1.

Koja je osnovna namena Strate kih IS? SIS su sistemi koji podr avaju konkurentsku strategiju poslovne jedinice .SIS karakteri e njegova sposobnost da znatno promeni na in na koji se posluje .Ovo mo e promeniti ciljeve,procese,proizvode i pru iti kompaniji konkurentsku prednost ~promena modela i strategija poslovanja ~potrebna je iroko umre ena ra unarska infrastruktura

2. Uloga IT u SIS-u IT doprinosi inovacionim potrebama u strate kom menad mentu na mnogo na ina ~sami IS su prepoznati kao konkurentsko oru je ~IT podr ava strate ke promene kao to je reprojektovanje ~IT povezuje kompaniju sa njenim partnerima korisno i efikasno ~IT smanjuje tro kove ~IT obavlja poslovni informativni rad skupljanjem i analizom informacija

5.

Neautomatizovani IS imaju ru nu ili mehanografsku obadu i skladi tenje podataka i informacija ( moraju imati jer je sisitem ). Obradu su radili ljudi kojima to nije u opisu radnog mesta. Obrada je bila odraz znanja i samih osoba (li nosti) . Informacije su bile spore i nekvalitetne. Neautomatizovani sistemi postoje i danas u nekim proizvodnim jedinicama gde su ra unari zanemareni U neautomatizovanim informacionim sistemima primenjuje se ru na ili mehanografska obrada podataka. Osim ru nih i stonih kalkulatora koriste se mehanografska sredstva za izvr avanje specifi nih poslova, kao to su: knji enje, fakturisanje, izdavanje naloga i sl. Nosioci podataka su dokumenti. Na njima su podaci upisani tako da se mogu uvati i prenositi. Informaciona baza je skladi te dokumenata koji se u njoj uvaju. To mogu biti kartoteke. biblioteke skupovi zapisnika. slu benih listova itd. Informacije se dakle u neutomatizovanim informacionim sistemima mogu razmenjivati: Formalno(pomo u izve taja) i Neformalno(usmeno i observacijama)

6. Sistem za automatsku obradu podataka Automatska obrada podataka se izvodi pomo u mehani kih I elektromehani kih ma ina,koriste se ~ma ine za bu enje kartica ~verifikovanje ispravnopsti bu enja ~ure aji za sortiranje bu enih kartica ~ure aji za ra unanje ~ma ina za tabeliranje

7.

Zajedni ke karakteristike AOP-a prikupljanje, uvanje,i obrada podataka,obezbe enjem informacija primenom ra unara ~klasifikacija,ure ivanje i a uriranje podataka ~razna ra unanja I sumiranja ~ tampanje izve taja

8. Prednosti AOP sistema nad konvencionalnim sistematizuju se ( prikupljanje i skladi tenje podataka )- toga nema kod konvencionalnog ubrzava se obrada podataka pobolj an kvalitet inf. sistenatizuju se izve taji i na in izve avanja uvodi se op ta nomenklatura i op ti system ozna avanja

9. Nedostaci AOP sistema zanemaruje se sistemski pristup,ne mo e da se instali e sa ostalim sistemima, strategija razvoja je podre ena ra unaru, polazni IS je neautomatizovan i treba ga automatizovati, projektovanje AOP sistema se svodi na projektovanje programa, sistem AOP ne uklju uje proces odlu ivanja, nema izbora izme u alternativa, nedostaju informacije za predvi anje pona anja sistema u budu nosti

10. Koji su modeli za dono enje odluka u DSS sistemima? OSNOVNI MODELI za dono enje odluka u DSS sistemima: PROPORCIONALNI modeli - realne pojave- te ko je experimentisati .Zato je ovaj model umanjeni model po strukturi, funkciji i pona anju u odnosu na realani program ANALOGNI model- identi an po formi realnoj pojavi MATEMATI KI model - ( kvanitativni) najprimenjiviji jer koristi matemati ke i logi ke simbole u formiranje odluke za menad ere. MENTALNI model - koji se nudi menad eria u smislu dono enja va nih odluka.

11. a Arhitektura DSS baze podataka,baze modela,generatora DSS,korisnika. Arhitektura sistema za podr ku odlu ivanja: Sistemi za podr ku odlu ivanja su sa injena od slede a tri glavna elementa: Podsistem upravljanja podacima Podsistem modela i upravljanja modelima Podsistem za upravljanje znanjem-KMS Komunikacioni (dijalog) podsistem Podsistem upravljanja podacima: DSS baza podataka Sistem za upravljanje bazom podataka Re nik podataka Mogu nost upita a) PODSISTEM UPRAVLJANJA PODACIMA. DSS podsistem upravljanja podacima slican je drugim sistemima za upravljanje podacima. Sad i sve potrebne podatke koji priti u iz nekoliko izvora i izdvajaju se pre uno enja u DSS bazu podataka. b) PODSISTEM UPRAVLJANJA MODELOM. Upravljanje modelom sad i zavr ene modele i sastavne delove modela koji su neophodni za razvoj DSS aplikacija. Tu spadaju standardni softver finansijskog i statisti kog modela, modeli iz domena nauke o upravljanju ili drugi kvantitativni modeli. Podsistem upravljanja modelima u sistemu DSS ima nekoliko elemenata: - bazu modela, - sistem upravljanja bazom modela, jezik modeliranja, spisak modela, izvr avanje, integraciju i komandovanje modelom

11. b Arhitektura DSS c) KORISNICKI INTERFEJS. Termin korisnicki interfejs obuhvata sve aspekte komunikacija izme u korisnika i DSS. Neki stru njaci za DSS smatraju da je korisni ki interfejs najva nija komponenta DSS zato to efikasnost, fleksibilnost i lako a kori cenja DSS velikim delom poti u od ove komponente. Podsistemom korisni kog interfejsa moze da se upravlja pomo u softvera koji je poznat kao upravlja ki sistem korisni kog interfejsa. d) KORISNICI. Osoba koja se suo ava s problemom Hi odlukom, pri ijem donosenju treba koristiti DSS, zove se korisnik, menad er ili donosilac odluke. Ovi termini, me utim, ne mogu da prika u svu heterogenost koja postoji me u korisnicima i obrascima kori cenja sistema DSS. Postoje razlike u polo ajima koje korisnici zauzimaju, na inima dolaska do kona ne odluke, saznajnim prioritetima i sposobnostima korisnika, kao i u na inima stizanja do odluke. e) EKSPERTSKI PODSISTEMI. Mnogi nestrukturirani i polustrukturirani problemi su toliko slo eni da je za njihovo re avanje potrebna posebna stru nost. Takvu stru nost mo e da obezbedi sistem zasnovan na znanju, kao sto je ekspertski sistem. Zbog toga su savremeniji sistemi DSS opremljeni komponentom koja se zove ekspertski podsistem. Takva komponenta moze da obezbedi zahtevanu stru nost za re avanje nekih aspekata problema Hi znanje koje moze da pobolj a rad ostalih komponenti DSS.

12. Definisati Upravlja ke IS

Upravlja ki informacioni sistemi slu e za upravljanje poslovnim i proizvodnim procesima I usmereni su na infomacije i to ka prikupljanju, skladi tenju i distribuciji podataka na vi em stepenu razvoja i automatizacije uz kori enje informacione tehnologije za re avanje slo enih zadataka. Upravlja ki informacioni sistemi se u osnovi baziraju na AOP (automatsku obradu podataka) jer se oni bave:prikupljanjem, skladi tenjem, obradom podataka i distribucijom informacija, ali su na vi em stepenu razvoja i automatizacije, baziraju se na kori enju slo enije informati ke tehnologije i re avaju slo ene zadatke. Prvenstveni zadatak upravlja ih informacionih sistema jeste da daju izve taje sa kvalitetnim i blagovremenim informacijama za dono enje odluka. Oni poma u pri re avanju strukturiranih problema odlu ivanja. To su problemi za koje se mo e unapred ta no utvrditi kona no re enje, koji su podaci potrebni da se ono dobije, kao i algoritam njegovog re avanja. Funkcionalno su strukturirani i zadovoljavaju potrebe rukovodilaca na srednjim nivoima odlu ivanja, koji se prete no bave operativnim upravljanjem pri izvr avanju pojedinih funkcija

13. Arhitektura UIS Raspola u sa: 1.Bazom podataka 2.Algoritmom za dono enje odluka 2.Softverom za operaciona istra ivanja. Delovi informacionog sistema me usobno su povezani zajedni kom bazom podataka, tehni kom bazom, informacionim tokovima, jedinstvenim sistemom ozna avanja i jedinstvenom koncepcijom izrade.Obuhvataju me usobno povezane podsisteme koji ine jedinstvenu celinu koji su vezani za vitalne funkcije realnog sistema i predstavljaju logi ki i tehnolo ki zaokru ene celine, koje se mogu pri projektovanju, a i kasnije u radu odvojeno tretirati. Ve i podsistemi dele se na specijalizovane module i segmente. Svaka celina informacionog sistema zadovoljava specifi ne informacione zahteve i deli podatke i informacije sa ostalim celinama. Delovi informacionog sistema me usobno su povezani zajedni iom bazom podataka, zajedni kom tehni kom bazom, informacionim tokovima, jedinstvenim sistemom obele avanja i jedinstvenom koncepcijom izrade.

14. Koji su ciljevi UIS? pove anje prihoda smanjenje tro kova nematerijalne prednosti - izlazak i opstanak na svetsko tr i tu. Da omogu i da svi u esnici u kolektivnim aktivnostima budu pravovremeno informisani. Da omogu i predhodno proveravanje parametara nameravanih odluka Da omogu i da se na svim ta kama u strukturi radnog sistema, prakti no na svakom poslu, uvek znaju planirani i stvarni parametri upravlja kih procesa Da se brzo i neposredno otkrivaju i identifikuju sva odstupanja i da se odmah raspola e svim kriterijumima za odgovaraju e korekcione, regulacione akcije(princip povratne sprege sa komparacijom) Da mo e i sam da preuzme neke regulacione funkcije za vrste i delove procesa koji su do te mere definisani i na odgovaraju i na in opremljeni i ure eni, da se mogu programirati i automatski regulisati.

15. Osnovne koristi UIS vr e integraciju poslovnih procesa optimalizaciju i protok informacija i virtuelna kancelarija sistem ima poseban oblik vo enju i upravljanju br a i bolja komunikacija sa poslovnim partnerima stalna unapre enja pove ana sigurnost podataka

16.Business Intelligence Bussiness intelligence - struktura koja na specijalan na in upravlja protokom inf. iz okru enja u sistem. Slu i za vizuelno prezentovanje strategije i pretvaranje u konkretne poteze. Radi ispunjenja vizije potrebni su timovi unutar kompanije koji e prilago avati strategiju sa promenama na tr i tu, nadgledati klju ne faktore uspeha i vr iti analizu i optimiziranje uspeha. Poslovna inteligencija (Business Intelligence, BI) je skup metodologija i softverskih alata koji omogu avaju kori tenje podataka iz skladi ta podataka (Data Warehouse) i njihovo pretvaranje u informaciju potrebnu za dono enje poslovnih odluka. Sistem poslovne inteligencije je takav sistem koji uva informacije i znanje o konkurenciji, kupcima, dobavlja ima, procesima. On omogu ava poslovno pregovaranje i broj ano argumentovani nastup prema kupcima i dobavlja ima, kvalitetno operativno planiranje, pra enje pona anja konkurencije, promatranje pojedinih tr i nih segmenata te predvi anje budu ih pojava. Tako e, sistem poslovne inteligencije nudi bolje razumijevanje vlastitih kupaca i spoznaju to ih poti e na odre eno pona anje

17. Prednosti Ve ta ke Intelegencije znatno pove ava brzinu i doslednost pojedinih postupaka u re avanju problema; poma e u re avanju problem a koji ne mogu biti re eni ili su komplikovani za re avanje konvencionalnom obradom na ra unaru; poma e pri re avanju problema s nekompletnim ili nejasnim podacima; poma e u regulisanju informacionog preoptere enja rezimiranjem i inter- pretiranjem informacija i u pretra ivanju velike koli ine podataka; znatno pove ava produktivnost pri obavljanju mnogih poslova; ini vrlo jednostavnom upotrebu nekih ra unarskih aplikacija

18. Klasifikacija inteligentnih agenata Arhitektura inteligentnih agenata: Tropisti ni agenti Histereti ni agenti Agenti nivoa znanja Agenti manjim koracima Agenti s namerom Promi ljeni agenti

19. Definicija ekspertskih sistema Ekspertski sistem je ra unarski program koji deluje kao ljudski ekspert u dobro definisanom specifi nom zadatku, na bazi znanja. To je programski sistem koji sadr i ljudsko znanje i koristi ga u resavanju problema iz oblasti vestacke inteligencije. Ekspertni sistemi su jedan deo istra ivanja na putu ka ve ta koj inteliganciji, a ve ta ka inteligencija ima za cilj da predstavlja u potpunosti ljdsku inteligenciju kroz ra unarski sistem. Expertni sistemi imaju veliku korist kod struktuiranja problema. Sastavni delovi su semanti ke i neuronske me e. Semanti ke mre e za pravila o zaklju ivanju , neuronske mre e zadatak im je da pamte kao ljudski mozak (za veliku koli inu informacija).

20. Arhitektura ES Model jednostavnog ES se sastoji samo od 4 dela: Baza znanja (niz fajlova u kojima se uva znanje eksperata) sastoji se iz dva dela : a) baza injenica deklarativno znanje; b) baza pravila- proceduralno znanje zaklju ivanje Mehanizam za zaklju ivanje (koristi forme logi ke dedukcije da bi se obezbedili odgovori) na bazi pravila i zaklju ivanja:a)zaklju ivanje unapred b- zaklju ivanje unazad Korisni ki interfejs (omogu ava komunikaciju ES i korisnika) Radna memorija (sadr i detalje o stanju sistema u odre enom trenutku, sadr i injenice i zaklju ke)

21. Vrste znanja strukturno znanje deklerativno znanje metaznanje - znanje o znanju heuristi ko znanje, proceduralno znanje.

22.a

ta su Hibridni sistemi?

Hibridni sistemi nastaju integracijom 2 ili vi e kompjuterskih informacionih sistema.Do danas razvijeno je vi e klasa hibridnih sistema,ali me u osnovne ubrajaju se: integracija sisitema za podr ku odlu ivanju i ekspertskih sistema,integracija ekspertskih sisitema i neuronskih mre a,kao i aspekti globalne integracije vi e informacionih sistema. Vrste hibridnih sistema:1.Kompletno preklopljeni. 2.Parcijalno preklopljeni 3.Paralelni 4,Sekvencijalni 5.Povezani ili ugra eni Globalna integracija Integracija ES i DSS se mo e izvesti na dva osnovna na ina1.:ES integrisan kao DSS komponenta I 2.ES kao posebna komponenta DSS

22.B ta su Hibridni sistemi? Varijante HS: Kompletno preklopljen sistem ima dualnu prirodu, tj. zasnovan je i na znanju i na neuronskoj mre i. Pomo u ure aja za konverziju sistem mo e da se prika e ili kao ES ili kao neuronska mre a, u zavisnosti od elje korisnika Parcijalno preklopljen sistem poseduje karakteristike i ES i neuronske mre e, ali ova dva sistema u ovom slu aju komuniciraju preko kompjuterske memorije ili neke spolja nje baze podataka Paralelni ES i neuronska mre a rade zajedno, paralelno, i ne dele svoje unutra nje promenljiva niti strukturu podataka, a komuniciraju preko ulaznih i izlaznih ure aja i datoteka Sekvencijalni izlaz iz jednog od komponentnih sistema ulaz u drugi Povezani ili ugra eni ES ugra en u neuronsku mre u ili obrnuto (gost i doma in), a korisnik vidi samo jedan sistem (doma ina). Postoji velika koli ina interesovanja za Hibridne sisteme kao to je kori enje u neuronskoj genetici, rasplinuta genetika hibridnih s!stema.

23. Koje tehnike koriste Hibridni sistemi? Hibridni sistem koristi vi e tehnika kao to su: Rasplinuti neuroni, Neuronsku genetiku, Rasplinute Ekspertne sisteme, Dubinsko pretrazivanje podataka (najcesce) za resavanje problema

24.Bajt Bajt je osnovni element hijerarhije organizacije podataka, to je najmanja adresibilna jedinica podataka, jedan bajt u ra unaru je niz od 8 a ponekad i 6 binarnih jedinica i nula.Bajt se mo e shvatiti kao memorijski prostor u kome se mo e smestiti jedan znak koji mo e biti: Veliko slovo ( A, B, C,........, N), Malo slovo ( a, b, c,..........., n), Numeri ka cifra ( 0, 1, 2, 3,........, 9), Specijalan znak ( +, -, /, *,.......).Organizacija podataka implicira hijerarhijski poredak podataka, koji po inje od najmanjih elemenata podataka koje u procesu obrade koristi centralna jedinica ra unara bit i uslo njava se sa bajtovima ( karakterima, znacima ), poljima, segmentima, slogovima, datotekama i bazom podataka Najmanja organizaciona jedinica podataka je bit ( binarry digit ). Bit se mo e adresirati, pa se ne mo e samostalno koristiti. Osnovni element hijerarhije organizacije podataka je bajt ( karakter, znak ). Bajt je najmanja adresibilna jedinica podataka. Jedan bajt je u ra unaru niz od 8 ( ponekad 6 ) binarnih jedinica i nula.

25.Polje Polje jeste vise karaktera koje zajedno formira ve u organizacionu celinu, moze biti numeri ko, alfabetsko ili kombinacija numeri kih i alfabetskih znakova., moze se definisati i kao grupa znakova koja sluzi za predstavljanje vrednosti nekog atributa. Moze se shvatiti i kao memorijski prostor u kome se moze registrovati konkretna vrednost podataka. Podatak, odnosno polje ozna avaju se imenom podataka, odnosno nazivom polja.Ponekad se logi ke operacije mogu vr iti nad ve im brojem polja istovremeno. Takva organizaciona jedinica podataka sastavljena od dva ili vi e polja zove se segment. Segment se naziva i grupno polje. Grupno polje je na primer datum dan, mesec, godina.Broj i du ina u segmentu odre uju njegovu veli inu.

26.Slog

Vise segmenata ili polja koji su zajedno dostupni za obradu u ra unarskom sistemu ine slog, jos se naziva i logi ki slog, odredjen je sadr ajem polja i formira se prema potrebama koje treba zadovoljiti u svakom konkretnom slu aju. Sastoji se od brojnih polja od kojih svako sadr i jednu informaciju o entitetu koji opisuje taj slog. Elementarne operacije na slogu su itanje, upisivanje, dodavanje zapisa u datoteku, brisanje zapisa iz datoteke i a uriranje. Strukturu sloga odre uju: Broj, Vrsta, Du ina. Du ina sloga odre uje se : Brojem, Du inom polja. Slogovi mogu biti: Fiksne du ine, Promenljive du ine. Vrednosti svih primarnih klju eva u datoteci moraju biti razli iti, tako da primarni klju jednozna no identifikuje slog. Sekundarnim klju em identifikuje se grupa slogova, jer on predstavlja obele je ija se vrednost mo e ponavljati u ve em broju slogova iste vrste. Elementarne operacije ili transakcije na slogovima su:1. itanje prenos zapisa iz spoljne memorije u operativnu memoriju tako da se mo e pristupiti podacima koji su u poljima,2. Upisivanje prenos podataka iz operativne memorije u spoljnu memoriju,3. Dodavanje zapisa u datoteku,4. Brisanje zapisa iz datoteke,5. A uriranje zamena informacija u jednom ili vi e polja zapisa. .

27.Koje su organizacije datoteka?

1. Sekvencijalna organizacija - datoteka ima sekvencionalnu organizaciju ako se k-tom zapisu mo e pristupiti samo ako se prethodno pristupilo redom svim zapisima od prvog do k-1. 2. Indeksna organizacija - kod datoteka sa indeksnom organizacijom za pristup zapisima koriste se klju evi, a svi zapisi su ure eni po rastu im ili opadaju im vrednostima klju eva. Pristup bilo kom zapisu datoteke ostvaruje se kori enjem posebno organizovane strukture koja ini sastavni deo datoteke, a naziva se indeks ili adresar, pri emu se kombinuje direktni i sekvencionalni pristup. 3. Relativana (direktna) organizacija - kod datoteka sa relativnom organizacijom mo e se pristupiti bilo kom zapisu na osnovu njegovog rednog broja. Uslov za ovakvu organizaciju je ista, fiksna du ina svih zapisa datoteke. 4. Rasuta organizacija - ovaj na in organizacije datoteka je novijeg datuma. Princip koji se ovde primenjuje je isti kao kod sme tanja i tra enja podataka u tabelama. Svakom zapisu datoteke sa rasutom organizacijom pristupa se direktno na osnovu zadatog klju a postupkom transformacije klju a ili rasutog adresiranja. 5. Lan ana organizacija - svaki zapis datoteke sa lan anom organizacijom sadr i jedan (ili dva) dodatna podatka koji se nazivaju ukazatelji (ui, i=1,2,...,n). To su adrese slede eg (ili eventualno prethodnog) zapisa koji se mogu nalaziti bilo gde u rezervisanom memorijskom prostoru za tu datoteku.

28.Pristup podacima u datotekama Podacima u datotekama koje se uvaju u spoljnim memorijama mo e se pristupiti: Direktno se mo e pristupiti kada su podaci sme teni u poznate pozicije na medijumima. Indirektni pristup omogu uje nala enje slogova na medijumima i na lokacijama koje se ne mogu adresirati. Za pristup eljenom slogu vr i se pretra ivanje datoteke. Polje po kome se vr i pretra ivanje zove se argument pretra ivanja. Poluindirektni pristup omogu uje da se grupi podataka mo e pristupiti direktno, a konkretnom slogu unutar grupe tra enjem. U stati kim strukturama podataka ukupan broj elemenata koje ima struktura ne mo e se menjati. Kod dinami kih struktura podataka ukupan broj elemenata strukture mo e se menjati pri radu sa tom strukturom

29.Baze podataka

Baza podataka je skup podataka koji su zajedno grupisani i medjusobno povezani u jednu osmi ljenu celinu, tako da ih mogu koristiti razli iti korisnici. To je sistem obuhvatanja i sa imanja modela podataka, pristupa i postupaka memorisanja. Razlikuju se logi ki i fizi ki pregled Logi ki pogled baze podataka predstavlja vi enje podataka onako kako ih opa aju krajnji korisnici ili poslovni specijalisti, dok fizi ki pogled prikazuje kako su podaci stvarno organizovani i struktuirani na fizi kom medijumu za skladi tenje podataka. Prednosti baze podataka u odnosu na ni e organizacione strukture podataka su:1. Slo enost okru enja informacionog sistema organizacije mo e se umanjiti centralizovanim upravljanjem podacima, njihovom upotrebom i za titom,2.Redundantnost podataka mo e se smanjiti odbacivanjem izolovanih datoteka u kojima se ponavljaju isti elementi podataka,3. Zbrka sa podacima mo e se eliminisati uz obezbe enje centralne kontrole kreacije i definicije podataka, 4. Zavisnost programa od podataka mo e se smanjiti odvajanjem logi kog i fizi kog aspekta podataka,5. Razvoj programa i tro kovi odr avanja mogu se znatno smanjiti,6. Fleksibilnost informacionog sistema mo e se pove ati dozvoljavanjem brzih i jeftinih ad hocupita,7. Pristup i dostupnost informacija mo e se pove ati,8. Sigurnost i privatnost mogu biti kontrolisane.

30.Vrste baza podataka Baze podataka dele se na: hijerarhijske - zasnivaju se na hijerarhijskim strukturama podataka tipa stabla, mre ne - kod njih ne postoje ni osnovni ni nadredjeni elementi, ne postoje nedostaci koje ima hijerarhijska struktura. relacione - sastoje se od relacija koje su jednozna no identifikovane klju em relacije, svaka relacija mora imati svoj klju , objektne.

31. ta u sebi sadr i pojam Elektronske trgovine? Elektronska trgovina uklju uje u sebe pravljenje poslovnih transakcija putem telekomunikacionih mre a, pre svega Interneta. Mo e se pojaviti: izme u biznisa i kupca izme u poslovnih partnera izme u vlade i drugih strana, izme u pojedina nih kupaca i izme u kompanije i njenih radnika.

32. Okvir elektronske trgovineOkvir elektronske trgovine sastoji se od 4 glavne kategorije za podr ku: 1. ljudi i organizacije koje u estvuju, 2. politika, standardi i propisi, uklju uju i bezbednost i protokole, 3. marketing i reklama, uklju uju i istra ivanje tr i ta i 4. upravljanje lancem snabdevanja i logistikom, uklju uju i poslovne partnere.

33.Modeli elektromske trgovine biznis prema biznisu (b2b), Ovo su transakcije gde su preduzeca kupci i prodavci biznis prema kupcu (b2c), prodavci su organizacije, a kupci su pojedinci, kupac prema biznisu (c2b), kupac ozna ava odredjenu zelju za proizvodom ili uslugom, a organizacije se trude da to obezbede, kao i cenu koju kupac postavlja sam, kupac prema kupcu ( c2c), pojedinac prodaje proizvode drugim pojedincima, trgovina unutar kompanije,interno da poboljsa svoj rad specijalan slu aj je b2e, bussiness to its employees, preduzece prema zaposlenima, saradnicka trgovina (c-trgovina), elektronske trgovine poslovni partneri elektronski saradjuju,(u lanacu snabd) mobilna trgovina (m-trgovina)u be i nom okru mob tel.

34a) Infrastruktura elektromske trgovine Infrastruktura elektronske trgovine se sastoji od Interneta, intarnetova, EDI, i ekstranetova, neke kompanije koriste samo jedno od pomenutih a druge sva pomenuta sredstva Direktni maloprodajni marketing i reklama Elektronska maloprodaja Radnje i tr ni centri., elektronske radnje , elektronski tr ni centri, meta tr ni centri. Direktni maloprodajni marketing i reklama - postoji mnogo mogu ih primena elektronske trgovine koje ce ubrzati trgovinu izmedu preduzeca i pojedinacnih kupaca (B2C). Predvida se da ce 750 miliona Internet korisnika u roku od 3 do 7 godina generisati ogroman obim transakcija izmedu preduzeca i pojedinacnih korisnika. Usled ogranicenog prostora, mi cemo ovde opisati samo neke od najvaznijih kategorija ovih primena. Elektronska maloprodaja - putem elektronske trgovine mozete kupovati iz vase kuce, ponavlja se 24 casa dnevno, 7 dana u nedelji. Web yam nudi siroku lepezu proizvoda i usluga ukljucuju i jedinstvene proizvode, obicno po nizim cenama. Pored toga mozete dobiti veoma detaljne informacije o proizvodima za sekundu. I mozete lako traziti proizvode i porediti njihove cene. Konacno, vi mozete lako direktno komunicirati sa prodavcem i drugim kupcima

34 b). Radnje i tr ni centri - u elektronskoj prodaji postoji nekoliko prodajnih kanala: pojedinacna elektronska radnja, elektronski tr ni centar, prodajni portal i meta tr ni Elektronske radnje. pojedinacne elektronske radnje imaju sopstveno Internet ime i Web sajt. One mogu ali ne moraju biti povezane sa elektronskim tdnim centrima. Elektronski tr ni centri. Elektronski tr ni centar, takode poznat kao sajber tdni centar je skup individualnih radnji pod jednom Internet adresom. Osnovna ideja elektronskog tdnog centra je ista kao obimog tdnog centra: da obezbedi jedno mesto za kupovinu koje nudi mnoge proizvode i usluge. Meta tr ni centri. U pokusaju da u ine kupovinu laksom slede i logican korak je obezbedivanje jedinstvenog mesta za kupovinu u vise tdnih centara. Ovaj koncept je poznat pod imenom meta tr ni centri. Meta tr ni centri dopustaju kupcima da kupuju u razli itim tdnim centrima koriste i jednu masinu za pretrazivanje da bi pronasli proizvode.

35.a.Reklamiranje u elektronskoj trgovini Reklamiranje je pokusaj da se prosire informacije u cilju da se privuku kupci i prodavci. Tradicionalno reklamiranje na TV ill u novinama je bezlimena jednosmerna masovna komunikacija. Koriscenjem telemarketinga da bi se privukao individualni kupac i personalizovala reklama i marketing je bezuspe no. Kada se to ini putem telefona ill direktno postom, reklamiranje moze biti skupo, sporo i vremenski neefikasno. Internet reklamiranje redefinise znacenje reklamiranja.Ono je bogato razli itim medijima, dinami no, jedan na jedan, i interaktivno, i ono moze dose i veliki broj korisnika po relativno niskoj ceni. Prilagodavanje reklama Segmentacija. Web kasting. Marketing sa dozvolom. Marketing. Baner reklame. Kada vozite autoputem vide ete bezbrojne bilborde pored puta. Isto se de ava kada putujete informacionim super autoputem autoputem Reklamiranje e/ektronskom po tom. Elektronska po ta predstavlja, po ceni, efikasniji marketin ki kanal sa bdim i boljim odgovorom nego drugi reklamni kanali. Ljudi koji se bave marketingom razvijaju ili kupuju spisak email adresa i koriste ih kao bazu podataka kupaca, a zatim alju reklame kupcima putem e-maila. URL reklamiranje. Najve a prednost kori enja op teg lokatora izvora kao sredstva za reklamiranje je ta sto je besplatno

35. b.Reklamiranje u elektronskoj trgovini Onlajn dogadaji i promocije (sponzorstvo). Web sajtovi bez posetilaca imaju malu vrednost. Postoji vi e na ina da se privuku posetioci na sajt i da budu podstaknuti da kupuju. Segmentacija. Sa porastom koriscenja marketinskih baza podatka, kompanije su po ele da klasifikuju korisnike po godinama, polu, mestu stanovanja i drugim karakteristikama Segmentacija nije toliko efikasna kao personalizovani pristup jedan na jedan, ali je mnogo jeftinija. Web kasting Ovo je strategija "guranja" informacija, i tehnologija koja ovo omogu ava se naziva tehnologija guranja Marketing sa dozvolom. Tradicionalni televizijski marketing prekida korisnike kada oni rade ne to drugo, na primer, kada ve eraju. . Marketing. Korisnici koji su priklju eni na AllAdventage su jedan primer marketinga uz kori enje ljudskih resursa (engl. Viral Marketing - VM).

36a.Neki primeri kvarova IS1. SLUCAJ. Marta 1999. godine virus Melissa rasirio se po itavom svetu, paralisu i sisteme elektronske poste. 2. SLUCAJ. U Japanu 29. februara 2000. godine, stotine asinhronih re ima prenosa (engl. Asynchronous Transfer Mode - ATM) bilo je zatvoreno, racunarski sistem u nuklearnoj elektrani se zakocio, uredaji za pracenje klimatskih uslova su se pokvarili, ekrani za prikazivanje kamatnih stopa u postama su prestali s radom, seizmografi su pokazivali pogresne informacije i doslo je do mnogo problema u vezi s programiranjem "prestupne godine". 3. SLUCAJ. U januaru 2000. misteriozni ra unarski uljez pokusao je da iznudi 100 000 dolara od CD Universe Inc., tvrdeci da je prekopirao spisak od vi e od 300 000 datoteka sa brojevima kreditnih kartica klijenata. 4. SLUCAJ. Gotovo dve nedelje, naizgled legitiman bankomat (ATM) u velikom prodajnom centru kod Harforda u Konektikatu klijentima je slao poruku: "Izvinite nije moguce obaviti nikakvu transakciju." U meduvremenu, masina je belezila brojeve kartica i li ne identifikacione brojeve koje su stotine klijenata unosile u uzaludnim pokusajima da im masina da gotov novac. 5. SLUCAJ. Po tvrdenju lista Wall Street Journal, Bank of Tokyo - ogranak Mitsubishi u Njujorku i Nacionalna vestminsterska banka u Ujedinjenom Kraljevstvu izvestavale su o gubicima desetina miliona dolara 1996. godine zbog gresaka u njihovim modelima trgovine sa dve vrste hartija od vrednosti.

36.b).Neki primeri kvarova IS 6. SLUCAJ. List Los Angeles Times je 1996. javio: "Ra unar u

Socijalnom osiguranju napravio gre ku vrednu 850 miliona dolara." Gre ka je umanjila penzije 700 000 Amerikanaca i ostala neotkrivena gotovo 23 godine dok nije otkrivena tokom revizije 1994. godine. 7. SLUCAJ. Netscape ima bezbednosni sistem koji ima za cilj ifrovanje osetljivih finansijskih podataka, kao sto su brojevi kreditnih kartica i kupoprodajne transakcije, kako bi bili bezbedni od upada, i za to koristi sna an 128-bitni program. 8. SLUCAJ. Ruski haker (koji nije dobro znao engleski) 1994. godine prodro je u ima dnevni promet od oko trilion dolara, poja ala je svoje mere bezbednosti, tra eci od klijenata da koriste elektronske uredaje koji vrlo esto stvaraju nove lozinke. 9. SLUCAJ. Londonska berza je 30. aprila 2000. godine paralizovana najgorim kvarom svog ra unarskog sistema, tako da je otvorena posle gotovo osam sati. Glasnogovornik berze je izjavio da je problem koji je spre io dostavljanje cena i informacija o firmama bio prouzrokovan pogre nim podacima

37.Ranjivost sistema

Ranjivost sistema ogleda se u neotpornosti na potencijalne opasnosti i pretnje.Dva osnovna metoda namernih napada na ra unarske sisteme su: 1. Neovlasceno menjanje podataka i podvale u programiranju. Menjanje podataka ("manipulacije podacima") je najrasprostranjeniji pristup i esto ga koriste insajderi. Odnosi se na uno enje la nih, izmi ljenih ili pogre nih podataka u ra unar ili menjanje ili brisanje postoje ih podataka. 2. podvale u programiranju (Ra unarski kriminalci koriste i tehnike programiranja, da bi direktno ili indirektno izmenili ra unarski program. Virusi su Naj uvenija metoda napada, koji inficiraju program i sire se kroz ra unarski sistem vrlo brzo. Zbog pristupa nosti softvera u javnom sektoru, masovnog kori enja telekomunikacionih mre a i Interneta, virusi mogu da se pro ire na mnoge organizacije irom sveta, Virusi su poznati po tome sto se ire po itavom svetu. Neki od najozloglasenijih su "me unarodni" virusi, kao to su Mikelan elo, Pakistanski mozak i Jerusalim.Kada se virus u vrsti u legitimni softverski program, program postaje inficiran a da vlasnik programa nije svestan infekcije

38.Odbrambene strategije1. Spre avanje i odvra anje. Pravilno projektovana kontrolna sredstva mogu da spre e da do e do gre aka, odvrate kriminalce od napada na sistem i to je jo bolje, da ne dozvole pristup neovla enim osobama. Spre avanje i odvra anje od napada naro ito su va ni tamo gde je potencijalna teta vrlo velika. 2. Otkrivanje. Mo e biti ekonomski neizvodljivo spre iti sve opasnosti, a mere za odvra anje mogu biti neefikasne. Otkrivanje mo e, u mnogim slu ajevima, da obavi specijalan dijagnosti ki softver. 3. Ogranicavanje. Ovo je strategija koja svodi na minimum (ograni ava) gubitke kada do pogre nog funkcionisanja ve dode. 4. Obnova. Plan obnove obja njava kako se to br e popravlja o te eni informacioni sistem. Jedan od na ina br e obnove je zamena komponenti umesto njihove popravke. 5. Ispravka. Ispravka uzroka o te enja sistema mo e da spre i ponavljanje problema. Svaka odbrambena strategija mo e da uklju i upotrebu vi e mera za tita. Tipovi odbrambenih kontrolnih sredstava. opsta kontrolna sredstva i kontrolna sredstva aplikacija.

39. A Biometrijska kontrolna sredstva Biometrijska kontrolna sredstva su automatske metode provere identiteta osobe zasnovane na fiziolo kim karakteristikama ili pona anju. Najuobi ajenija biometrijska kontrolna sredstva su: 1. Fotografija lica. Ra unar pravi fotografiju lica i upore uje sa unapred pohranjenom slikom. Ovaj metod je tokom 2000. godine bio uspe an u ta nom identifikovanju korisnika, osim u slu ajevima identi nih blizanaca.2. Otisci prstiju. Svaki put kada korisnik eli pristup, identifikuje se upore ivanjem otiska prsta sa uzorkom koji sadr i otisak prsta ovla ene osobe. Napominjemo da je Microsoft 2001. godine uveo softverski program koji e biti deo Windowsa i omogu iti korisnicima da koriste uredaj za prepoznavanje otisaka prstiju firme Sony.3. Geometrija sake. Ovo biometrijsko sredstvo sli no je otiscima prstiju, s tom razlikom to se za potvrdu u ovom slu aju koristi kamera, sli na televizijskoj, za snimanje korisnikove ake. Odre ene karakteristike ake (npr. du ina i debljina prstiju) upore uju se elektronskim putem sa informacijama koje su pohranjene u ra unaru.4. Skeniranje du ice. Ova tehnologija koristi obojeni deo oka da identifikuje pojedince. To je neinvazivan sistem koji fotografise oko i analizira ga. Metoda je veoma ta na.

39. b. Biometrijska kontrolna sredstva 5. ara krvnih sudova u mre njaci oka. Upore uje se ara koju formiraju krvni sudovi u mre nja i skeniranog oka sa unapred pohranjenom slikom mre nja e. 6. Glas. Pravi se upore enje izme u korisnikovog glasa i uzorka glasa pohranjenog u banci uzoraka. 7. Potpis. Potpisi se upore uju sa unapred pohranjenim autenti nim potpisom. Ovaj metod mo e da dopuni sistem identifikacije karticama sa fotografijama. 8. Dinamika udara na tastaturu. Poredi se pritisak i brzina kojom osoba udara na tastaturu sa pohranjenim informacijama. 9. Druga biometrijska sredstva. Postoji vi e drugih metoda, kao to je termografija lica. Biometrijska sredstva kontrole su sada integrisana u mnoge hardverske i softverske proizvode elektronske trgovine.

40.Sredstva za kontrolu bezbednosti podataka

Pod bezbedno u podataka se podrazumeva za tita podataka od njihovog slu ajnog ili namernog otkrivanja neovla enim osobama ili od neovla enih izmena ili uni tenja. Funkcije obezbe enja podataka sprovode se kroz operativne sisteme, programe za kontrolu pristupa, proizvode za razmenu podataka/baza podataka, preporu ene procedure za pravljenje rezervne (sekundarne) kopije originalnih (primernih) podataka i obnavljanje, aplikativne programe i spolja nje kontrolne procedure. Bezbednost podataka mora da radi: poverljivost podataka, kontrolu pristupa, presednu vaznost podataka i ta nost i pristupa nost podataka. Bezbednost podataka bi trebalo da se se zasniva na dva osnovna principa.1. Minimalna privilegija. Korisniku treba staviti na raspolaganje samo informacije neophodne da bi obavio zadatak koji mu je poveren.2. Minimalna izlozenost. Kada se korisniku omogu i pristup osetljivoj informaciji, odgovoran je da je za titi tako to e se postarati da samo osobe ije du nosti to zahtevaju saznaju informaciju dok se obra uje, pohranjuje ili prenosi. Ta nost i pristupa nost podataka je uslov koji postoji dok ne do e do slu ajnog ili namernog uni tenja, izmene ili gubitka podataka. To je uvanje podataka za upotrebu za koju su namenjeni.

41.Sredstva za kontrolu aplikacija Uprava odlu uje o odgovaraju oj kombinaciji kontrolnih sredstava. mo e se sa initi kombinacija kontrolnih sredstava za borbu protiv virusa. Opsta kontrolna sredstva namenjena su za titi ra unarskih ure aja i bezbednosti hardvera, softvera, podataka i mre a. Ali ne tite sadr aj svake konkretne aplikacije. kontrolna sredstva esto se ugraduju u aplikacije (odnosno, predstavljaju deo softvera) i obi no se pi u kao pravila provere valjanosti. Mogu se klasifikovati u tri osnovne kategorije: 1. Sredstva za kontrolu ulaza. Sredstva za kontrolu ulaza su projektovana da sprece promene ili gubitak podataka. Podaci se proveravaju da se vidi da li su ta ni, kompletni i dosledni. Sredstva za kontrolu ulaza su veoma vazna; ona sprecavaju pojavu tzv. situacije GIGO 2. Sredstva za kontrolu obrade. Sredstva za kontrolu obrade obezbeduju da podaci budu kompletni, valjani i tacni kada se obraduju i da se programi pravilno izvrsavaju. Ovi programi dozvoljavaju sarno ovlascenim korisnicima pristup odredenim programima ili uredajima i nadgledaju kako pojedinci koriste racunar. 3. Sredstva za kontrolu izlaza. Sredstva za kontrolu izlaza obezbeduju da rezultat racunarske obrade bude tacan, valjan, kompletan i dosledan. proucavanjem prirode uobicajenih gresaka u izlazu i uzroka gresaka, osoblje koje radi na obezbedenju i pregledu moze da procenjuje koja su moguca kontrolna sredstva za rdavanje problema. Sredstva za kontrolu izlaza obezbeduju da se izlazi salju sarno ovlascenom osoblju.

Koja je osnovna namena Strate kih IS? 2. Uloga IT u SIS-u 3. Koja je sugestija SIS-a za postizanje profitabilnosti na tr i tu? 4. Koje su baze podataka u SIS-u? 5. Neautomatizovani IS 6. Sistem za automatsku obradu podataka 7. Zajedni ke karakteristike AOP-a 8. Prednosti AOP sistema nad konvencionalnim 9. Nedostaci AOP sistema 10. Koji su modeli za dono enje odluka u DSS sistemima? 11. Arhitektura DSS 12. Definisati Upravlja ke IS 13. Arhitektura UIS 14. Koji su ciljevi UIS? 15. Osnovne koristi UIS 16. Business Intelligence 17. Prednosti VI 18. Klasifikacija inteligentnih agenata 19. Definicija ekspertskih sistema 20. Arhitektura ES 21. Vrste znanja1.

22. ta su Hibridni sistemi? 23. Koje tehnike koriste Hibridni sistemi? 24. Bajt 25. Polje 26. Slog 27. Koje su organizacije datoteka? 28. Pristup podacima u datotekama 29. Baze podataka 30. Vrste baza podataka 31. ta u sebi sadr i pojam Elektronske trgovine? 32. Okvir elektronske trgovine 33. Modeli elektromske trgovine 34. Infrastruktura elektromske trgovine 35. Reklamiranje u elektronskoj trgovini 36. Neki primeri kvarova IS 37. Ranjivost sistema 38. Odbrambene strategije 39. Biometrijska kontrolna sredstva 40. Sredstva za kontrolu bezbednosti podataka 41. Sredstva za kontrolu aplikacija