1.U kakvom su odnosu ljudi I priroda?
1.Odnosi prirode I ljudi su dvosmerni interaktivni, I njihov
odnos moze biti pozitivan I negativan, rast ljudske populacije je
najozbiljnbiji problem, zatim koriscenje resursa svih vrsta
materijalnih, nematerijalnih, obnovljivih, trajnih, ili ne
obnovljivih.Degradacija ili zagadjenje zivotne sredine zavise od
tri faktora: broja ljudi, prosecnog broja jedinica resursa koje
svaki covek koristi I kolicine zagadjenja koje prouzrokuje
koriscenje jedinice resursa.. Sve ovo utice na dve vrste
preopterecenosti raspolozivih resursa zivotne sredine: populacionoj
I potrosackoj preopterecenosti.2.Objasniti proces konceptualizacije
zivotne sredine?
2.Proces konceptualizacije zivotne sredine poceo je posmatranjem
odnosa prirode I drustva u tri transformacije; prva transformacija
ukljucivala je razmatranje prirode kao neosetljive I mrtve sredine;
druga transformacija= priroda to je stanje pre covecanstva odnosno
civilizovanog coveka; treca razmatranje prirode I drustva bila su
odvojenamodernisticka. U ovom procesu razliciti pristupi
razmatranju zivotne sredine, razumevanje procesa u zivotnoj
sredini, uticaj ekoloskih pristupa na istrazivacke I drustvene
procese, shvatanje uticaja na zivotnu sredinu.3.Kako se razvijao
koncept ekoloske ekonomije?
3.Koncept ekoloske ekonomije poceo je da se razvija promenama u
ekonomskom nacinu razmisljanja, podela na prirodu I kulturu bila je
odskocna daska za napredovanje drustvenih nauka I njihovo efektnije
suocavanje sa neresenim problemima. Ekoloska ekonomija sugerise
nadmoc prirode I sposobnost kontrole ekoloskih posledica ljudskog
ponasanja. Ova resenja ne mogu se ni traziti izvan ljudskog drustva
koje ih je I stvorilo. Povecanje sposobnosti predvidjanja uticaja
na zivotnu sredinu, koncept odrzivog ekonomskog sistema
.4.Objasniti pojam I strukturu ekosocijalnog sistema?
4.Svaki covek zivi u dva medjusobno povezana sistema socijalnom
I ekoloskom.Socijalni sistem ukljucuje porodicu gde je covek
odgajan kulturnu zajednicu, privredu I drustvo I politicki sistem
gde zivi I radi. Ekoloski sistem je skup zatvorenih interaktivnih
procesa I struktura koje formiraju covekovo fizicko I psihicko
prebivaliste, teritoriju kojom se krece, vazduh, vodu, biljke
zivotinje I pejzaze koji ga okruzuju, plodna polja, toplotu I
hladnocu, smrad ili aromu klice, parazite, insekte I sve ono sto
utice na promene njegovog opstanka I zdravlja. Oba ova sistema
postoje sa velikim stepenom medjuzavisnosti. Ni jedan ekosistem
nije vecit. Sociokulturni sistem je struktura zatvorenih
materijalnih uslova, pamcenja, simbola, saznanja I vrednosti kao I
povratnih aktivnosti u tehnologiji, ekonomskom zivotu, porodici I
drustvenim I politickim institucijama.EKOSOCIJALNI SISTEMI su veci
sistemi koje medjusobnim uticajem formiraju prirodni ekosistemi I
ljudsko sociokulturni sistemi.5.Sta znaci vitalnost ekosocijalnog
sistema?
5.Sposobnost za samozastitu I samoobnovu ekosocijalnog sistema I
njegovih podsistema nije predodredjena I neogranicena.VITALNOST
znaci njegovu sposobnost za opstanak, ali ne samo putem adaptiranja
njegovih elemenata, vec putem krupnih promena u strukturi koje cine
samotransformaciju sistema. Cuvajmo vode sume itd
6.Kakvi su interakcioni odnosi u ekosocijalnom sistemu?
6.Interakcioni odnosi u ekosocijalnom sistemu ogledaju se u
medjuzavisnosti elemenata ekosocijalnog sistema , koja se izrazava
u opadanju kvaliteta zivotne sredine sa porastom nivoa ekonomske
razvijenosti. Promene koje uticu na interakcione odnose su:
neprekidno povecanje obima I snage ljudskih aktivnosti, porast
osetljivosti ekoloskog sistema na polit6icke odluke,
rasprostranjivanje I intenziviranje medjunarodnog transfera
tehnologije. Uticaj ljudskih interesa takodje ima veliki znacaj u
ekosocijalnom sistemu.7.Kakav je uticaj koriscenja inputa
ekonomskog sistema na ravnotezu u ekosocijalnom sistemu?
7.Svi izvori nisu obnovljivi u vremenu I nemaju ne4ogranicenu
obnovljivost. Za odrzavanje ravnoteze u ekosocijalnom sistemu
izvori sa ogranicenom obnovljivoscu moraju se racionalo koristiti,
a koriscenje izvora sa neogranicenom obnovljivoscu mora se
uskladiti sa dinamikom I obnovom njihove obnovljivosti.
Eksploatacija atmosfere(vazduh), eksploatacija hidrosfere(voda),
eksp.litosfere(rude, gorivo, zemlja), ekspl.flore I faune,
ekspl.mikroorganizama.8.Kakav je uticaj izlazinih efekata
ekonomskog sistema na ravnotezu u ekosocijalnom sistemu?
8.Ekonomski sistem emituje svoje reziduale, od kojih jedni imaju
neutralan uticaj na nju, drugi prouzrokuju njeno zagadjenje, treci
ostvaruju stetne efekte u njoj. Rezidual je kolicina zagadjujuce
materije koja ostaje u zivotnoj sredini nakon izvrsenog prirodnog
ili tehnoloskog procesa..Reziduali mogu biti:materijalni(cvrsto I
gasovito stanje); energetski(buka, toplota ili
radijacija)9.Objasniti globalnu ekonomsku I ekolosku
medjuzavisnost?
9.Sve veca paznja pocela se posvecivati odnosima izmedju
stanovnistva, resursa I ekoloskih ishoda na jednoj strani I
ekoloske osnove dugorocno uskladjenog ekonomskog razvoja, sa druge
strane. Sve veci broj ekonomskih I svih drugih problema moze lakse
da se resi saradnjom sa drugim zemljama. Sadasnji I buduci nivo
nacionalnog dohotka I kvaliteta zivotne sredine u razvijenim I
nerazvijenim zemljama sve vise ce zavisisti od funkcionisanja
globalnog ekosocijalnog sistema.
10.Koje su ekonomske funkcije zivotne sredine?
10.To su:
1. Pruza odredjena dobra I usluge za potrosnju
2. Obezbedjuje resurse za proizvodnju
3. Prima emisije reziduala iz proizvidnje I potrosnje
4. Predstavlja prostor za lokaciju ekonomskog
sistema(privrede)
11.Kakav je uticaj privrede na zivotnu sredinu?11. Privreda
predstavlja skup tehnoloskog pravnog I drustvenog uredjenja sa
kojim grupa ljudi nastoji povecati svoj materijalni I duhovni
standard zivota. Glavni uticaj ekonoskog sistema na prirodno
okruzenje je iscrpljivanje prirodnih resursa.
12.Kako se modeluje odnos izmedju privrede I zivotne
sredine?
12.
13.Objasniti povezanost emisije kvaliteta ambijenta I steta u
zivotnoj sredini?
13.Razumevanje odnosa izmedju privrede I zivotne sredine je
znacajno za smanjenje steta usled izbacivanja reziduala proizvodnje
I potrosnje.Emisisje proizvode promene u nivou kvaliteta zivotne
sredine koje prouzrokuju stete ljudskim I svim ostalim bicima.
Izvori emisije mogu biti firme, drzavne institucije ili potrosaci.
Neki izvori mogu biti reciklirani a neki ne, sve emisije odlaze u
jedan ili vise medija zivotne sredine:vazduh, vodu ili zemljiste.
Tokovi emisije koji dolaze iz dva razlicita izvora udruzuju se
nakon emisije u jedan tok, ovo mesanje je krupan problem koji
otezava kvalitet I kontrolu ambijenta izvora zagadjenja.14. Pojam I
vrste zagadjujucih materija?
14.Razlikujemo cetiri vrste zagadjujucih materija:
1. Kumulativne I nekumulativne zagadjujuce materije
2. Zagadjujuce materije lokalnog, regionalnog I globalnog
uticaja
3. Zagadjujuce materije iz lako prepoznatljivih izvora
emisije
4. Zagadjujuce materije iz kontinuiranih I epizodnih emisija
15.Kako se klasifikuju ekoloski ishodi?
15.Razlikujemo dve vrste ishoda pozitivne I negativne.
Prema izvorima zagadjenja razlikujemo:ishode sagorevanja, ishode
proizvodnje nuklearne energije, I ishode drugih izvora. Prema
vrstama globalnih problema razlikujemo:ishode zagadjenja zivotne
sredine, ishode iscrpljivanja prirodnih resursa I ishode
smanjivanja poljoprivrednih povrsina. Sa stanovista globalnih,
regionalnih I lokalnih problema mogu biti:
a. Sa stanovista globalnih(klimatski, smanjenje ozonskog
omotaca, smanjenje bioloske raznovrsnosti)
b. Sa stanovista regionalnih I lokalnih(kisele padavine,
hemikalije, predmet opasnog otpada smanjenje obradivih povrsina,
degradacija tla)
16.Koji su globalni ekoloski ishodi?
16.Globalni ekoloski ishodi su:Klimatske promene, smanjenje
ozonskog omotaca I smanjenje bioloske raznovrsnosti.
17.Koji su regionalni I lokalni ekoloski ishodi?
17.Regionalni I lokalni ekoloski ishodi su: kisele padavine,
hemikalije, promet opasnog otpada, smanjenje obradivih povrsina I
degradacija tla.
18.Koji su ekoloski ishodi medjunarodne saradnje?18.Ekoloski
ishodi medjunarodne saradnje su ekoloski aspekti medjunarodne
pomoci I ekoloski aspekti medjunarodnih investicija. Tu razlikujemo
bilateralne I multilateralne oblike saradnje.Ogranicenja
ukljucivanja u medjunarodne ekoloske projekte su: procene uticaja
na zivotnu sredinu su uopstene I dugacke, sekundarni uticaj na
zivotnu sredinu ostvaruje se sa malim ucescem zemlje primaoca
razvojne pomoci, analize I kontrole zagadjenja zivotne sredine
cesto nisu dovoljno komplementarne. Investicije se daju zemljama
treceg sveta
19.Koji su ekoloski ishodi medjunarodne trgovine?
19.Porast I sirenje medjunarodne trgovine izazvali su mnoge
opasnosti po zivotnu sredinu nerazvijenih zemalja kao sto su:
preseljenje toksicnih otpadaka iz razvijenih zemalja, povecana
degradacija tla usled prekomernog krcenja suma, smanjenje genetskih
resursa itd. Zemlje u razvoju predstavljaju neto izvoznike hrane
sirovine I goriva u razvijene zemlje. Zbog medjunarodne trgovine
vredne tropske sume vec su desetkovane. Rudarstvo I prerada ruda
nanose ogromne ekoloske stete zemljama u r4azvoju od iscrpljivanja
prirodnih resursa do stvaranja ogromnih kolicina otpadaka.20.Sta je
zagadjenje a sta stetni efekti?
20. Zagadjenje I stetni efekti predstavljaju odredjeno
ispoljavanje degradacije zivotne sredine, sa tom razlikom sto se
prvo ispoljavanje degradacije moze objektivno utvrditi, dok se
drugo uocava kao stetno od strane subjekata. Prisustvo olova u
hrani u vrlo malim kolocinama predstavlja zagadjenje koje se ne
registruje kao stetni efekat. Svi stetni efekti ne moraju uvek biti
povezani sa zagadjenjem.
21.Koji su nedostatci sistema trzisne ekonomije?
21.Sa stanovista ekonomske perspektive zagadjenje zivotne
sredine je oznaceno kao specifican tip nedostatka trzisnog
procesa.Nedostatci trzisne ekonomije su: nesavrsena konkurencija,
javna dobra, nesavrsena informisanost, nepostojanje trzista dobara
I usluga zivotne sredine I eksterni efekti.22. Objasniti kvalitet
zivotne sredine kao javno dobro?
22.Javno dobro je ono dobro koje ima sledece karakteristike:1.
Nije rival drugim dobrima u potrosnji, 2. Niko nije iskljucen iz
uzivanja njegove korisnosti. Kvalitet zivotne sredine je
najrelevantnije javno dobro, odnosno zagadjenje zivotne sredine je
:javna steta.
23.Objasniti ekoloske probleme kao eksterne efekte?
23.Troskovi koje firme prouzrokuju svojom delatnoscu ali ih same
ne snose vec to cine drugi subjekti ili drustvo su eksterni
troskovi, dakle nastali proizvodnjom ili potrosnjom ali se uvek
reflektuju na treca lica. Mogu biti pozitivni ili negativni, I
nikada nisu ukljuceni u trzisnu cenu. Ekolosko eksterni efekti su
oni koji uticu na vazduh vodu I zemlju tj javna dobra.24.Objasniti
odsustvo prava svojine kao izvora ekoloskih problema?
24.Voda I vazduh imaju dve karakteristike javnog dobra
nepostojanje rivalstva I iskljucivost u potrosnji, zajednicko im je
I da pravo svojine nad njima nije definisano I zbog toga za njih
trziste parkticno I ne postoji. Prava svojine imaju sustinski
znacaj za ekoloski odrzivo funkcionisanje sistema trzisne
ekonomije.
25. Kako se postize internizacija eksternih efekata?
25.Internizacija eksternih efekata se moze postici
prisiljavanjem ucesnika na trzistu da apsorbuju eksterne troskove I
koristi koje su svojim aktivnostima prouzrokovali. Internizacija
eksternih troskova utice na povecanje cene proizvoda zagadjivaca I
na smanjenje potraznje za njihovim proizvodima,26.Stete od
zagadjenja zivotne sredine-pojam vrste I ekonomski aspekti?
26. Pod stetama od zagadjenja zivotne sredine podrazumevamo sve
negastivne uticaje koje korisnici zivotne sredine trpe kao
rezultate degradacije.Vrste stete mogu biti: funkcija stete od
emisije, funkcija stete ambijenta zivotne sredine, funkcija
granicne stete. Sa ekonomskog aspekta trebalo bi raditi na
smanjenju zagadjenja troskova sprovodjenja kontrole zagadjenja.
27.Objasniti analizu uticaja na zivotnu sredinu?
27.Analiza uticaja na zivotnu sredinu je u sustini analiza
ekonomskog uticaja. Uticaj oznacava efekte odredjene aktuelne ili
predlozene politike, programa ili projekta. Analizira se ekoloski
uticaj, ekonomski uticaj, analiziraju troskovi I efektivnost,
korisnost, ocenjuju ekoloski projekti.
28.Koji pristupi vrednovanja kvaliteta zivotne sredinme
postoje?
28.Postoje dbva osnovna pristupa vrednovanja kvaliteta zivotne
sredine: najzastupljeniji ukljucuje antropocentricni koncept- sa
stanovista ovog koncepta vrednost zivotne sredine odredjena je od
strane ljudi , a ne od strane prirodnog prava ili drzave., drugi
pristup ukljucuje utvrdjivanje vrednosti zivotne sredine na osnovu
spremnosti ljudi da naprave odredjenu razmenu, odnosno da plate
odredjenu cenu za poboljsanje kvaliteta zivotne sredine ili za
smanjenje njene zagadjenosti.
29.Sta je ekoloski rizik I kako se on procenjuje?29.Ekoloski
rizik je pokazatelj verovatnoce nastanka gubitka zivota zdravstvene
I imovinske stete u zivo0tnoj sredini usled izlozenosti datoj
ekoloskoj opasnosti.Dva osnovna elementa ekoloskog rizika su:
ekoloska opasnost I izlaganje toj opasnosti. Procena ekoloskog
rizika obuhvata kvalitativnu I kvantitativnu ocenu rizika za
ljudsko zdravlje ili zivotnu sredinu od prisustva ili koriscenja
zagadjujucih materija. Model analize ekoloskog rizika koje je
predlozila americka agencija za zastitu zivotne sredine obuhvata
tri osnovne faze:
1. Formulisanje problema
2. Analizu rizika
3. Kategorizaciju rizika
Americka akademija nauke definisala je 4 sukcesivna koraka:
identifikovanje ekoloske opasnosti, analiza odnosa doze I relacije,
analiza izlaganja opasnosti, I kategorizacija rizika.
30.Objasniti menadzment ekoloskog rizika?
30.Glavni zadatak upravljanja ekoloskim rizikom je reagovanje na
identifikovani rizik. To ukljucuje formulisanje I sprovodjenje
politike smanjenja drustvenog rizika odredjene ekoloske opasnosti..
To je proces ocene I izbora medju raspolozivim alternativama
regulativnog I neregulativnog reagovanja na ekoloski rizik.
Sprovodjenje procesa upravljanja rizikom obuhvata seriju odluka
usmerenih ka ostvarivanju dva glavna zadatka:a. Utvrditi koji nivo
ekoloskog rizika je prihvatljhiv za drustvo
b. Proceniti alternativne instrumente politike I
izabratinajbolji za ostvarivanje tog nivoa rizika.Sistem
funkcionisanja trzisne ekonomije
Ekoloski sistemi
Resursi zemlje
Sunce
Toplota
reziduali
inputi
Iscrpljivanje neobnovljivih resursa
Iscrpljivanje obnovljivih resursa koji se crpe brze nego sto se
obnavljaju
Zagadjenje iznad mogucnosti prirodnih procesa
