризе, наметнути ратови који „креаторима” НСП доносе профит – адругима распад држава, сиромаштво, уништење…) дали сте одговоре зашто и како сето дешава. Шта вас је подстакло да напишете Манипулацију свешћу, али и осталадела која се баве узроцима и анализом савремених светских токова?

— У време Горбачевљеве „перестројке” у СССР, а потом на почетку „реформи”, многе јепренеразила лаковерност огромне већине грађана. Веровало се очигледно неистинитимизјавама и обећањима политичара. А, када би људе упитали како томе можеш да верујеш,одговарали би: „Па он је то јуче лично изјавио на телевизији!” Понеко је чак помишљао да суљуде у великим градовима озрачили некаквим психотропним зрацима. Совјетски људи нисубили спремни да “не верују” телевизији или новинама. И ето, 1996. или 1997. године дошли суми отац и син Кримови. Казали су ми да је постала насушна потреба – књига о манипулацијисвешћу. Обојица су били физичари. Они су отворили малу издавачку фирму и рекли ми да јенеопходна разумљива књига о манипулацији свешћу. Не смеју се наши искрени и лаковерни

људи оставити без неопходног и за њих новог знања. Почео сам тада да сакупљам литературу,да размишљам, да другим очима сагледавам стварност, да гледам телевизију и читам новине –и негде 1999. године саставио сам књигу Манипулација свешћу. Материјала је заиста биломного, није нам требало ремек-дело, него књига за „аналфабетски течај” – „ликбез” (тако су1920-тих година скраћено називани курсеви „ликвидације безграмотности” (неписмености).Темељније књиге почео сам да пишем касније, после пет година. И за то време настале сукњиге, друге, затим треће генерације…

Шта је заправо манипулација свешћу и колико је „стара”? Ко су манипулатори?

— Мислим да је манипулација свешћу, као технологија господарења, настала у енглескимколонијама у Америци, где су се слегли дисиденти и секташи из Европе, и они нису моглиуправљати старим методама – нису имали никаквог ауторитета. Али „занатлијски” начиниманипулације настали су одмах с влашћу, тј. са човеком. У наше време важна је управотехнологија – са својим теоретичарима, конструкторима и техником. Често кажем, када мепитају шта је манипулација, да је манипулација само један чинилац силе наших непријатеља,оружје за непосредни бој. Главни су узроци – у нашој сопственој слабости, а они су многосложенији, њиховом разумевању тек се приближавамо. А теже их је и описати.

Тврдите у књизи Манипулација свешћу да се у сваком чину разарања види некацелина, односно они идеали и интереси којима се руководе рушитељи. Времеперестројке и наука.

— Тачно тако, при томе виде се и узроци и слабости жртава. Непосредно сам посматрао коднас у Русији настајање, оправдавање и остваривање програма за разарање совјетске науке.Наша наука, као јединствена културна и духовна појава, тешко да може да се објасни. То вам јеслично појави Пушкина. И шта се десило: у то време демократска елита код нас посматрала jeту агонију са лоше прикривеним задовољством, као разамажено дете смрт мачета када гаизмрцвари. Без икаквог узвика сажаљења или бола. И данас о томе често размишљам. Тражимнеко објашњење. Понекад ми се учини да се из нашег народа био издојио известан његов деокоји је физиолошки унеколико другачије устројен. Као када би се у политички покретудружили, рецимо, хомосексуалци. Можда они и имају разлога да се љуте на остали деонарода, али би било страшно да тотално преузму власт и покушају да све нас приморају наживот по њиховим начелима.

Како из вашег угла изгледају трагична збивања у Русији од 1905. до 1918. године?

— Дешавања у Русији у поменутом периоду посматрам као збивања у нашој историји која сусудбоносно одредила наш живот у ХХ веку, а умногоме и савремене токове догађаја.

Како коментаришете одлуке које доноси Путин у време када су Русији наметнутесанкције Запада као оправдање за „балкански сценарио” какав, све је очигледније,САД и трабанти спремају и њој? Прилике у вашој земљи подсећају нас на 90-те,почетак српске агоније, када је Србија била окривљена за све балканско зло.

— Како се на то може гледати, мислим да ћемо проћи кроз тешко време. Не верујем да ће сеСАД и Европска унија одлучити на отворен рат са Русијом. То би им било глупо. Али оне имајумогућности да јако измуче и Украјину и Русију, и оне ће се својски потрудити да све темогућности искористе. На њихово понашање наши људи у Русији гледају хладнокрвно, већ сусе доста тога нагледали. Можда ће у нас бити потреса, али сад се још не може рећи којимпутем би пошао тај процес. А на њихове (западњачке, америчке) фобије не треба обраћатимного пажње, ми би требали да лечимо своје државе и друштва, а не да траћимо своју енергију

на полемике с њиховим фразерима и пропагандистима.

Западни медији Путину приписују – оно што чине заправо Обама, Меркелова… Зар тоније очигледан пример манипулације?

— Свако користи оружје које сматра ефикасним и достојним себе. Ми не треба да се спуштамона њихов ниво, западњачки. Ми у Русији морамо сву своју велику енергију усмерити наразговор са нашом омладином. Ту се решава судбина и будућност руског народа.

Може ли Русија да изнађе снаге да се избори са садашњим искушењима? Многианалитичари сматрају да није само Русија у питању него уз њу и цело човечанство, одјаке Русије зависе мир и равнотежа у свету. Да ли се слажете?

— У Русији су грађани и нова поколења омладине већином очврсли, али је недовољноинтелектуалне снаге. Ми тек излазимо из културне кризе, а многи процеси деградације још сенастављају. Али то што су удесиле у Украјини САД и њихови сателити силно је потресло нашуомладину и васпостављање критичког мишљења и воље се убрзало. Жалосно је што ће несрећаударити по мноштву мирољубивих и добрих људи. Да, написао сам у Манипулацији свешћу даће бити тешка борба са манипулаторима и да у тој борби Русији припада посебна улога.Мислим да Русија има довољно снаге. Искушења више не делују, већина Руса осећа да је стањеозбиљно. Вероватно ће нас ови ратови „новог типа“ веома скупо коштати, губици ће битивелики. Али таква је судбина, немамо где да се повлачимо.

Зашто кроз историју Запад тежи да уништи Русију? Шта то говори о Западу, а шта оРусији?

— То нас је задесило, и ми морамо с тим живети. На однос Запада према Русији, о којем виговорите, много је утицао раскол цркава (шизма). Године 1054. римски папа Лав IХ и

константинопољски патријарх Михајло Керуларије бацили су један на другог анатему – дошлоје до формалног раскола. То је веома озбиљна ствар. Потом крсташки походи на Византију ируске земље. Потом Ливонијски рат, у њему је формулисана концепција русофобије: „Руси – тосу варвари на кућном прагу”. И кренуло је. И наши руски цареви, и генерални секретари, исадашњи председници све време трудили су се, колико се могло, да русофобију ублаже. Али, дасе та фобија на разуман начин заустави, није им пошло за руком. Може се живети, али долазидо периодичних наступа агресије – час Наполеон, час Хитлер, па и ово сад…

Какав је ваш коментар на кризу у Украјини којој се не види скори крај? Украјина јеизманипулисана до ужаса братоубилачког рата.

— Такви конфликти као што је овај у Украјини не трају бескрајно. Ова аномалија последица једубоке кризе у земљи, која је привремено изменила свест дела становништва (уз помоћманипуланата са Запада), али ће се та енергија релативно брзо угасити. У људима са„промењеном свешћу” нема позитивног пројекта, већ су такви и Европу заборавили. Наступиоје замор.

Како сагледавате, у светлу ваше књиге Демонтажа народа, стварање украјинскенације?

— Књига Демонтажа народа садржи поглавље 23 – Школско градиво: етнонационалистичкипрограм у Украјини. У свакој републици је после ликвидације СССР искрсао проблем изградњенације. У Украјини је под притиском западних политиколога одабрана технологија етничкогнационализма. Етнонациионализам консолидује народ представом о непријатељу ираспаљеним колективним сећањем на неподношљиву увреду или трауму коју је тај непријатељпричинио народу. Он је окренут ка прошлости. А грађански национализам гради етничност назаједничком пројекту будућности. Он, по правилу, чак мора да води борбу против онихнационалиста који и даље експлоатишу црну представу о „проклетој прошлости“. Програметнонационализма у Украјини, развијен уз учешће западних стручњака, представља великиподухват. Споља гледано, он је успешан и збија Украјинце око њихове државе русофобијом исећањем на глад из 1932. године. Али, иза тог успеха је ћорсокак у који се Украјинци као народувлаче. Исто тако, ни поједини народи Африке који су се у прошлости борили противколонизатора нису одолели искушењу примене етнонационализма и све досад су у ћорсокаку,раздирани трибализмом. Тако је и сада народ Украјине поцепан, и врло је тешко из ове кризеизаћи. Етнонационализам треба надвладавати.

Чему служе вештачке нације и зашто је њима лако манипулисати?

— Обојене револуције су револуције постмодерне. Оне користе збијајући и разарајући ресурсетничности. А револуције индустријске епохе које познајемо збијале су своје присталицерационалним идеалима социјалне правде. Постмодерна је одбацила ту рационалност, јасне ипостојане структуре друштвених противречности; она класу замењује етносом, што омогућавапоставку политичких спектакала пуних емоција, из којих се искључује сам проблем истине ипреовладава ничим ограничена митологија и уобразиља. Етнолози и културолози су пронашлиначине за активирање тих духовних структура. Исполитизована етничност може се створити„од нуле“ у кратком року, заједно са представом о непријатељу којем „пробуђени етнос“ морада се освети или од њега мора да се ослободи. Збијеност која се тако постиже јачег јеинтензитета од социјалних интереса. Притом, мноштво образованих људи може да збациомотач цивилизованости и рационалности и претвори се у архаичну фанатичну гомилу. Стварасе, на кратко време, нови народ – велика група људи са месијанском свешћу, који су уобразилида су спасиоци нације (земље, цивилизације итд.). У њиховој свести као да су избрисанеисторијски уобличене вредности културе властитог друштва и у њих се ставља, попут диска у

рачунар, програм са неким другим вредностима.

Можда бисмо на трагичном примеру Србије, уопште српског народа у целини, моглида сагледамо моћ и тајни циљ манипулатора?

— Како се год окрене, манипулација свешћу само је један од многих инструмената којинепријатељи користе као своје оружје. Мислим да је трагедија Србије и Русије, и српског ируског народа, умногоме била проузрокована тиме што се друштво изменило много брже неготадашњи политички систем и његова културна основа. Настала је криза погледа на свет, па јебило лако изманипулисати и заврбовати елиту и код вас у Србији, својеверемено и у Русији. Даније било Хладног рата, ми бисмо слабости преживели, али нам историја није дала таквуповластицу.

Колико је битно сачувати духовност православних народа, да ли је она, осимвојнотехничке опремљености и спремности, данас најјаче оружје?

— Духовност је једна од главних компоненти снаге једног народа. Али не и једина. Треба иматипоуздано и реално знање и о себи, и о непријатељима, и о слабостима својих људи и њиховекултуре. Ту нисмо сасвим били на нивоу изазова (савремених токова). Али наши народи нису сеникуда дели, изучимо своје слабости и пропусте, поново сјединимо људе правдом изаједничком енергијом и искочимо из јаме у коју смо упали. У томе правцу се крећу ствари,мада ће губитака бити још много.

Да ли је могуће одбранити се од глобалистичког, неки аналитичари кажу, мрежногпохода на свет? Стиче се утисак да је свет деценијама успаван. Зашто је човечанствозабрињавајуће пасивно? Можемо ли, и када, очекивати талас буђења?

— Не знам добре теорије о понашању народа и човечанства у дугим временским интервалима,али је видљиво да је то кретање неравномерно. Ово се добро види по карактеру поколења.Сада, по мом мишљењу, сви ми и хришћански свет смо на линији пада. Дакле, не могу сеочекивати велики пробоји. Али, како је рекао песник, „певају, певају у земљи свети корени, алити прве жетве нећеш видети”. Наш је задатак да очувамо те корене, а потом, и изданке. Таквасу времена… Мора се очекивати талас буђења у свету! Али чини ми се да ће он настати такоизненада и све нас повући са собом да нећемо имати кад о томе ни да мислимо.

Убијени дух речи

— У Ново доба, у новом друштву Запада, природни језик је почео да се замењује вештачким,наменским, ствараним. Језик је постао аналитички; док је раније спајао, речи су ималевишеслојни умножени смисао. Оне су постале рационалне, очишћене од смисла који вучекорене из дубине векова. Изгубиле су светост и вредност. То је представљало расцеп у читавојисторији човечанства. Раније је језик био најсветија од свих вредности. Када је главно средствоманипулације уместо силе постала манипулација свешћу, властодршцима је затребала потпунаслобода говора, односно, претварање речи у безлични инструмент!

Пећински људи ХХ века

— Најснажнију метафору која објашњава улогу ТВ у наше доба, доба видеократије, изнео јеПлатон у IV веку пре нове ере. Он је у седмој књизи свог дела Република дао задивљујућепоетску и богату алегорију. У пећини где не допире светлост, ланцима су приковани људи. Онису ту одавно заробљени, још од детињства. Иза њихових леђа, на узвишењу, гори ватра. Предњима је камени зид на коме, као у луткарском позоришту, шарлатани покрећу фигурицељуди… начињене од дрвета и камена. Покрећу и казују текст, ехо речи изобличено одјекујепећином. Заробљеници, тако приковани да могу гледати само испред себе, виде огромне сенкефигура на зиду пећине. Већ су заборавили како изгледа свет, светлост на слободи и уверени суда те сенке на зиду и тај ехо представљају прави свет ствари и људи. И онда једном од њихнекако успева да се ослободи ланаца и успуже се ка излазу. Дневна светлост га заслепљује,причињава му тешке патње. Затим се он мало-помало навикава и зачуђено гледа у стварнисвет. Телевизија за човека ствара такво позориште добро начињених сенки да се у поређењу сњим управо стварни свет чини као сива сенка, и то још знатно мање истинита од приказа наекрану. И човек који је од детињства прикован за телевизор више не жели да излази у свет, онпотпуно верује управо шарлатанима који манипулишу фигурицама и дугмићима и спреман једа убије пријатеља који га убеђује да изађе на светлост. Како устима јунака филма Паклена

поморанџа рече режисер Стенли Кјубрик, данас „човек боје стварног света признаје за стварнетек пошто их види на екрану”.

Биографија

Проф. др Сергеј Георгијевич Кара-Мурза завршио је хемијски факултет Московског државногуниверзитета „Ломоносов”. Професор је на „Ломоносову” од 1988. године. Објавио је преко 50књига, на десетине чланака о хемији, историји и методологији науке, као и о њеном устројствуи развоју. Био је (на државном нивоу) у самом научном врху, у групи стручњака за припремуматеријала из области организације науке, међунационалних односа од 1986. до 1991. Такође,предавач на Универзитету Сарагосе. Деловао је као главни научни сарадник и руководилацсектора у Аналитичком центру за научну и индустријску политику АН СССР, а потом сарадникРуске академије наука и Министраства Русије за науку од 1990. до 2000. године. Бави сепитањима системске анализе науке кроз призму кризе индустријске цивилизације. Његовенајпознатије књиге, преведене на бројне језике, изазвале су велику пажњу научне,интелектуалне, политичке јавности у Русији и свету. Он је један од малобројних научника чијааналитичка мисао на генијалан начин рашчлањује садашње цивилизацијске токове. Кара-Мурза је научник будућности. Дела: Ишчупати електроде из нашег мозга (1994),Интелектуалци на згаришту Русије (1995, 1997), Опет питања вођама (1998), Историјаруске државе и права (коаутор),Манипулација свешћу (2000), Научна слика света, Идеологијаи њена мајка наука, Грађански рат 1918–1921: поука за 21. век, Изгубљени разум…. Живи иствара у Москви.

Разговарала БИЉАНА ЖИВКОВИЋ

Превели ДРАГОМИР ДАВИДОВИЋ и САВА РОСИЋ

Печат/Српска.ру

http://www.standard.rs/svet/31233-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%98-%D0%BA% D 0 % B 0 % D 1 % 8 0 % D 0 % B 0 - % D 0 % B C % D 1 % 8 3 % D 1 % 8 0 % D 0 % B 7 % D 0 % B 0 -% D 1 % 8 2 % D 0 % B 0 % D 0 % B B % D 0 % B 0 % D 1 % 8 1 -% D 0 % B 1 % D 1 % 8 3 % D 1 % 9 2 % D 0 % B 5 % D 1 % 9 A % D 0 % B 0 -%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D1%99%D1%83%D1%81%D0%BD%D1%83%D1%9B%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82