1

2

Hartije Od Vrednosti

1. Pojam Hartija Od Vrednosti

Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da

će ispuniti obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu .

Hartije od vrednosti nemaju neku posebnu vrednost. Ali, kako se pravo na

koje se odnosi izdata hartija od vrednosti ne može vršiti ni prenositi bez te hartije, ona

u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to pravo. Otuda i naziv "hartije od

vrednosti".

Svaka hartija od vrednosti, da bi stekla to svojstvo, mora da ispuni 3 uslova:

• da je u pisanoj formi,

• da je u toj ispravi naznačeno imovinsko pravo,

• da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa

postojanjem hartija od vrednosti.

Ako su ispunjeni ovi uslovi, onda se radi o definisanoj hartiji od vrednosti,

koja sadrži 5 osnovnih elemenata:

• oznaka (obeležje) vrste hartije od vrednosti,

• naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti,

• tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti,

• mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti,

• potpis izdavaoca hartije od vrednosti.

Osim ovih osnovnih, mogu se definisati i drugi elementi hartija od vrednosti.

Ako uzmemo kao kriterijum prenos, onda postoje 3 vrste ovih hartija:

• hartije od vrednosti na ime,

• hartije od vrednosti po naredbi,

• hartije od vrednosti na donosioca.

Ako uzmemo kao kriterijum prirodu prava, onda možemo govoriti o 3 vrste

hartija od vrednosti:

• stvarno pravne hartije od vrednosti,

• obligaciono pravne hartije od vrednosti,

• hartije od vrednosti sa pravom učešća.

3

2. Osobine Hartija Od Vrednosti

Sve hartije od vrednosti imaju sledeće zajedničke osobine:

• to su pismene isprave,

• odnose se na neko imovinsko pravo,

• pravo na koje se odnosi hartija u tesnoj je vezi sa hartijom,

• hartije su prenosive i prezentacione isprave,

• obaveze koje su upisane na hartijama su tražljive.

1) Formalnost hartija od vrednost. Načelo formalnosti ogleda se u tome što za

određene elemente, odnosno pravne radnje zakon propisuje tačno mesto i

formu njihovog unošenja u pismenu ispravu (blanko indosament može se

nalaziti samo na poleđini menice).

2) Imovinsko pravo. Hartije od vrednosti se odnose na neko pravo

imovinskopravne prirode-obligaciono ili stvarno. One se mogu odnositi I na

neko drugo pravo (pravo upravljanja i odlučivanja akcionarskim društvom

od strane imaoca akcije), ali se pri tom moraju odnositi i na imovinsko

pravo. U suprotnom, neće se smatrati hartijama od vrednosti.

3) Inkorporacija. Pravo na koje se odnosi hartija u tesnoj je vezi sa hartijom. Ono

se ne može ni prenositi ni ostvarivati bez hartije od vrednosti koja na

simboličan način predstavlja to pravo. Zato se kaže da je pravo

"inkorporisano" u hartiji od vrednosti. Načelo inkorporacije je naročito

izraženo kod hartija od vrednosti na donosioca: ako imalac izgubi hartiju, on

je izgubio i pravo na koje se odnosi hartija. Kod hartija po naredbi, načelo

inkorporacije je ublaženo mogućnošću da se izgubljene, ukradene ili

uništene hartije u sudskom postupku oglase za nevažeće (amortizacija

hartija od vrednosti). Rešenje suda zamenjuje hartiju od vrednosti, tako da

pravo na koje se odnosi hartija neće biti izgubljeno.

4) Prezentacija. Pošto je pravo na koje se odnosi hartija "inkorporisano" u hartiji,

to pravo može da vrši samo ono lice koje je u mogučnosti da hartiju podnese

njenom izdavaocu ili drugom dužniku. Zato se kaže da su hartije od

vrednosti "prezentacione isprave".

5) Tražljivost obaveza. Obaveze koje su upisane u hartijama od vrednosti su

"tražljive", s obzirom da obaveza dužnika nastupa tek kada mu hartija bude

prezentirana. Poverilac treba da zatraži od dužnika da izvrši svoju obavezu

iz hartije. Dužnik će pasti u docnju tek ako mu poverilac prezentira hartiju o

dospelosti, a on ne izvrši svoju obavezu.

6) Negocijabilnost. Hartije od vrednosti su negocijabilne (prenosive). Zbog

prenosivosti hartija od vrednosti, u njima može da bude inkorporisano samo

takvo imovinsko pravo koje je prenosivo. Isprave koje sadrže imovinska i

lična prava koja nisu prenosiva (diploma, rešenje o nasleđivanju) ne mogu

se smatrati hartijama od vrednosti.

4

3. Uloga I Značaj Hartija Od Vrednosti

Uloga hartija od vrednosti može da bude višestruka:

1) Mogu se koristiti kao sredstvo robnog prometa. U tu svrhu koriste se -

skladišnica, teretnica, prenosivi tovarni list i drugo. Njihovim

prenosom vrši se promet robe koja je u tim hartijama označena.

2) Mogu se koristiti kao sredstvo plaćanja, umesto gotovog noca – ček.

3) Mogu da se koriste kao kreditno sredstvo –menica, obveznica,

blagajnički zapis, komercijalni zapis, certifikat.

4) Mogu da se koriste kao sredstvo obezbeđenja potraživanja –menica,

založnica kao deo skladišnice.

5) Mogu da se koriste kao sredstvo za prikupljanje slobodnih novčanih

sredstava –obveznice, akcije.

6) Mogu da se koriste kao sredstvo za ostvarenje prava učešća u

upravljanju preduzećem –akcije.

Upotrebom hartija od vrednosti obezbeđuje se pravna i poslovna sigurnost u

robnom i novčanom prometu, i to kako za poverioca tako i za dužnika. Položaj

poverioca postaje povoljniji iz nekoliko razloga:

• Hartije od vrednosti predstavljaju čvrst dokaz o postojanju prava koje

je naznačeno na toj hartiji.

• Hartije od vrednosti omogućavaju poveriocu da se lakše legitimiše kao

lice koje ima pravo da zahteva od dužnika ispunjenje određene

obaveze. Posedovanje hartije stvara pretpostavku zakonitog i savesnog

imaoca prava. U slučaju sumnje, dužnik mora da dokazuje da imalac

hartije nema pravo da zahteva izvršenje obaveze iz hartije.

• Poverilac ne mora da dokazuje osnov svog potraživanja. Osnov

njegovog prava je sama hartija.

• Hartija od vrednosti omogućava da na lak način raspolaže sa svojim

pravom.

• Hartije pružaju sigurnost poveriocu s obzirom da dužnik može izvršiti

obavezu iz hartije tek kada mu bude prezentirana hartija.

• Za ispunjenje potraživanja poveriocu, pored glavnog dužnika,

odgovaraju i regresni dužnici.

• Mogućnost dužnika da se brani isticanjem prigovora je znatno

smanjena. Menični dužnik može da ističe samo prigovore koji

prozilaze iz ličnog odnosa sa meničnim poveriocem.

• Poverilac koji je zakoniti imalac hartije od vrednosti lakše ostvaruje

svoja prava nego poverilac koji ne poseduje hartiju od vrednosti.

.

5

4. Vrste Hartija Od Vrednosti

Sve hartije se mogu razvrstati prema različitim kriterijumima.

1) Hartije prema načinu određenja imaoca prava:

•••• Hartije na ime. Ime korisnika je označeno u ispravi. Hartije od

vrednosti po naredbi unošenjem "rekta klauzule" (ne po naredbi),

pored imena korisnika pretvaraju se voljom izdavaoca u hartije na ime.

Hartije na ime nazivaju se još i "rekta hartije" (latinski "rectus" znači

prav, neposredan, direktan). Time se želi reći da izdavalac preuzima

direktnu obavezu prema licu označenom u hartiji na ime.

•••• Hartije po naredbi. Ime korisnika je upisano u hartiji, s tim što on ima

mogućnost da svojom naredbom odredi neko drugo lice kao korisnika

hartije.

•••• Hartije na donosioca. Ime korisnika nije označeno u hartiji. Izdavalac

će izvršiti obavezu iz hartije bilo kom licu koje mu prezentira hartiju o

dospelosti. Hartije od vrednosti na donosioca najčešće dobijaju ovo

svojstvo unošenjem u nju posebne klauzule: "na donosioca","plativo

donosiocu". U određenim slučajevima po samom zakonu hartija na

donosioca ima to svojstvo, kao što je slučaj sa čekom na kojem nije

naznačeno ime remitenta.

•••• Alternativne hartije. Ime korisnika je naznačeno u hartiji, s tim što je

dopuštena mogućnost da dužnik izvrši svoju obavezu i nekom drugom

licu koje mu prezentira o doselosti hartiju. Ove hartije se prepoznaju

po klauzuli "platite I.I. ili donosiocu".

2) Prema prirodi inkorporisanog prava:

• Stvarnopravne (odnose se na određenu stvar – skladišnica, konosman,

prenosivi tovarni list).

• Obligacionopravne (odnose se na neko plaćanje – menica, ček).

3) Hartije prema odnosu sa osnovnim poslom:

• Klauzulna hartija od vrednosti. Hartije se izdaju u vezi sa nekim

osnovnim poslom koji im prethodi, pri čemu se kod nekih hartija taj

osnovni posao iz same hartije vidi, dok se kod drugih ne vidi. Ako se

osnovni posao radi koga je hartija izdata vidi iz same isprave onda je

reč o klauzulnoj hartiji od vrednosti (konosman, skladišnica).

• Apstraktna hartija od vrednosti. Ako se iz hartije ne vidi osnovni

posao radi koga je izdata (menica).

6

4) Prema načinu nastanka prava:

• Konstitutivne. Ako je pravo na koje se odnosi hartija nastalo tek

izdavanjem hartije to su konstitutivne hartije (menica).

• Nekonstitutivne . Ako je u hartiji sadržano pravo koje je postojalo i

pre izdavanja hartije radi se o nekonstitutivnim hartijama.

5) Prema karakteru potraživanja:

• Novčane hartije. Hartije koje se odnose na neko novčano potraživanje.

• Robne hartije. Odnose se na potraživanje u robi (konosman,

skladišnica).

6) Hartije prema roku dospelosti potraživanja:

• Kratkoročne hartije. Hartije čiji je rok dospeća kraći od godinu dana.

• Dugoročne hartije. Ako je rok dospeća duži od godinu dana od dana

izdanja.

7

5. Definicija Akcije

Akcije (share) su po svom karakteru vlasničke hartije od vrednosti i njih

mogu emitovati (izdavati) pravna lica koja su organizovana kao akcionarska društva.

Akcije (deonice) predstavljaju hartije od vrednosti kojima se potvrđuje da je njihov

imalac uneo odgovarajući ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog (deoničkog)

društva, kao i da ima određena prava u tom društvu. Akcije (deonice) su vlasnički

finansijski instrumenti čijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasništva nad

kapitalom (preduzeća). Ako ukupan kapital, uložen kod emitenata akcionarskog

preduzeća, posmatramo kao akcijski kapital onda se jedan njegov deo može

posmatrati kao deonički kapital. Otuda u praksi i literaturi često susrećemo pojam

akcija ili deonica.

Akcija omogućava ostvarivanje trajnog kapitala u imovini akcionarskog

društva. Akcija omogućava pravo na deo dobiti (dividendu) iz poslovnih rezultata

akcionarskog društva, i ostvaruje druga prava, u zavinosti od vrste akcija koje ima u

svom portfelju (posedu).

Određeni oblik akcije omogućava odnosno, daje pravo na upravljanje

akcionarskim preduzećem. Izdavanjem akcija akcionarsko preduzeće prikuplja

dodatni kapital i vrši preraspodelu vlasništva.

6. Rodovi (Klase) Akcija

Akcionarsko društvo može izdati različite vsrte i rodove (klase) akcija.

Zavisno od polaznog kriterijuma akcije se mogu podeliti u nekoliko grupa, za koje

važe donekle različita pravila.

1) Prema nosiocu prava na akcije, postoje 2 vrste:

a) Akcije na ime,

b) Akcije na odnosioca.

Vlasnik akcije na ime mora biti uveden u knjigu akcionarskog

društva. Prenos prava vlasništva vrši se indosiranjem. U akciji na ime,

naznačen je naziv korisnika – dok kod akcije na donosioca stoji oznaka „na

donosioca“. To znači da je vlasnik akcije onaj kod koga se akcija nalazi.

Ova vrsta akcije najčešće se emituje zbog lake pokretljivosti, odnosno

prenosa prostom predajom iz ruke u ruku.

Akcije na donosioca nije potrebno da se unose u knjigu akcija, kao ni

evidentiranje o prenosu. Pri isplati dividende kod akcija na donosioca mora

se zajedno sa zahtevom za isplatu da podnese i kupon za dividendu.

8

2) Prema pravu koje proističe iz akcije, postoje 2 vrste:

a) Obične ili redovne akcije,

b) Prioritetne ili povlašćene akcije.

Obično se emituju OBIČNE AKCIJE (COMMON STOCK), koje nose

uobičajena akcionarska prava, kao: pravo na upravljanje i pravo na

dividendu. Obične akcije se među sobom mogu razlikovati. Tako imamo

akcije klase "A" koje nemaju glasačko pravo, ali imaju prednost u isplati

dividende, a zatim akcije klase "B", suprotno tome.

Akcije klase "B" su osnivačke akcije. Za akcije klase "A" obično su

zainteresovani mali akcionari koji nisu zainteresovani za upravljanje

akcionarskim društvom.

Obične akcije obezbeđuju učešće u dobiti preduzeća, pošto se izmire

sve obaveze koje su prioritetne. U slučaju likvidacije preduzeća, vlasnici

ovih akcija ostvaruju pravo na naknadu nakon izmirenja obaveza koje su

prioritetne.

Prednosti koje donose obične akcije za korporaciju su:

• Obične akcije nemaju fiksiran rok dospeća i nikada se ne

otplaćuju. Osim toga, obične akcije ne obavezuju preduzeće da

vrši fiksne isplate akcionarima, a ako preduzeće ostvaruje

prihod, može isplatiti dividende na obične akcije, ukoliko nema

veće potrebe za tim prihodom.

• Prodajom običnih akcija, povećava se kreditna sposobnost

preduzeća. Ako to preduzeće ima izvesnu i dobru perspektivu

onda se ove obične akcije mogu prodati pod povoljnijim

uslovima nego što se može kredit plasirati, jer donose veći

prihod i predstavljaju dobru odbranu od moguće inflacije.

• Kada je preduzeće u lošoj situaciji, obične akcije obezbeđuju

kapacitet rezerve koji dozvoljava pozajmicu.

Međutim, pribavljanje kapitala putem emisije običnih akcija, ima i određene

nedostatke:

• Emisija i prodaja običnih akcija, proširuje pravo glasa novim

akcionarima.

• Emisija i prodaja običnih akcija, proširuje i pravo kontrole na

nove akcionare.

• Novi vlasnici običnih akcija, učestvuju u prihodu preduzeća, a to

znači zahvatanje značajnog dela ostvarenog prihoda.

• Troškovi oko distribucije i garancija običnih akcija su viši od

kredita ili drugih vrsta akcija.

9

PRIORITETNE (PREFERENCIJALNE) AKCIJE (preferred stock,

preference share) su kao i obične akcije vlasničke hartije od vrednosti koje

kombinuju karakteristike običnih akcija i obveznica. Ova hartija je

vlasničko pravo a ne obveznica, pa je rizičnija od obveznica. Od običnih

akcija se razlikuje po nekim bitnim obeležjima.

Kao prvo, prioritetne akcije nose fiksnu dividendu, za razliku od

običnih akcija čija se dividenda ne zna unapred. S obzirom da je iznos

dividende unapred određen, prioritetne akcije se svrstavaju među hartije od

vrednosti sa fiksnim prinosom u koje spadaju i obveznice. Dividenda

prioritetnih akcija obično se iskazuje kao procenat od nominalne vrednosti,

tako da cena akcija, kao i cene obveznica, rastu kada opadaju kamate, i

obrnuto.

Prioritetne akcije daju neke prednosti svojim vlasnicima u odnosu na

vlasnika običnih akcija zbog čega su i označene kao povlašćene. Vlasnicima

prioritetnih akcija dividende se isplaćuju pre nego što se isplati dividenda

vlasnicima običnih akcija. Takođe i u slučaju bankrota kompanije, vlasnici

prioritetnih akcija potražuju svoj ulog pre običnih akcionara. Međutim, s

obzirom da se radi o vlasnicima, prioritetni akcionari mogu očekivati

povraćaj uloga, tek pošto se prethodno namire vlasnici obveznica.

Prema specifičnim pogodnostima koje nude investitorima ili emitentu,

moguće je identifikovati 4 vrste prioritetnih akcija:

1) Prve od njih su opozive (callable) prioritetne akcije. Njihova

osnovna karakteristika jeste da ih emitent može povući, po unapred

utvrđenoj ceni, kada to poželi. Korporacija ima motiv da izda

akcije sa ovakvom opcijom ukoliko je trenutno prinuđena da

2) Zamenljive (convertible) prioritetne akcije daju pravo vlasniku da

ih zameni, kada to želi, za unapred utvrđen broj običnih akcija.

Kada je, na primer, odnos zamene jedan prema četiri, to znači da se

jedna konvertabilna prioritetna akcija može zameniti sa četiri obične

akcije. Korporacija ima interes da emituje ovu vrstu akcija kada

očekuje da će vrednost običnih akcija rasti.

3) Kumulativne prioritetne akcije garantuju vlasnicima da će im biti

isplaćene sve dividende (kako one sadašnje tako i one zaostale), pre

nego što počne da se isplaćuje dividenda vlasnicima običnih akcija.

Ako se propusti dividenda, ona se akumulira. Obične dividende ne

mogu se isplatiti pre nego što se izmire zaostale obaveze.

4) Participativne prioritetne akcije daju pravo vlasniku da, pored

unapred određene dividende, može da ostvari i ekstra dividendu,

ukoliko kompanija postigne određeni cilj u pogledu nivoa prometa,

prihoda, profita itd. Na ovaj način, vlasnici prioritetnih akcija u

većoj meri dele rizik sa običnim akcionarima, a taj dodatni rizik se

kompenzira mogućnošću ekstra zarade.

10

Povlašćene ili prioritetne akcije imaju povlašćeni položaj u odnosu

na obične akcije, i kao takve, vrlo su česte u praksi. Povlašćena ili

prioritetna prava, ispoljavaju se u sledećem:

• pravo prvenstva naplate dividende. Dividenda je unapred

garantovana u određenom procentu,

• pravo na više glasova u skupštini akcionara,

• pravo prvenstva u kupovini akcija iz nove emisije,

• pravo prvenstva naplate akcija, u slučaju likvidacije ili stečaja.

U takvim slučajevima, prvo se isplaćuju obveznice, zatim

povlašćene akcije, a na kraju obične akcije.

Saglasno zakonskim propisima akcije, kao i druge hartije od

vrednosti, ne mogu se smatrati punovažnim ukoliko nisu u skladu sa

zakonom i ukoliko ne sadrže bitne elemente koji opredeljuju njena svojstva.

Zbog toga što je za akcije neophodno ispunjenje zakonom propisanih

elemenata, one se svrstavaju u grupu hartija od vrednosti koje su strogo

formalne pismene izjave. Otuda izdavanje akcija bez bilo kog bitnog

sastojka, koji je zakonodavac propisao, ne može proizvoditi pravno dejstvo.

Ovaj se princip odnosi i na sve hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji,

gde spadaju i akcije.

3) Osnivačke akcije i akije sledećih emisija. Podela je izvršena prema

redosledu izdavanja. Akcije koje se izdaju da bi se obezbedila osnovna

glavnica potrebna za osnivanje akcionarskog društva nazivaju se osnivačkim

akcijama ili akcijama prve emisije. Akcije sledećih emisija jesu akcije

kojima se obezbeđuju dodatna sredstva za poslovanje društva i povećanje

osnovne glavnice društva. Imalac osnivačke akcije, za razliku od imaoca

akcije sledećih emisija, može imati i neka posebna prava, kao što su pravo

prvenstva upisa akcija novih emisija, pravo imenovanja prvih članova

uprave, pravo na prioritetne akcije.

4) Akcije sa nominalnom vrednošću i bez nominalne vrednosti. Normalno

je da deo ukupnog akcionarskog kapitala akcija glai na određenu nominalu.

Međutim, obzirom na to da se vrednost akcije stalno menja, odnosno da

akcionarski kapital nije stalna i nepromenljiva vrednost, često se smatra da

akcija može biti i bez nominalne vrednosti, međutim, to je redak slučaj.

5) Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende. Isplatu dividendi po ovoj vrsti akcija garantuje neka banka ali druga firma,

ali nikada akcionarsko društvo koje je emitovalo akciju. To je čest slučaj

kada akciju emituje neka od filijala velike firme, dok cela korporacija ili

akcionarsko društvo garantuje dividende svoje filijale.Akcije koje nemaju

takvu garanciju su akcije bez garantovane dividende.

11

6) Akcije sa pravom na veći broj glasova, akcije sa kumulativnim pravom

glasa, akcije sa ograničenim pravom glasa i akcije bez prava glasa. Akcionarsko društvo redovno polazi od stava da svaka akcija daje jedno

pravo glasa. To pravo omogućava da akcionari učestvuju u upravljanju

akcionarskim društvom proporcionalno visini svoga uloga, odnosno učešću

u akcionarskom kapitalu firme.

7) Konvertibilne akcije. Konvertibilne akcije su takve koje mogu biti

zamenjene, prema želji vlasnika, po unapred utvrđenim uslovima, u druge

(često obične) akcije. Pravo na konverziju je privilegija koju akcionarsko

društvo konstituiše u korist određene grupe akcionara. Konvertibilne akcije

su nekada i sa prioritetom u pogledu isplate dividende. Ove akcije imaju dva

bitna elementa:akcija i pravo konverzije. Vrednost konvertibilne akcije, bez

obzira na ugrađeno pravo konverzije određuju isti faktori koji određuju

vrednost drugih akcija.

8) Akcije sa odloženim plaćanjem dividende. To su akcije kod kojih je

unapred utvrđen rok u kojem se neće isplaćivati dividenda. Istekom

utvrđenog roka dividenda se automatski konvertira u obične akcije.

9) Nove akcije društva. Nove akcije se emituju u cilju dokapitalizacije

akcionarskog društva. Vlasnici novih akcija za određeni period ne dobijaju

puni iznos dividende zbog toga što se kupovina i prodaja ovih akcija odvija

nezavisno od trgovine običnim akcijama.

10) Otvorene i zatvorene akcije. U otvorene akcije spadaju sve vrste akcija

određene za kupovinu i prodaju na finansijskom tržištu (tržištu kapitala).

Zatvorene akcije su one koje su namenjene kupovini i prodaji među već

postojećim akcionarima društva.

11) Akcije za ulog u naturi i akcije za ulog u novcu. Podela je izvršena prema

prirodi uloga. Između navedenih vrsta akcija ne postoje neke posebne

razlike. Ali, statutom se može predvideti da se akcije uplaćene u stvarima i

pravima (tzv. uložene,vezane akcije) mogu izdati samo kao akcije na ime,

da se uložene akcije ne mogu prodavati do isteka određenog vremena

potrebnog da se utvrdi da su stvari i prava, kojima je uplaćena akcija, u

stanju koje je predviđeno procenom.

12) Privremene i stalne akcije. Podela izvršena s obzirom na način uplate.

Sredstva za kupovinu akcija mogu se uplatiti odjednom ili u ratama. Ako se

uplata vrši u ratama, kupac dobija privremenu akciju, s tim što se svaka

naredna uplata upisuje i potrvčuje na samoj privremenoj akciji. Privremena

akcija se povlači i zamenjuje stalnom akcijom kada imalac priremene akcije

uplati ukupan iznos svog dela. Privremene akcije glase na ime, upisuju se u

knjigu akcionara, a prenos se može usloviti saglasnošću uprave ili pravom

preče kupovine od ostalih akcionara ili društva. U slučaju prenosa

privremene akcije pre celokupne uplate, odnosno unošenja uloga, za uplatu,

odnosno unošenje uloga solidarno odgovaraju prenosioci privremenih

akcija, u roku od tri godine od dana upisa prenosa akcija u knjigu akcionara