SKRIPTA IZ PREDMETA

SKRIPTA IZ PREDMETA

FINANSIRANJA INVESTICIJAMADoc.dr Silvna Ili

1.POJAM I ZNAAJ INVESTIRANJAtednja ili odloena potronja prua neposrednu mogunost da se ostvari vea korist u budunosti, ili vea koliina novca koja e biti na raspolaganju za buduu potronju.Odustajanje od trenutne potronje u korist vee budue potronje je razlog zato tedimo. Prema tome, investiranje predstavlja proces permanentnog investiranja tednje tokom odreenog vremenskog perioda.Ulagae ili investitore smatramo pojedince, vlade, penzione fondove i kompanije. Pod investiranjem ili ulaganjem podrazumevamo sve vrste investicija, ukljuujui investicije kompanija u nove pogone i opremu zatim odreene investicije u akcije, obveznice, robu i drugu realnu imovinu. Kao to moemo videti investicije se odnose na pojedinane ulagae ili investitore. U veini sluajeva investitori trguju sa odreenom imovinom, ija je vrednost izraena u razliitim valutama, oekujui da e u budunosti ostvariti vei priliv nego to su njihovi trokovi danas.Postoje razliite definicije investicija. Sutinski, sve se svode na sledee: Investicija je odricanje od dela sadanje potronje zarad vee koristi u budunosti. Vremenski period izmeu ulaganja u sadanjosti i oekivanih efekata u budunosti je po pravilu dug. Zbog toga je svaka investicija izloena neizvesnostima- rizicima. Rizici su vei to je ovaj vremenski period dui.Investicijama se smatraju ulaganja kapitala u: objekte, opremu, instalacije, postrojenja i ureaje; z!ene zastarelih i dotrajalih kapaciteta; obezbeenje traJnih bbrTNih sredstava; hartije od vrednosti (portfolio investicije); nove konstrukcije i prototipove i uopte u poboljanje postojeih i razvoj novih proizvoda; nova tehniko tehnoloka reenja i poboljanje tehnolokog procesa; poboljanje organizacije i uvoenje novih organizacionih reenja obuku i usavravanje kadrova; nabavku patenata, licenci i drugih prava; nauna i razvojna istraivanja; razvoj trgovake mree, servise i reklamu; osnovno stado dugogodinji zasade i ume.Investicija ima svoj obim, strukturu (sastav kapitala), dinamiku (vreme realizacije) i oekivane rezultate.

Svaka investicija ima prepoznatljive elemente:

ko investira, program u koji se investira (investicioni projekat), obim i oblik kapitala koji se investira, vreme u kojem se investicioni projekt realizuje i oekivane rezultate investicije (proizvod, usluga, dobit).2.DEFINISANJE, PREDMET I FILOZOFIJA FINANSIRANJAFinansiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na obezbeenje neophodnih finasijskih sredstava.Za finansiranje nesmetanog toka reprodukcije mogu se obezbediti sredstva iz sopstvenih i tuih izvora.

Novana sredstva su potrebna svakom preduzeu da bi podmirilo svoje tekue potrebe kao i za poveanje obima rada. S obzirom na to za kakvu se namenu upotrebljavaju finansijska sredstva razlikujemo:

finansiranje u uem smislu finansiranje u irem smisluFinansiranje u irem smislu obuhvata finansiranje proste i proirene reprodukcije.Sredstva potrebna za tekue poslovanje ine finansiranje u irem smislu. U sluaju kada se finsijska sredstva pribavljaju za finansiranje proirene reprodukcije ( za nova ulaganja) u pitanju je finansiranje u uem smislu, jer se time poveavaju ukupna sredstva. U procesu rada, finansijska sredstva mogu biti vezana trajno ili povremeno, to zavisi od toga da li se finansiraju trajne ili povremene potrebe. Da bi preduzee nesmetano obavljalo redovno poslovanje, ono mora raspolagati izvesnim iznosom sredstava koja trajno moe koristiti. Sredstva za ovakvo poslovanje preduzea obezbeuju u svojim fondovima. Ta sredstva se formiraju u toku poslovanja kroz raspodelu dohotka, te ine trajna poslovna sredstva. U poslovanju preduzea nastupaju i potrebe kada treba privremeno poveati sredstva u funkciji.U aktivnostima finansiranja uestvuju finansijer i finansirani. Za finansijera finansiranje predstavlja aktivan posao (aktivno finansiranje).Aktivno finansiranje je takvo finansiranje koje za finansijera donosi odreenu korist u vidu kamate. Ta kamata je aktivna zato to finansijer (banka) daje svoja novana sredstva na korienje drugoj privrednoj organizaciji po ugovoru na odreeno vreme i pod odreenim uslovima.Finansirani koristi pribavljena sredstva od finansijera pod odreenim uslovima

Za finansiranog finansiranje predstavaja pasivan posao( pasivno finansiranje).Preduzee koje koristi sredstva plaa kamatu na sredstva koja koristi, to znai da je ovo finansiranje, sa stanovita korisnika, pasivno finansiranje. To znai da se finansiranje ispoljava kao aktivno i pasivno.

Preduzee moe da se javi u ulozi finansirjera i finansiranog. Profesionalno finansiranjem se bave bankarske institucije (aktivno finansiranje). Osnovni ekonomski razlog za finansiranje u svakom preduzeu jeste snabdevanje procesa rada potrebnim sredstvima. Potrebe za finansiranjem kod proizvodnih preduzea vezane su za izgradnju odgovarajuih proizvodnih kapaciteta, za nabavku sredstava rada, za finansiranje zaliha i repromaterijala.

Finansiranje privrednih preduzea mora biti u skladu sa ekonomskom politikom, buduu da se i finansiranje poslovanja preduzea menja sa promenama u ekonomskoj politici. U ekonomske razloge finansiranja spadaju: poslovi finansiranja proizvodnje, prometa, novih investicija, sanacija i sl.

Danas postoje sledei razvijeni izvori finansiranja i kreditiranja privrede:

samofinansiranje,

udruivanje sredstava i kapitala,

zajednika ulaganja,

osnivaka ulaganja,

kreditni odnos sa domaim i stranim partnerima,

direktne inostrane investicije,

finansiranje putem emisije hartija od vrednosti,

specifini oblici finansiranja,

drugi mogui oblici finansiranja i kreditiranja.Svaki od navedenih oblika izvora finansiranja ima svoje specifinosti, znaaj i ulogu u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Sve navedene izvore finansijskih sredstava ekonomski subjekti mogu da osiguraju ili u okviru nacionalne privrede ili na meunarodnom tritu kapitala, odnosno kod meunarodnih finansijskih institucija.3. INVESTICIJE I DRUTVENO EKONOMSKI RAZVOJ

Rezultat drutvene reprodukcije je obnavljanje drutvenih odnosa i stvaranje drutvenog bruto proizvoda. U stvaranju drutvenog bruto proizvoda uestvuju svi inioci procesa reprodukcije: sredstva za rad, rad, predmeti rada i informacije.Drutveni bruto proizvod predstavlja ukupnu koliinu proizvedenih dobara i usluga u odreenom vremenskom periodu (godina dana), iskazani u novanom obliku.Kada se od drutveno bruto proizvoda oduzmu utroci predmeta za rad iskazani kroz kategoriju reprodukcioni materijali i proizvodne usluge dobija se drutveni proizvod.

Kada se od drutvenog proizvoda oduzmu utroci sredstava za rad iskazani kroz kategoriju amortizacije, dobija se nacionalni dohodak. Iz nacionalnog dohotka se namiruje utroak rada kroz kategoriju line, opte i zajednike potronje, a preostali deo ini drutvenu akumulaciju. Prema tome, drutvena akumulacija predstavlja onaj deo nacionalnog dohotka (novostvorene vrednosti) koji je uteen i moe da se koristi za drutveno-ekonomski razvoj. Investicije su, dakle, deo drutvene akumulacije koji se ulae u razvoj.Doprinos investicija privrednom razvoju zemlje meri se kapitalnim koeficijentom (Kk) dat odnosom:Kk = Iu/DPgde je: IU - ukupne investicije u osnovna sredstva u toku godineDP - prirast drutvenog proizvodaKapitalni koeficijent pokazuje koliko je jedinica investicija u osnovna sredstva potrebno uloiti da bi se drutveni proizvod zajednice poveao.Intenzitet razvoja zemlje definie se stopom investiranja (SI) koja predstavlja odnos izmeu ukupnih investicija u osnovna sredstva (IU) i drutvenog proizvoda (DP), izraen u procentima:SI=(IU/DP) * 100, (%)Privredni rast meri se stopom privrednog rasta (Spr) koja se definie:Spr = (DP/DP) 100, (%)4.INVESTICIJE U FINKCIJI RASTA I RAZVOJA PRIVREDNIH SUBJEKATAOstvarivanje razvojnih ciljeva preduzea je jedino mogue preko investicija. U investicije, preduzee ulae sopstvena ili pozajmljena sredstva. S toga je razvoj preduzea, u najveoj meri, zavistan od pravilnog izbora i realizacije investicija. Zato su razvojna i investiciona politika u preduzeu tesno povezane i meusobno zavisne.Postoji vie definicija razvoja preduzea i poslovnih sistema. Meutim, sve se one u sutini svode na sledee: razvoj je proces transformacije preduzea iz postojeeg u novo stanje vie kvalitativne i kvantitativne efikasnosti. To novo stanje je zapravo prilagoavanje zahtevima okruenja (trita, pre svega) koje se ogleda kroz promene na podruju proizvoda, proizvodnog programa, tehnike i tehnologije, organizacije rada i kadrova, koji doprinose novom poboljanom kvalitetu ekonomskih rezultata poslovanja.U praksi se esto ne pravi dovoljno jasna razlika izmeu rasta i razvoja preduzea. Dakle, poveanje kapaciteta dogradnjom novih, bez kvalitativnih poboljanja tehnologije, asortimana i kvaliteta kao i ukupnpog unapreenja procesa rada ne moe se smatrati razvojem, ve samo rastom. Razvoj je kompleksniji proces od rasta, i on obuhvata, pored odgovarajueg poveanja vrednosti proizvodnje i poboljanje tehniko-tehnolokog procesa organizacije i metoda rada.Dakle, rast je samo jedan od sastavnih elemenata razvoja, koji iskazuje kvantitativno poveanje obima poslovanja, dok razvoj, pored toga, iskazuje i kvalitativno poboljanje i inoviranje proizvodnje i poslovanja.uopte.Inovacije i kvalitativna poboljanja u poslovanju preduzea koje zahteva razvoj mogue su jedino ako se prati razvoj nauke i tehnologije i ta dostignua primenjuju u vlastitoj praksi. Jedino se ia taj nain obezbeuje kvalitetan razvoj i budua egzistencija na tritu.Sastavni deo razvojne politike je investiciona politika. Investiciona politika je politika ulaganja kapitala u realizaciju razvoja. Ona definie prioritete i kriterijume za rangiranje i selekciju investicionih projekata. Investicionom politikom se odreuju konkretni investicioni projekti ijom se realizacijom ostvaruju ciljevi razvoja. Dakle, investicije su osnovna pretpostavka razvoja i po definiciji pretpostavljaju pozitivan budui ishod, odnosno predpostavljaju ostvarivanje razvoja preduzea. U suprotnom, investicije nemaju smisla jer mogu dovesti preduzee u gubitak. Budui da se svaka investicija odvija u uslovima neizvesnosti (manjeg ili veeg rizika), na donosiocu investicione odluke je velika odgovornost za donoenje valjane odluke. Zato problemi racionalnog investiranja i planiranja i realizacije investicionih projekata spadaju u red kljunih problema razvoja svakog preduzea.5. ZNAAJ UPRAVLJANJA POSLOVNIM INVESTIRANJEM

Upravljanje procesom investiranja obuhvata smiljeno i efikasno voenje i usmeravanje procesa investiranja ka unapred definisanom cilju, znai ka efikasnoj realizaciji odreenog investicionog projekta, na koji se proces investiranja odnosi. Obezbjeenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja planiranog investicionog projekta predstavlja osnovni zadatak upravljanja procesom investiranja. Upravljanje se odnosi na sve delove procesa investiranja. To znai na: pripremni deo, kojim se obuhvata planiranje investicija i neposredna priprema za realizaciju,

konkretnu realizaciju investicija, odnosno izgradnju investicionog objekta.

kontrolu koja se vri tokom celokupnog procesa investiranja, znai tokom oba potprocesa, a posebno u toku realizacije i na kraju procesa.Principijelno gledano upravljanje investicijama sadri tri faze: - planiranje, realizaciju i kontrolu. Znai, svakim potprocesom i svakom fazom procesa investiranja treba upravljati - planirati ga, realizovati i kontrolisati, da bi se u celini efikasno odvijao.Procesu upravljanja investicijama prethodi donoenje odreenih investicionih odluka.Investicione odluke su sredstvo upravljanja investicijama u preduzeu. Njima se vri konaan izbor investicionih projekata (objekata) iz niza moguih alternativa i namenska alokacija kapitala u preduzeu. U datim uslovima razvoja preduzea, investiciona odluka treba da obezbedi usmeravanje investicija u onaj investicioni projekat ili skup investicionih projekata koji uz najmanja investiciona ulaganja obezbeuju najpovoljnije ekonomske i druge efekte investicija u razvoj preduzea. Njihovo donoenje mora se zasnivati na sadrajno potpunim, tehnikih i ekonomski optimalnim i vremenski i prostorno odreenim projektnim reenjima. One moraju biti izraz volje svih subjekata iji kapital investira u dati investicioni projekat i subjekata na ije uslovne rezultate i interese imaju direktan ili indirektan uticaj.Investicionom odlukom se utvruje: subjekt koji investira, projekat (objekt) u koji se investira, obim, struktura i dinamika investicija, izvori i uslovi korienja investicionih sredstava, lokacija investicionog objekta, vreme poetka i zavretka izgradnje investionog objekta i pokazatelji rezultata investiranja u odabrani investicioni projekat.Investicije iz vlastitih izvora su najsigurnije i ne prate ih kapitalni izdaci (kamate). Meutim, vlastiti izvori najee nisu dovoljni da prate eljeni tempo razvoja preduzea. To upuuje na angaovanje kapitala iz eksternih izvora: komercijalni i finansijski krediti, zajednika ulaganja, deoniarski kapital i ostali izvori finansiranja investicija. Pitanje optimizacije investicija po izvorima i uslovima angaovanja investicionog kapitala je izuzetno vano. Zato ove odluke treba da se oslanjaju na komparativna istraivanja prednosti razliitih izvora kapitala.6. ZNAAJ UPRAVLJANJA POSLOVNIM FINANSIRANJEMUpravljanje finasiranjem podrazumeva upravljanje finansijskim tokovima u preduzeu.

Finansiranje predstavlja dinamiki proces koji obuhvata: a) pribavljanje novca, b) ulaganje novca, v) vraanje novca g) usklaivanje izvora finansiranja sa ulaganjima.

a) Pribavljanjem novca za tekue i razvojne potrebe preduzea uspostavljaju se finansijski odnosi sa unutranjim i spoljanjim izvorima finansiranja. Pribavljanje novca je osnovna komponenta finansiranja, meutim, proces finansiranja se ne zavrava pribavljanjem novca, ve se ona nastavlja drugim fazama finansiranja, ulaganjem i vraanjem novca.

b) Novac se pribavlja da bi se vrilo njegovo ulaganje u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu. Na ovaj nain novac se privremeno imobilizuje, transformie i vezuje u razliite oblike osnovnih i obrtnih sredstava. Pribavljeni novac treba racionalno ulagati i koristiti ga za one potrebe koje su optimalne.

v) U fazi vraanja novca uloeni novac se oslobaa iz krunog toka poslovanja i ponovo se ulae u skladu sa potrebama preduzea.

g) U poslovanju preduzea stalno se dogaaju promene u imovini i izvorima. Ove promene treba oblikovati i vriti usklaivanje izvora finansiranja u pasivi sa ulaganjima u aktivi po obimu i roku. Ovo se deava u okviru dinamikog procesa usklaivanja izvora finansiranja sa ulaganjima po obimu i roku. U ovom procesu usklauju se rokovi imobilizacije (vezivanja) novca sa rokom raspoloivosti odgovarajuih izvora. Cilj koji se ovim eli da postigne je da se ostvari usklaenost rokova izvora i ulaganja, to treba da dovede do sinhronizacije novanih primanja i izdataka radi obezbeenja solventnosti preduzea. Finansiranje je dinamiki proces, a ne stanje, jer ono proima sve faze reprodukcije, to se moe ematski prikazati na sledei nain:

Postoje razliite podele finansiranja, a najvanije su: prema roku raspoloivosti izvora, prema poreklu izvora finansiranja prema vlasnitvu izvora finansiranja7.PRAVILNO USMERAVANJE INVESTICIJA I OSTVARIVANJE MAKSIMALNIH POSLOVNIH REZULTATAInvestiranje predstavlja deo globalnog problema razvoja kao kontinuiranog procesa kojim preduzee osigurava svoje budue efikasno poslovanje. Investiranje predstavlja krajnu fazu celokupnog procesa razvoja kojom se realizuju planirani razvojni ciljevi, a time i celokupan razvoj. Preduzee najpre vri definisanje ciljeva razvoja i razvojne politike, zatim izrauje odgovarajui plan razvoja, nakon ega dolazi investiranje, koje obezbeuje realizaciju planiranih razvojnih ciljeva.

To je veoma kompleksan proces koji obuhvata veliki broj aktivnosti i veliki broj uesnika. U okviru procesa investiranja kao osnovnog sredstva za realizaciju planiranog razvoja troi se najvei deo finansijskih sredstava namenjenih planiranju i realizaciji razvoja. Znaaj i sloenost procesa investiranja nuno namee potrebu upravljanja ovim procesom kako bi se on na najbolji nain realizovao.Proces investiranja treba da obuhvati sledee aktivnosti:1. Definisanje investicione politike 2. Definisanje investicionog cilja

3. Izbor investicione strategije 4. Realizacija investicije5. Merenje i ocena rezultata

Prvi korak u procesu investiranja je definisanje investicione politike. Investiciona politika treba da definie prioritete i osnovne kriterijume za rangiranje i izbor investicija. Ona se bazira na sledeim osnovnim naelima: usklaenost sa bazinim ciljevima drutva kao celine,

usklaenost sa bazinim ciljevima preduzea,

potpuna konzistentnost sa razvojnom politikom preduzea,

istraivanje kao osnova za voenje investicione politike, objektivnost u odluivanju o najpovoljnijim investicionim reenjima, usklaenost sa politikom rasta ivotnog standarda.

Odreeni faktori (eksterni i interni) utiu u veoj ili manjoj meri na definisanje investicione politike. Najznaajniji eksterni faktori koji determiniu investicionu politiku su trite, razvoj nauke i tehnologije, zakonska ogranienja vezana za problematiku ulaganja i dr. Od internih faktora najznaajniji su organizacija preduzea, finansijske mogunosti preduzea, kadrovi, tehnoloke i informacione mogunosti preduzea i dr.

Druga faza procesa investiranja je definisanje investicionog cilja. Prilikom definisanja investicionog cilja investitor mora da uzme u obzir nekoliko bitnih parametara, a najvaniji su period i stopa povraaja ulaganja, visina ulaganja, pravna sigurnost i rizik ulaganja.Trea aktivnost procesa investiranja je izbor investicione strategije koja proistie iz definisanih investicionih ciljeva i investicione politike. Opredeljenje za odreeni investicioni poduhvat ili vie poduhvata upravo zavisi od definisane investicione strategije. Nakon definisanja investicione strategije prelazi se na fazu realizacije investicije, koja podrazumeva izbor konkretne investicije koja e biti ukljuena u investicioni proces i definisanje finansijskog i pravnog okvira realizacije (tip ugovora, uslovi kreditiranja, dravne subvencije i sl.).Poslednja aktivnost procesa investiranja predstavlja merenje i ocena rezultata. U ovoj fazi je potrebno utvrditi rezultate procesa investiranja odnosno uspenost realizacije definisanih investicionih ciljeva i politike. Kao mera uspenosti ulaganja uzimaju se razliiti finansijski izvetaji, izvetaji o postignutom razvoju u segmentu nauke ili tehnologije, procene pojedinih eksperata ukljuenih u proces investiranja i dr. Poto je proces investiranja kontinualna aktivnost, zasnovana na principima povratne veze, zadatak ove faze je da kvalitetnom analizom utvrdi sve eventualne nedostatke, kako bi se korigovali ciljevi i investiciona politika u skladu sa novim informacijama.

Nepravilno i nestruno upravljanje procesom investiranja moe da se okrene protiv ulagaa, tako to e uloena sredstva biti potroena a planirani razvoj izostati, a to e dovesti ulagaa u situaciju da se dovede do usporavanja razvoja, stagnacije pa i propadanja. Takva situacija proizilazi iz injenice da promaeno investiranje moe da se ispravi samo novim investiranjem, koje oslabljeno preduzee ne moe da realizuje.Kriterijumi za donoenje investicionih odlukaPreduzee se odluuje za investiranje kada je obezbedilo za to neophodne ekonomske uslove, odgovarajui program, finansijska sredstva i kadrove. Preduzee se opredeljuje za investiciju koja e mu doneti najvee ekonomske koristi u buduem poslovanju i odgovarajuu eljenu poziciju na tritu.Osnovni kriterijum kod donoenja investicionih odluka predstavlja izbor one alternative koja e doneti najvee ekonomske i ukupne efekte.Efekti investicija mogu biti ekonomski i neekonomski. Ekonomski efekti su materijalne koristi i prinosi koje od investicije ostvaruje preduzee investitor kao i ira drutvena zajednica. Neekonomski efekti se odnose na socijalnu, drutvenu i ekoloku dimenziju i prinose od investicionog ulaganja.Poto se samo direktni ekonomski efekti u praksi mogu egzaktno meriti, uglavnom se oni i koriste kao kriterijumi prilikom donoenja investicionih odluka.

Stopa rentabilnosti investicija, kao kriterijum i pokazatelj efikasnosti investiranja izraunava se na sledei nain:

Ri = rentabilnost investicija, D = dobit, I = investicijeStopa rentabilnosti investicija prikazuje prinos koji se oekuje od uloenih sredstava za konkretnu investiciju. Ukoliko je ova stopa vea, to je investicija isplativija.

Da bi se doneo zakljuak o isplativosti investicija, dobijena stopa rentabilnosti mora se uporediti sa aktuelnim kamatnim stopama. Kamatna stopa pokazuje koliko bi preduzee zaradilo ako bi namenjena investiciona sredstva uloilo u banku.

Ako je stopa rentabilnosti investicija vea od kamatne stope, investicija je ekonomski isplativa. Ako je stopa rentabilnosti manja ili jednaka kamatnoj stopi, investiranje se ekonomski ne isplati. U tom sluaju gubitak preduzea se meri razlikom iznosa koji bi se dobio na osnovu kamate na uloena sredstva i dobiti ostvarene investiranjem tih sredstava.

8.CILJEVI PRINCIPI I RIZICI INVESTIRANJA

Preduzee nastoji da sebi obezbedi sadanji i budui opstanak kroz ostvarivanje kontinuiteta u sadanjem i buduem efikasnom funkcionisanju. Kako se investiranjem ostvaruju osnovni razvojni ciljevi preduzea najveu odgovornost za sudbinu preduzea snosi investiciona politika odnosno izbor valjanih investicija i njihova uspena realizacija.

Investiciona politika je deo razvojne politike preduzea, tako da ciljevi investicione politike proizilaze iz razvojnih ciljeva preduzea. Na osnovu investicionih ciljeva donosi se odluka o investicijama koje treba realizovati.

Investicionom politikom odreuju se vrste investicija u koje se sredstva investiraju, sektore/privredne grane, geografska regije i mehanizam tj. nain alokacije investicija, u skladu sa merama za kontrolu rizika, kao i preporueno vreme investiranja.Kao osnovni investicioni ciljevi preduzea :

1. poveanje vrednosti imovine i rast kapitalne dobiti i2. ulaganje u imovinu uz potovanje principa sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i disperzije rizika.Prilikom voenja investicione politike u skladu sa investicionim ciljevima, preduzee se pridrava osnovnih naela investiranja i to:

naelo sigurnosti investiranja;

naelo stabilnosti prinosa;

naelo likvidnosti;

naelo konstantne kontrole i minimalnog rizika.Investicioni proces zapoinje utvrivanjem investicionih ciljeva na osnovu dva osnovna indikatora: zahtevanog prinosa i tolerancije rizika.Izbor investicione strategije koja je u skladu sa investicionim ciljevima i utvrenom investicionom politikom je vaan segment investicionog procesa.Obzirom da je proces investiranja vezan za dug rok postoji velika neizvesnost u pogledu oekivanih efekata, pri emu je rizik vei to je rok investiranja dui.Rizici investiranja predstavljaju verovatnou nastanka negativnih efekata po poslovni i finansijski poloaj preduzea.Dakle, svaka investicija je praena rizicima. Svi rizici koji se mogu javiti kod investiranja moemo podeliti na:

trini rizik, operativni rizik, rizik likvidnosti i rizik usklaenosti poslovanja sa propisima, kao i procese i procedure za njihovo identifikovanje, merenje i kontrolu.

1. Trini rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata po vrednost imovine preduzea usled promena na tritu i posebno obuhvata sledee rizike:

- rizik promene kamatnih stopa;

- valutni rizik.

2. Operativni rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata po poslovni i finansijski poloaj preduzea usled:- propusta u radu zaposlenih;

- neodgovarajuih unutranjih procedura i procesa;

- neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom;

- nepredvidivih eksternih dogaaja.

3. Rizik likvidnosti predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata po sposobnost preduzea da ispunjava svoje dospele obaveze.

4. Rizik usklaenosti poslovanja preduzea sa propisima predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata po poloaj preduzea zbog nepridravanja zakona, pravila i propisa iz oblasti njihovog poslovanja i investiranja. 9. ZNAAJ INVESTICIJA ZA OPSTANAK RAST I RAZVOJ PRIVREDNIH SUBJEKATAPreduzee razvija i proiruje svoju delatnost i prilagoava se zahtevima tehnoloke modernizacije i trinim zahtevima, samo ukoliko neprekidno investira u sopstvenu delatnost i razvoj. Danas se u velikom broju grana, situacija u pogledu zahteva za investiranjem figurativno opisuje kao tranje u cilju zadravanja postojee pozicije. Investicijama se obezbeuje kako prosta tako i proirena reprodukcija preduzea. Dakle, investicije su uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzea, odranja i poboljanja konkurentske prednosti i tangiraju svaku od faza tokom njegovog ivotnog veka. Kao osnovni ekonomski i organizacioni subjekt preduzee ima ekonomsku svrhu postojanja samo ako stalno i neprekidno investira u nova sredstva, tehnologije, programe i ostale razvojne komponente.Investicije predstavljaju ulaganja dugoronog karaktera u poslovna sredstva preduzea, u cilju proirenja i unapreenja njegove materijalne osnove (poveanja broja i kvaliteta materijalnih komponenata). Ta ulaganja se vre u:

zamenu dotrajalih i istroenih sredstava za rad,

nabavku novih i savremenijih sredstava ,

proirenje postojeih kapaciteta i osvajanje novih proizvoda,

razvoj naunih istraivanja i uvoenje savremenih tehnolokih procesa,

nabavku patenata i licenci,

usavravanje kadrova.

Investicije oznaavaju put razvoja i predstavljaju ekonomsko sredstvo za modernizovanje i razvoj preduzea. Mogui efekti koji se postiu investiranjem su brojni i ogledaju se u smanjenju trokova proizvodnje, poveanju prihoda, smanjivanju rizika poslovanja, poboljanju uslova rada i poloaja zaposlenih i dr.

Kao ekonomska i razvojna kategorija investicije su bitna odrednica kvaliteta ekonomije poslovanja svakog privrednog subjekta, odnosno preduzea.

U teoriji i praksi postoje razliiti oblici i vrste investicija, shodno kriterijumima njihovog klasifikovanja.

U praksi preduzea je uobiajena sledea podela i grupisanje investicija:

1) Prema osnovnoj nameni investicije se dele na privredne i neprivredne.Privredne investicije su investicije u objekte, sredstva za rad, transportna sredstva, opremu, patente i licence, itd. To su investicije u komponente rada i poslovanja, koje slue za obavljanje i proirenje delatnosti privrednih preduzea. One imaju za rezultat proizvodnju novih dobara.Neprivredne investicije predstavljaju ulaganja u razliite komunalne objekte, stanove, kole, administrativne zgrade, opremu za socijalnu zatitu i sl. Ove investicije slue za pratee, infrastrukturne delatnosti, kao i za socijalne namene i drutvenu nadgradnju. Neprivredne investicije se usmeravaju u razvoj javnih delatnosti.2) Prema kriterijumu sedita (prebivalita) pravnog ili fizikog lica, koje ulae sredstva, razlikuju se:

1. domae investicije (odnosi se na razliite vrste ulaganja domaeg poslovnog subjekta odnosno subjekta sa seditem u zemlji ulaganja);

2. inostrane investicije (obuhvataju direktne i porfolio investicije preduzea ili lica sa seditem u inostranstvu);

3. zajednika ulaganja (obuhvataju zajednike investicije domaih i inostranih partnera u postojea ili nova preduzea, hartije od vrednosti i razliite projekte).

Inostrani kapital koji se ulae u odreenoj zemlji, javlja se u formi direktnih i portfolio investicija. Direktne investicije obezbeuju inostranom investitoru sticanje prava svojine, kontrole i upravljanja. Portfolio investicije obuhvataju ulaganja u hartije od vrednosti ili inostrana preduzea, pri emu inostrani ulaga ne stie pravo upravljanja i kontrole, ili mu je to pravo znaajno ogranieno. Prema naem Zakonu o stranim ulaganjima, strani investitor moe samostalno ili zajedno sa drugim stranim ili domaim ulagaima osnivati preduzee ili kupovati akcije ili udele u postojeem preduzeu. Pored toga, stranom investitoru moe biti ustupljena dozvola (koncesija) za korienje prirodnog bogatstva, dobra u optoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opteg interesa, u skladu sa zakonom. Takoe, stranom investitoru moe se odobriti da izgradi, iskoriava i transferie (tzv. BOT ugovor Built Operate Transfer) odreeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture i komunikacija. Najei oblici stranih investicija odnosno zajednikih ulaganja su: ulaganja ljudi koji se nalaze na radu u inostranstvu (vei broj manjih ulaganja u razliite projekte);

povratak domaeg kapitala; ulaganja u slobodne zone; ulaganja u vidu koncesija i BOT poslova; konvertovanje inostranih potraivanja u akcijski kapital; otvaranje novih preduzea i banaka; osnivanje meovitih kompanija; zajednika ugovorna ulaganja.

3) Prema tehnikoj strukturi karakteristina je podela na investicije u:

graevinske radove i objekte opremu i montau opreme (maine, alate, postrojenja i uredjaje) studije i istraivanja obuku kadrovaOva klasifikacija investicija je znaajna za voenje investicione i razvojne politike preduzea i donoenje raznovrsnih odluka poslovne politike.4)Prema ekonomskim kriterijumima i sa aspekta uloenih finansijskih sredstava investicije mogu biti:

bruto investicije i

neto investicijeBruto investicije su ukupna ulaganja preduzea u privredne i neprivredne svrhe, prostu i proirenu reprodukciju bez obzira na namenu i izvore finansiranja.Neto investicije predstavljaju ulaganja u proirenu reprodukciju preduzea. Ona slue za proirenje materijalne osnove, odnosno razvojne potrebe preduzea.

Iznos neto investicija se utvruje kada se od bruto investicija oduzme obraunata i uplaena amortizacija.5) Prema funkcijama u procesu reprodukcije investicije se dele na:

investicije u prostu i

investicije u proirenu reprodukciju.Cilj investiranja u prostu reprodukciju je odravanje osnovne delatnosti i sredstava preduzea na postojeem nivou. One slue za zamenu dotrajalih i istroenih sredstava za rad novim, modernijim i savremenijim sredstvima.

Investicije u proirenu reprodukciju ine ulaganja u izgradnju novih i proirenje postojeih privrednih i drugih objekata, sredstava, opreme i sl.

Ove investicije su razvojne investicije i sa stanovita preduzea slue za proirenje njegove delatnosti i kapaciteta.6) Sa stanovita oblika ulaganja i efekata investiranja postoje sledee grupe investicija:

kapitalne investicije investicije u hartije od vrednosti ostale investicije

Ulaganja u kapitalne investicije najee imaju karakter viekratnih ulaganja, zbog prirode i veliine ovih investicija. Tenja svakog investitora je skraenje perioda od poetka ulaganja do poetka dobijanja efekata od investicije tzv. aktivizacionog perioda investicije. Skraivanjem ovog perioda kod kapitalnih investicija se postie efekat breg obrta uloenih sredstava i posredno veeg prihoda, jer ostvareni prihodi blii sadanjosti imaju veu vrednost zbog vremenske dimenzije novca.

Efekti ulaganja u kapitalne investicije mogu se tretirati kao viegodinji. Uglavnom je re o velikim novanim sumama, koje se ostvaruju po osnovu eksploatacije odreenih investicionih objekata (fabrike, objekti infrastrukture, industrijska postrojenja i sl).Investitori tee da to pre povrate uloena sredstva odnosno skrate tzv. rok vraanja investicije i nakon toga ostvare dobit koja e biti u okvirima ciljeva proisteklih iz investicione i razvojne politike preduzea, to znai na nivou koji omoguava odvajanje sredstava za nova ulaganja, novi razvojni ciklus, modernizaciju proizvodnje i dr. Znai, efekti kapitalnih investicija imaju komercijalni aspekt u vidu pozitivnog finansijskog rezultata poslovanja preduzea, ali i drutveni aspekt koji obuhvata podizanje konkurentnosti odnosne privredne grane, razvoj regiona, poboljanje putne mree, smanjenje nezaposlenosti i dr.

Ulaganja u hartije od vrednosti imaju karakter jednokratnih investicija usklaenih sa ciljevima finansijskog portfolia pojedinca ili relevantne institucije (banke, investicioni fondovi, osiguravajue kompanije i dr).

Efekti ulaganja u hartije od vrednosti, u zavisnosti od vrste hartija, mogu biti jednokratni i viekratni, kratkoroni i dugoroni.Efekti ulaganja u instrumente trita novca (kratkorone dravne obveznice, komercijalni zapisi, blagajniki zapisi i dr) su kratkoroni i jednokratni (isplata posle maksimalno godinu dana). Efekti ulaganja u instrumente trita kapitala (akcije i obveznice) imaju dugoroni karakter, sa viekratnim isplatama, s tom razlikom da se na kapital uloen u obveznice ostvaruje godinja ili polugodinja kamata i isplata glavnice o roku dospea (2-30 godina), a na kapital uloen u akcije godinja ili polugodinja dividenda, sa veom stopom prinosa i rizika nego kod obveznica.

Grupu ostalih investicija ine ulaganja u nekretnine, kovane novie, antikvitete, umetnika dela, potanske marke i dr. To su uglavnom jednokratna ulaganja individualnih investitora, sa izuzetkom nekretnina, gde ulaganja mogu imati i jednokratni i viekratni karakter (npr. viegodinja izgradnja objekata ili otplata hipotekarnih kredita).

10. GLOBALIZACIJA I RASTUI ZNAAJ MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U FINANSIRANJU INVESTICIJAGlobalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne drave, a cilj im je poveanje ekonomskog rasta i bogatstva.Globalizacija podrazumeva sve veu privrednu i finansijsku meuzavisnost izmeu zemalja. Ova meuzavisnost se ispoljava u sledeem:

1. formiranju svetskih trgovinskih tokova2. kretanje kapitala na internacionalnom nivou3. slobodno kretanje radne snage iz zemlje u zemlju, u potrazi za boljim uslovima rada4. razmena znanja, tj. tehnologijaZnaaj procesa globalizacije ogleda se u sledeem:1. Rast i znaaj direktnih stranih ulaganja to omoguuje veu ulogu MK.

2. Internacionalizacija finansijskih trita.

3. Razvoj i rairenost komunikacijskih i transportnih usluga.

4. Deregulacija i liberalizacija trita.

5. Privatizacija javnog sektoraOsnovno obeleje globalizacije jeste tehnoloka revolucija, odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, trine ekonomije i demokratija.Pet dimenzija globalizacije su: drutvo, politika, ekonomija, kultura i ivotna sredina. Ove dimenzije se ne mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, ve se proimaju.

Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu: liberalizacija, privlaenje investicija i privatizacija. Glavnu ulogu na tritu imaju multinacionalne korporacije.Jedna od propratnih pojava globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacifiki, tj. ASEAN i severno-ameriki, tj. NAFTA.Osnovni pozitivni aspekti procesa globalizacije su:1. globalizovana i modernizovana privreda zahteva vii nivo obrazovanja i kvalifikovanosti radne snage - u savremenim uslovima globalizacije ljudski resursi i znanje predstavljaju najznaajniji privredni resurs i imaju presudan znaaj za ostvarivanje efikasnog pirvrednog i drutvenog razvoja. Znanje ima znaajan uticaj na efikasno ostvarivanje informaciono zasnovane saradnje pojedinih zemalja i pojedinanih kompanija u okviru irih regija, jer se bez dobrih strunjaka ne mogu efikasno koristiti ni drugi faktori razvoja;2. ujednaavanje uslova i regulative domaih i stranih ulaganja - u procesu globalizacije dolazi do promene u strukturi ulaganja sa teitem na ulaganja u nauno-istraivaki i kreativni rad (u cilju prihvatanja novih ideja i konkretnih pronalazaka), kao i njihova raspodela prema sektorima, uz istovremeno usaglaavanje carinskih propisa, spoljnotrgovinskog poslovanja i uslova proizvodnje i preduzetnitva i dr.3. poveanje izgleda za zapoljavanje - ubrzani razvoj zemalja i regiona i modernija infrastruktura omoguavaju bre zapoljavanje i otvaranje novih privrednih kapaciteta;4. vea sloboda kretanja roba i kapitala - proces globalizacije svetske privrede, preko liberalizacije, neizostavno snano utie na kreiranje ekonomskih politika savremene drave, a naroito onih manjih i onih koje su u razvoju ili tranziciji, ime su tehnoloki proces i konkurencija (kombinovani sa procesom liberalizacije) snizili barijere za meunarodne tokove roba i usluga i faktora proizvodnje te je povean interes za meunarodnu specijalizaciju doveo do nagle ekspanzije meunarodnih ekonomskih transakcija;5. poveana su strana ulaganja u rentabilne privredne grane i delatnosti uz pomo i povoljno kreditiranje malih i srednjih preduzea, jer imaju veu propulzivnost i adaptibilnost u uslovima globalizacije trita;6. jaanje intenziteta meunarodne konkurencije - irenjem mogunosti i rasta pojedinih trita na mnogo irem nivou od nacionalnog, otvorila se era globalnog poslovanja koja omoguava kompanijama kombinovanje domaih i inostranih marketing aktivnosti na nain koji zajedniki i sinergetski doprinose ostvarivanju ciljeva pojedinih preduzea, i dr.;7. ulaganje u pratee slube i infrastrukturu koja treba da prati razvojne trendove - putna mrea, luke i aerodromi, skladini prostori, slobodne carinske zone, kompjuterizacija, moderna oprema, i tehnologija u proizvodnim pogonima, i dr.; dosledna specijalizacija pojedinih privreda i zemalja za privredne grane u kojima imaju komparativne prednosti, itd.

Negativni aspekti globalizacije

1. globalizacija dovodi do ukidanja klasinog pojma ekonomskog i politikog suvereniteta zemalje 2. globalizacija je prouzrokovala porast svakovrsne moi, osobito moi novca 3. disciplinovanje ulanjenih zemalja na sprovoenje odluka donetih u meunarodnim centrima ekonomske i politike moi 4. nametanje modela drutvenog razvoja, kulturnih obrazaca i naina ivota od strane najrazvijenijih zemalja11. ZNAAJ MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U FINANSIRANJU INVESTICIJAMultinacionalne kompanije su vie nacionalna preduzea koja ujedinjuju proizvodnju i ponudu velikih koliina roba u vie drava i predstavljaju vrlo vane initelje svetske privrede. U njima je koncentrisan kapital, znanje i veliki broj zaposlenih, a razlog njihovog nastanka treba traiti u zakonitostima trine privrede. Primarni cilj preduzetnika je poveanje profita (dobita) i akumulacija kapitala putem vika vrednosti u proizvodnji. U trenutku kada se kapital u matinoj zemlji ne moe poveati novim ulaganjem , trae se nova, povoljnija trita i sredstva prebacuju izvan dravnih granica. Tako nastaju multinacionalne kompanije koje kontroliu proizvodnju nekog proizvoda u vie zemalja te kao takve postaju vaan initelj globalnog povezivanja. Vrlo su prilagodljive zakonitostima trita pri emu se koriste svim raspoloivim sredstvima i oblicima to breg i to veeg sticanja profita.

Shodno svojoj veliini, irini meunarodnih operacija i pozicijama koje stiu u drutvu multinacionalne kompanije (transnacionalne korporacije), postaju inilac koji utie na politike odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na ijoj se teritoriji nalaze njihove filijale. Njihovo znaajno prisustvo u odnosima meu dravama je danas oigledno. Multinacionalne kompanije se sreu i pod nazivom transnacionalne korporacije, multinacionalne kompanije, transnacionalna preduzea, nadnacionalne kompanije, itd. Nije retka situacija da isti autori upotrebljavaju razliite nazive ili se opredeljuju za jedan, sa ili bez objanjenja drutvene i ekonomske sutine tog pojma. Karakteristike multinacionalnih kompanijaMultinacionalne kompanije danas dominiraju svetskim tritem robe, usluga i kapitala. 1. One su izraz koncentracije i centralizacije kapitala, koji nastoji da ostvari maksimalne profite. 2. Multinacionalne kompanije su, gledano iz jednog ugla, transmisija razvoja, a iz drugog uzrok eksploatacije u svetu.

3. Raspolau savremenom tehnologijom, znanjem i kapitalom, koji se mogu lako kretati izmeu razliitih drava.

4. Poslovna filozofija transnacionalnih korporacija govori da je ceo svet jedno jedinstveno trite, i tome se one prilagoavaju.

5. Ove korporacije pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjeftinije i prodaju tamo gde postoji tranja.

6. Ulaganje se vri na razliite naine, esto putem direktnih investicija, osnivanjem privredne institucije, njenim posedovanjem i upravljanjem.7. TNK ulau direktne i portfolio investicije u nerazvijene zemlje najvie radi obezbeenja jeftinih resursa. Obezbeujui jeftinije resurse u inostranstvu, TNK sniavaju trokove proizvodnje i maksimiziraju profit. Najee se to ostvaruje na taj nain to se proizvodnja koja koristi jeftine resurse locira u afilijacijama u zemljama koje raspolau jeftinim resursima, a zatim se proizvodi plasiraju na trite matine kompanije. .

8. Investicije TNK u odreenoj zemlji mogu uticati na poveanje ukupnih investicija te zemlje u narednim periodima .To se deava ukoliko kao rezultat inicijalnog ulaganja transnacionalnih kompanija (TNK) doe do poveanja priliva SDI iz drugih TNK ili ako doe do poveanja domaih investicija. Postoji vie razloga za to: Prvo, ulaganja jedne TNK mogu prouzrokovati ulazak drugih TNK koje su u vrstim vezama sa inicijalnim ulagaem (dobavljai pojedinih delova, pruaoci pojedinih usluga) i koje ga slede na svim tritima na koje ulazi. Drugo, ulaganja jedne TNK mogu signalizirati ostalim TNK da postoji povoljna investiciona klima u nekoj zemlji o kojoj do tada nije bilo dovoljno informacija i na taj nain se smanjuje njihov rizik ulaganja. Takoe, ulaganja vie TNK u isto podruje omoguavaju kasnija ulaganja domaih i stranih investitora u to isto podruje ukoliko date investicije, voene sopstvenim motivima, potpomognu razvoj i izgradnju nedostajue infrastrukture. Tree, SDI mogu stimulisati domae investicije ukoliko postoji komplementarnost u proizvodnji domaih preduzea i filijala. U tom sluaju, filijale mogu uspostaviti vrste veze sa domaim preduzeima, omoguujui im pomo u tehnologiji i finansijama i istovremeno predstavljajui stabilno nabavno ili prodajno trite za njihove proizvode. Domae firme tada imaju dovoljno motiva i mogunosti da ulau dodatna sredstva. etvrto, iskustvo veine zemalja u tranziciji pokazuje da novonastale filijale stranih TNK tokom svog poslovanja imaju veu sklonost ka investiranju u poreenju sa domaim firmama, na taj nain uestvujui i posle inicijalnih ulaganja u poveanju investicija u zemlji domainu.Veze izmeu domaih preduzea i TNKUkoliko strana filijala uspostavi dugorone odnose sa domaim firmama to moe rezultirati u znaajnim eksternalijama od filijale ka firmi, koji omoguuju poveanje produktivnosti i unapreenje poslovanja domae firme. TNK mogu uticati na poboljanja kod domaih firmi na vie naina:(1) narudbine od strane filijale poveavaju prodaju i zaposlenost domae firme i potencijalno mogu omoguiti ostvarivanje efekata ekonomije obima.(2) Datim firmama TNK mogu da finansijski pomau da obnove/izgrade proizvodne kapacitete;

(3) transferiu novu tehnologiju i pruaju tehniku pomo i informacije kako bi se podigao kvalitet proizvoda na nivo koji odgovara potrebama TNK;

(4) obezbeuju trening zaposlenih i pomo za unapreenje menadmenta i organizacije firme;

(5) pomau da pronau dodatne kupce, ukljuujui filijale TNK u drugim zemljama.Kao rezultat navedene podrke TNK, domae firme mogu poboljati svoje poslovanje bez dodatnih trokova, koji bi se pojavili kada bi to radile u svojoj reiji i koji bi smanjili ukupne dobitke od unapreenja. Veze koje se uspostavljaju izmeu filijala i domaih firmi ne moraju uvek uticati na poboljanja u privredi i stvaranje potencijala za privredni rast. TNK mogu ograniiti svoje lokalne dobavljae na proizvodnju iskljuivo proizvoda nie vrednosti i niskog nivoa tehnologije ili se mogu odluiti da zadre postojee dobavljae iz drugih zemalja. U tom sluaju, anse za intenziniji transfer tehnologije i znanja su mnogo manje.

12.IZVORI FINANSIRANJA INVESTICIJA

Finansiranje investicija podrazumeva skup odluka i radnji na pribavljanju,. usmeravanju, korienju i kontroli investicionog kapitala iz vlastitih izvora (interno fiiansiranje - samofinansiranje investicija) ili iz okruenja (eksterno fintsiranje - trini investicioni kapital). Izvori sredstava preduzea predstavljaju nain obezbeivanja sredstava neophodnih za poslovnu delatnost preduzea. Razlikuju se prema:vlasnitvu

nastanku

ronosti

Prema vlasnitvu izvori sredstava dele se na:

sopstvena, koja se formiraju ulozima vlasnika i uveanjem iz steenog dobitka

pozajmljena ili tua, koja se formiraju iz zajednikih ulaganja, zajmova, kredita i slino

druge izvore (pokloni, testamenti i sl.).Kod sopstvenih izvora ne postoji obaveza vraanja, kao to su akcijski kapital, ulozi i kapital inokosnog vlasnika. Tui izvori su oni izvori koji se moraju vratiti poveriocima u odreenom roku. Oni se koriste za finansiranje kratkoronih i dugoronih ulaganja. Ovde spadaju sve kratkorone i dugorone obaveze. Prema nastanku izvori finansiranja se dela ne:

interne izvore eksterne izvoreInterni izvori (unutranji) su oni izvori koje je stvorilo samo preduzee kao to su :amortizacija osnovnih sredstava, ostvarena akumulacija (neto dobiti) i rezerve preduzea. Eksterni izvori (spoljni) su oni izvori koje finansijski menadment obezbeuje izvan preduzea. Ovde spada emisija kratkoronih i dugoronih hartija od vrednosti, uzimanje kratkoronih i dugoronih kredita (investicioni kapital) koji se u razvoj preduzea usmerava od strane drave, banaka i drugih finansijskih organizacija i drugih zainteresovanih subjekata investiranja u razvoj preduzea.Prema vrsti investicionog kapitala, eksterni izvori finansiranja investicija mogu biti:1. kreditiranje investicija (finansijski-novani i komercijalni-robni krediti);2. zajedniko finansiranje investicija (pored investitora pojavljuje se jo jedan ili vie partnera - saulagaa, koji po osnovu uloenih sredstava stiu odreena prava: pravo upravljanja, pravo uestvovanja u dobiti, pravo na povraaj uloga u sluaju raskida u govora i sl.);3. deoniko finansiranje investicija (emisija obveznica ili akcija; obveznice imaju karakter zajma dok akcije donose status vlasnika preduzea, srazmerno veliini uloenog kapitala);4. lizing - investitor uzima maine i opremu na korienje kroz zakup i otplauje kroz odreeni vremenski period. To je najee skup izvor finansiranja investicija;5. koncesiono finansiranje - koristi se za gradnju velikih investicionih objekata od ireg drutvenog interesa: putevi, pruge, mostovi, luke energetski objekti, geoloka istraivanja i sl. Prema naem zakonu koncesija predstavlja pravo korienja prirodnog bogatstva ili dobra u optoj upotrebi, koje domaem ili stranom licu ustupa na korienje nadleni dravni organ, pod posebno propisanim uslovima, uz odgovarajuu naknadu. Koncesionar dobija pravo korienja prirodnog dobra ili objekta za odreeni vremenski period, nakon ega ga predaje na raspolaganje vlasniku - dravi.6. ostali izvori finansiranja investicija (kapital drave, dobavljaa, kupaca i drugih zainteresovanih subjekata).Prema ronosti izvori finansiranja se dele na:

kratkoroni (dobijeni od banaka i drugih kreditora), radi nabavljanja sredstava za rad i materijala za isplatu radnika

dugoroni (zajmovi, obveznice i slino), radi nabavke sredstava za rad i poboljanje strukture obrtnih sredstava

trajni, koji mogu biti poslovni fond, fond ulagaa i rezervni fond.

Kod kratkoronog finansiranja izvori kratko traju i raspoloivi su u vremenu do jedne godine. Ovaj vid finansiranja se koristi za finansiranje ulaganja u obrtna sredstva. Kod srednjoronog finansiranja izvori su raspoloivi u razdoblju od jedne do pet godina. Ovaj oblik finansiranja pogodan je za srednjorono ulaganje u osnovna sredstva, koje nije mogue vriti iz kratkoronih i dugoronih izvora zbog nepovoljnih uslova za dobijanje kratkoronih kredita, emisiju komercijalnih zapisa, obveznica, akcija i sl. Kod dugoronog finansiranja izvori su raspoloivi vie od pet godina. Oni mogu biti:1) roni i

2) neroni izvori.Roni izvori imaju rok dospea u razdoblju duem od pet godina, kao to su dugoroni krediti, emisija obveznica i sl. Neroni izvori nemaju rok dospea nego su trajno raspoloivi, kao to su sredstva od emisije akcija, zadrana dobit i sl. Ovi izvori ine osnovni kapital preduzea i koriste se za finansiranje ulaganja u osnovna sredstva, odnosno razvoj preduzea. 13.STRUKTURA I KARAKTERISTIKE SOPSTVENIH IZVORA FINANSIRANJASopstveni izvori predstavljaju, najsigurniju podlogu za izvrenje zadataka preduzea. Oni obezbeuju stabilno poslovanje preduzea.Odnosom sopstvenih prema ukupnim izvorima sredstava preduzea iskazuje se stepen njegove finansijske samostalnosti, a odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima preduzea pokazuje stepen finansijske zaduenosti. To znai da to je uee sopstvenih sredstava vee vei je i stepen finasijske samostalnosti a to je vee uee pozajmljenih odnosno tuih izvora, stepen zaduenosti preduzea je vei. Sopstveni izvori finansiranja sredstava preduzea dele se na:- interne (akumulirani dobitak i amortizacija i rezerve)- eksterne (akcijski kapital) Interni izvori finansiranja predstavljaju sopstveni kapital preduzea koji proizilazi iz rezultata poslovanja preduzea. U sopstvene izvore finansiranja spada akumulirana ( neto ) dobit, amortizacija i sredstva rezer

14. AKUMULACIJA KAO IZVOR FINANSIRANJA

Nastaje kao rezultat uspenog poslovanja firme. To je deo istog profita koji ostaje u preduzeu nakon izmirenja svih obaveza preduzea prema svojim dunicima.. Ako bi preduzee ceo neto dobitak akumuliralo za poveanje sopstvenog kapitala, tada bi on u celini predstavljao akumulaciju, odnosno izvor za samofinansiranje. Meutim, neto dobitak podlee raspodeli. U njegovoj deobi uestvuju radnici, akcionari, vlasnici trajnih uloga i preduzee. Samo onaj deo neto dobitka koji je akumuliran za preduzee bilo za finansiranje rasta i razvoja, bilo za rezervni kapital predstavlja izvor finansiranja.

Neto dobit koju preduzee ostvaruje kao rezultat uspenog poslovanja raspodeljuje se na dividendu i zadraanu dobit. U zavisnosti od poslovne politke samog preduzea, donosi se odluka u kom e se odnosu neto dobit raspodeliti na dividendu i zadranu dobit

Preduzee koje raste i razvija jedan deo neto dobitka koji preduzee zadrava za poslovanje, odnosno akumulira kao interni izvor finansiranja, u bilansu stanja se posebno iskazuje kao akumulirani dobitak. Akcijski kapital preduzea periodino se poveava za visinu akumuliranog dobitka.Politika zadranog dobitka moe biti:

1. politika maksimalnog zadranog dobitka 2. politika stalnog odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi.

Politikom maksimalnog zadranog dobitka preduzee odezbeuje maksimalni sopstveni kapital za finansiranje razvoja. Ovom politikom tite se u prvom redu interesi preduzea, u smislu obezbeenja uslova za budui razvoj i ostvarenje veeg neto dobitka.

Ova politika se ne moe sprovoditi na dui rok, jer isplata malih dividendi dovodi do poveanja ponude i prodaje akcija, to uslovljava pad trisne cene akcija. Politika maksimalno zadranog dobitka se primenjuje kada:

1) preduzee ima mogunosti za nova profitabilna ulaganja,

2) preduzee ima mali i nedovoljan zadrani dobitak iz ranijeg perioda,

3) nema mogunosti, ili su uslovi vrlo nepovoljni, za pribavljanje dodatnih novanih sredstava,

4) akcionari pokazuju spremnost da eventualno naplate veu dividendu u buduem vremenu.

Politika stalnog odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi zasniva se na zadravanju stalnog odnosa u raspodeli ostvarenog neto dobitka. Odreeni procenat neto dobitka se izraava i kumulira za potrebe finansiranja razvoja preduzea, dok se ostatak koristi za isplatu dividendi i rezerve. Politika stalnog odnosa zadranog dobitka, dividendi i rezervi primenjuje se kada:

1) preduzee ima mogunost za nova profitabilna ulaganja za ije finansiranje treba stalnim odnosom raspodele ostvarenog neto dobitka obezbediti potreban kapital za finasiranje razvoja,

2) preduzee ne moe pod povoljnim uslovima da pribavi dodatni kapital novim kreditima ili novom emisijom hartija od vrednosti.15. AMORTIZACIJA KAO IZVOR FINANSIRANJAAmortizacija oznaava postepeno gaenje vrednosti osnovnog sredstava (iznosa) u nekom periodu. Amortizacija osnovnih sredstava predstavlja postepeno prenoenje vrednosti osnovnih sredstava na nove proizvode. Onaj deo amortizacione vrednosti koji je u datom periodu prenet na nove proizvode naziva se amortizaciona kvota. Amortizacija se moe posmatrati sa nekoliko aspekata: 1. opte-ekonomskog,2. raunovodstvenog i3. finansijskogFinansijski aspekt amortizacije predstavlja specifian troak preduzea i srazmerna je postupnom fizikom i ekonomskom troenju osnovnih sredstava. Vrednost osnovnih sredstava se postepeno prenosi na nove proizvode, te amortizacija treba da odrazi realno troenje tih sredstava. Kada preduzee eli da to pre iskaze bolji finansijski rezultat, da time povea dividendu, da povea potranju za akcijama, kao i da privue investitore radi poveanja kapaciteta i poveanja obima poslovanja, obraun amortizacije e vriti po rastuoj amortizaciji.

Amortizacija se moe obraunati primenom:

a) metoda proporcionalne amortizacije,

b) metoda rastue amortizacije i

c) metoda opadajue amortizacije

Ako preduzee tei da postane konkurentno na tritu, mora stalno da prati razvoj tehnologije. Jedan deo sredstava od amortizacije moe se koristiti i za finansiranje razvoja preduzea. Mogunost korienja amortizacije za ove potrebe je vea to se bre obavlja mobilizacija novca vezanog u osnovna sredstva, a naroito prilikom korienja ubrzane amortizacije

Razlozi poveanja stopa amortizacije i ubrzavanja amortizacije su:1) brz razvoj tehnologije,

2) stvaranje dodatnog izvora finansiranja i

3) prikrivanje dobitka i izbegavati plaanje poreza.

Troak amortizacije smanjuje finansijski rezultat preduzea, ime se smanjuje i poreska osnovica za oporezivanje dobiti preduzea

16. REZERVE PREDUZEA KAO IZVOR FINANSIRANJARezerve su znaajan inilac uspenog poslovanja preduzea. One su po pravilu u novanom obliku i predstavljaju rezervni finansijski potencijal koji se moe upotrebiti za finasiranje preduzea. Politika rezervi moe biti: politika otvorenih rezervi

politika skrivenih rezerviKod politike otvorenih rezervi cilj je da se raspodelom ostvarenog neto dobitka u preduzeu stvori rezervni kapital koji e u kriznim finansijskim situacijama biti vazna potpora poslovanju.

Prema naim propisima preduzea su duna da iz ostvarenog dobitka izdvoje najmanje 5 % za obaveznu rezervu. Ne moe se vriti isplata dividende dok se iz dobitka nakon oporezivanja ne izdvoje neophodni iznosi za obavezne rezerve.

Statutarne rezerve se obrazuju po pravilu namenski i slue za pokrie finansijskih teta iz poslovnog rizika. Rezerve olakavaju odravanje solventnosti, to predstavlja prvu komponentu finansijske snage sposobnost plaanja, ime se kvalitativno poveava finansijska snaga preduzea.

Preduzee esto vodi politiku skrivenih rezervi. Kada preduzee ima vee skrivene rezerve, tada su manje potrebe za kratkoronim i dugoronim zaduivanjem.Skrivene rezerve nastaju potcenjivanjem vrednosti delova aktive ili precenjivanjem vrednosti delova pasive. One se ne vide u bilansu.

17. AKCIJSKI KAPITAL KAO IZVOR FINANSIRANJA

Osnovni cilj emisije redovnih akcija je prikupljanje trajnog sopstvenog kapitala za finansiranje osnivanja i razvoja preduzea. Spada u najkvalitetniji izvor poto je trajno raspoloiv i nikome se ne vraa. Prodajom redovnih akcija preduzee poveava osnovni kapital u pasivi, ime se poveava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduenosti, pod uslovom da se ne povea pozajmljeni kapital. Vei osnovni kapital znai i vee garancije kreditorima, da e im pozajmljena sredstva biti vraena makar iz steajne mase. Prodaja redovnih akcija za gotovinu poveava u aktivi protivvrednost akcija kao i osnovni akcijski kapital u pasivi ime se poveava likvidna imovina i solventnost preduzea, to traje sve dok se prikupljena novana sredstva ne uloe u namene zbog kojih je izvrena emisija akcija. Vano je da se akcije emituju samo onda kada postoji mogunost za profitabilna ulaganja jer u suprotnom dovodi do pada prihoda akcija kao i trine vrednosti akcija.

Redovne ili obine akcije su pismene isprave o trajno uloenim sedstvima u osnovni kapital akcionrskih drustva i oznaavaju vlasnitvo nad delom akcionarskog drutva. Njihovom prodajom (firma dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja, a kupci postaju novi suvlasnici firme. Ovo je najvie zastupljeni instrument akcionarskog kapitala. Svojim vlasnicima donosi prihod u obliku dividende. Isplata dividendi ne predstavlja prioritetnu obavezu za preduzee, odnosno njeno neisplaivanje ne povlai zakonske sankcije, kao to je to sluaj kod neisplaivanja obaveza po osnovu kamata i glavnice vlasnicima obveznica. Isplata dividende nije troak poslovanja i njena isplata se vri tek posle oporezivanja profita firme.. Akcionari stiu odreena prava kupovinom obinih akcija:

1. Pravo na upravljanje poto snose rizik poslovanja, i najvie su zaintereseovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplauju dividendu za razliku od vlasnika prioritetnih akcija i obveznika koji dobijaju fiksni prinos u obliku povlaene dividende, tj. kamate. Vodeu ulogu imaju oni koji poseduju veliki kontrolni paket akcija, u praksi se esto akcionari udruuju titei svoje interese.

2. Pravo na dividendu- tj. deo ostvarene dobiti. Isplata dividende nije zagarantovana ako preduzee posluje sa gubitkom ili zbog svog razvoja odlui da zadri celokupni dobitak. Prednost pri isplati imaju vlasnici prioritetnih akcija.3. Pravo na isplatu dela likvidacione mase- u sluaju likvidacije preduzea a posle poverioca vlasnika obveznica i povlaenih akcija, u koliko preostane sredstava a srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju. Obine akcije daju svojim vlasnicima pravo i na aktivu firme, u sluaju likvidacije i bankrotstva, s tim to se isplata ostatka vrednosti firme vri tek nakon izmirenja svih obaveza firme i izmirgnja obaveza prema vlasnicima svih emitovanih instrumenata duga.Drugi najpoznatiji instrument akcionarskog kapitala su preferencijalne akcije. One predstavljaju neku vrstu hibrida izmeu instrumenata duga i instrumenata akcionarskog kapitala. Kreirane su sa ciljem da se povea sigurnost u pogledu plaanja. Ovaj instrument donosi vie prihode vlasniciam od posedovanja obveznica, ali i veu sigurnost u odnosu na obine akcije. Dividenda je uglavnom fiksna. Firma nije obavezna redovno da je isplauje. Meutim, ona ne sme plaati dividendu na obine akcije sve dok ne izvri isplatu dividendi vlasnicima preferencijalnih akcija. Ove akcije obino ne daju svojim vlasnicima pravo glasa.U okviru preferencijalnih akcija postoje tkz. debenturne akcije (debenture stock) - poseban tip preferencijalnih akcija, koje su sline dugoronim neosiguranim obveznicama debenturama. One nose veu sigurnost, fiksu kamatu i vea prava u sluaju loijih poslovnih rezultata Postoje kumulativne preferencijalne akcije kod kojih se neisplaena dividenda kumulira tokom vremena i mora se isplatiti pre isplate bilo kakve dividende vlasnicima obinih akciia.Konvertibilne preferencijalne akcije emituju mnoge firme sa pravom konverzije u obine akcije.

U zavisnosti od kriterijuma razlikujemo nekoliko vrsta akcija:

1) Prema redosledu emitovanja: osnivake (prve emisije) i akcije sledeih emisija.2) Prema sadrini prava uea u dobiti: obine (redovne) i prioritetne (povlaene - preferencijalne).

3)Prema pravu glasa: bez i sa pravom glasa.DEFINISANJE INVESTICIONE POLITIKE

DEFINISANJE INVESTICIONOG CILJA

IZBOR INVESTICIONE STRATEGIJE

REALIZACIJA INVESTICIJA

MERENJE I OCENA RAZULTATA

Prof. dr Todor Petkovi, Globalna ekonomija i poslovna diplomatija, aak, 2007.str.37-38.

PAGE 36