UVOD U SOCIOLOGIJU 2

- Skripta za II kolokvijum –

METODOLOGIJA

UVODSvakom akademskom predmetu potrebna je metodologija, kako bi mogao da analizira, proverava, prihvata ili odbacuje teorije. Medjutim, jedno od glavnih podrucja neslaganja tice se toga da li bi sociologija trebala da prihvati metode koje se koriste u prirodnim naukama, ili bi ona trebala da koristi neke svoje? Mnogi sociolozi tvrde da, sociologija, za razliku od hemije ili fizike, se bavi ljudima koji imaju svest za razliku od hemije ili fizike koje to nemaju. Tako da je moguce uociti 2. tradicije:

1. upotreba naucnih I kvantitativnih metoda2. upotreba humanistickih I kvalitativnih metoda

Kritika drustvene nauke zagovara kvalitativne metode. KDN pokusava da poveze istrazivanje s pokusajem transformacije drustva. S toga ona odbacuje da istrazivaci moraju da budu nepristrasni I stavlja se na stranu onih koji su potlacena grupa. Feministkinje su medju najuticajnijim KDN.

Postmodernisti su svoje pristupe metodologije razvili relativno nedavno. Oni smatraju da sociolozi ne mogu da otkriju neku isitinu o drustvu I sve sto mogu jeste da ispitaju drustvo sa stajalista aktera unutar njega I da postojeca objasnjenja drustva razloze na sastavne delove.

“Naucna” kvantitativna metoda

Pozitivisti su preuzeli metode prirodnih nauka. Oni su zagovarali koriscenje kvantitativnih metoda.

Pozitivizam, Dirkem I sociologija

Ogist Kont – prvi je upotrebio rec sociologija I pozitivna filozofija. Smatrao je da postoji hijerarhija naucnih predmeta I da se sociologija nalazi na njenom vrhu. Bio je uveren da naucne spoznaje o drustvu mogu da unaprede to drustvo I da se drustvom moze upravljati racionalno, bez upotrebe religije koja bi stajala na njenom putu.

Emil Dirkem – njegova studija “Samoubistvo” sledi mnoge metodoloske postupke pozitivizma, te ga I mnogi smatraju pozitivistom.

Pozitivisticko pravilo: Sociolosko istrazivanje se mora ograniciti na fenomene koje je moguce opazati ili objektivno meriti.

Postoji nekoliko stadijuma pozitivisticke metodologije:

1. Drustvene cinjenice – Kont je mislio da se naucno istrazivanje drustva mora igraniciti na prikupljanje inf. koje je moguce objektivno posmatrati I klasifikvoati. Smatrao je da sociolozi ne treba da gube vreme na unutrasnje procese, buduci va ta stanja postoje u svesti pojedinca I da ih nije moguce meriti niti opazati na jedan objektivan nacin. Dirkem je smatrao da sociolozi treba da se ogranice na proucavanje drustvenih cinjenica. On je utvrdio I jedno od najznacajnijih

pravila koje kaze: “Smatraj drustvene cinjenice stvarima”. To znaci da sisteme verovanja, obicaje I drustvene institucije – treba smatrati stvarima na isti nacin kao I predmete I dogadjaje iz prirodnog sveta. Dirkem je tvrdio da su drustvene cinjenice te koje navode pojedinca da se ponasa na jedan poseban nacin.

2. Statisticki podaci – Pozitivisti su mislili da je moguce objektivno klasifikovati drustveni svet. Koristenjem ovih klasifikacija bice moguce izbrojati skupove opazivih cinjenica I tako stvoriti statistike. (Dirkem: samoubistvo I pripadnost razlicitoj religiji)

3. Korelacija – tendencija 2. ili vise stvari da se nalaze zajedno I ona se moze odnositi na snagu odnosa medju njima. (Dirkem: pozitivizam I visoka stopa samoubistva)

4. Uzrocnost – Ako postoji snazna korelacija izmedju 2. ili vise tipova drustvenih fenomena, onda se moze posumnjati da jedan od ovih fenomena uzrokuje pojavu drugog. Medjutim, moze postojati I mogucnost da prividna veza izmedju 2. drustvena fenomena moze biti sumnjiva korelacija. Moze biti moguce da neki 3. faktor ima uzrocni odnos prema oba fenomena ili faktora koja se ispituju.

Multivarijantna analiza

Izmislio je Dirkem kako bi savladao problem sumnjive korelacije. Ova analiza ukljucuje pokusaj da se izoluje ucinak nezavne varijable (uzrok) na zavisnu varijablu (posledica uzroka). Da bi se procenio uticaj nezavisne varijable moramo stvoriti poredjenja u kojima ce jedna varijabla biti konstantna, dok ce druga biti promenljiva.

Zakoni ljudskog ponasanja

Pozitivisti misle da multiv.analiza moze da ustanovi uzrocni odnos izmedju 2. ili vise varijabli. Ako se ova otkrica provere, onda istrazivaci mogu biti sigurni da su postigli:

Cilj pozitivizma: Oktrice zakonitosti ljudskog ponasanja!

Nucni zakon se sastoji od tvrdnje o odnosu izmedju 2 ili vise fenomena koji vrede u svim okolnostima. Pozitivisti I Dirkem misle da je moguce otkriti zakone ljudskog ponasanja prikupljanjem obektivnih cnjenica u statistickom obliku, pazljivom analizom tih cinjenica I proverom otkrica u nizu razlicitih konteksta. Oni smatraju da je sve ono sto se odvija u psihi ljudi irelevantno, buduci da spoljasnje sile upravljaju ljudskim ponasanjem: ljudi reaguju na spoljasnje faktore predvidljivo I moguce je da su ljudi malo svesni tih faktora.

Pozitivisti smatraju da se nauka vecinom koristi induktivnom metodologijom – koja pocinje prikupljanjem podataka, zatim analizom, te razvijanjem teorija. Jednom kada se teorija razvije moguce ju je ponovo proveriti drugim skupovima podataka da bi se videlo da li moze da se potvrdi ili ne. Ako se teorija potvrdi vise puta, onda se moze smatrati da su otkriveni zakoni ljudskog ponasanja.

Karl Poper – falsifikacija I dedukcija

Mnogi naucnici se danas koriste alternativnim pristupm – deduktivnim pristupom, a jedan od njih je I Poper. Deduktivni pristup pocinje sa teorijom, proverava je pomocu dokaza, I ne razvija teoriju kao krajnji rezultat. Poper smatra da naucnici treba da pocnu sa hipotezom koju treba proveriti. Ta hipoteza treba da utvrdi sta ce se tacno desiti u odredjenim okolnostima u buducnosti.

Poper se razlikuje od pozitivista po tome sto negoduje da je moguce formulisati zakone koji ce biti istiniti za sva vremena. On tvrdi da, bez obzira na to koliko puta se proveri neka teorija I koliko puta se ona dokazala kao tacna, uvek postoji mogucnost da ce u nekom trenutku ona biti dokazana kao nesipravna ili falsifikovana. On smatra da naucnici mora da budu objektivni, jednom kada uspostave hipotezu, oni moraju da pronadju dokaze koji ce da je opovrgnu. U prirodnim naukama je stvorena metoda kako bi se teorije falsifikovale, a to je laboratorijski eksperiment.

Laboratorijski element I sociologija

Glavni razlog zbog cega naucnici koriste laboratorijski element jeste taj sto Im omogucava da provere predvidjanja. Laboratorija predstavlja kontrolisanu okolinu u kojoj istrazivaci mogu da manipulisu nezavisnim varijablama.

Lab.e. omogucava istrazivacu da bude siguran da je izolovao posebnu varijablu. Ovaj eksperiment omogucava I ponavljanje

Sociolozi gotovo nikad ne upotrebljavaju laboratorijski element I za to postoji nekoliko razloga:

1. L. je neprirodna situacija. Znanje o tome da ih neko proucava, moze da utice na sam ishod I na rezultat, zato sto se ljudi mogu ponasati na nacin koji ce ih prikazati u sto boljem svetlu.

2. Nije moguce strpati zajednicu ili drustvo u laboratoriju.

Terenski eksperimenti

Ukljucuju intervenisanje u drustvo na nacin da je moguce proveriti hipoteze izolovanjem posebnih varijablu. tako su Rosenthal I Jacobson proveravali hipotezu da samoispunjavajuce prorocanstvo moze uticati na obrazovni rezultat. Problem terenskog e. je sto nije moguce kontrolisati varijable kao sto je to moguce uraditi u laboratoriji. Takodje, u nekim terenskim eksperimentima na rezutat moze uticati cinjenica da se odvija pokus – Hawtorneskog ucinak. Takodje, neophodno je da subjekti istrazivanja ne znaju da se odvija eksperiment. Medjutim, to dovodi u pitanje moralnost eksperimenta na ljudima bez njihove saglasnosti.

Komparativna metoda

Sastoji se u koristenju komparacije, poredjenja. To moze biti poredjenje razlicitih drustava ili grupa unutar drustva. Za razliku od eksperimenta, komp. metoda se zasniva na necemu sto se dogodilo ili se dogadja u drustvu. Sami podaci mogu poticati iz primarnih I sekundarnih izvora. Ova metoda koristi slicnu logiku koju koriste I pozitivisti, a to je da se sistemska poredjenja mogu koristiti kako bi se uspostavile korelacije, uzrocne veze I navodni “zakoni”, te da bi se proverile hipoteze.

Komparativna metoda dopusta sociologu da proucava uzroke velikih drustvenih promena tokom dugih razdoblja. Max, Dirkem I Weber su se koristili ovim metodom.

Interpretativna I kvalitativna metodologija

Tvrdi da su naucni pristupi neodgovarajuci za prikupljanje, analizu I objasnjenje podataka I da su totalno neprimereni za predmet koji se bavi ljudskim ponasanjem. Neki sociolozi kazu da bi ovo trebalo koristiti kao dopunu naucnoj kvantitativnoj metodologiji; dok drugi tvrde da bi trebali da zamene te naucne pristupe.

Kvalitativni podaci

Kvantitativni podaci su podaci koji se nalaze u numerickom obliku.

Kvalitativni podaci su podaci koji se obicno daju recima. To moze biti opis grupe ljudi koji zive u siromastvu I gde je prikazan njihov nacin zivota. Kvalitativni podaci se obicno smatraju bogatijim, kao da imaju vecu dubinu I da dju istinitu sliku nacina zivota, iskustva, stavova I misljenja.

Interpreatativni pristup

Interpetacija drustvenog delovanja se smatra temeljom sociologije. To je delovanje koje se moze razumeti samo intereptacijom znacenja I motiva na kojima se zasniva. Neki interp. sociolozi odbacuju koristenje metod. prirodnih nauka za proucavanje drustvenih delovanja. Smatraju da su to 2 razlicita sveta I da se prirodne nauke bave teorijama, buduci da one ne poseduju svest. Za razliku od materije, ljudi imaju svest.

Ljudi ne reaguju automatski na spoljasnje podrazaje. Umesto toga oni interpretiraju znacenja podrazaja pre nego sto ce na njih reagovati. Zagovoriniti interp. sociologije tvrde da je uzrocno objasnjenje ljudskog ponasanja nemoguce bez odredjenog razumevanja subjektivnih stanja pojedinaca koji se proucavaju.

Max Weber

Weber je definisao sociologiju kao studij drustvene akcije. Akcija je drustvena kako uzima u obizr druge clanove drustva. W je mislio da objasnjenje drustvene akcije trazi razumevanje znacenja I motiva koji leze iza ljudskog ponasanja. To razumevanje motiva se moze postoji kroz razumevanje, tj. zamisljanje samog sebe u polozaju osobe cije se ponasanje objasnjava. W je inace koristio komparativnu metodu.

Simbolicni interakcionizam

Interakcionisti smatraju da je ljudsko ponasanje uveliko pod vlascu unutrasnjih procesa pomocu kojih ljudi intepretiraju svet oko sebe I daju znacenje vlastitim zivotima. I. smatraju da pojedinci imaju sliku o sebi koja je izgradjena u procesu interakcije sa drugim clanovima drustva. Reakcije drugih na nekog pojedinca mogu onemoguciti da se odrzi neki poseban pojam o sebi; pojam ce se menjati, a u skladu sa tim menjace se I samo ponasanje pojedinca.

Herbert Blumer – americki interakcionista – je odbacivao upotrebu komparativne metode koja je karakteristicna za pozitivisticku metodologiju. Blumer spominje da industrijalizacija uzrokuje nadomestanje prosirenih porodica, nukleusnima. Takodje kritikuje I izolovanje varijabli I pretpostavlja da jedna uzrokuje drugu, ali da se ne spominje samo shvatanje situacije.

Mnogi sociolozi sprovode svoja istrazivanja slabo poznavajuci podrucije zivota koje istrazuju, te se kao rezultat javlja nametanje def. drustvenom svetu. Umesto da gledaju na drustvenu stvarnosti iz akterove perspektive, mnogi ce pokusati da to uguraju u svoje prethodno definisane kategorije I koncepcije. Usled toga, Blumer tvrdi da sociolozi moraju da urone u podrucje zivota koja zele da istrazuju. Umesto sto pokusavaju da prilagde podatke prethodno def. kategorijama, oni moraju da pokusaju da zahvate akterovo vidjenje drustvene stvarnosti.

Fenomenologija

To je najradikalnije udaljavanje od naucne kvantitativne metodologije. F. odbacuju mogucnost stvaranja uzrocnih objasnjenja ljudskog ponasanja. Oni ne misle da je moguce objektivno meriti I klasifikovati svet. Za f. ljudi osmisljavanju svet tako sto mu pridaju znacenja I klasifikacije, koji stvaraju drustvenu stvarnost. Ne postoji nikakva objektivna stvarnost iznad subjektivnih znacenja.

Za f. statistike su drustveni proizvodi koji odrazavaju znacenja onih koji su ih stvarali. Znacenja su stvarnost koju sociolozi moraju da ispitaju. Iz f. perspektive, posao sociologa je da shvati znacenja pomocu kojih se konstruise drustvena stvarnost. F. misle da je problem klasifikacije univerzalan.

F. misle da sociolozi treba da se ogranice na znacenja I klasifikacije koje ljudi koriste kako bi u svet uneli red I smisao.

Sociologija samoubistva

Dirkem – Samoubistvo: socioloska studija

D. je odabrao da proucava samoubistvo iz niza razloga. Zeleo je da koristi svoju studiju kako bi pokazao da postoji socioloska analiza koja se razlikuje od drugih disciplina I koja daje vazan prilog objasnjenju drustvenih fenomena.

Samoubistvo se smatra krajnje individualnim cinom I cesto se objasnjava pomocu depresije pojedinca. Medjutim, D. je pokusao da objasni da ne postoji povezanost izmedju psihicke bolesti I stope samoub.

Jos jedan od razloga zasto se D. opredelio za proucavanje samoub. bile su I statistike u nizu evropskih zemalja. Te je statistike smatrao drustvenim cinjenicama I mislio je da se mogu koristiti za pronalazenje drustvenih uzroka stope samoubistva. Koristio je komparativnu metodu I pokusao je da ustanovi korelacije.

Dirkem je otkrio da su stope samoubistva relativno stabilne u odredjenom drustvu tokom odredjenog perioda; otkrio je varijacije u stopi samoub. medju razlicitim grupama istog drustva;

vise samoub. u protestantskim zemljama nego u katolickim; ozenjeni muskarci su skloniji samoubistvu od samaca; niska stopa samoubistva je povezan I sa politickim potresima.

Tipovi samoubistva

Mislio je da je stopa pojedinca odredjena odnosom izmedju pojedinca I drustva. Stopa samoubistva zavisi od stepena integrisanosti pojedinca u drustvo, ali I od stepena regulacije drustva na pojedinca. Na osnovu toga, izdvojio je 4 tipa samoubistva:

Egoisticko samoubistvo – pojedinac je nedovoljno integrisan u drustvo. D. je zakljucio da visa stopa s. povezana s protestantizmom, potice od toga sto je on manje integrisana Crkva od Katolicke crkve. D. je ovaj tip samoub. povezao I sa porodicnim odnosima. Nevencani ljudi su manje odg. za druge, te su oni skloniji egoizmu I visokoj stopi samoubistva.

Anomijsko samoubistvo – drustvo nedovoljno regulise pojedinca. Ovo se dogadja kada dolazi do slamanja tradicionalnih normi I vrednosti zbog brze drustvene promene koje dovodi do stvaranja nesigurnosti kod pojedinca.

Dirkem smatra da su gorepomenuta 2 tipa samoubistva, problem koji zahvata sva industrijska drustva u vecoj ili manjoj meri. Zbog specijalizovane podele rada, ta su drustva manje integrisana.

Altruisticko samoubistvo – preterana integrisanost pojedinca, te usled toga on zrtvuje svoj zivot zbog osecaja duznosti prema drugima.

Fatalisticko samoubistvo – drustvo preterano suptava pojedinca. (Robovi)

Dirkem, samoubistvo I metodologija

D. je smatrao da je neophodno postici pravu kolicinu integracije I regulacije u drustvu. Koristio je kvantitativne, “naucne” metode, koristeci se komparativnom metodom. Takodje je koristio I statistike kako bi potrepio svooju tvrdnju da sile koje nije moguce opazati oblikuju ljudsko ponasanje.

Pozitivisticke reakcije na Dirkema

Maurice Halwbachs je izvrsio reviziju D. dela. MH je u D. rad dodao koeficijent korelacije. Smatrao je da je D. precenio vaznost religije I da je vecu paznju trebao da pridaje razlici u zivotu na selu I u gradu.

Gibis I Martin – D. nije koristio rigorozne metode. takodje, ponekad je koristio pojmove koji se ne mogu objektivno opazati ili meriti I s toga nije skroz sledio pozitivisticke metode. Takodje, pojam “integracije” nije definisao na jedan precizan nacin. Zato su oni predlozili da se kao indikator drustvene integracije koristi “statusna integracij” – razmera u kojoj pojedinci zauzimaju skupove drustvenih uloga koje se obicno nalaze zajedno. Oni su smatrali, da, sto je veci stepen statusne integracije u populaciji, to ce biti niza stopa samoubistva.

Interpretativne teorije samoubistva

Interpretativni sociolozi jace napadaju Dirkema nego pozitivisti.

Daglas – Drustvena znacenja samoubistva

Kritikuje koriscenje sluzbenik statistika u proucavanju samoubstva, dovodeci u pitanje njihovu valjanost. On upozorava, da odluku o tome da li je naka iznenadna smrt samoub. donosi mrtvozornik I da je ona pod uticajem drugih ljudi. Dalgas kaze da pristrasnot moze da utice na proces donosenja odluke I da moze da objasni Dirkemove nalaze.

Daglas smatra statistike o samoubistvu posledicom pregovaranja izmedju razlicitih ukljucenih strana. Takodje, kritikuje Dirkema I zbog toga sto je on sva samoubistva svrstavao kao jedan cin, a nije istrazivao znacenja koja samoubice pripisuju tom cinu. U raznim kulturama, samoubistvo moze imati razlicita znacenja. Usled toga, Daglas kaze da je neophodno sprovesti studije slucaja kako bi se otkrila znacenja pojedinacnih samoubistava. Te studije mogu da se zasnivaju na razgovoru onih koji su poznavali osobu, ali I na analizi poruka I dnevnika preminulog.

Daglas istice nekoliko najcescih drustvenih znacenja samoubistva:

preobrazaj duse (samoub. kao nacin odlaska na nebo) transformacija jastva (samoub. kao sredstvo da navede druge da promene misljenje o nama) samoubistvo kao sredstvo sticanja simpatije samoubistvo kao nacin osvete

Jean Baechler – samoubistvo kao resavanje problema

Samoubistvo vidi kao nacin reakcije na probleme I njihova resavanja. S. se prihvata kada izgleda kao da ne postoji nikakva alternativa. Iz te perspektive postaje moguce klasifikovati samoubistva prema cilju koji sledi samoubilacki pojedinac. On samoubistva deli na 4 glavna tipa:

1. Eskapisticka samoubistva – imaju 3 oblika: samoub. kao beg iz nepodnosljive situacije samoub. kao reakcija na bol zbog gubitka drage osobe samoub. kao sredstvo samokaznjavanja

2. Agresivna samoubistva – nanosenje bola drugoj osobi ili ljudima. Postoje 4 oblika: Osvetnicka – imaju nameru da nateraju drugu osobu da se oseca krivom ili da natera drustvo da

osudi tu osobu Kriminalna – ubistvo druge osobe tokom samoubilackog ponasanja Ucenjivacka – uticaj na drugu osobu da promeni ponasanje I odnose prema zrtvi Zapomagacka – da pokaze da je samoub. potrebna pomoc

3. Pozrtvovana samoubistva – nacin da se postigne nesto sto zrtva samoubistva ceni. Zrtvovanje ukljucuje odricanje od vlastitog zivota kako bi se spasao neko drugi.

4. Ludicka samoubistva – namerno rizikovanje koje moze da dovede do smrti. Postoje kusnja (dokazivanje pred drugima) I igra (rizik same osobe).

Baechler za razliku od Dirkema ne misli da se samoubistvo moze skroz objasniti pomocu spoljasnjih faktora. On smatra da se samoubistvo mora barem jednim delom objasniti “licnim faktorima” koji su speicificni za odredjenog pojedinca.

Maxwell Atkinson – otkrivanje samoubistva- fenomenolog

On ne prihvata da stvarna stopa samoubistva postoji kao objketivna stvarnos koja ceka da je oktijemo. Sociolozi ce samo nametnuti svoju stvarnost drustvenom svetu. Samoubistvo je jedan aspekt drustvene stvarnosti, te su s toga I statistike deo drustvenog sveta.

Kategorizacija smrti

A.podaci poticu iz razgovora sa mrtvozornicima, posmatranje rada mrtvozornikovih sluzbenika, arhive jednog mrtvozornika. Atk. tvrdi da mrtvozornici imaju “zdravo-razumsku” teoriju samoubistva. Ako se inf. o preminulom uklapa u teoriju, oni ce kategor. smrt kao samoubistvo.

1. Postoji li ili ne “oprostajno pismo”

2. Nacin smrti: vesanje, utapanje, gusenje plinom, uzimanje prevelike kolicine lekova

3. Mesto I okolnosti smrti se smatraju bitnim

4. Mrtvozornici razmatraju mentalno stanje preminulog I njegovu soc. situaciju. Cesto je depresija uzrok samoubistvu.

Steve Taylor – Osobe pod vozovima

T. je sproveo istrazivanje o “osobama pod vozovima” – ljudima koji su umrli pod vozovima londonske podzemne zeleznice. Oktrio je da niz faktora utice na donosenje zakljucaka o samoubistvu. Veca je verovatnoca se nesto proglasi kao samoubistvo ako je postjala neka psihicka bolest, neki veliki neuspeh itd. T. je medjutim otkrio I da je zakljucak pod snaznim uticajem svedoka koji su svedocili o stanju duha preminulog. Ako su svedoci bili bliski sa osobom koja je pocinila samoubistvo – poricali su da je to samoub; medjutim, ukoliko nisu – smatrali su da je taj cin samoubistvo. Njegova teorija se ne zasniva na statistickim pokazateljima nego na pokusaju da se otkriju “neopazive strukture I kauzalni procesi u osnovi nekog dogadjaja” .

Tipovi samoubistva

On tvrdi da su samoubistva ili ektopicni – proizilaze iz onoga sto osova misli o sebi; ili simfizicki – proizilaze iz odnosa sa drugima. Takodje su povezani I sa sigurnoscu ili nesigurnoscu. Taylor razlikuje 4 tipa samoubistva.

Ektopicna samoubistva

1. Samoubistvo je podlozno (submisivno) kad je osoba sigurna u pogledu svog zivta. Misli da je njen zivot zapravo okoncan I smatra sebe vec mrtvom. (Smrtno bolesni ljudi)

2. Tanatacija je tip samoubistva kada osoba nije sigurna u sebe. Pokusaj samoubistva je neka vrsta kockanja, koje moze, ali I nemora biti uspesno.

Simfizicka samoubistva

1. Zrtvena samoubstva se dogadjaju kada je osoba sigurna da su joj drugi ljudi zivot ucinili nepodnosljivim. Samoubica cesto za smrt krivi druge ljude, tako da im namece osecaj krivice.

2. Zapomagacka samoubistva proizilaze iz toga sto se samoubilacka osoba oseca nesigurnom u vezi stava koji drugi imaju o njoj. Zrtva pokusava da pokaze koliko je ocajna, kako bi otkrila kako ce drugi ljudi na to da reaguju. Pokusaj samoubistva moze da ukljuci pokusaj da se drugi nateraju na promenu svoj ponasanja.

Evaluacija Taylora

Taylorova teorija ima neke prednosti. Pre svega, ona nam pomaze da shvatimo zasto neke zrtve ostavljaju poruku, dok druge to ne. Zatim, zasto se neki pokusaji samoubistva cine ozbiljnijima od drugih; zasto se neki dogadjaju u izolaciji, a drugi na javnim mestima.

Metodologija kriticke drustvene nauke

Lee Harvey – kriticko drustveno istrazivanje

Kritička društvena nauka prihvata sve one socioloske pristupe kojima je cilj da budu kritični prema društvu kako bi omogućili društvenu promenu. Harvey misli da je znanje proces gde se krecemo prema razumevanju drustvenog sveta. Znanje se nikada ne moze odvojiti od vrednosti. Kritički društveni naučnici misle da način na koji se društvo prikazuje može zavarati. Oni smatraju da stvari treba videti u drugačijem svetlu tako da se otkriju prave vrednosti koje se nalaze u njihovoj osnovi.

Primeri kritickog drustvenog istrazivanja

Harvey kao primer uzima feminističke studije o kućnim poslovima kako bi ilustrovao ovaj pristup. Kao i plaćeni posao, on stvara vrednosti i ima ključnu ulogu u ekonomiji. Kritičko istraživanje je zaokupljeno otkrivanjem ugjenjtavackih struktura tako da se takve strukture mogu izmeniti. Važno je da se prikaz smesti u siri kontekst koji povezuje specifične aktivnosti sa sirom drustvenom analizom.

Harvey deli studije kritičke društvene nauke u tri glavna tipa koja se fokusiraju na klasu, rod i etnicku pripadnost, ali i rasizam.

Glavne odlike kritickog istrazivanja

1. Apstraktni koncepti I ideologije

Koristi se za apstraktnim pojmovima kao što su kućni poslovi, ali nadilazi jednostavnu upotrebu empirijskih istraživanja zasnovanih na takvim pojmovima. kritičko istraživanje pokušava da dopre ispod površine društvene stvarnosti, a to uključuje pokušaj da se nadidje dominantna ideologija. iskrivljena

ideološka mišljenja ne mogu povezati sa dominantnim klasama. Ona zamagljuju materijalnu stvarnost koja se nalazi iza tih mišljenja.

2. Totalitet, struktura, istorija

Prema ovom autoru neophodno je povezati svaki delić društva sa totalitetom.Kritički naučnici smatraju da društva imaju strukture koje ograničavaju ono što ljudi mogu učiniti, ali i onemogućuju društvena delanja. Strukture se menjaju. Istraživanja društva treba dovesti u odnos sa posebnim istorijskim kontekstima.

3. Dekonstrukcija, bit I rekonstrukcija

Kritički društveni naučnici dolazi kroz proces dekonstrukcije i rekonstrukcije. U procesu dekonstrukcije razni elementi života se razlazu kako bi se otkrila njihova bit.

Rekonceptualizacija – razmisljanje o poznatim aspektima drustvenog zivota na jedan neuobicajen nacin – kljuc je otkrivanja biti procesom dekonstrukcije. Dekonstrukcija ne sledi prethodono odredjeni put. Dekonst. dovodi do rekonstrukcije. Istrazivacev cilj je da razvija teorije koje omogucuju novo vidjenje fenomena koji se istrazuje.

4. Praksa

Harvey def. praksu kao “prakticnu refleksivnu delatnost”. Praksa ne ukljucujuje nesvesnu delatnost, praksa je ono sto menja svet.

Istrazivacke metode

Kriticki drustveni naucnici koriste put raspon metoda: upitnike ,intervjue (feministkinje), studije slucaja, etnografiju (najpopularnija), seminologiju. Oni naglasak stavljaju na svrhu istrazivanja. Takodje, smatraju dopustivom svaku metodu koja omogucava da se zadje ispod povrsine drustva I ima potencijam da promeni drustvo.

Kritike kritickog drustvenog istrazivanja

1. Problem identifikacije izvora ugnjetavanja kako bi se orijentisalo istrazivanje. 2. Problem koncepcije tlacenja I ideja potrebe interesa.3. KDN tvrde da postoji “skup vrednosti” s kojima bi se svi slozili.4. KDN po svaku cenu pokusavaju da ustanove tacnost svojih argumenata.

Phil Carspecken – odbrana kritickog istrazivanja

Smatra da kriticko istrazivanje ne mora biti pristrasno zato sto istrazivaci koji su u njemu angazovani imaju vrednosna opredeljenja. Oni ne smeju da traze samo podatke koji se uklapaju u njihove teorije, vec moraju da budu otvoreni I za pronalazenje dokaza koji su u suprotnosti sa njihovim teorijama I dovode u pitanje njihove vrednosti.

Proces istrazivanja

1. Prikupljanje priamrnih izvestaja – Ovde se uranja u drustveni svet koji se zeli proucavati. Za belezenje se koriste audiozapisi I videozapisi. Pokusava da se stvori primarno razumevanje drustva.

2. Preliminarna rekonstruktivna analiza – Istrazivac analizira ono sto je otkrio u 1. stadijumu. 3. Dijalosko generisanje podataka – istrazivac razgovara s onima koje proucava I raspravlja o

svojim preliminarnim otkricima. Ispitanici mogu uticati na nacin na koji istrazivac razmislja I pomoci mu ukoliko za to postoji potreba. Ovde se moze koristiti intervju I diskusija.

4. Otkrivanje sistemskih odnosa – Istrazivac prosiruje svoje istrazivanje pokusavaju da poveze svoje speicificne nalaze sa drugim delovima drustva.

5. Upotreba sistemskim odnosa kako bi se objasnili nalazi – Istrazivac moze dati uzrocna objasnjenja onoga sto je pronasao.

Feministicka metodologija

Pristupi feministickoj metodologiji

1. Napad na muska istrazivanja. F. su ih cesto zvale muskim istrazivanjima, a kritikovale su ih jer su se zasnivali na seksistickim I patrijarhalnim nacelima.

2. Teza da postoje posebne feministicke istrazivacke metode. Metode kojima se koriste musakrci nisu posebno dobre u pomaganju istrazivacima da shvate drustvo.

3. Teza da f. moze otkriti teoriju znanja, koja je nadmocna drugim epistemologijama.

Napad na muska istrazivanja

Istrazivanja se sprovode o muskarcima, a sprovode ih muskarci za muskarce. Feministkinje su iznele niz kritika na racun sociologije:

1. uglavnom se bavi istrazivanjem muskaraca2. nalazi istrazivanja su zasnovani na muskim uzorcima I generalizovani na celu populaciju3. teme od interesa za zene se cesto predvidjaju ili se smatraju nevaznim4. kad se zene ukljuce u istrazivanje, oda je to na iskrivljen I seksisticki nacin5. pol I rod su reko kad vazno varijable6. kad se pol I rok ukljuce kao varijable, one se samo dodaju

Evaluacija

Ove vrte kritika bile su vrlo uticajne I siroko prihvacene. Socioloske studije o zenama, koje su napisale zene za zene, postaju uobicajene. Takodje se I seksisticki jezik proredio.

Muski model intervjuisanja

- objektivnost, distanciranost, hijerarhija I “naucnost”

Feministicki model intervjuisanja

- odgovaranje na pitanja, ispitanici postaju saradnici, pomagala majkama oko dece

Feministicka epistemologija stajalista

Prema ovom shvatanju, nacin na koji zene dozivljavaju drustvo daje im jedinstev uvid u nacin f-nja drustva. E.S. zeli da pronadje istinu razumevanjem zenskim iskustava. Mada zene imaju odredjena zajednicka iskustva, postoje takodje I velike razlike medju grupama zena, a njihova razlicita iskustva treba istraziti pre nego sto se stvori slika drustvenog sveta.

Kritike feministicke epistemologije stajalista - Ray Pawson

- Nije verovatno da ce feministkinje obracati paznju na one zene koje smatraju da je prirodno da zene obavljaju sve kucne poslove I da su muskarci dominantni.

- Dalji problem je naglasavanje proucavanja iskustava potlacenih.- Ponekad stajalista grupa zena, utemeljena na razlicitom iskustvu, mogu biti u medjusobnom

protivrecju. Sve dok istrazivac ne odluci koje je stajaliste bolje, moraju se prihvatiti kontradiktorna misljenja.

Postmodernisticka metodologija

Razlicitosti postmodernisticke metodologije

Neki postmodernisti vide postmodernost u smislu promena u društvu. Oni ne misle da se izmenila narav znanja ili da su potrebne nove metodologije, vec oni koriste konvencionalne metode i izvore podataka.

Neki autori razlikuju moderni u postmodernu epistemologiju.1 Moderna e. tvrdi da se istina mzoe otkriti koristenjem ispravnih tehnika. Epistemoloski postmodernisti tvrde da ne postoji osnova na kojoj bi se neko znanje moglo odbaciti kao neistinito.

Postomoderna etnografija dopusta da se sakupe neki od njihovoih vlastitih podataka. Ipak, dobar deo nije toliko zaokupljen stavaranjem novog znanja koliko napadom na postojeca znanja.

Postmodernisticka metodologija – evaluacija

Optuzivali su je da prihvata poziciju potpunog relativizma. To znaci da ona tvrdi da znanje zavisi od naseg stajalista I da je staajliste jedne osobe jednako dobro kao I stajaliste neke druge osobe. Konacni argument se zasniva na spoljasnoj stvarnosti I nacinu na koji se ta stvarnost sprecava ljude da cine sve sto odluce uciniti.

1 Teorija znanja

Istrazivacki proces

Odabir teme istrazivanja

Na ovaj izbor moze uticati niz faktora. Vrednosti I misljenja istrazivaca ce ocito igrati neku ulogu u svemu tome. Vrlo vazan faktor koji utice na izbor istrazivacke teme jeste dostupnost sredstava za finansiranje. Istrazivacki fondovi mogu poticati iz humanitarnih fondacija, iz industrije, ali o od vlasti. Veliki uticaj ce imati I dostupnost postojecih podataka o temi I prakticnost sakupljanja podataka.

Primarni izvor

Sastoji se od podataka koje sakupljaju sami istrazivaci tokom svog rada. Sekundarni i. se sastoje od podataka koji vec postoje. Primarni i. ce ukljuciti podatke koje skupljaju istrazivaci koristeci se upitnicima, intervjuima ili posmatranjem. Sekundarni izvori ukljucuju statistike, dnevnike, pisma, izvestaje I savremene arhive.

Odabir primarne istrazivacke metode

Izvor finansiranja predlozenog projekta moze da odredi tip metode koja ce se koristiti. Mnogi koji finansiraju istrazivanje zagovaraju upotrebnu kvantitativnih metoda. Medjutim, najvazniji faktor koji utice na odabir istrazivacke metode jeste tema, teorijski I prakticni razlozi.

Pouzdanost

U prirodnim naukama se smatrada su podaci pouzdani ako drugi istrazivaci koji koriste istu metodu istrazivanja na istom materijalu dobiju iste rezultate. Uopsteno govoreci, smatra se da su kvantitativne metode pouzdanije, zato sto se istraziavnje moze ponoviti a rezultati proveriti.

Kvalitativne metode se obicno kritkuju jer nisu u stanju da zadovolje standarde pouzdanosti. Postupci kojima se prikupljaju podaci su nesustavni(?), rezultati se retko kad kvantifikuju I nema nacina da se ponovi studija I proveri pouzadanost njenih otkrica.

Valjanost

Podaci su valjani ako daju tacnu sliku onoga sto se proucava. Valjana tvrdnja daje tacno merenje ili opis onoga za sta se tvrdi da meri ili opisuje. Ona je tacni odraz drustvene realnosti. Studije se mogu ponoviti I dati iste rezultate, ali ti rezultati ne moraju biti mera onoga sto je istrazivac nameravao da meri.

Cesto se tvrdi da kvantitativne metode nisu valjane jer im nedostaje dubina za tacan opis znacenja I motiva kojji su temelj drustvene akcije. Oni koriste kategorije koje su mozda malo vazne ili relevantne za druge pripadnike drustva.

Prakticnost

Kvantitativne metode oduzimaju manje vremena I ne zahtevaju veliki licni angazman. Obicno je moguce prouciti vece I reprezentativnije uzorke koji mogu dati opstu sliku drustva. Kvalitatativno istrazivanje cesto se mora ograniti na istrazivanja malih brojeva zbog ogranicenja. Ono je prikladnije za dubinski uvid I manji uzorak ljudi.

Odabiranje uzorka

Sva istrazivanja ukljucuju neku vrstu uzorka. Oni istrazivaci koji zagovaraju naucne kvantitativne metode su skloni upotrebi sofisticiranih tehnika odabira uzorka I tvrde da su u stanju generalizovati na temelju svojih nalaza. Oni koji zagovaraju interpretativne kvalitativne metode skloni su proucavanju manjeg broja ljudi, tako da je manje verovatno da ce njihove studije zahtevati kompleksne tehnike uzorkovanja.

Uzorak je deo vece populacije. Obicno se odabere tako da bude reprezentativan za populaciju. Ako je uzorak pomno odabran, moguce je generalizovati, a to znaci da na temelju uzorka dajemo tvrdnje o celoj relevantnoj populaciji.

Prvi korak – utvrdjivanje relevantne populacije. Pop. u tom smislu ukljucuje sve relevantne jedinice uzorka. Jedinica je pojedina osoba ili drustvena grupa u toj populaciji. Nakon toga sledi odredjivanje okvira uzroka – vazno je da je okvir opsezan koliko god je to moguce; ako nije, uzorak bi mogao biti iskrivljen.

Kada istrazivaci odaberu svoj uzorak, uzimaju u obzir I druge vazne krakteristike poput dobi, zanimanja, etnickog porekla I veroispovesti. Drugi faktori se mogu uzeti u obzir, zavisno od prirode samog istrazivanja.

Tipovi uzorkovanja

Slucajno I sistematsko uzorkovanje – najjednostavniji nacin da se odabere veliki uzorak. Slucajnim u. se osigurava da svaka jedinica uzorka ima jednaku sansu da bude odabrana za ucestovanje u istrazivanju. To se obicno postize pripisivanjem brojeva svakoj jedinici uzorka I potom odabiranjem clanova uzorka koristenjem tablice slucajnih brojeva.

Metoda koja zahteva manje vremena jeste odabir svakog 10. ili 20. broja na listi. Buduci da ta metoda nije istinski slucajna, poznata je kao sistematsko uzorkovanje.

Slucajno uzorkovanje – zasniva se na zakonu proseka I poteban je relativno veliki uzorak kako bi istrazivac bio siguran da ce on biti stvarno reprezentativan.

Stratificirano slucajno uzorkovanje – ukljucuje podelu okvira uzorka u grupe kako bi se osiguralo da je uzorak reprezentativan. Istrazivac identifikuje vazne varijable koje treba da budu pod kontrolom I smesta jedinice uzorka u razlicite grupe prema tim varijablama. Ovo je ucinkovita metoda jer dopusta istrazivacu da kontrolise varijable koje se smatraju vaznim. Ona zahteva manju kolicinu uzorka od slucajnog uzorkovanja kako bi osigurala reprezentativnost. Ipak, stratificirano slucajno u. cesto se ne

moze provesti. Cak I kad postoji okvir uzorka, on obicno ne sadri info. nuznu da bi se populacija podelila u grupe.

Kvotno uzorkovanje – omogucuje istrazivacu da kontrolise varijable, a da nema okvir uzorka. Ispitivacima se kaze koliko ispitanika s posebnim karakteristika treba ispitati, tako da uzorak odrzava karakteristike populacije u celini. Jednom kad je kvota za posebnu kategoriju ispunjena, vise se nece skupljati odgovori onih iz te kategorije.

Mana ove vrste uzorkovanaj je sto kvotno u. nije istinski slucajno jer svaak osoba u populaciji nema jednaku sansu da bude odabrana. Ovo uzorkovanje obicno zahteva I postavljanje niza licnih pitanja, te postavljanje tih pitanja na samom pocetku intervjua moze odbiti neke ispitanike, a druge navesti da budu oprezniji, tako da njihovi odgovori nece biti skroz otvoreni I tacni. Jos jedan problem je I sto ljudi koji rade puno radno vreme ne mogu biti intervjuisani, za razliku od onih koji nemaju posao.

Visestepeno uzorkovanje – moze da ustedi vreme I novac, premda smanjuje meru u kojoj ce uzorak biti stvarno slucajan. Ovo podrazumeva biranje uzorka iz drugog uzorka. Ovo se cesto koristi u istrazivanjima javnog mnjenja o buducem glasanju.

Grudva snega – obicno se koristi kad druge metode nisu moguce. Upotrebljava licne kontakte kako bi se izgradio uzorak grupe koju proucavamo.

Nereprezentativno uzorkovanje – netipicni primeri fenomena koji se ne uklapaju u odredjenu teoriju.

Studije slucajeva I zivotnih istorija

Studija slucaja ukljucuje detaljno ispitivanje jednog primera necega. SS jednog posebnog drustva moze se koristit za falsifikaciju neke teorije o drustvenom zivotu. Takodje se mogu koristit I za stvaranje tipologija ili grupa kategorija koji definisu tipove drustvenih fenomena. SS mogu biti korisne I za nove hipoteze koje se mogu testirati pomocu drugih podataka ili kasnijih istrazivanja.

Glavna mana studije slucaja: nisu moguce generalizacije. Nemoguce je odrediti koliko se daleko otkrica studije jednog primera drustvenog fenomena mogu primenjivati na druge primere.

Zivotne istorije – su poseban tip studije slucaja – cela studija se tice zivota jednog pojedinca. Najcesce koriste nestruktuisane, prosirene intervjue. Neke z.i. se koriste I licnim dokumentima.

- ZI mogu pomoci istrazivacu da razvine razumevanje znacenja koncepata koji koriste oni koje proucava.

- Takodje, omogucavaju da se vidi svet sa stajalista drustvenog aktera.

- Mogu se primeniti za falsifikaciju postojecih teorija ili nadahnuce novih.

- Pomaze podizanju svesti ljudi uopsteno kao I podizanju svesti o vlastitoj eksploataciji.

Pilot – istrazivanja

mala preliminarna studija koja se sprovodi pre glavnog istrazivanja kako bi se proverilo da li je glavni projekat izvodiv ili da bi se poboljsao nacrt istrazivanja. Pilot – istrazivanje se obicno provodi na relevantnoj populaciji, ali ne na jedinicama koje ce biti u konacnom uzorku. Ova vrsta istraizvanaj korisna je zbog nekoliko stvari:

1. pitanja se mogu proveravati I otkriti jesu li ispitanici bili neiskreni2. razvijaju nacin za uspostavljanje pune saradnje onih koje proucava3. razvija istrazivacke vestine onih koji ih provode4. Pilot-istrazivanje moze odrediti napreduje li istrazivanje ili ne

Ankete

istrazivacki projekti koji sakupljaju standardizovane podatke o velikom broju ljudi. Podaci su obicno u statistickom obliku, a najprakticniji nacin sakupljanja takvih podataka je pomocu upitnika. Postoje 3 glavna tipa istrazivanja:

1. Cinjenicne ankete – za prikupljanje deskriptivnih informacija2. Ankete o stavovima – sprovode organizacije za ispitivanje javnog mnjenja. Ankete pokusavaju da

otkriju subjektivna stanja pojedinaca. 3. Eksplanatorne ankete – pokusava da proveri teorije ili hipoteze I da stvori nove teorije.

Upitnici

Upitnik se sastoji od popisa prethodno utvrdnjih pitanja. U istrazivanju ovim tipom obicno se sasvim ispitanicima postavljaju ista pitanja istim redom, tako da se od svakog calana uzorka moze prikupiti ista informacija.

Dostavljanje upitnika

Upitnici se mogu dostaviti na nekoliko nacina. Obicno ih pojedincima daju ispitivaci, a u tom slucaju oni preuzimaju oblik struktuiranog intervjua. Struktuirani intervjui inmaju tu prednost sto pri odgovaranju je prisutan uvezbani ispitivac koji ce proveriti da li je upitnik ispunjem u skadu sa upustvima I razjasniit bilo kave nedoumice. Jedan od mogucih problema jeste pristrasnost ispitivaca.

Postanski upitnik kao sto kazuje I ime, se salje putem poste zajedno sa adresiranom omotnicom I markom za povrat upitnika istrazivacu. To moze ozbiljno uticati na rezultate buduci da je moguce da postoje sastavne razlike izmejdu onih koji su vratili ispunjem upitnik I onih koji nisu.

Drugi nacin koji postize puno visu stopu povrata upitnika jeste kada se upitnici podele grupi. Ispitivac se mora pobrinuti da ispitanici ne razgoavraju medjusobno o pitanjima jer bi to mogli da utice na njihove odgovore.

Treci nacin je telefonsko ispitivanje – ovo cesto rade preduzeca koja se bave istrazivanjem trzista ili marketing kompanije.

Sastavljanje upitnika I analiza podataka

Upitnici se primenjuju da bi se dobili kvalitetniji podaci. U procesu odabira pitanja istrazivaci moraju operacionalizovati pojmove. Prvo se upostavljana operacionalna definicija, a to ukljucuje deljenje koncepta u razne komponente kako bi se tacno odredilo sta treba meriti.

Drugi korak ukljucuje izbor indikatora za svaku komponentu.

Treci indikatori se prevode u oblik niza pitanja koja ce osigurati podatke koje je moguce kvantifikovati za merenej svake dimenzije. Pitanja mogu biti otvorena – dopustaju ispitanicima da daju vlastite odgovore, a ne da biraju ponudjene. Ipak, tu je vrstu odgovora tesko klasifikovati I kvantifikovati.

Drugi tip pitanja jesu pitanja zatovrenog tipa ili pitanja sa fiksnim izborom – zahtevaju izbor izmedju nekoliko ponudjenih odgovora. Fiksni tip osigurava odgovore koje je moguce lakse klasifikovati I kvantifikovati.

Ako se koriste otovrena pitanja, a istrazivac zeli da podaci budu u statistickom obliku postaje neophodno kodirati odgovore. Kodiranje znaci naciniit niz kategorija u koje se smestaju odgovori. Jednom kad su opdaci sakupljeni I klasifikovani, neophodno ih je analizirati. To obcno pretpostavlja multivarijantnu analizu, kako bi se odredili odnosi medju varjablama.

Prednosti upitnika

- Mogu posluziti za prikupljanje velikih kolicina podataka od velikog broja ljudi u relativno kratkom vremenu

- Rezultati istraizvanja uz pomoc upitnika mogu se lako kvantifikovati, a uz pomoc racunara podaci se mogu analizirati brzi I efikasno

- Mnogi sociolozi sluze se racunarskim programom – statisticki paket za drustvene nauke, koji moze brzo da obavi slozene statisticke analize

- Kvantitativni podaci se smatraju pouzdanijim od kvalitativnih podataka- Sve razlike u odg. trebale bi odrzavati stvarne razlike medju ispitanicima. Dobijene brojke mogu

proveriti drugi istraizvaci. Tek kad su podaci kvalifikoavani pomocu pouzdanih mernih instrumenata moguce je uporedjivati rezultate razlicitih studija

- S pozitivisticog gledista, statisit. podaci iz upitnika se mogu analizrati tako da se mogu stvarati nove teorije.

- Istrazivac je siguran da je uzorak reprezentativan

Nedostaci upitnika

Fenomenolozi smatraju dobiene podatke umetnutim proizvodom istrazivaca. Kriticari tvrda da uprkos pouzdanosti dobijenih podataka dobijenih upitnicima, oni nisu valjani.

1. Ne moze se pretpostaviti da razliciti odg. na ista pitanja odrazavaju stv. razlike medju ispitanicima, zato sto ih ispitanici mogu razliciti interpretirati.

2. Sastavlajuci upitnik, istrazivaci pretpostavljaju da znaju sta je vazno

3. Istrazivanje pomocu upitnika ukljucuje operacionalizaciju pojmova, a neki sociolozi tvrde da takvi postupci stvaraju krivu sliku drustva

4. Valjanost podataka se moze umanjiti nesposobnoscu ispitanika da daju pune I precine odg. na pitanja. Ispitanici cesto mogu lagati

5. Udaljenost izmedju istrazivaca I subjekta istrazivanja, narocito u postanskim upitnicima. Koristenjem upitnika nije moguce videti koliko ljudi deluju I reaguju jedni na druge, niti je moguce ispitati nacine na koje se slike o samom sebi menjaju tokom interakcije. Neke femin. I kriticki drustveni naucnici misle da je vazno ukljuciti subjekte istrazivanja u istrazivacki proces.

6. Kodiranje odgovora ukljucuje istrazivace koji namecu svoj vlastit poredak cinjenicama. Razlike u odgovorima koje se daju na pitanja umanjuju se buduci da se odg. koji nisu slicni smestaju zajedno u jendu kategoriju.

Intervjui

Tipovi intervjua

Potpuno struktuirani intervju – upitnik koji vodi istrazivac I kome nije dopusten da odstupa od postavljenih I utvrdjenih pitanja. Ispitivac cita pitanja ispitaniku.

Nestruktuirani intervju – oblik razgovora u kojem ispitivac nema pripremljena pitanja.

Intervjui vise strukturirane vrste mogu dopusititi ispitivacu da ispita ispitanikove odgovore, tako da se oni ako je to potrebno razjasne. U vise nestruktuiranim interv, razg. se prirdno odvija. Ako se ispitanik ne izjasni o podrucju koje zanima istrazivaca, on ce usmeriti razg. nazad na podrucje koje zeli da istrazi. Neki ispitivaci imaju popis tema koje zele pokriti, pa se odredjenom trenutku pobrinu da se razgovorom vrate na teme.

KDN takodje daju prednost nestrukt. intervjuima.

Stilovi intervjisanja

Nakon sto je kontaktirao s osobom, istrazivac treba pokusati da osigura da ispitanik daje iskrene odgovore. Ispitivaci su se korsitili nizom metoda za uspostavljanje kontakta sa ispitanicima. Vazno je da ispitva kaze zasto zeli intervju I zasta ce konristit dobijene inf. Takodje, neophodno je objasniti kako je odabrao ispitanika I zasto je on pogodan za istrazivanje.

Najcesci nacin intervjuisanja je indirektan. Ispitivac se suzdrzava od misljenja, izbegava da iskazuje odabravanje ili neodobravanje izmedju sebe I ispitanika. Oni ce to mozda uciniti tako sto ce neformalno razgovarati pre intervjua . Kad ispitanik oseti da moze govoriti slobodno, ispitivac se moze nadati da ce govoriti iskreno I otvoreno.

Beker navodi da u odredjenim okolnosti, agresivniji pristup moze dovesti do potpunijih podataka. Ovo ukljucje I slucaj kada ispitivac zauzima stav o nekim pitanjima I koristi se agresivnijom konverzacionom taktiom. Zauzimajuci agresivno drzanje I ponekad se cak praveci glupim, Beker je uspeo da iznudi dobar deo ovih informacija.

Individualni I grupni intervju

Jedan ispitivac intervjuise jednog ispitanika. Lakse je uspotaviti odnos, osigurana je poverljivost, a ispitanik nije pod uitcajem drugih ispitanika.

Fokusnu grupu – koriste politicke stranke koje zele vise dubinskih podataka o javnom mnjenju.

Prednosti intervjua

- moguce ih je prilagoditi- Oni koji podrzavaju kvantitativne metode, intervjuima daju prednost pred posmatranjem sa

ucestvovanjem. Interv. mogu koristiti vecu uzorak, kodiranjem odg. moguce je provesti statisticke poadtke, a lakse je ponoviti I istrazivanje, tj. proveriti podatke.

- Za soc. koji daju prednost kvalitativnim metodama, pristupi I reci koji koriste ispitivac I ispitanik mogu se razjasniti. Teme se mogu dublje istraziti, a istrazivac ne ogranicava odg. na fiksni izbor.

- Intervjui su fleksibilniji od bilo koje druge istrazivacke metode. Koriste se za ispitivanje o stajalistima, proslosti ludi, motivima, emocijama koje nije moguce opazati.

- bliska saradnja ispitivaca I ispitanika – mogu postati partneri u istrazivanju

Nedostaci intervjua

- neke informacije mozda nisu valjane I pouzdane- Ispitanici mogu biti pod uticajem prisustva istrazivaca. Odg. mogu biti pod uticajem nacina na

koji oni samo definisu situaciju. - Postoji vise prilika za ispitivaca da usmeri ispitanika prema odredjenom tipu odgovora. Ispitanici

mogu da daju onu vrstu odgovora za koju misle da ispitavc zeli cuti usmesto da kaze stva stvarno misli.

Intervju – zakljucak

a. Pozitivisti – intervjui mogu dati valjane I pouzdane podatke sve dok se koriste standardizovani intervjui I dok se vido briga da ispitanici ne primere ispitivaceva stajalista. Sto je istrazivac dalji I manje pristrasan to su pouzdaniji podaci koje dobija.

b. Simbolicki interakcionisti – ne posotji jasna distinkcija izmedju istrazivackog intervjua I dr. oblika drustvene akcije. Podaci su tacni kad se dostigne razumevanje izmedju ispitivaca I ispitanika.

c. Etnometodologija – intervjui izvestavaju o unutrasnjoj stvarnosti koja se konstruise time sto se obe strane trude da prozivedu privid prepoznatljivog intervjua.

Posmatranje I posmatranje sa ucestvovanjem

Koristenje posmatranja nije ograniceno na istrazivace koji zagovavaju neki posebni metodosloki pristup. Kad je posmatranje dopusteno, istrazivacevo prisustvo moze da izmeni ponasanje onih koje posmatra.

Etnografija I posmatranje sa ucestovanjem

Etnografija je studija nacina zivota. Uveli su je antropolozi, koji su proucavali malena drustva (Malinowski). Etnografiju uveliko primenjuju simbolicki interakcionisti, a medju njima I kriticki drustveni naucnici. Etnografija se moze korsitit razlicitim kvalitativnim istrazivackim metodama, a najcesci su dubinski intervjui, posmatranje sa ucestvovanjem I koristenej kvalitativnih dokumenata. Ona moze ukljuciti I prikupljanje nekih kvalitativnih podataka. No, posmatranje sa ucestvovanjem je cesto najvaznija metoda koja se primenjuje u etnografksim studijama.

Pridruzivanje grupi, prikupljanje I belezenje podataka

Jedna od najvaznijih odluka jeste kako pristupiti drustvenoj grupi kojoj se zeli pridruziti. Istrazivaci mogu biti otvovreni ili prikriveni. Neki smatrajuda je najbolje biti otvoren od samog pocetka, jer je to moralno I tako se moze izbeci ucestovanje u nemoralnim ili nezakonitim radnjama. Istrazivac je u mogucnosti da postavlja pitanja, a da ne izazove sumnju.

Mana otvorenosti: moze uicati na ponasanje onih koji se proucavaju.

Prednost prikrivenog posmatranja sa ucestovanjem: nije verovatno da ce pripadnici prucavane grupe ormeniti svoje ponasanje. Ako su se odlucili na tajnovitost, onda istrazivac mora postati ucesnik te grupe. Pretano ukljucivanje mzoe dovesti do nepristrasnosti. Distancirani ucesnici I posmatraci mozda ce biti objektivniji, ali nece tako dobro shvatiti ponasanje onih koje proucavaju. Da bi bili uspesni, oni moraju da steknu poverenje svih onih koje posmatra. Jednom kada je istrazivac zadobio poverenje grupe, mora nastaviti da prikuplja podatke I da ih beelzi a to ce moci jedino oslanjajuci se na svoje pamcenje I zapisivanje u sto kracem vremenskom periodu.

Prednosti posmatranja sa ucestovanjem

Posmatranje sa ucestovanjem je manje verovatno da ce sociolozi moci da nametnu svoju stvarnost drustvenom svetu koju pokusavaju da razumeju.

U posmatranju sa ucestvovanjem, ljudima koji se proucavaju je teze lagati. Istraizvac se ne oslanja na izvestaje I prikaze koje ljudi daju svojim zivotima.

Posmatranje sa u. je narocito pogono za sim.i. jer omogucava shvatanje sveta sa stajalista aktera koji se istrazivaju.

Kriticari posmatranja sa ucestovanjem tvrde da neodstaje objektivnost, da su nepouzdani I previse zavise od interepratacija posmatraca.

Posmatranje sa u. omogucava dubinske studije koje mogu posluziti u nizu korisnih svrha

Nedostaci posmatranja sa ucestvovanjem

- Oduzima puno vremena, zahteva fizicko prisustvo

- Vise klase I mocne drustvene grupe mogu iskljuciti ucestvujuce posmatrace. Individ. istrazivacima moze nedostajati vestine, znanja ili sposobnosti da budu prihvaceni od strane neke posebne grupe

- za kvantitaivne istrzivace, uzorci koji se koriste su premali I netipicni, pa je nemoguce stvarati generalizacije na temelju nalaza

- studije se ne mogu ponoviti, tako da je nemoguce proveriti podatke- prisustvo istrazivaca moze uticati na valjanost podataka, budici da se grupa koja se proucava

nece ponasati prirodno

Kriticka etnografija

Kriticki etografi misle da se etnografija moze koristiti za razvijanje I proveru teorija, ukljucujuci teorije koje ispituju strukturu drustva u celini.

Postmoderna etnogarafija

Odbacuje svaki pokusaj stvaranja objektivnog opisa drustvenog zivota, a kamoli njegova objasnjenja. Ona sledi kriticku etnografiju, naglasavajuci saradnju s onima koje proucava. Tayler tvrdi da je ona osmisljena tako da stimulise imaginaciju, da bi navela ljude da misle o zivotima drugih ljudi. PE ne smatra da je autor u privilegovanom polozaju u odnosu na one koje proucava.

Postmoderna etnografija – evaluacija

- zagovara udaljavanje od apstrakcije I povratak iskustvu- ne daje konkretan primer post.moderne etnografije ni nikakva detaljna uputstva kako da ga

ostvari- nejasno je zasto je etnograf potreban, buduci da se misljenja autora ne smatraju nista boljim od

misljenja ljudi koje on proucava

Longitudinalno istrazivanje

Podrazumeva da istrazivaci proucavaju neku grupu tokom dugug razdoblja, prikupljajuci podatke o njoj u intervalima. Drugi naziv su I panel studije. Ovu vrstu studija su 1. put koristili americki istrazivaci kako bi merili promene u stavovima javnosti. Njenim koristenjem istrazivac moze biti siguran da promene u merenim stavovima nece proizilaziti iz promena u sastavu uzorka.

Long. studije su obicno kvantitativne studije velikog opsega. Glavna prednost ovih studija je njena sposnobst da zahvati promene. Studija koje se odvija kraci vremenski period to ne moze, tako da ni rezultati ne mogu biti nista bolji. Ove studije ispituju I veci broj varijabli.

Mana:

tesko je naci ljude koji ce biti spremni za saradnju tokom duzeg vremenskog perioda. Velicina uzorka ce tokom vremena opadati jer neki pojedinci vise nece hteti da ucestvuju u istrazivanju ili ce ih biti nemoguce pronaci. – Takodje koriste upitnike I intervju, a koji mogu biti netacni.

Sekundarni izvori

Sastoje se od podataka koji vec postoje, a stvorili su ih ljudi koji nisu sociolozi. Sek.i. kojima se sluze sociolozi mogu biti savremeni ili istorijski¸a podaci koje pruzaju mogu biti primarno kvalitativni ili kvantitativni.

Sekundarni izvori mogu ustediti vreme I novac I omoguciti pristup istorijskim podacima do kojih primarna istrazivanja ne bi mogla doci.

Sluzbene statistike

One su lako dostupne. Sociolozi priznaju da su one korisne, ali neki se ne slazu u pogledu njihove pozudanosti I valjanosti. Danasnji sociolozi su pazljiviji u upotrebi sluzbenih statistika u podrucjima samoubistva I kriminala, ali vecina prihvata pouzdanost I valjanost statistika iz popisa stanovnistva.

Viktimizacija I istrazivanja na temelju samopriznanja

Viktimizacija ili studije na temelju samopriznanja sluze se upitnicima koji se dostavljaju clavnoima populacije kako bi se odredila kolicina prijavljenih I neprijavljnih zlocina. Ponekad se tvrdi da je jedino na ovaj nacin odrediti pravu kolicinu I stopu kriminala u drustvu. Ozbiljniji problem jeste pitanje valjanosti odgovora ispitanika u anketama. mereci delikvenciju, istrazivac treba da odluci koje ce prestupe ili dela ukljuciti u popis pitanja.

Fenomenolosko stajaliste

Fenom. smatraju da su sluzbene statistike vazne. Moguce ih je proucavati kako bi se otkrio nacin na koji su one stvorene. Ovo pomaze sociolozima da razumeju pretpostavke koje su uzete olako, stepeotipe I kategorizacije kojima se koriste sluzbene osobe ukljucene u stvaranju statistika.

Konfliktne perspektive

Sociolozi koji zastupaju teoriju konflikta tvrde da sluzbene statistike nisu niti cinjenice niti subjektivna znacenja. One se sastoje od informacija koje mocne strukture drustva iskrivljuju. Statistike nisu potpuno krivljenje, ali se njima manipulise pomocu potupaka prikupljanja podataka, tako da one uglavnom daju prednost interesima mocnih.

Sociolozi konflikta cesto dovode u pitanje kategorije koje se koriste u sluzbenim statistikama. Tako, Theo Nichols (marksista) tvrdi da kategorije koje se koriste u popisu stanovnistva I drugim sluzbenim statistikama, prikrivaju pravu narav klase u kapitalizmu.

Sociolozi konflikta smatraju da sluzbene statistike odrazavaju ideoloske okvire koje stvaraju dominantne drustvene grupe.

Istorijski izvori

Isotirjski dokumenti su od vitalne vaznosti za soc. koji zele proucavati drustvenu promenu koja se odvija tokom duzeg vremenskog perioda. Bez koristenja istorijskim izvora sociolozi bi bili ograniceni na stvaranje prilicno staticne slike drustvenog zivota.

Zivotni dokumenti

Stvaraju ih pojedinci I oni beleze detalje o iskustvima te oosbe I njim drustvenim aktivnostima. Pretezno su kvalitativni I mogu dati uvid u subjektivna stanja ljudi. Oni mogu biti savremeni ili istorijski.

Masovni mediji I analzia sadrzaja

Slično službenim statistikama, izveštaji masovnih medija se mogu koristiti za analizu ideologija oni koji ih stvaraju. Postoji više različitih pristupa analizi sadržaja u kojoj istraživači analiziraju sadržaj dokumenata. Oni mogu biti uglavnom kvantitativni i kvalitativni i mogu kombinovati oba pristupa. Ray Pawson identifikuje 4 glavna pristupa analizi sadrzaja:

1. Formalna analiza sadrzaja – naglasak je na objektivnosti I pouzdanosti. Prikuplja se uzorak tekstova, stvaraju se klasifikacije, a one se potom prebrojavaju. Tehnika je pouzdana zato sto drugi istrazivaci mogu ponoviti istu tehniku kako bi proverili rezultate. Problem: jenostavno prebrojavanje ne govori nam nista o znacenju, a znacenja se mogu samo implicirati.

2. Tematska analiza – cilja na otkrivanje ideoloskih pristrasnosti novinara. Glavna metoda takvih studija je ponavljanje primera. Kritika: retko se sluze naucnim uzorcima I selektivno koriste primere kako bi se uklopili u onu interpretaciju kojoj istrazivaci daju prednost.

3. Teksutalna analiza – razmatra kako su razlicite reci medjusobno povezne tako da citatelj interpretira pricu na poseban nacin. Problem: oslanjanje na istrazivacevu interpretaciju. Ovo ne mora da korespondira sa intereptacijama clanova publike ili drugih istrazivaca.

4. Analiza publike – usredsredjuje se na rekacije publike, kao I na sadrzaj mas. medija. Ovim se osigurava odredjena provera istrazivaceve interpretacije poruke I priznaje da publika aktivno interpretira poruke, te da nije samo pasivna.

John Scott – procenjivanje sekundarnih izvora

Scot je identifikovao 4 kriterijuma:

1. Autenticnost - Odnosi se na pitanje koliko je autentičan neki dokument. Postoje dva aspekta autentičnosti, a to su: ispravnost i autorstvo. Kada dokument nije ispravan istraživač mora pažljivo da razmotri koliko ispuštanje utiče na njegovu pouzdanost i valjanost. Pitanje autorstva tice se pitanja ko je napisao dokument, jer mnogi dokumenti zapravo nisu napisali oni kojima se to pripisuje.

2. Verodostojnost - Tice se količine iskrivljenosti dokumenta. Bilo koja iskrivljenost može povezati sa iskrenošću i tačnošću. U iskrenom dokumentu autor istinski veruje u ono što piše, međutim, to nije uvek tako. Netačnost može proizilaziti iz nenamernih iskrivljavanja, kao sto je to u slučaju

kada se neki prikaz pišem neko vreme nakon opisanih događaja, a pogrešno secanje čini nemogućom apsolutnu tacnost.

3. Reprezentativnost - Dva faktora koja mogu ograničiti mogućnost korištenja reprezentativnih dokumenata jesu: preživljavanje i dostupnost.

4. Znacenje - tice se sposobnosti istraživača da shvati dokument. Na jednoj strani istrazivac može imati poteškoće sa doslovnim razumevanjem.

Triangulacija

Sociolozi sve više kombinuju oba pristupa pojedinim istraživanjima. U stvarnosti se preuveličava stepen u kome kvantitativni i kvalitativni pristupi razlikuju.Bryman je predložio nekoliko načina na koje triangulacija može biti korisna:

1. Kvalitativni i kvantitativni podaci se mogu koristiti da bi se proverila tačnost zaključaka do kojih se došlo na temelju jedih odnosno drugih.

2. Kvalitativna istraživanja može koristiti za stvaranje hipoteza koje se potom mogu proveravati pomoću kvantitativnih metoda.

3. Dva pristupa se mogu zajedno koristiti tako da se stvara potpunija slika društva koji se proučava.4. Kvalitativno istraživanje se može koristiti da bi se razjasnilo zašto su neke varijable u statičkoj

korelaciji.

Sociologija I nauka

Naucna metodologijaPozitivisti tvrde da nauka koristi utvrđene metode i postupke i da se ove metode i postupci mogu primeniti na društvene nauke. Oni misle da se društvene činjenice mogu objektivno posmatrati, meriti i kvantifikovati. Analiza statističkih podataka može otkriti korelacije uzroke i zakone ljudskog ponašanja. Tako se sociološke studije koje koriste takve metode mogu smatrati naučnicima.Popper je naročito kritičan prema marksizmu budući da on ne daje tačna predviđanja. On misli da što duže neka teorija odoleva vremenu, koje su često izazivači neuspešno pokušavali osporiti, to znaci da je verovatnije da je ona bliža istini. Za fenomenologe, objektivna posmatranja i merenja društvenog sveta nisu moguca. Najbolje čemu služi sociolog može da se nada jeste proučavanje načina na koji pripadnici društva kategorizuju svet oko sebe. Fenomenolozi odbacuju celu mogucnost pronalazenja zakona ljudskog ponasanja.

Thomas Kuhn – paradigme I naucne revolucijeOn tvrdi da nauku karakterise odanost naucnoj paradigmi. Paradigma je skup verovanja koji je zajednicki grupi naucnika o onome od cega se sastoji prirodno svet, sto vredi kao tacno I valjano znnje I koja se vrsta pitanja sme postavljati, I koju vrstu postupaka treba slediti pri odgovaranju na ta pitanja. Paradigma predstavlja okvir unutar kog deluju naucnici. Nacin na koji naucnici opazaju svet je takodje pod vlascu paradigme. Kun ne misli da su naucnici potpuno objektivni I smatra da imaju prikrivene interese u odrzavanju paradigme.

Naucne revolucijeU naucnoj revoluciji se jedna naucna paradigma zamenjuje drugom. Promena u nauci je iznenadna. Do toga dolazi kada se neka prihvacena paradigma suoci sa toliko puno “anomalija” ili stvari koje je ne moze objasniti, da se stvara nova paradigma koja pati od istih anomalija.

Kritike Kunta - malo vaznosti za drustvene nauke I neodgovarajuci dokazi- nazori su malo relevantni za sociologiju- podcenio je stepen sukoba I neslaganja u prirodnim naukama