Uvod

Poslednju etapu baroka u muzici, obeleila je delatnost trojice kompozitora. Roeni iste, 1685. godine, Johan Sebastijan Bah (Johan Sebastian Bach), Georg Fridrih Hendl (Georg Fridrih Hendel) i uzepe Domeniko Skarlati (Giuseppe Domenico Scarlatti), uveli su novo poglavlje u nainu izraavanja muzike misli kroz forme u kojima su pisali svoja dela. Biografija Dokumenti koji opisuju privatni ivot ovog kompozitora su malobrojni. Moemo samo da nagaamo kakva je bila njegova linost, ta je voleo i da li je istina da se kockao. Njegova dela postala su poznata tek poetkom XX veka, kada ih je Vanda Landovska (Wanda Landowska), poznata embalistkinja, prvi put izvodila na svojim koncertima. Tada se javlja interesovanje za ovog kompozitora i mnogi muzikolozi poinju istrauju njegov opus. Najobimniju monografiju ovog kompozitora nainio je Ralf Kirkpatrik (Ralph Kirkpatric) 1983. godine. Umetnost Domenika Skarlatija je vrlo originalna i slobodna. Pisao je dela pomou kojih je svaki izvoa mogao da usavri svoju tehniku sviranja na instrumentu sa dirkama. Njegova biografija posmatra se hronoloki od prve slube u rodnom gradu, sve do smrti u Madridu u paniji, 23. jula 1757. godine. Domeniko Skarlati roen je 26. oktobra 1685. godine u Napulju, kao esto od desetoro dece u porodici. Njegov otac, Alesandro Skarlati (Alessandro Scarlatti) kompozitor, utemeljiva opere u Napulju, dao mu je osnovno muziko znanje. Pretpostavlja se da je dalje muziko obrazovanje dobio od Franeska Gasparinija (Francesco Gasparini), Gaetana Greka (Gaetano Greco) i Bernarda Paskuinija (Bernardo Pasquini). Smatra se da nije pohaao konzervatorijum, zato to ni u jednom univerzitetskom spisku nije sauvano njegovo ime. Prva sluba Domenika Skarlatija poinje 13. septembra 1701. godine. Radio je kao orgulja i kompozitor kraljevske kapele u Napulju. Otac, Alesandro Skarlati, istaknuti napuljski operski kompozitor, je veoma uticao na svog sina Domenika, te ga je sledee godine poveo na etvoromeseno putovanje u Firencu. Domeniko se sa ovog putovanja vratio sam u Napulj i poeo da pie dve opere za napuljsko pozorite. Shvatajui koliki je Domenikov talenat, 1

Alesandro vri pritisak na svog sina tako to ga podstie da esto putuje. Iz ovog perioda je sauvano pismo Alesandra Skarlatija upueno Ferdinandu de Mediiju. U ovom pismu, Alesandro hvali Domenika kao talentovanog kompozitora koji mora da nastavi da razvija svoj talenat, ali mu je to onemogueno u gradu u kome ivi, te mora da putuje u druge italijanske gradove.1 Po odlasku u Veneciju, Domeniko je imao priliku da se upozna sa Marelom (B. Marcello) i Hendlom, sa kojima se kasnije veoma sprijateljio. Godine 1709. Domeniko Skarlati zapoinje slubu kod poljske kraljice Marije Kazimire, ija je rezidencija bila smetena u Rimu. Kraljica Marija Kazimira je dobila dozvolu od Pape da se u njenom domu izvode pristojne komedije, i u te svrhe, Skarlati je bio zaduen da komponuje: kantatu, oratorijum i est opera. Skarlatijeva sluba kod kraljice Marije Kazimire zavrila se 1714. godine, kada je kraljica napustila Rim. Poetkom XVIII veka, kardinal Pijetro Otoboni (Pietro Ottoboni), zatitnik i mecena nekoliko kompozitora, eleo je da osnuje mesto gde e se okupljati muziari. Accademie poeticomusicali bili su resitali koje je ovaj kardinal organizovao jednom nedeljno. Na ovakvim skupovima Skarlati je upoznao uzepea Korelija (Giuseppe Corelli) i Tomasa Rozengrejva (Thomas Roseingrave). Na jednom od takvih manifestacija, kardinal Otoboni je napravio takmienje u kojem su Hendl i Skarlati odmeravali svoje tehnike sposobnosti na embalu i orguljama. U sviranju embala, obojica kompozitora bili su podjednako dobri, dok je na orguljama Skarlati dao prednost Hendlu rekavi da nije mogao da zamisli da takvo tehniko umee uopte postoji. Za vreme boravka u Rimu, Skarlati je radio kao kapelmajstor u bazilici ulija i u bazilici Sv. Petra, od 1715. godine. U ovom periodu nastala su mnoga duhovna dela za potrebe bogosluenja. Skarlati nije zainteresovan za mesto kapelmajstora, stoga 1717. godine putuje u London, gde nekoliko godina radi kao embalista italijanske operske trupe. Godine 1719. otiao je u Portugal gde je postao kapelmajstor lisabonske kapele. Zapisa o ovom periodu njegovog ivota ima vrlo malo, zato to su svi dokumenti uniteni u zemljotresu koji se dogodio 1. novembra 1755. godine. Posle 1729. godine, Skarlati vie nije naputao1

THE NEW GROVE DICTIONARY OF MUSIC AND MUSICIANS, vol.16. str. 568, pismo Alesandra Skarlatija.

2

Iberijsko poluostrvo.2 Skarlatijeve obaveze na dvoru u Lisabonu bile su viestruke. Bio je muziki pedagog, odnosno, uio je decu kralja Dona V da sviraju klavir.3 U ovom periodu, nastaju njegova najznaajnija dela sonate. Kada se Marija Barbara, kerka kralja Dona V, udala za panskog prestolonaslednika princa Ferdinanda 1728. godine, povela je Skarlatija kao dvorskog uitelja i kompozitora. Narednih 28 godina tj. do svoje smrti, Skarlati je iveo pod pokroviteljstvom panskog dvora. Skarlatijeva najznaajnija dela, sonate predstavljaju dela koja pojedinano ispunjavaju odreene tehnike zahteve. Ukupno je napisao 550 sonata.4 Prema reima Josipa Andreisa, Skarlatijeve sonate su: ,,Strogo osobne, one su i odbljesak mentaliteta rokokoa; u njima ivi sjaj i draest, humor i prponost, vedrina i lakoa, virtuozitet i dekorativnost galantne sredine.''5 Ova dela se zasnivaju na elementima kasnog baroknog stila (sadre umerenu polifoniju, ritmove igara iz svite ili narodnih napeva) i raspevanosti galantnog tj. rokoko stila. Skarlati je sonate pisano za izvoenje na embalu i nazvao ih je Essercizi per gravicembalo. To su jednostavane komozicije, iji se dvodelni oblik zasniva na formi igara iz barokne svite. Prvi deo Skarlatijevog sonatnog oblika sadri I temu u osnovnom i II temu u dominantom ili paralelnom tonalitetu. Izmeu tema moe biti krai modulatorni prelaz. Posle II teme moe da se pojavi kratak zavrni odsek koji potvruje kadencu tonaliteta II teme. Ukoliko su prelaz i zavrni odsek jasno izraeni, moe se rei da je prvi deo zaetak ekspozicije klasinog sonatnog oblika. U drugom delu se obrauje motivski materijal I teme u dominantnom ili paralelnom tonalitetu (u zavisnosti u kojoj je II tema modulirala), eventualno sa modulacijama u bliske tonalitete. Posle ovakvog izlaganja I teme, ponovo se izlae II tema, ovaj put u osnovnom obliku. Sonate ovog kompozitora predstavljaju zaetke klasine sonatne forme. Skarlati je doveo do vrhunca tehniku embalistike prakse, ali u nekim sonatama, embalo nije moglo da zadovolji kompozitorove zahteve, te je Skarlati morao da upotrebi drugi

2

Godine 1724. Skarlati se vraa u Rim gde upoznaje Joakima Kvanca (Joakim Quantz) i uvenog kastrata Karla Broija (Carlo Broschi) tj. Farinelija. Godinu dana posle odlazi u rodni Napulj zbog smrti oca. eni se u Rimu 1728. godine 16-godinjom Mariom Katarinom entili (Maria Caterina Gentili) sa kojom je imao petoro dece. 3 Kerka Dona V se zvala Infante Marija Barbara, a sin Don Antonio. 4 Celokupno izdanje koje je objavio A. Longo sadri 550 sonata objavljenih u 11 zbirki Josip Andreis, Povjest glazbe. 5 (isto)

3

instrument sa dirkama.6 Virtuoznost ovih kompozicija temelji se na: lestvinim prelazima, razlomljenim akordima-arpeima koji se izvode u jednoj ili u obe ruke, upotrebi terci, seksti ili oktava i ponovljanjem tonova. Svi ovi elementi znaajni su zbog usavravanja tehnike sviranja na embalu, ali se time ne naruava lepota i elegancija melodinosti kompozicija. Ukraavanje tonova se upotrebljava u manjoj meri nego kod francuske embalistike kole. Zbog naina proizvodnje tona na embalu, tempo ovih sonata je bio veoma brz, stoga se, za Skarlatijev sonatni oblik, u literaturi esto moe pronai izraz sonatni allegro. Zakljuak Uloga Domenika Skarlatija u istoriji muzike poetkom XVIII veka bila je veoma znaajna. Bio je veoma inovativan kompozitor koji je teio ka stvaranju novog izraza. Zbog svog napolitanskog porekla, Skarlati je vezan za svetovne i koncertantne tradicije italijanskog instrumentalizma, koje prenosi na Iberijsko poluostrvo. Tamo postavlja internacionalni pravac razvoja italijanske klavirske muzike, te postaje uzor pijanistikog modernizma.7 Domeniko Skarlati je bio spona izmeu starog i novog, baroka i rokokoa. Njegova originalnost se ispoljava umetanjem starih baroknih elemenata u nove muzike misli galantnog stila.

6

Kako navodi R. Kirkpatirk, Skarlati je u Madridu upoznao nove tipove klavira, koji su zasnovani na Kristoforijevom pronalasku klavira kao instrumenta sa dirkama i batiima. 7 Dr Dragoljub Katunac: Skarlatijeva sonata, Beograd, Savremena administracija, 1990, str. 3.

4

Periodizacija Skarlatijevog stvaralatva8

Periodi

Delatnost

Dela

Dodatno

Napuljski (1701-1709)

Kapelamajstor *9 kraljevske kapele. Kompozitor pozorinih komada. Kapelmajstor na dvoru poljske kraljice Kazimire. Kapelmajstor u bazilikama: ulija i Sv. Petra. Kapelmajstor lisabonske kapele. Muziki pedagog, dvorski komopozitor.

Rimski (1709-1719)

panski (1719-1757)

Putovanja u Veneciju, Firencu i Rim. Poslunost i oeva odluka bili su na prvom mestu. Kantata, oratorijum i 6 Takmienje sa Hendlom opera. u organizaciji kardinala Duhovna dela u svrsi Otobonija. bogosluenja. Putovanje u London 1717. godine sa italijanskom operskom trupom. Sonate Vraa se na kratko u Rim, upoznaje istaknute kastrate. eni se u Rimu. Po povratku sa putovanja upoznaje nove tipove klavira.

89

Periodizacija preuzeta iz: THE NEW GROVE DICTIONARY OF MUSIC AND MUSICIANS, volume 16. nedovoljno zapisa o njegovom ranom stvaralatvu

5

Literatura (izbor) . ANDREIS, Josip: Historija muzike, Zagreb, kolska knjiga, 1966. KATUNAC, Dragoljub: Scarlattieva sonata, Beograd, Savremena administracija, 1990. KOVAEVI,Kreimir: Muzika enciklopedija, Zagreb, Jugoslovensko leksikoloki zavod, 1977. SKOVRAN, Duan i PERII, Vlastimir: Nauka o muzikim oblicima, Beograd, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1991. THE NEW GROVE DICTIONARY OF MUSIC AND MUSICIANS, volume 16.

6