Sibirski Ariš Seminarski

7/26/2019 Sibirski Ari Seminarski

1/8

Sibirski Ari/lat.Larix sibirica/eng. Siberian Larch/

Poreklo: Rusija - Sibir, AzijaRasprostranjenost: Severna Evropa, Kanada, Severna Amerika

Slika . Prirodno stani!te odre"eni# vrsta Ari!a u svetu: -$. lari%ina &ameri'ki ari!(, )-$.o%%identalis &zapadni ari!(, *-$. de%iduas&evropski ari!(, 4-Larix sibirica&sibirski ari!(, +-

$. gmelinii &azijski ari!(, -$. potanii &kineski ari!(, -$. grit#iana imalajski ari!(, -$.kaemp0eri &japanski(, 1-$. mastersiana, 2-$. l3allii

Slika ). 4zgled

drveta sibirskogari!a

Ari! je listopadni 'etinarroda $ari5, 0amilije Pina%eae.Postoji 2-+ vrsta ari!a u svetu,a neke od nji# jo! nisu priznatekao posebne vrste.

Sibirski Ari! dose6e visinuod )2-7+m, sa stablom prsnogpre'nika od 2-2%m. Kro!njaje konusna dok je mlada, avremenom se !iri. 4zdan%i sudimor0ni sa rastom podeljenimna duga'ke izdanke &2-+2%m

du6ine(, koji nose nekolikopupoljaka i kratke izdanke&du6ine -)mm( sa samo jednimpupoljkom. Razlika izme"uevropskog i sibirskog ari!a lakoje uo'ljiva po paperjastimizdan%ima koje ima sibirski ari!.$i!8e, odnosno igli%e - 'etinja'esu svetlo zelene, )-+%m

duga'ke, a u jesen po6ute iopadnu.


2/8

MAKROSKOPSKA GRAA SIBIRSKOG ARIA

9E$4KA 4 SR;4KA

Slika *. Popre'ni presek drveta sibirskog ari!a

Sibirski ari! je jedri'ava, prstenasto-porozna vrsta. 9oja sr'ikedrveta varira od %rvenkasto-braon do 6uto-braon. dok 9eljika je uska ijasno odvojena, a svojom svetlom bleo-krem nijansom prestavlja kontrastsr'evini. Karakteristika ari!a je velika zastupljenost sr'ike i jasnode slika *, slika 7.

?irina prstena prirasta zavisi od uslova rasta drveta, kao i starostidrveta. @ prirodnom stani!tu !irina prstena prirasta je 2,7 - ),) mm&ik#rov 171, Berletskii 1*)(. Prema drugom izvoru &9oks%#anin 1)(,!irina prstena prirasta varira izme"u > * mm zavisno od uslova rasta istarosti drveta.

Cormiranje sr'evine kod ari!a zapo'inje rano. =eki autori tvrde dazapo'inje ve8 nakon +- godina &Da3er-egelin 1++(, dok drugi tvrde dase sr'evina 0ormira nakon + > )2 godina &Doltesen 1(. =eki poda%i

ukazuju da je sr'evina ve8a !to je drvo starije, oko +2F - F u starostiod +2 godina, a 'ak do +F u starosti preko 2 godina. Bako"e jezapa6eno da je koli'ina sr'evine ve8a !to je drvo br6e raslo, odnosnoimalo povoljnije uslove za rast &Gakkila H inter 1*(.


3/8

Slika 7. Dakroskopski popre'ni presek drveta Slika +. Povr!ina drveta ari!a- radijalni presek

- segment sr'ike

Ari! ima najve8i udeo sr'evine u donjem delu stabla, kojiravnomerno opada prema vr#u stabla - gra


4/8

drveta je nabolji parameter da se objasne razlike u gustini izme"u stabala> !to je starije drvo, ve8a je gustina. Primer: izmerena srednja gustina pristarosti od 2 godina iznosila je 7 kg/m*, a pri starosti od 22 godina -+*1 kg/m*. =a gustinu uti'u i varija%ije u poreklu drveta, !to se mo6e

videti u tabeli ).@BEA=E 4 9@9RE=E

Lrvo sibirskog ari!a pro%entualno mo6e da dosegne visok nivoutezanja, 'ak vi!i u odnosu na mnoge 'etinarske vrste. @ tabeli br. jeprikazano utezanje i bubrenje sibirskog ari!a po tangen%ijalnom iradijalnom anatomskom prav%u, kao i zapreminsko utezanje i bubrenje.Ivi poda%i ukazuju na jedan od problema do koji# dolazi prilikom su!enjaovog drveta, a to su mogu8e de0orma%ije, odnosno promene oblika drvni#

sortimenata.

Babela . @tezanje i bubrenje sibirskog ari!a MFN

BIP$IB=A SISBA

Karakteristika sibirskog ari!a je pove8ana otpornost na vatru i niska

toplotna provodljivost. &Koeficijent toplotne provodljivosti = 0.13(

Prema poda%ima Doskovskog univerziteta otpornost ove drvne vrste navatru je dva puta ve8a nego kod drveta bora.

M!A"IKA SVOJSTVA SIBIRSKOG ARIA

Svojstva mogu varirati u odnosu na uslove rasta, nadmorsku visinu,

zemlji!te, klimatske 0aktore itd. De#ani'ka svojstva se tako"e menjajuzbog uti%aja uski#/!iroki# prstena prirasta na gustinu drveta. Sibirski ari!poseduje vrlo dobra me#ani'ka svojstva, tabela br. ) i *.


5/8

drvo iz zapadng Sibira ) drvo iz isto'nog Sibira

Babela ) . Justina i me#ani'ka svojstva drveta ari!a &9oks#anin 1)O 9orovikov i @golev11(

Babela *. De#ani'ka svojstva sibirskog ari!a, belog bora i smreke

Jra


6/8

Itpornost ari!a na biolo!ki uti%aj je ve8a u odnosu na druge'etinare. @ sr'evini sibirskog ari!a se izme"u ostalog nalazi i ekstraktivnamaterija > arabinogalaktin, 'ija se kon%entra%ija pove8ava sa staro!8udrve8a, a uti'e na otpornost na truljenje. @koliko se izuzme prisustvo

beljike, ovo drvo se smatra vrstom koja ne truli.

PRIM"A SIBIRSKOG ARIA

Slika .@tvr"enje iz 44 veka u akutsku,Rusija

Poznati primer dugotrajnosti

ove vrste: grad ene%ija 'ije segra"evine nalaze na konsrtuk%iji od sibirskog ari!a.

Kori!8enje ari!a u Rusijiima dugu tradi%iju jo! iz Srednjegveka. eliki je broj drveni# ku8a i%rkvi koje su stare vi!e od 22godina. =akon izlaganja

atmos0erilijama boja drvetavremenom prelazi u sive tonove,slika . Sibirski ari! prakti'no netruli i proizvodi napravljeni od ovevrste traju vi!e stotina godina, za!ta je zaslu6an sastav smole.Lugotrajno prisustvo vode 'ini ovodrvo jo! tvr"im.


7/8

@ spoljnoj upotrebu mo6e da se koristi i za izgradnju mostova >spektakularni primeri se nalaze u =ema'koj, 4taliji i drugim zemljama.

Slika .elodrom u okviru sportskogkompleksa

QTUVWXYZ, Doskva

Slika .Primer 0asadne obloge od sibirskog ari!aPRI9$ED4 @ PRERAL4

elika gustina materijala &neop#odno redovno o!trenje alata( Kori!8enje eksera dovodi do pukotina &preporu'uje se !ra[jenje( isok sadr6aj smole ote6ava rezanje drveta Ite6ano su!enje i de0orma%ije do koji# dolazi prilikom su!enja

drveta Razlika u gustini ranog i kasnog drveta Lostupnost sibirskog ari!a \ena

Su!enje sibirskog ari!a uzima mnogo vi!e vremena nego su!enje

borovine sli'ni# dimenzija &Barvainen 111(. Kako bi se redukovalo vremepotrebne su vi!e temperature nego za su!enje bora.

Postoje kontradiktorni rezultati koji se ti'u pu%anja sibirskog ari!atokom su!enja. Prema ruskim izvorima pu%anje je najozbiljniji problemtokom su!enja, ali


8/8

Pojava usukanosti 6i%e kod ari!a predstavlja veliki problem kodpro%esa su!enja drveta i prerade drveta. Rezanu gra"u 'ini sklonomuvrtanju pri su!enju i mo6e dovesti do kidanja povr!ine pri pro%esuma!inske obrade.

@prkos velikim zali#ama, tj. povr!inom pod !umama i odli'nimme#ani'kim svojstvima, se'a ari!a nije prelazila +F od ukupne se'e iindustrijske upotrebe drveta u Rusiji. Razlozi za ograni'enu upotrebusibirskog ari!a su te!ko8e do koji# dolazi pri preradi ovog drveta,prouzrokovane spe%i

Documents

Sibirski Ariš Seminarski