Slika 4.12. Porez nametnut kupcima

Prof. dr Jovo Jednak

Kako nam analiza ponude i tražnje može pomoći da se raspodele porezi nametnuti kupcima i prodavcima

Cena (din.)

Količina (Q)

S

100

D1 - T

200

300

400

370

450

Cena kojudobijajuprodavci

Cena kojuplaćaju kupci

Ravnoteža sa porezom

D

E2

E1Ravnoteža bez poreza

Porez nametnut kupcima pomera

krivu tražnje naniže i ulevo za 80 din. sa D,D na

D1,D1

3.5003.0001.000

P3

P1

P2

2.000 4.000 5.000

E3

POREZ

Mrtvotežinski gubitak usled

smanjenja trgovine

DD1 - T

Cena bez poreza

S

Porez80 din.

T

Slika 4.12. Porez nametnut kupcimaKada se porez od 80 din. nametne kupcima (20%), kriva tražnje se

pomera ulevo i naniže za 80 din. (sa D,D na D1,D1). Ravnotežna količina

opada sa 4.000 na 3.500 hamburgera. Cena koju dobijaju prodavci opada sa 400 na 370 dinara. Cena koju plaćaju

kupci (uključujući i porez) raste sa 400 din. na 450 din. Iako je porez

nametnut kupcima, poresko opterećenje zajedno trpe kupci i

prodavci. Poreski prihod koji ubira vlada je jednak T x Q (veličina poreza T pomnožena sa količinom Q). Dakle,

poreski prihod je jednak površini zatamnjenog pravougaonika:

P2, P3, E3, E2.

Možemo zaključiti: porez uslovljava lošiji položaj i prodavaca i kupaca.

Prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 2


Prvo, porez utiče na tražnju za hamburgerima. Očito ne utiče na krivu ponude, jer prodavci u McDonalds-u imaju interesa da nude hamburgere za svaku datu cenu. No, kupci kad god kupe hamburger moraju da plate porez, jer se on dodaje na vrednost robe, pa stoga porez pomera

krivu tražnje za hamburgerom. Drugo, porez je poznato opterećenje nametnuto kupcima,

pa će izvesni broj studenata koji nisu materijalno situirani kupovati manje hamburgera, pa se i tražnja smanjuje, a time se i kriva tražnje pomera ulevo, odnosno

ekvivalentno naniže.

Prof. dr Jovo Jednak


Treće, ravnotežna cena hamburgera opada sa 400 na 370 din., a ravnotežna količina opada sa 4.000 na 3.500 hamburgera. U novoj ravnoteži prodavci prodaju, a kupci kupuju manje, porez smanjuje tržište i tražnju.

Četvrto, posledice poreskog opterećenja trpe i prodavci i kupci, iako se ukupni porez naplaćuje od kupaca. Tržišna cena opada sa 400 na 370 din., kada se uvede porez, prodavci svakog hamburgera dobijaju 370 din. (30 din. manje), tako da prolaze lošije. Potrošači hamburger bez poreza plaćaju prodavcima 370 din., ali efektivna cena koja uključuje i porez raste sa 400. na 450 din. (sa porezom: 370 din. + 80 din. = 450 din.).



Kako porezi nametnuti prodavcima utiču na tržišne ishode cene i količine?

Prvo, u ovom slučaju porez je nametnut prodavcu hamburgera, tako da nema promena na strani tražnje, pa se neće ni pomerati kriva tražnje, ali hoće kriva ponude, jer nametnuti porez menja profitabilnost poslovanja.

Drugo, budući da porez povećava troškove poslovanja (proizvodnje i prodaje) hamburgera, on smanjuje ponuđenu količunu za svaku datu cenu, tako da se kriva

ponude pomera ulevo i naviše.



Cena (din.)

Količina (Q)

S

100

200

300

400

370

450

Cena kojudobijajuprodavci

Cena kojuplaćaju kupci

D

E3

E1Ravnoteža bez poreza

Porez nametnut prodavcima pomera krivu ponude naviše i ulevo za 80 din. (sa

S,S na S1,S1 )

3.5003.0001.000

P2

P1

P3

2.000 4.000 5.000

E2

Mrtvotežinski gubitak zbog

redukcije trgovine

DS

T

S1 + T

S1 + TRavnoteža sa porezom

6.000

Cena bez poreza

POREZ

Slika 4.13. Porez nametnut prodavcima

Kada se porez od 80 din. uvede prodavcima, kriva ponude se pomera ulevo i naviše za 80 din. (sa S,S na

S1,S1). Ravnotežna količina opada sa 4.000 na 3.500 hamburgera. Cena koju plaćaju kupci povećava se sa

400 na 450 din. Cena koju dobijaju prodavci nakon plaćenog poreza

(PDV od 20%) opada sa 400 na 370 din. Iako je porez nametnut

prodavcima hamburgera, poresko opterećenje zajednički snose prodavci

i kupci. Ukupni poreski prihod koji ubira vlada jednak je T x Q, odnosno zatamnjenoj površini pravougaonika:

P3, P2, E2, E3.



Treće, kriva ponude se pomera ulevo, pa se ravnotežna cena iz tačke E1 pomerila u tačku E2, odnosno sa 400 na

450 din., a ravnotežna količina je opala sa 4.000 na 3.500 hamburgera. Poresko opterećenje snose i kupci i prodavci. Kako tržišna cena raste, kupci hamburger plaćaju 450 din., tj. 50 din. više nego što su plaćali pre uvođenja poreza. Prodavci dobijaju 370 din. po hamburgeru, kada plate porez 30 din.

Zaključujemo: porezi nametnuti kupcima i prodavcima su ekvivalentni.


Kako nam analiza ponude i tražnje može pomoći da se raspodeli teret poreza na plate i poresko opterećenje

Ko raspoređuje i ko snosi teret poreza na plate?

Kad god primite platu (ako radite), verovatno ste zapazili da se od iznosa koji ste zaradili oduzima porez. Jedan od tih poreza se zove porez na zarade, a drugi deo doprinos iz zarade. Vlada koristi prihode da bi isplatila socijalno osiguranje ljudima koji imaju mala primanja i zdravstveno osiguranje starijim. Porez na zarade je porez na plate koje preduzeća, ustanove i institucije isplaćuju svojim radnicima. Postavlja se pitanje ko snosi teret ovog poreza na zarade –

preduzeća ili radnici?



Cena rada(plata)

Količina rada (Q)

SL

180 h

P1

DL

Dodatak u vidu poreza

Ravnotežna plataEL

DL

SL

PE

P2

Plata koju isplaćuje

poslodavac

Plata bez poreza

Plata koju primaju radnici

Slika 4.14. Porez na zarade (plate)Porez na zarade (plate) se ugrađuje između plate koju primaju radnici i

plate koju isplaćuju preduzeća. Poređenjem plate sa porezom i one bez

poreza, vidimo da zaposleni i preduzeća zajednički snose teret poreza. Veličina poreskog tereta između zaposlenih i preduzeća ne

zavisi od toga da li ga vlada nameće zaposlenim, ili ga nameće

preduzećima, ili ga deli podjednako na ove dve grupe.

Ako je porez na zarade (plate) iznosio 12% za tipičnog radnika, šta misliteko snosi teret poreza – preduzeća ili radnici? Slika 4.14. daje odgovor!



Elastičnost i poresko opterećenje. Kupci i prodavci nekog dobra snose zajedničko poresko

opterećenje, postavlja se pitanje kako se taj teret poreza deli među njima. Izuzetno se deli na srazmerne, jednake delove između kupaca i prodavaca.

Porez se ne prevaljuje na stranu tržišta koja je manje elastična. Zašto? Odgovor je jednostavan – dobra sa malom elastičnošću nemaju alternativnu (ni za kupca, ni za prodavce), pa kad se dobro oporezuje, obe strane moraju snositi to

poresko opterećenje.


Cena rada

Količina (Q)

S1

180 h

P3

D

1. Kada je ponuda elastičnija od tražnje ...

E2

DS1

P2

P1

Cena bez poreza

Cena koju primaju prodavci

S

S

Cena koju plaćaju kupci

Porez

E1

2. porez pada više na teret potrošača ...

3. nego na proizvođača.

Količina (Q)

3. nego na potrošača.

2. porez pada više na teret proizvođača ...

1. Kada je elastičnost tražnje veća od ponude ...

D

DD1

D1

S

S

180 h

E1

P3

P2

P1

Pano a. Elastična ponuda i neelastična tražnja

Pano b. Neelastična ponuda i elastična tražnja

Porez

Cena koju plaćaju kupci

Cena bez poreza

Cena koju primaju prodavci

E2

Slika 4.15. Kako se vrši raspodela poreskog opterećenja kod kupoprodaje dobara

Na panou a, kriva ponude je elastičnija (pomera se sa S,S na S1,S1) od krive tražnje (D,D) koja je neelastična. U ovom slučaju, cena koju primaju prodavci opada samo neznatno, a znatno raste

cena koju plaćaju kupci. Upravo zbog toga kupci podnose najveći teret poreza. Na panou b, kriva ponude je neelastična (S,S) a kriva tražnje je elastična (pomera se sa D,D na D1,D1). U ovom slučaju cena koju prodavci dobijaju znatno opada, dok cena koju kupci plaćaju neznatno raste. Upravo zato prodavci podnose najveći deo poreskog opterećenja.

HVALA NA PAŽNJI !

Documents

Slika 4.12. Porez nametnut kupcima