Pi{e: Milo{ Mitrovi}

Dolazak Angele Merkel u Beograd bezsumnje dugo je ne samo o~ekivan ve} i pri-`eljkivan. Beograd, koji je decenijama preraspada devedesetih bio jedno od steci{tasvetske (ne samo) politi~ke elite, imaopravdanu te`nju da bude na listi uva`ava-nih prestonica. Da ne bude samo stanica.^ak da gospo|a savezna kancelarka Ne-ma~ke i nije najmo}nija `ena sveta - a to,da se ne zavaravamo, ne misli samo Forbs- za Srbiju je ona nezaobilazan, ako ne i naj-va`niji sagovornik. Za{to? Bez puno obja-{njavanja, dovoljno je setiti se jednog odnjenih mnogobrojnih nadimaka: Gospo|aEvropa.

Paradoksalno, na osnovu dobrog delareakcija u doma}oj javnosti mogao se ste}iutisak da Srbija treba da bude u nelagodizbog posete, ~ak da je primi kao lo{u vest.Pogre{no. Mada Merkelova ne dolazi da biizrazila naro~itu naklonost ka Srbiji, da neka`emo ljubav, koje, uostalom u politici ne-ma, ve} iz interesa nema~kih i evropskih, netreba smetnuti s uma ~injenicu da se ti inte-resi dobrim delom poklapaju sa srpskimaspiracijama. A to ~esto zaboravljamo.

Ho}e li Merkelova svojim beogradskimsagovornicima, premijeru Cvetkovi}u ipredsedniku Tadi}u, re}i da je Srbija predizborom? Ne treba previ{e sumnjati. Nazo-vimo stav, ne samo Nema~ke, prema srp-skoj kosovsko-evropskoj raspolu}enosti iuslovljavanjem. Za mnoge je takva politikasurova. S druge strane, ovde svakim da-nom sve ve}em broju ljudi postaje jasno daje izbor neminovnost. Merkelova }e, u tomsmislu, samo doprineti ubrzanju stvari.

Beograd i Srbija mogu samo da sanjaju opovratku me|unarodne slave kakvu je u`i-vala socijalisti~ka Jugoslavija. Bolje i da nesanjamo. Namesto toga, ~esto se zanosimoregionalnim liderstvom. To verovatno i nijenerealno. Da li nam je potrebno, drugo je pi-tanje. Ono {to nam je svakako potrebno je-su ure|eno dru{tvo, politi~ka stabilnost,ekonomska obnova. U vreme jo{ jednesvetske i evropske krize, pri~a o takvim cilje-vima nekome }e li~iti na bajku.

Ali treba misliti na dugi rok. Nemci su utome, istorija je pokazala, pravi majstori.Nema~ka je Srbiji potrebna upravo na du-ge staze, mada }e politi~koj eliti biti najva-`nije da Merkelova sada ka`e „da“ te`nji dadobijemo status kandidata za Evropskuuniju. [to smo, svi zajedno, i zaslu`ili.

U Hrvatskoj su se zaleteli, kako Mile La-si} pi{e u ovom dodatku, da Merkelovojpodare doktorat. Srbi su se onomad opeklis Putinom koji im je stavio do znanja da zatakva priznanja ne daje ni pet para, pa sesada nisu usudili da Merkelovoj ponudene{to sli~no. Tradicionalna srpska gostolju-bivost je dovoljna.

ANGELA MERKELDUbrzavanje stvari

u t o r a k , 23 . a v g u s t 2011 .

Foto:

FoNe

t

Ange

la M

erke

l i Bo

ris Ta

di} u

Berli

nu 20

07.

Nema~ka je Srbiji potrebna na duge staze, mada }e politi~koj eliti biti najva`nije da Merkelova sada ka`e „da“ te`nji da dobijemo status kandidata za Evropsku uniju. [to smo, svi zajedno, i zaslu`ili

Najmo}nija `ena sveta u Srbiji

specijalni prilog

II IIIu t o r a k , 2 3 . a v g u s t 2 0 1 1 . u t o r a k , 2 3 . a v g u s t 2 0 1 1 .ANGELA MERKELD ANGELA MERKELD

Merkelova sesna`no zalagalaza fiskalnu disciplinu i marljivo je u~estvovala upripremanju„spasila~kih planova“ za „rasipni~ke“ dr`ave ... Jedangr~ki list napisaoje da Nema~kapretvara zadu`ene dr`aveu kolonije ^etvrtog rajha, a Evropu u finansijski Dahau.Ali, osim izlivabesa, ove dr`avene mogu da u~ine mnogo toga. Bez Berlina,evro bi pao

Tajne munjevitog uspeha kancelarke Angele Merkel

Bez nje Evropa bi bila u haosu

Pi{e: D`o{ua Hemer

Bilo je rano poslepodne u Berlinu i Merkelova je od-stupila od svog strogo programiranog rasporeda dabi se susrela sa ameri~kim izve{ta~em, {to predsta-vlja redak ustupak politi~ara koji gotovo nikada nepri~a sa inostranim novinarima. Odevena u elegant-ni be` sako i crne pantalone, Merkelova je davalakoncizne odgovore na nema~kom, a njen pres ata{eje vodio ra~una o vremenu.

Ipak, njeno nepopustljivo pona{anje i insistiranjeda pri~a na maternjem jeziku izmenjeni su kada samzastao da bih se divio pogledu s prozora. Nemci suposle ujedinjenja stvorili o~aravaju}i gradski pejsa`,vredan divljenja, du` nekada{nje linije razdvajanjaizme|u Istoka i Zapada. Prebaciv{i se na engleski,Merkelova, koja je odrasla na komunisti~kom Isto-ku, priznala je da joj je i dalje neverovatno {to svakogdana ide na posao na „ovu stranu“ - u nekada{nji za-padni Berlin - a ne „na drugu“.

Mo`da jo{ ve}e iznena|enje predstavlja ~injenicada je tokom gotovo {est godina na funkciji kancela-ra Merkelova, koja sada ima 56 godina, postala naj-sna`niji i najdugove~niji evropski lider. U turbulent-no vreme vodila je svoju Hri{}ansku demokratskuuniju ka dvema zna~ajnim izbornim pobedama.Magazin Forbs je uporno naziva najmo}nijom `e-nom sveta. Iako je njena popularnost na doma}emterenu ove godine smanjena, {to se dogodilo i sa dru-gim evropskim liderima, koji predstavljaju gotovokomi~no otelotvorenje nacionalnih stereotipa - ko je,uostalom, ve}i Italijan od Silvija Berluskonija ili ve}iFrancuz od Nikole Sarkozija, ve}i Britanac od Dejvi-da Kamerona i, uistinu, ko je ve}i Nemac od Merke-love - sti~e se utisak da je njena fotelja najsigurnija.

- Angela je suprotnost la`no ljubaznom politi~a-ru. Ona je jedan od politi~ara koje je najlak{e potce-niti, a to je jedna od najglupljih stvari koju politi~armo`e da u~ini - rekao je biv{i britanski premijer To-ni Bler. Merkelova je vodila Nema~ku tokom najte-`e globalne krize od Velike depresije, tako {to je sma-njila bud`et, a pove}ala stepen poverenja gra|ana.Pro{le godine, Nema~ka je ostvarila stopu ekonom-skog rasta od 3,6 odsto - najve}u u Zapadnoj Evropi- a ekonomija }e verovatno ostati sna`na i ove godi-

ne. Tokom krize evra. Merkelova se sna`no zalagalaza fiskalnu disciplinu i marljivo je (iako ponekad ne-voljno) u~estvovala u pripremanju brzih „spasila~-kih planova“ za „rasipni~ke“ evropske dr`ave - Gr~-ku, Irsku i Portugal, koje su glasno negodovale zbogzahteva Nema~ke. Jedan gr~ki list napisao je da Ne-ma~ka pretvara zadu`ene dr`ave u kolonije etvrtograjha, a Evropu u finansijski Dahau. Ali, osim izlivabesa, ove dr`ave ne mogu da u~ine mnogo toga. BezBerlina, evro bi pao. Nema~ka je jedina istinskaevropska globalna ekonomija - drugi najve}i izvo-znik na svetu i ~etvrta najve}a ekonomska sila, posleSjedinjenih Dr`ava, Kine i Japana.

- Merkelova }e se postarati da pomo} data Gr~-koj omogu}i prevazila`enje problema, a ne da na-prosto odlo`i nevolje. Ona `eli da se postara da sva-ka pomo} koja se daje mo`e da bude opravdana prednjenim narodom, {to je normalno. Zbilja, stvar je ta-ko jednostavna - smatra Toni Bler. U mu{kom klubusvetskih lidera, ona se pona{a na sebi svojstven na-~in. Tokom telefonskog razgovora u februaru, kriti-kovala je izraelskog premijera Benjamina Netanja-hua zbog odbijanja da pro{iri zabranu izgradnje na-selja, a kada joj je on uzvratio, pitala ga je kako seusu|uje, navodi izraelski list Haarec.

Kada sam joj postavio pitanje o tom razgovoru,odgovorila mi je da nikada ne pri~a o svojim privat-nim telefonskim razgovorima, ali je zatim dodala:

- Verujem da je vi{e nego ikada pre potrebno hit-no prona}i re{enje koje bi se temeljilo na postojanjudve dr`ave... a, obustava izgradnje naselja predsta-vljala bi opravdan korak ka napretku. Kao prijateljjevrejske dr`ave, duboko sam uverena da je re{enjedo kojeg bi se do{lo putem pregovora u najboljeminteresu Izraela.

Uprkos njenoj o~iglednom zna~aju, bliski prijate-lji je opisuju kao skromnu. Ona i dalje provodi od-mor u istoj vikendici u nekada{njoj Isto~noj Nema~-koj, koju je posedovala i pre pada Berlinskog zida, anjen suprug, nau~nik Joakim Zauer, redovno putujeiz njihovog skromnog stana u centru Berlina na He-mijski institut Univerziteta Humbolt, gde je zapo-slen. Merkelova je efikasna, delimi~no zbog toga {to~uva svoju nezavisnost i svoj privatni `ivot samo zasebe, ka`e D`ejms Volfenson, nekada{nji predsed-nik Svetske banke.

- Ona ne tr~i {irom sveta nose}i tijare i drugeukrase, poku{avaju}i da stekne po{tovanje zbog svo-je liderske funkcije. Ne znam kako biste vodili Ne-ma~ku bez tolike snage - mislim da to nije posao zaslabi}e - ka`e Volfenson.

Na svetskoj sceni, Merkelova se glasno zala`e zapo{tovanje ljudskih prava, neprekidno se osvr}u}i nasvoj nesvakida{nji put od k}erke luteranskog sve{te-nika u komunisti~koj Isto~noj Nema~koj do lideraujedinjene Nema~ke.

- Iznad svega, to je uticalo na mene da shvatim dasloboda nije ne{to {to je unapred dato. Na taj na~in po-stala sam, i verujem da sam to i ostala, sna`an zagovor-nik slobode, kao i slobode mi{ljenja - ka`e kancelarka.

Za razliku od tap{anja po ramenu (i masa`e ra-mena) nekada{njeg ameri~kog predsednika D`ord`aBu{a, Merkelova s oprezom gleda na Baraka Obamu,iako imaju isti na~in razmi{ljanja. Njihov odnos lo{eje po~eo, kada je u julu 2008. Merkelova kritikovalaideju da Obama u okviru svoje predizborne kampa-

nje odr`i govor ispred Brandenbur{ke kapije u Berlinu.Godinu dana kasnije, Obama, koji je u me|uvremenupostao predsednik SAD, odbio je poziv da prisustvuje20-godi{njici pada Berlinskog zida, {to je podstaklo jed-nog ameri~kog {aljivd`iju da napi{e kako je Obama iz-menio izjavu D`ona Kenedija „Ja sam Berlinac“ u pro-zai~nu „Ja sam zauzet“. Obama i dalje nije na{ao vreme-na da poseti Berlin, {to je osna`ilo utisak da tabor Merke-love smatra da on ne do`ivljava Evropu kao prioritet.

Ne iznena|uje {to Merkelova isti~e da se dobro sla`esa Obamom.

- Imala sam pouzdan, prijateljski odnos s predsedni-kom Bu{om, a imam i veoma dobar i prijateljski odnos sBarakom Obamom. Imamo veoma razli~ite biografije,ali dobro sara|ujemo, a ~injenica da me pozvao u Va-{ington da mi uru~i Medalju slobode govori o kvalitetuna{eg odnosa - rekla mi je.

Dobar odnos sa drugima postao je za{titni znak Mer-kelove, kako na doma}em terenu tako i u inostranstvu. Udecembru 2008, kada je nema~ka ekonomija stagnirala,oko 30 ljudi - direktora, ekonomista i predstavnika sin-dikata, okupilo se za stolom u njenoj kancelariji. PeterLe{er, generalni direktor Simensa, koji je prisustvovaosastanku, se}a se da je Merkelova pitala sve prisutne {taje lo{e u ekonomiji i {ta bi trebalo u~initi da se stanje po-pravi. Na kraju, svedo~i Le{er, Merkelova je pomogla dase postigne sporazum koji je po svom konsenzusu izra-zito u nema~kom duhu: poslovni lideri rekli su da bi e-leli da spre~e otpu{tanje velikog broja ljudi u narednojgodini, i da umesto toga smanje broj radnih sati. Vladaje, zauzvrat, obe}ala da }e smanjiti tro{kove i omogu}itikompanijama da zadr`e svoje kvalifikovane zaposlenedok kriza ne pro|e. Tu ideju, rekao je jedan nema~ki po-liti~ar, osmislili su njeni politi~ki protivnici, ali Merkelo-va je prihvatila predlog i uspela da ubedi neverne Tomeu svojoj partiji da u~ine isto.

- Njena mantra je saradnja, a ne konfrontacija. Onaima veliku sposobnost da ulije poverenje - kazao je Le{er.

Merkelova je kritikovana zbog odluke Nema~ke da sena sednici Saveta bezbednosti UN odr`anoj u martu uz-dr`i od glasanja o progla{enju zone zabranjenog leta iz-nad Libije i pokretanju intervencije NATO.

- Ostatak Zapada je bio {okiran i predose}ao je zao-

kret u pravcu izolacije Nema~ke. Nema~ka nika-da nije bila usamljenija - ka`e Jozef Jofe, uredniki izdava~ nema~kog dnevnika Cajt. Merkelovanagla{ava da Nema~ka ostaje sna`no posve}enapru`anju podr{ke saveznicima iz NATO i negiranavode da poku{ava da se „udvara“ bira~ima uNema~koj koji se protive intervenciji:

- Sla`emo se sa na{im prijateljima i saveznicimada Gadafijev re im mora da bude svrgnut, da Libij-ci zaslu`uju slobodu i demokratiju, ba{ kao i narodEgipta, Tunisa, Sirije i celog regiona. Ali, na krajuvojna intervencija ne}e biti delotvorna sama po se-bi, ve} }e i politika morati da odigra svoju ulogu.

Prema sopstvenim re~ima, Merkelova je pro-vela bezbri`nu mladost u gradu Templinu, u ne-kada{njoj Isto~noj Nema~koj, udaljenom oko100 kilometara od Berlina. Njen otac je tu doveoporodicu iz Hamburga, kada je ona bila dete, prepada Berlinskog zida. Ka`e da je imala „veomalepo detinjstvo u prirodi“. Njeni roditelji su stvo-rili intelektualnu atmosferu i se}a se da je bilaokru`ena „brojnim knjigama, ~estim posetioci-ma i interesantnim sagovornicima“. Ipak, njenaporodica nije imala nikakve iluzije o ograni~enji-ma i opasnostima koje nosi `ivot u Isto~noj Ne-ma~koj, policijskoj dr`avi.

- Znali smo da ivimo u diktatorskom re`imu,sa stalnim oprezom {ta bi trebalo re}i, a {ta pre}u-tati - rekla mi je, dodaju}i da su joj roditelji save-tovali da odbije ponudu da sara|uje sa tajnom po-licijom [tazi, tako {to }e im re}i da je tra~ara, te nebi bila dobar dou{nik. Merkelova je ostala politi~-ki pasivna i posvetila se studijama fizike na Lajpci-{kom univerzitetu. Diplomirala je 1978. i zaposli-la se na presti`noj Akademiji nauka u Berlinu.

Deceniju kasnije pao je Berlinski zid. U martu1990, neposredno pre jedinih demokratskih izboraodr`anih u Isto~noj Nema~koj, Merkelova je u{eta-la u predstavni{tvo Stranke demokratskog bu|enja,partije u povoju i prijavila se za volonterku.

- Ona se kasno uklju~ila u proces promena, alije brzo u~ila - ka`e Hans Kristijan Mah, isto~no-nema~ki politi~ar koji je upoznao Merkelovu utom periodu, i ~esto je pozivao mladu fizi~arku usvoj dom, gde je pravila kola~e za njegovu decu.Njihova stranka je do`ivela krah na birali{tima iispostavilo se da je njihov lider bio dou{nik [tazi-ja, ali je Mah prona{ao Merkelovoj posao zame-nice portparola prelazne Vlade. Krajem 1990.kandidovala se za poslanicu i ostavila pozitivanutisak na tada{njeg kancelara Helmuta Kola, ko-ji ju je imenovao za ministarku za ene i omladi-nu u prvoj Vladi ujedinjene Nema~ke.

Uspon Merkelove, koja se pridru`ila Hri{}an-sko-demokratskoj uniji, bio je munjevit. Ona se se-}a da je sedela za istim stolom sa Helmutom Kolom.

- Jedva da sam poznavala bilo koga u Bonu, i uprvi mah nisam znala kako da vodim Ministar-stvo. Ponavljala sam sebi da je neophodno daostanem ~vrsto na zemlji. Bilo je potrebno da na-u~im mnogo toga za kratko vreme.

Brzo je u~ila. Kol je imenovao Merkelovu zaministarku ekologije u svom slede}em sazivuVlade, a kasnije i za zamenicu predsednika CDU.

Kada su Kol i generalni sekretar stranke Vol-fang [ojble optu`eni za skandal u vezi sa tajnimfinansiranjem izborne kampanje, Merkelova ni-je pokazala nikakvu milost za svog biv{eg men-tora. U pismu objavljenom u listu Frankfurter al-gemajne cajtung kritikovala je dvojicu zvani~ni-ka za nedostatak transparentnosti i zalo`ila se zareforme. [ojble je bio primoran da podneseostavku na funkciju predsednika stranke, a Mer-kelova ga je nasledila, {to joj je otvorilo put da petgodina kasnije postane kancelarka.

Momci sa Zapada nikada nisu verovali da }ese devojka sa Istoka ophoditi prema njima na ta-kav na~in, ali, ona zna kako da igra politi~ke igrerekao je jedan istaknuti Berlinac.

Iako je mo`da neki potcenjuju, Angela Mer-kel, tiha ~eli~na lejdi, sa luteranskim na~inomrazmi{ljanja, jeste liderka bez koje bi Evropa bi-la u haosu.

Prevela Marija Stojanovi} (Integralna verzija ovog teksta objavljena je u nedeljniku

Njuzvik 30. maja 2011. uo~i posete Angele Merkel Sjedinjenim Dr`avama)

CITAT

NJENA MANTRA JE SARADNJA, A NEKONFRONTACIJA. ONA IMA VELIKUSPOSOBNOST DA ULIJE POVERENJE.

Peter Le{er, generalni direktor Simensa

Odnosi Srbije i Nema~ke u poslednjih 150godina se veoma ~esto tuma~e sapoliti~ke ta~ke gledi{ta. Na{i odnosi su,me|utim, mnogo slo`eniji. Veliki deo na{einteligencije XlX i ranog XX veka je{kolovan na nema~kom govornompodru~ju i dao je veliki doprinosuspostavljanju moderne srpske dr`ave.Nema~ka je kao motor Evrope uvek bilame|u na{im najva`nijim trgovinskimpartnerima, a danas je i jedan od najve}ihinvestitora u na{oj zemlji. Veze u kulturi su,tako|e, gotovo uvek bile na vi{em nivouod onih politi~kih - ka`e za Danas Ru`ica\in|i}, predsednica UO Fonda Dr Zoran\in|i}.

Koliko je, po va{em mi{ljenju,zna~ajna poseta Angele Merkel Srbiji?

- Poseta kancelarke Angele Merkel nasjo{ jednom podse}a na va`nost dobrihodnosa sa Nema~kom na na{em putu ka~lanstvu u Evropskoj uniji. Nema~ka jeklju~na zemlja Evropske unije, ali je istotako i jedna od najva`nijih zemalja umnogim me|unarodnim organizacijama. Ipoliti~kim laicima je jasno da je veomava`no biti u dobrim i intenzivnimodnosima sa onim zemljama, sa kojimasutradan `elimo da `ivimo u zajedni~kojEU.

Kada je re~ o izgradnji boljih odnosaSrbije i Nema~ke u novije vreme,nemogu}e je ne pomenuti Zorana\in|i}a kao premijera...

- Zoran \in|i} je uvek shvatao va`nostna{ih odnosa sa Nema~kom i neprestanoje radio na njihovom unapre|enju - dugo

pre nego {to su se nazirale demokratskepromene u Srbiji. Godine 2000. sepokazalo da se dugogodi{nja izgradnjapoverenja i intenzivna komunikacija isplatii da odnosi izme|u na{ih zemalja mogubiti mnogo bolji nego {to sepretpostavljalo. Zoran \in|i} je svakakoodigrao klju~nu ulogu u ponovnompribli`avanju na{ih zemalja i to Nema~kaveoma ceni. O dobrim vezama koje jeZoran uspostavio govore i posetenema~kih zvani~nika, koji su se sastali sastipendistima Fondacije koja nosi njegovoime. U avgustu 2010. se sa stipendistimasusreo ministar spoljnih poslova GidoVestervele, u maju ministar za ekonomskusaradnju i razvoj Dirk Nibel, a danas }e ikancelarka Angela Merkel razgovarati sana{im stipendistima. Fondacija dr Zoran\in|i} od samog osnivanja u`iva podr{kunema~ke Vlade i nema~ke privrede.

Koji je osnovni cilj programastipendiranja?

- Uz pomo} Ministarstva za ekonomskusaradnju i razvoj i Odbora nema~keprivrede za isto~nu Evropu ve} osamgodina sprovodimo Program stipendijanema~ke privrede Zoran \in|i} ipoma`emo mladim stru~njacima iz Srbije izemalja regiona da steknu prvo radnoiskustvo u nekoj od presti`nih nema~kihkompanija i iskuse {ta zna~i raditi u nekojod zemalja Evropske unije. Cilj programaje da ste~eno znanje primene uprofesionalnom i li~nom `ivotu u Srbiji itako doprinesu pribli`avanju SrbijeEvropskoj uniji. M. M.

MINIVJU Ru`ica \in|i}, predsednica UO Fonda Dr Zoran \in|i} i jedan od sagovornika Angele Merkel u Beogradu

Zoran je neprestano radio na zbli`avanjuSrbije i Nema~ke

Izgradnja poverenja i intenzivna

komunikacija se isplati

Ru`ica \in|i}

Foto:

FoNe

t

Foto:

Beta

Foto:

Beta

Uru~enje nagrade Bambi za politi~ara godine Zoranu \in|i}u: Berlin, decembar 2000.

IV Vu t o r a k , 2 3 . a v g u s t 2 0 1 1 . u t o r a k , 2 3 . a v g u s t 2 0 1 1 .ANGELA MERKELD ANGELA MERKELD

Razgovor vodio: Milo{ Mitrovi}

- Napredak Srbije ka Evropskoj uniji bi}edominantna tema tokom posete AngeleMerkel Srbiji. O~ekujem da }e Merkelovapredsedniku Tadi}u i premijeru Cvetkovi}ure}i da je Srbija ~vrsto na putu za EU i da }epodr`ati na{e aspiracije da uskoro dobijemostatus kandidata za ~lanstvo. Za Srbiju }e to ibiti najva`nije, podr{ka najve}e sile Evropskeunije u vreme te{ke krize kada bira~i uNema~koj nisu previ{e raspolo`eni za temuevrointegracija - rekao je u razgovoru zaDanas dr Ognjen Pribi}evi}, vi{i nau~nisaradnik Instituta dru{tvenih nauka i biv{iambasador Srbije u Nema~koj. Pribi}evi},me|utim, smatra da }e biti mnogo te`eo~ekivati od Merkelove podr{ku da Srbija najesen dobije i datum po~etka pregovora o~lanstvu sa EU.

Kada je „sevnula“ vest da Angela Merkeldolazi u Srbiju bilo je reakcija da posetanije iznena|enje, da je planirana i danema veze s doga|ajima na Kosovu. Ipak,za{to Merkelova u Srbiju dolazi tek sada?

- Mislim da je to pre svega rezultat ~injeniceda je Nema~ka velika zemlja koja ima velikibroj me|unarodnih obaveza. To je realnost uodnosima „velikih“ i „malih“. Tako|e, nave{}u iprimer iz vremena dok sam bio ambasador -Nema~ka je sa e{kom imala 20 milijardi evrarazmene, a sa Srbijom nepune dve. Ekonomijadominira me|udr`avnim odnosima i to jeodraz realnosti.

Da li je Srbija mogla da u~ini vi{e naprodubljivanju odnosa s Nema~komposlednjih godina? Izuzev neslaganjapovodom Kosova u odnosima Berlina iBeograda nema zna~ajnijih sporova.

- Srbija je sigurno mogla da u~ini vi{e, i topre svega sa nema~kim pokrajinama. Srbijaje mala ekonomski, u Berlinu je prakti~nonevidljiva. Berlin se ne bavi Srbijom, ve}Saudijskom Arabijom, Kinom, Amerikom... Alizato za Srbiju postoji veoma veliki interes uBaden-Virtenbergu, Bavarskoj...

Za{to su prilike propu{tene?- U Srbiji se nije razumeo zna~aj promena

koje su se dogodile u svetu i ~injenica daBeograd nema isti zna~aj kao u vreme SFRJ.Srbija ne mo`e biti partner sa velikim silama. Sdruge strane, nije shva}eno da nema~kepokrajine imaju izuzetan zna~aj. Samo je\in|i} znao da sedne u avion i potpuno samode u Hesen ili u Bavarsku. Nema~kepokrajine su po ekonomskoj snazi u ranguevropskih dr`ava. Na kraju, nije se razumelo nida se ekonomska mo} projektuje na politiku.Hrvatska je to jako dobro razumela, biv{ipremijer Sanader je zato uspostavio sna`nusaradnju sa nema~kim pokrajinama. Ipak, uSrbiji su se u poslednje tri-~etiri godine stvarimalo promenile. Tokom mog mandataosnovana je Komisija za saradnju sa BadenVirtenbergom, koji takva tela ima sa jo{ svega~etiri dr`ave. Sa Bavarskom komisija postojitridesetak godina, ali u oba slu~aja saradnjajo{ nije na zadovoljavaju}em nivou.

Jesu li na mestu ocene da je Nema~koj naBalkanu najbitnija Hrvatska? Za fakat daMerkelova prvo ide u Zagreb mo`da nisuzaslu`ni samo geografija i red letenja?

- S obzirom na istorijske, kulturne i nekedruge veze Srbija te{ko mo`e da dostignepoziciju Hrvatske u odnosima sa Nema~kom,ali nema izbora. Srbija je prinu|ena da tra`ipartnere u Nema~koj, jer druge sile nisu takovezane za region. I opet se vra}am nanema~ke pokrajine. Na nerazumevanjesada{njeg vremena i zna~aja Srbije. Prvo,zbog pitanja Kosova, koje jeste svetskiproblem, na{a politi~ka elita je izvuklazaklju~ak kako je Srbija izuzetno va`na. Azapravo je klju~ni problem u odnosuSrbije i sveta Lejdi Gage i Rijane. Drugo,po~etkom 2010. Srbiju je posetiladelegacija nekoliko nema~kih firmi ~ijaje vrednost deset puta ve}a od srpskogBNP-a. Srbija ima izuzetno malipotencijal za razmenu sa svetom,prakti~no nemamo industriju i mo`emo daponudimo samo ono {to izraste iz zemlje i

padne sa drveta. Zato treba iskoristiti intereskoji za Srbiju postoji u Minhenu, [tutgartu,Dizeldorfu...

U srpskoj javnosti protuma~eno je da }eKosovo biti top tema posete, da MerkelovaTadi}u donosi ultimatum... Veliki publicitetdobile su izjave {efa diplomatijeVestervelea koji je u Pri{tini pozvao onedr`ave koje nisu priznale Kosovo da tou~ine. ak je sebe nazvao lobistomkosovske nezavisnosti. Da li se njegoveizjave mogu shvatiti kao provokacija?

- Ne sla`em se. Pri~e o ultimatumu suodraz potpunog nerazumevanja stvari. Velikibroj na{ih intelektualaca ivi u vremenuPrvog svetskog rata. Nema ultimatuma, sadasu druga~iji politika i diplomatija. Za strate{keodluke potrebno je vreme, pa je i procespripreme Nema~ke, ali i SAD i drugih zemalja,za nezavisnost Kosova trajao godinama.Nema~ka je na kraju priznala Kosovo i takvupolitiku }e nastaviti da sprovodi shvataju}i daSrbija ne}e da se odrekne Kosova sada, niti zapet ili deset godina.

Nema~ka, dakle, od Srbije o~ekujekonstruktivan pristup koji ne podrazumevapriznavanje nezavisnosti Kosova?

- Mo`e se tako re}i. Srbija i Kosovo mnogeu Nema~koj podse}aju na odnose nekada{njeZapadne Nema~ke i Isto~ne Nema~ke. Dakle,re~ je o regulisanju odnosa bez priznavanja. Otome je jo{ govorio nekada{nji nema~kipregovara~ za Kosovo Volfgang I{inger i to je

dugoro~ni stav Nema~ke. Merkelova, {to seti~e Kosova, u Beogradu sigurno ne}e re}ini{ta druga~ije od onoga {to je rekaoVestervele. Ne}e biti uslovljavanja Srbije„Kosovo za Evropsku uniju“. EU ne eli noviKipar u svom sastavu, ali velika je razlikaizme|u normalizacije odnosa koje se od Srbijei Kosova o~ekuje i priznavanja. A pri~e ouslovljavanju javljaju se opet zbog nas samih.Svi na{i vozovi ka EU, gde smo o~ekivanimnogo ranije, odavno su pro{li, a sada sepojavljujemo i ka`emo „evo nas“...

I kao da o~ekujemo odu{evljenje?Predsednik Tadi} o~ito se nije nadaomlakim reakcijama Evrope na hap{enjaMladi}a i Had`i}a...

- Kao da o~ekujemo odu{evljenje.Problem je u na{em enormnom zaka{njenju.Mlak prijem se dogodio jer je vreme pro{lo,do{li su nova kriza i institucionalni problemiu Evropskoj uniji, ali Srbija nema drugogpartnera do Unije, u politi~kom,ekonomskom i kulturnom smislu. Nesvrstaninemaju mo} da nas ekonomski uzdignu, alito mogu Italija, Austrija, nema~ke pokrajine.S te strane mo`emo da o~ekujemo ulaganjau na{u uni{tenu industriju.

U Vladi Srbije nadali su se da }eekonomija dominirati tokom posete.Sr|an Kerim iz VAC-a, govore}i nedavnoza Danas o interesovanju te kompanije zakupovinu Ve~ernjih novosti, rekao je da uBerlinu postoji saglasnost da svako kodo|e u Beograd potegne to pitanje...

- Normalna je diplomatska praksa dapolitika sledi interese investitora. Ne bi meiznenadilo i o~ekujem da }e tokom posete bitire~i i o VAC-u, jer to je izuzetno mo}nakompanija, za Srbiju va`na zbog uticaja njenihmedija na bira~e u Nema~koj. Srbiji }e punozna~iti ako s Merkelovom do|u privrednici,mada nam ne idu u prilog ekonomska kriza i~injenica da vlade sugeri{u investitorima daostanu kod ku}e. Dolazak nema~kihkompanija, poput Bauhausa ili Lidla, u Srbijuprivukao bi i druge investitore.

Ognjen Pribi}evi}, vi{i nau~ni saradnik Instituta dru{tvenih nauka

Podr{ka najve}e evropske sile usred krize

Veliki broj na{ihintelektualaca `ivi u vremenu Prvogsvetskog rata. Nema ultimatuma,sada su druga~ijipolitika i diplomatija.Za strate{ke odlukepotrebno je vreme, pa se Nema~ka za nezavisnost Kosova spremala godinama

Iako su i u pro{losti nema~ki saveznikancelari pose}ivali Beograd, ovo jeprvi put da savezni kancelar dolazi u Srbiju, tako da ova poseta ima odre|enu istorijsku te`inu

Ambasador Nema~ke Volfram Mas za Danas

Va`no je da Srbijane gubi vreme- Poseta savezne kancelarke Angele Merkel Srbiji jeplanirana mnogo pre skora{njih doga|aja naKosovu. Naravno, situacija na Kosovu sigurno }e bitijedna od tema, a kao {to je kancelarka u svojoj videoporuci u petak naglasila, od posebne va`nosti je da sePri{tina i Beograd vrate dijalogu i u njegovom okvirupostignu rezultate - ka`e u razgovoru za Danasambasador Nema~ke u Srbiji Volfram Mas,odgovaraju}i na pitanje da li je Kosovo klju~anrazlog dolaska Angele Merkel u Srbiju i jesu liincidenti povod za posetu.

O~ekujete li da }e kancelarka Merkel podr`atiaspiracije Srbije da dobije status kandidata za~lanstvo u EU i datum po~etka pregovora?

- Iako su i u pro{losti nema~ki savezni kancelaripose}ivali Beograd, ovo je prvi put da savezni kancelardolazi u Srbiju, tako da ova poseta ima odre|enuistorijsku te`inu. Nema~ka je oduvek sna`nopodr`avala put Srbije ka EU, ne samo re~ima, ve} krozfinansijsku i stru~nu pomo}. Od 2000. godineNema~ka je Srbiji na raspolaganje stavila 1,09milijardi evra pomo}i, a tome treba dodati i pomo}kroz EU fondove u kojima Nema~ka u~estvuje sa vi{eod 20 odsto. [to se ti~e pitanja otpo~injanja pregovorai statusa kandidata, treba imati u vidu da poLisabonskom sporazumu Bundestag mora daaminuje tu odluku. Ova odluka koja bi trebalo da sedonese u decembru zahteva vreme, to nijeneizvodljivo, ali je sa druge strane i ambiciozno.Va`no je da se ubrzano radi na ispunjavanju akcionogplana i da se ne gubi vreme.

Da li }e poseta Merkelove podsta}i osna`ivanjeekonomske saradnje izme|u Srbije i Nema~ke, aimaju}i na umu novu svetsku krizu?

- Ekonomski odnosi izme|u na{e dve zemlje su ve}jako dobri, ali, naravno, postoji veliki potencijal zanjihovo unapre|enje i razvoj. Nema~ka se, na sre}u,relativno dobro suo~ila sa posledicama krize {to sadanema~kim preduze}ima omogu}ava plasmaninvesticija. Samo ako pogledamo liste nema~kihkompanija koje nameravaju da investiraju u Srbiju ovei pro{le godine - vidimo da je ove godine ona duplodu`a nego prethodne. To dovoljno govori o porastuinteresovanja nema~kih kompanija da ula`u u Srbiji.

Da li je Srbija, po va{em mi{ljenju, u~iniladovoljno na stvaranju povoljnih uslova za straneinvesticije i mo`emo li uskoro o~ekivati neka novaulaganja iz Nema~ke?

- Uvek postoji prostor za pobolj{anje. Srpska stranaje ve} mnogo toga uradila, ali, naravno, va`no je danastavi sa naporima u stvaranju povoljnog ambijentaza ulaganja - pre svega u smanjenju birokratskihprocedura, radu regulatornih tela i vladavini prava.Trenutno se vi{e od 10 investicionih projekatanema~kih kompanija nalazi u zavr{noj fazi, a trebaspomenuti da su do sada kompanije iz Nema~ke uSrbiji investirale 1,5 milijardi evra i da zapo{ljavajuoko 22.000 radnika.

Kako ocenjujete saradnju Srbije sa nema~kimpokrajinama?

- Veoma dobro. Saradnja izme|u Srbije i BadenVirtenberga i Bavarske institucionalizovana jeme{ovitim komisijama i njihov rad ve} godinamadaje dobre rezultate. Napravljena je i osnova za daljirazvoj saradnje sa Severnom Rajnom Vestfalijom iHesenom. [to slika o Srbiji kao mestu za investiranjeu Nema~koj bude bolja i interes kompanija }e bitive}i. M. M.

Foto: FoNet

Matias Miler-Viferig o kulturnoj saradnji Srbije i Nema~ke

Kreativni bum Gete-gerile

Dijalog sa partnerima i publikom je najva`niji: Matias Miler-Viferig >>> Strana X

Razgovor vodila: Aleksandra ]uk

- Za Gete institut dijalog sa na{im partnerimai publikom je najva`niji. S obzirom na to, tra-`imo umetnike, filmove, knjige, nau~nike izNema~ke, koje `elimo da predstavimo u Srbi-ji. Na taj na~in sara|ujemo sa mnogim institu-cijama, festivalima, galerijama i univerziteti-ma. Kao novi direktor od jula ove godine elimda jo{ vi{e intenziviram kontakte izme|u Srbi-je i Nema~ke. Upravo do`ivljavamo bum kadaje re~ o kursevima nema~kog jezika. Posebnonam je drago {to nastavnicima nema~kogomogu}avamo da se kod nas upoznaju sa naj-novijim nastavnim metodama i materijalima- rekao je u razgovoru Danas Matias Miler-Vi-fering, direktor Gete instituta u Beogradu.

S obzirom na to da Nema~ka ima veomarazvijen kulturni menad`ment, koliko mo`esvojim savetima da pomogne Srbiji?

- Na{e partnerstvo sa kulturnim institucija-ma i univerzitetima sadr`i i `ivu razmenu ku-ratora i menad`era iz oblasti kulture. U no-vembru, na primer, Univerzitet umetnosti naFakultetu dramske umetnosti u Beogradu, or-ganizuje me|unarodnu konferenciju o me-nad`mentu u kulturi, na kojoj }e po na{em po-zivu u~estvovati Gesine Birnkraut, koja jestru~njak u toj oblasti.

Koje kulturne projekte u Srbiji najradijepodr`avate i za{to?

- BITEF je, na primer, ve} 40 godina na{ part-ner, i u saradnji sa njima u Srbiji predstavljamoizvanredne pozori{ne i plesne produkcije iz Ne-ma~ke, kao i Jugoslovenska kinoteka, sa kojomorganizujemo filmske programe koji nailaze naodli~an odziv. Za na{u mladu ciljnu grupu osmi-slili smo od pro{le godine Gete-gerilu. Mladi lju-di iz Srbije, izme|u 20 i 25 godina, u saradnji sanama realizuju svoje sopstvene kulturne ideje.Njihove tematske oblasti su muzika, likovnaumetnost, dru{tvo i jezik. Oni se svojim akcija-ma obra}aju mladima direktnije nego {to je touobi~ajeno. Letos su se u Ohridu sastali sa Geri-la grupama iz Skoplja, Sarajeva, Pri{tine i Zagre-ba. Rezultat ovog kampa su sjajni predlozi proje-kata, koji }e biti realizovani do kraja godine.

Nema~ka ima dugu tradiciju kada je re~ onegovanju tolerancije prema pripadnicimaLGBT populacije. Mogu li odre|eni progra-mi iz domena kulture, kao i iskustva biti odpomo}i i za na{u, u tom smislu, nedovoljnofleksibilnu sredinu?

- Nekoliko godina unazad u~estvujemo nafilmskom festivalu „Merlinka“. Nadamo se, dame|unarodni filmovi mogu da iniciraju otvorenudiskusiju i da umetni~ki prilozi i primeri iz Nema~-ke, mogu da doprinesu ve}oj toleranciji.

VIIu t o r a k , 2 3 . a v g u s t 2 0 1 1 .VI ANGELA MERKELDANGELA MERKELD

Pi{e: Mile Lasi}

Ne znam sprema li se u Beogradu neko sli~no iz-nena|enje za njema~ku kancelarku Angelu Mer-kel, tijekom njezinog prvog slu`benog posjeta srp-skoj prijestolnici, poput onog u Zagrebu, gdje suodbili prijedlog Jadranke Kosor da se Angeli Mer-kel ekspresno dodijeli po~asni doktorat politi~kihznanosti. Merkelova je izdanak solidne politi~kekulture, manje ideolo{ki i politi~ki rigidna od ve-}ine njezinih prethodnika u Kanzleramtu, ili eu-ropskih i svjetskih sugovornika, kao {to je i velikiznalac tehnika nadmudrivanja u doma}oj i eu-ropskoj politici, pa je na~elno gledano i zavrijedi-la doktorat politi~kih znanosti.

Ali, za{to bi to moralo biti usput i na brzaka, iba{ na Fakultetu politi~kih znanosti (FPZ) u Za-grebu? Ho}u kazati, dobro je kada se jedna ugled-na politolo{ka institucija ne da uplesti u politi~ko-paradne igre i igrice, pa radilo se i o Angeli Merkel.U me|uvremenu hrvatski mediji potvr|uju kakoje na FPZ u Zagrebu preko rektora Zagreba~kogsveu~ili{ta Alekse Bjeli{a stigla inicijativa Banskihdvora da se Angeli Merkel dodijeli doktorat. Me-|utim, nije to~no da je stigao slu`beni zahtjev, ka-zali su, kako je napisao Nacional, pa ga nisu slu-`beno ni odbili. „U konzultacijama Sveu~ili{ta i Fa-kulteta zaklju~ili smo da u predizborno vrijeme nebi bilo dobro da sudjelujemo u ne~em takvom“, ci-tiraju se odgovorni iz ove institucije koja je i u Tu|-manova olovna vremena umjela sa~uvati moralnii stru~ni dignitet. Pri tomu na FPZ-u ne isklju~u-ju, naravno, da se dodjela doktorata gospo|i Mer-kel jednom kasnije mo`e ozbiljno razmotriti.

Mediji sada spekuliraju da bi Banski dvori mo-gli poku{ati dogovoriti po~asni doktorat za Mer-kelovu s osje~kim, odnosno zadarskim ili rije~kimsveu~ili{tem. Merkelovoj, u stvari, sve ovo ne tre-ba, ona je svoj doktorat kemijskih znanosti steklatrudom, da bi znanstvenu karijeru `rtvovala var-ljivoj politi~koj slavi. Ve} su pro{le, naime, punedvije decenije od kako se Merkelova bavi iznimnouspje{no politi~kim, a ne bavi uop}e znanstvenimradom. Iza nje je blistav uspon od zbunjene „Ko-hlove djevoj~ice“ do samosvjesne predsjednice Kr-{}ansko-demokratske unije (CDU) i njema~kekancelarke. Ali, sve je u politici prolazno, brojni suznaci kako se i „era Merkel“ bli`i svojem kraju.

Super izborna godina

Prvo je po~etkom ove godine CDU pro{la kaobosa po trnju u hanseatskom gradu-pokrajiniHamburgu, pa su potom u martu uslijedili izboriu najbogatijoj njema~koj saveznoj pokrajini Ba-den-Württemberg, u kojoj je CDU vladao preko50 godina, da bi ovaj put bio potu~en do nogu odZelenih i SPD-a. Potom su u aprilu uslijedili izbo-ri u hanseatskom gradu-pokrajini Bremenu, gdje

se unaprijed znalo da }e demokr{}ani izgubiti. Paipak, da se CDU sa dvadesetak procenata i ovdjena{ao iza SPD-a (38 posto) i Zelenih (22 posto) vi-{e je od znakovitog nezadovoljstva i saveznom po-litikom kancelarke.

U SR Njema~koj je 2011. godina tzv. super iz-borna godina, vlast se iznova bira u ukupno sedampokrajina i u svakoj od preostalih mo`e se ponovi-ti CDU-hambur{ka ili {vapsko-stuttgartska ili bre-menska pri~a. Da bi se i u Schleswig-Holsteinu

mogao ponoviti CDU-fijasko vi{e je nego izvjesnonakon {to je tamo{nji prvak CDU-a morao odstu-piti, jer se ljubakao s maloljetnicom. Povrh svega,koalicioni partner CDU i CSU na saveznoj razini -FDP tek s mukom prelazi tzv. izborne pragove.Otuda se u medijima i podsje}a na sli~nu situacijupred kraj kancelerovanja Gerharda Shrödera. Na-kon izbornog poraza SPD-a u maju 2005. u naj-mnogoljudnijoj njema~koj pokrajini Nordrhein-Westfalen, tada{nji kancelar je raspisao prijevre-

mene savezne parlamentarne izbore, koje je po-tom izgubio, pa je SDP tek kao mla|i brat u{ao uveliku koaliciju s Unijom. Tako je upravo Merke-lova po prvi put postala „Frau BundeskanzlerinDr. Angela Merkel“, kako se mora slu`beno oslo-vljavati. Mo`da se, ipak, ovih dana i prerano i iz na-tegnutih analogija pi{u politi~ke osmrtnice kon-zervativno-liberalnoj koaliciji, ma koliko ona bilabez ideja i elana, pri samom kraju? Jer, nije sigur-no da }e Angela Merkel ponoviti Shröderovu gre-{ku i raspisati prijevremene izbore...

CDU je postala „stranka bez jasnog cilja“, ka-zao je za Spiegel profesor Sveu~ilista u Göttinge-nu Franz Walter, ona kontinuirano „gubi svojubazu“, a na sve to „Angela Merkel nema nikakvogodgovora“. I u analizi liberalnoga tjednika Zeit seukazuje kako je najve}i problem CDU-a {to osta-je bez glasa~ke baze, jer mladi mahom glasuju zaZelene. Otuda bi mogu}a {ansa za politi~ko pre`i-vljavanje CDU-a bila u programsko-politi~kompribli`avanju Zelenima. To se u konzervativnimkrugovima sve do ju~er smatralo za jeres...

Duh logike i trezvenosti

O Angeli Merkel je napisano vi{e knjiga, a jed-na od njih je i djelo Volkera Resinga „Angela Mer-kel - protestantkinja“ („Angela Merkel - Die Pro-testantin“, St. Benno Verlag GmbH, 2009.). Naomotnicama ove knjige od 160 strana je napisano:„Angela Merkel nije samo savezna kancelarka ijedna od najmo}nijih ena svijeta, ona je tako|er ivjeruju}a protestantkinja. Niti jedan savezni kane-lar prije nije bio teologijski izobra`en poput nje,njezino djetinjstvo kao pastorove k}erke ju je de-terminiralo jednako kao i okolina neprijateljski na-strojena prema crkvi u DDR-ovoj diktaturi. Nakonpromjena pravi neusporedivu karijeru. Iako je vje-ra za saveznu kaelarku privatna stvar, ona se ne us-te`e kazati kako su slu`be Bo`ije njoj va`ne i kakorado pjeva stare crkvene pjesme. Tra`i dijalog s cr-kvom, ali se ne ustru~ava niti konflikta...“

U intervju za magazin Cicero je Resing obja-snio kako je Angela Merkel „vi{e pruska prote-stantkinja nego isto~nonjema~ka fizi~arka“, {tozna~i da je za nju vjera vrlo va`na, ali je i privatnastvar, pa se ne smije funkcionalizirati u politici. Stim se sla`emo, dakako, ali tomu dodajmo da jeto, vjerojatno, i jedini na~in da se u post-sekular-no vrijeme poraslih utjecaja velikih vjera sa~uvabit ideje sekularizma. Merkelova, dakle, ne `elivjeru protjerati iz javnog `ivota, ali vidi njezineograni~ene domete i zala`e se za oprezno postu-panje s vjerom u javnosti. Angelin otac, pastorHorst Carsten, nije bio samo evangeli~ki sve}eniki teolog, nego je vodio u Templinu i va`nu ustano-vu za daljnje usavr{avanje evangeli~kih sve}enikaza cijeli Brandenburg. U vrijeme njezinog djetinj-stva je tako Templiner Waldhof, gdje je Angela i-

vjela s roditeljima, bilo mjesto u kojem su se vodilekontroverzne diskusije o ulozi crkve u socijalizmu,o teologiji oslobo|enja i o drugim religioznim i po-liti~kim pitanjima. „Ove teologijske i politi~ke di-skusije bile su intelektualno maj~ino mlijeko dana-{nje savezne kancelarke“, poru~uje autor portretaAngele Merkel kao protestantkinje.

Pa ipak, tvrdi Resing, odgoj i obrazovanje Ange-le Merkel su bili strogi i gra|anski orijentirani. Do-du{e, „logi~no mi{ljenje i izvjesna trijezno}a u ar-gumentaciji ne potje~u primarno iz njezinih pri-rodnoznanstvenih studija, nego su plod o~evoga,pastorskog utjecaja“. U vezi njezine poznate kritikepape Benedikta XVI, Resing se pozvao na izjavuAngele Merkel kako „kritike autoriteta pripadajunjezinom samorazumijevanju protestantizma“...

Mimikrije „Kolove devoj~ice“

Povodom obilje`avanja 50. obljetnice po~etkagradnje Berlinskog zida Merkelova je priznala ka-ko je upravo Zid za sva vremena determinirao nje-zin ivot. Ona je ro|ena, naime, 17. jula 1954. godi-ne u Hamburgu, na Zapadu, ali je s tri godine odve-dena na Istok, tamo su pastoralni putovi Gospod-nji vodili njezinog oca. Imala je samo sedam godi-na kada se „unutarnja njema~ka granica“ pretvori-la u „`eljeznu zavjesu“. Sve do pada Zida je `ivjelau biv{em DDR-u, u mladosti u Templinu, u Bran-

denburgu, dok je studij fizike apsolvirala u Leipzi-gu, poslije ~ega biva uposlena u Centralnom institu-tu za fizikalnu kemiju pri DDR-ovoj Akademijiznanosti u Isto~nom Berlinu. Kao znanstvena su-radnica ovog instituta usmjerava se na oblastkvantne kemije, pa u ovoj oblasti sti~e i titulu dok-tora znanosti 1986. godine. Ona je, dakle, fizi~arkapo osnovom studiju i kemi~arka po doktorskimstudijima. U vrijeme pada „`eljezne zavjese“ pristu-pila je demokratskom pokretu u biv{em DDR-u,pa je nakon tamo{njih prvih slobodnih izbora iza-brana i za zamjenicu vladinoga glasnogovornika (uvladi Lothara de Maizierea). Nije bila nikakav „ko-munisti~ki kadar“, kako se kod nas znade pogre{nopisati, njezino ~lanstvo u Slobodnoj njema~kojomladini (FDJ, Freie Deutshe Jugend) bi se prijesmjelo objasniti politi~kom mimikrijom „protinek}eri“ ili usporediti s benignim ~lanstvom nas sta-rijih u Savezu omladine Jugoslavije.

U augustu 1990. godine pristupila je novoosno-vanoj CDU u biv{em DDR-u, pa par mjeseci kasnijedobija prvi direktan zastupni~ki mandat u Bunde-stagu za okrug Stralsund u Sjevernoj Pomeraniji.Helmut Kohl ju je prosto oktroirao 1991. godine zazamjenicu predsjednika CDU i za ministricu u nje-govoj vladi za ene i omladinu. U sljede}em manda-tu postaje i savezna ministrica za ekologiju. Godine1998. postaje generalna tajnica CDU, a 10. aprila2000. godine i prva ena na ~elu CDU u njezinoj po-vijesti. Dvije godine poslije preuzima i poziciju pred-sjednice frakcije CDU/CSU u Bundestagu, elimini-

raju}i brojne oponente i otvaraju}i i definitivan putza njema~ku kancelarku... Od biv{eg DDR-a joj jeostalo sretno djetinjstvo, doktorska titula i prezimemu`a iz prvog braka, koje ne `eli mijenjati. S njezi-nim drugim suprugom, berlinskim profesorom ke-mije Joahimom Sauerom se pojavljuje privatno iprotokolarno vrlo rijetko u javnosti, `ive uz plovnikanal u centru Berlina, o tomu posjetitelje obligator-no izvijeste „gondolijeri“ kada se voze kao turisti odMuzejskog otoka do Kanzleramta. Angela Merkelmo`e, dakle, i pje{ice na posao, sve dok je uposlena uKanzleramtu. Ne dr`i mu`evljevu sliku na radnomstolu u Kanzleramtu, kazala je jedne prilike uz osmi-jeh, mo`e ga od jutra do ve~eri dr`ati i u sje}anju...Nema djece. Govori sjajno i engleski i ruski jezik.

Kako je ve} kazano, u ujedinjenoj Njema~koj jevisoko katapultirana voljom Helmuta Kohla, defacto njezinog „politi~kog o~uha“, pa ju je dugo pra-tio nadimak Kohlova djevoj~ica („Mädchen“). Ume|uvremenu je „Mädchen“ ispisala doista „baj-ku“ („Märchen“), poslav{i u mirovinu ili istisnuv{ina marginu brojne Kohlove nasljednike, tzv. aro-gantne „provincijske prin~eve“ (E. Stoiber, R. Kohi F. Merz nisu vi{e uop}e u politici, a Ch. Wulf jepromaknut u „englesku kraljicu“, to jest za pred-sjednika SR Njema~ke). Kad je bilo potrebno, nasli~an se na~in obra~unala i s H. Kohlom i njegovim„vje~itim princom nasljednikom“ W. Shäubleom.I dok dobro oronuli u svakom pogledu HelmutKohl ovih dana kuka kako mu njegova „Mädchen“upropa{tava remek djelo, a to je EU iz Maastrihta,

odnosno Eurozona, W. Shäuble muku mu~i s fi-nancijama, jer ga je Merkelova prvo vrlo elegantnouklonila s mjesta predsjednika CDU i frakcijeCDU/CSU u Bundestagu, da bi ga potom promaklau saveznog ministra unutarnjih poslova (u pro{lojlegislaturi) i u saveznog ministra financija (u teku-}oj legislaturi).

Makijavelisti~ki instinkt

U zadnjim godinama pro{log milenijuma su na-stupila veoma turbulentna vremena za kr{}anskekonzervativce (afere sa crnim kontima i nepozna-tim darovateljima u partijsku kasu, koje su detroni-zirale Kohla), iz kojih je „Kohlova djevoj~ica“ ispli-vala upravo zbog svoje DDR-ovske nevinosti kaoshooting star njema~kih konzervativaca u post-Ko-hlovoj eri, kako bi iskoristila svoju politi~ku {ansuna prijevremenim saveznim izborima 2005. godine.Njih je uspjela dobiti vrlo tijesno i postati „prva `e-na u povijesti - njema~ka kancelarka“, pa ako i u„velikoj koaliciji“ Unije i SDP-a. Sli~an izborni usp-jeh ponovila je i 2009. godine, poraziv{i „na mi{i}e“SDP-ovog protukandidata dr. Waltera Steinmeiera,koji se ponovno spominje kao mogu}i protukandi-dat na sljede}im saveznim izborima, mada ve}e {an-se da nastupi u ime SPD-a kao kandidat za kancela-ra ima vrsni financijski stru~njak Peer Steinbrük.

SPECIJALNO ZA DANAS IZ BERLINA

Era Angele Merkel mo`da se bli`i kraju, ali...

Ko je potceni, ve} je izgubio

Za razliku od vremena velike koalicije u kojem jenjena ume{nost posredovanja dolazila do punog izra`aja, njeno drugo kancelerovanje optere}eno je brojnim nepoverenjima. Vicekancelar i {ef diplomatije GidoVestervele je osobapuna sujete, `eljnavlasti i slave, umnogome jednakoodgovoran ne samoza slabi rejting njegovog FDP-a, nego i za isti takavrejting vlade

Po~etak uspona: Kancelar Helmut Kol i Angela Merkel, njegova ministarka za `enska i omladinska pitanja >>> Strana VIII

Foto:

FoNe

t

Foto:

Beta

VIII IXu t o r a k , 23 . a v g u s t 2011 . u t o r a k , 23 . a v g u s t 2011 .ANGELA MERKELD ANGELA MERKELD

Za razliku od vremena „velike koalicije“ (2005-2009) u kojem je njezina umje-{nost posredovanja u najslo`enijim konstelacijama dolazila do punog izra`aja i uBerlinu i u Bruxelessu, njezino drugo kancelerovanje, od 2009. naovamo, u koali-ciji s „Liberalima“ (FDP), optere}eno je brojnim nesporazumima i nepovjerenji-ma, jer se „`eljeni koalicioni partneri“ rijetko sla`u o bilo ~emu. Povrh svega, nje-ma~ki vice-kancelar i {ef diplomacije Guido Westerwelle je osoba puna sujete, elj-na vlasti i slave, u mnogome sukrivac ne samo za slabi „rejting“ njegova FDP-a, ne-go i isti takav „rejting“ njema~ke vlade u cijelosti. U Europi i svijetu se Westerwellesmatra toliko nekompetentnom i pogre{nom osobom na ~elu njema~ke diploma-cije da ga se progla{ava sukrivcem za sve upitne poteze njema~ke vlade, dakle i oneza koje nije kriv...

Pastorova k}erka je, dakle, stigla do samog vrha njema~ke i europske politike.Njezina vizija ili koncepcija Europe se, vjerojatno, ne dopada mnogima, ali ne smi-je joj se, ipak, odricati atribucija velike pro-Europljanke, kako to radi sujetni Hel-mut Kohl. Ne smije se, usputno kazano, kriviti ni da zagovara „smrt multikultura-lizma“, jer je progovorila o propasti dosada{njih migracijskih i integracijskih konce-

pata. U Europskoj uniji se, naime, odmultikulturalizma ne smije odustati,samo se ne smije kao do sada pod njimmisliti „pozitivna diskriminacija“ use-ljenika, nego interkulturalizam, tj. re-spektiranje kulturolo{ke pluralizacije usvim postkolonijalnim useljeni~kimdru{tvima.

Ona je „Alfa Tier“, tako ka`u Nijem-ci za nekoga tko ima potrebu da budevo|om u ~oporu, a svijet politike se ne-rijetko i dade objasniti samo putem zo-ologije. Iza nje je puno groblje politi~-kih le{ina, vjerojatno zbog toga {to „Al-fa“ i nije imala izbora, nego ja ili oni. Za-to je i ne treba potcjenjivati ni sada ka-da izgleda ranjivijom nego ranije, kadase umna`aju znaci zamora i sluti skorisilazak s vlasti. Ne smiju se zaboraviti,naime, rije~i koje se pripisuju aktualno-mu bavarskom „CSU-knezu“ HorstuSeehoferu: „Onaj tko je potcijeni ve} jeizgubio...“

To je dobro pogo|eni opis makijave-listi~kog instinkta i dosada{njeg stila uobra~unu s politi~kim protivnicimavjeruju}e protestantkinje ili protine

k}eri, govore}i po srpski. Uostalom, u samom CDU nema njezinog nasljednika ni napu{komet. „Alfa“ se i za to pobrinula na vrijeme ...

Na prili~ito apsurdan na~in prijeti, ipak, i Angeli Merkel politi~ka sudbina njezi-nog prethodnika Gerharda Shrödera, koji je kao kancelar izdr`ao u turbulentnimvremenima u Kanzleramtu sedam godina (1998-2005), pa je morao oti}i upravo ka-da je zemlja po~ela ubirati plodove njegovih u osnovi neoliberalnih reformi oli~e-nih u paketu „Agenda 2010“. Te su Shröderove reforme u me|uvremenu pomogleNjema~koj da iza|e iz reformskog zastoja, ali su vrlo odnemogle samom SPD-u. Re-forme Angele Merkel su, tako|er, pomogle Njema~koj da do|e u situaciju da po-novno treba uvoznu radnu snagu (samo tzv. po`eljnu, visokokvalificiranu imigra-ciju), ali su CDU u~inile neomiljenom.

Njema~koj u cijelosti ide ne{to malo bolje nego drugim zemljama u okru`enju, utomu su i zasluge Angele Merkel, nema sumnje, ali bi njezina era uskoro mogla bitiokon~ana, bilo putem izvanrednih ili redovitih izbora, najkasnije 2013. godine. „Al-fa Tier“ je, vjerojatno, mudra dovoljno da ne raspisuje bez prisile izvanredne izbore.Pa ipak, ako i mo`e izbje}i „Shröderovu gre{ku“ s prijevremenim izborima, sve suprilike da, ~ak, ni Merkelova ne mo`e izbje}i njegovu politi~ku sudbinu. Po svoj pri-lici, jedna je isto~no~njema~ka Mädchen ve} ispri~ala njezinu Märchen.

Pi{e: Slobodan Pavlovi}

Visoka me|unarodna i ostala priznanja, poznato je, dodeljuju se zavrhunska ostvarenja iz bli`e i dalje pro{losti. De{ava se, me|utim,da oko toga ima povremeno i izuzetaka. Kao ono, recimo, izdecembra 2008, kad je Barak Obama oven~an u Oslu Nobelovomnagradom za mir - iako je pre tog progla{enja jedva sastavio {estmeseci na mestu predvodnika tako renomirane globalnemirotvorne sile kao {to su SAD.

Jednu takvu, vrlo sli~nu nobelovsku piruetu napravio je,me|utim, nedavno i sam Obama. Na impresivnoj ceremoniji iprate}oj odgovaraju}oj sve~anoj ve~eri u Beloj ku}i (uz direktanprenos nacionalne TV), on je 6. juna uru~io nema~koj kancelarkiAngeli Merkel trobojku sa Predsedni~kom medaljom slobode -tradicionalno, najvi{e ameri~ko odlikovanje koje se dodeljuje, zaizuzetne zasluge, civilima iz zemlje i sveta.

U neka druga vremena, ta junska ceremonija predstavljala bisamo jednu od potvrda decenijama potvr|ivanih i razvijanihprijateljskih i savezni~kih ameri~ko-nema~kih odnosa u svimoblastima i na svim nivoima. Ali, ta vremena prili~no su seizmenila, tako da je slede}a izjava Fione Hil (eksperta ovda{njeguglednog Brukings instituta), predstavlja samo jedno od unisonihreagovanja koja su se ~ula po odlikovanju go{}e iz Berlina:

„Prijateljstvo sa SAD nije vi{eglavni prioritet Nema~ke. UVa{ingtonu bi veoma voleli davide povratak stare Angele Merkel,ali toga vi{e nema na horizontu.“

Merkelova je uveliko za{la usvoj drugi kancelarski mandat ipomenuta Fiona nije usamljename|u ovda{njim ekspertima saprocenom da Amerika i Nema~ka,posle Drugog svetskog rata, nikadnisu bile udaljenije jedna od drugenego {to je to sad slu~aj. Timpovodom, ukazuje se, kaoilustracija, da ~ak ni u onim javnim, za kamereuprili~enim kontaktima lidera dveju zemalja nemaone prividne bliskosti i srda~nosti, ina~e veomaprimetnih u ranijim susretima kancelarke saObaminim prethodnikom D`ord`om Bu{om.

Glavni problem, razume se, nije tu u protokolu - ve}na drugoj strani. Konkretno: u ~injenici da su SAD iSRN, kad je re~ o nekim od goru}ih me|unarodnihpitanja, trenutno me|usobno udaljenije vi{e nego ikad

u ovom periodu od {est godina, otkako je AngelaMerkel do{la na vlast, posle izborne pobede svojeHri{}ansko-demokratske unije.

Taj problem doveo je obe strane na klizav inepoznat teren. „Ujedinjeni u me|usobnomneuva`avanju“, konstatovao je na tu temuva{ingtonski ~asopis Me|unarodna politika, bave}ise dilemom, ali bez punog odgovora, za{to idu kakoidu i kako je mogu}e da su stigli dovde dokle sustigli odnosi klju~nih zapadnih saveznika i saboracaiz NATO (uz zaklju~ak „kao rogovi u vre}i“).

Na tom horizontu, ina~e, do{lo je do dodatnognaobla~enja u periodu pre i posle pomenute junskedodele odli~ja Angeli Merkel u Beloj ku}i. UVa{ingtonu je negativno do~ekana strategijaNema~ke da do 2022. godine postepeno elimini{esvoje nuklearne kapacitete, kao i odluka Berlina dase uzdr`i od glasanja u Savetu bezbednosti orezoluciji kojom je uspostavljena zona „zabranjenogleta“ iznad Libije, uz prate}e ekonomsko/finansijskesankcije prema Gadafijevom re`imu.

Nekako istovremeno, dopisnici ameri~kih listovaiz Nema~ke po~eli su da javljaju o sve primetnijempadu Obamine popularnosti u tamo{njoj javnosti,kao i o slabljenju i onako anemi~ne podr{ke koju jeameri~ki predsednik imao od 2008. u kabinetuMerkelove i me|u poslanicima Bundestaga. Citiranje tim povodom frankfurtski Rund{au, po kome sena njega sad uglavnom gleda kao na politi~ara „kojine ispunjava svoje proklamacije“, uz zaklju~ak daAngela Merkel „vi{e ne veruje da on mo`e da re{avasvetske probleme“. Prvi zna~ajan raskorak izme|uSAD i SRN registrovan je, ina~e, pro{le jeseni (posleObaminog neo~ekivanog „razumevanja za

nezavisnost Palestine“, u govoru na Generalnojskup{tini UN), uz kasniju eskalaciju posle izbijanjalibijske krize. Obama je, prema tuma~enjima izBerlina, u po~etku bio protiv zapadne vojneintervencije protiv Gadafija, ali je kasnije, kako jekonstatovano na nema~koj strani, „napraviozaokret pod pritiskom Hilari Klinton i ostalihjastrebova iz svog okru`enja“.

Sa ove strane Atlantika, me|utim, to distanciranjeBerlina od vojnog uplitanja u Libiji protuma~eno jeprevashodno kao nastojanje da se svede naminimum odgovornost Merkelove za eventualnieksplozivni rasplet krize u regionu u kome suisprepleteni zna~ajni nema~ki ekonomski interesi.„Nema~ka Angele Merkel danas je najmo}nijadr`ava u Evropi. I pored toga, oni i dalje ele da sepona{aju kao [vajcarska i isklju~ivo gledaju samosvoj interes“, ocenio je tim povodom, Stiven Sabo,direktor Transatlantske akademije iz Va{ingtona.

Na terenu tog savezni~kog prepucavanja do{lo jesa ove strane, krajem aprila, do eskalacije - i to navrlo visokom nivou. Seriju je otvorila Hilari Klintonupozorenjem da „svet vi{e nije bio spreman da ~ekada se Bengazi pretvori u drugu Srebrenicu“, pri ~emuje ta njena poruka, da ne bi bilo dileme, izre~ena sagovornice Ameri~ke akademije u Berlinu. Samo pardana kasnije, tu {tafetu preuzeo je tada{nji {efPentagona Robert Gejts, javnom ocenom da jeNema~ka „dozvolila sebi da joj renome bude okrnjentime {to se, u Savetu bezbednosti, svrstala u dru{tvoRusije, Kine i ostalih apstinenata od glasanja zapredlo`enu rezoluciju protiv Gadafijeve Libije“.

Ovakvi (ne)savezni~ki javni izlivi u~i drasti~nosu odudarali od ne tako davnog perioda kad je

Nema~ka smatrana i tretirana od ve}ineAmerikanaca (po~ev{i od onih koji ih vode iz Beleku}e i sa Kapitol hila) kao njihov glavni partner uEvropi. U tom kontekstu, Angela Merkel je od svogprvog kancelarskog dana u`ivala kod nadle`nih uVa{ingtonu (a i u javnosti, uop{te) reputacijupouzdanog i proameri~ki orijentisanog politi~ara,{to, ina~e, nije ba{ bio slu~aj sa njenimprethodnikom Gerhardom [rederom.

Jednostavno, smatralo se da je njeno odrastanje ipoliti~ki uspon u tvrdokomunisti~koj Isto~nojNema~koj u~inilo da je sada{nja {efica objedinjenedr`ave ponela sobom iz mladosti simpatije ineupitnu privr`enost ameri~kim shvatanjimaslobode i demokratije. I u to ime - kako sekonstatuje u poslednje vreme - kao da su sezatvarale o~i, ako ne i iskazivalo odre|enorazumevanje za povremene ozbiljne poruke frauMerkel, slate u Va{ington povodom kazamata uGvantanamu, Libije, teku}ih ekonomskih gibanja usvetu, Rusije, Kine, Irana, klimatskih promena,nuklearne politike i tome sli~nog.

I pored ovog sumornog pregleda sada{njih iperspektive budu}ih odnosa Amerike i Nema~ke,za kraj se jedino mo`e konstatovati da Obama iMerkelova ostaju veoma zavisni jedno od drugog.Jer, u Va{ingtonu se strahuje da bi neka drugavladaju}a garnitura u Nema~koj mogla da bude jo{manje prijateljski nastrojena prema Americi od ovesada{nje. S druge strane, u Berlinu se sazabrinuto{}u prati teku}e pomeranje udesnoameri~kih republikanaca, tako da i pored ovakvogObame, takvog kakav je, ni na{ta bolje zasad nemo`e da se ra~una.

Rogovi u NATO vre}i

Foto:

FoNe

t

MBS Tehno d.o.o.

11000 BeogradBulevar despota Stefana 21

Tel: (+381 11) 322 72 74; 322 92 19; 334 74 61;

Fax: 334 74 82;e-mail: info@mbstehno.co.rs

DOMA]IPROIZVOD

KUPUJMODOMA]E

KUPUJTEPROVERENO

Komplet za prvu pomo} u motornim vozilima Tip B

Komplet za prvu pomo} TIP B registrovan u AGENCIJI ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE broj re{enja 04-792/2010

Poseduje sertifikat AGENCIJE ZA LEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVA SRBIJE broj sertifikata 3338/2011

Njena vizija ili koncepcija Evrope se,verovatno, ne dopadamnogima, ali ne sme joj se, ipak, odricati atribucija velike pro-Evropljanke. Ne sme se, usputno re~eno, kriviti ni da zagovara „smrt multikulturalizma“, jer je progovorila o propasti dosada{njih migracijskih i integracijskih koncepata

Obama i Merkelovaostaju veoma zavisnijedno od drugog. U Va{ingtonu sestrahuje da bi nekadruga vladaju}agarnitura uNema~koj mogla da bude jo{ manjeprijateljskinastrojena premaAmerici od sada{nje.U Berlinu se sazabrinuto{}u pratipomeranje udesnoameri~kihrepublikanaca, takoda i pored ovakvogObame, takvogkakav je, ni na {tabolje zasad ne mo`eda se ra~una

Era Angele Merkel / nastavak sa strane VII SPECIJALNO ZA DANASIZ VA[INGTONA

Kako su odnosi SAD iNema~ke stigli do

najni`eg nivoa u novijoj istoriji

CITAT

NEMA^KA ANGELE MERKEL DANASJE NAJMO]NIJA DR@AVA U EVROPI.I PORED TOGA, ONI I DALJE @ELE DA SE PONA[AJU KAO [VAJCARSKA I ISKLJU^IVO GLEDAJU SAMO SVOJ INTERES.

Stiven Sabo, direktor Transatlantskeakademije izVa{ingtona

Rogovi u NATO vre}i

„Ujedinjeni u me|usobnom neuva`avanju“: Merkelova u Beloj ku}i, jun 2011.

X XIu t o r a k , 2 3 . a v g u s t 2 0 1 1 . u t o r a k , 2 3 . a v g u s t 2 0 1 1 .ANGELA MERKELD ANGELA MERKELD

Pi{e: Mirjana N. Stevanovi}

- Izme|u Elektroprivrede Srbije i nema~keRheinisch-Westfälisches Elektrizitätswerk AG(RWE AG) postoji duga tradicija saradnje,koja je zapo~ela jo{ 1981. godine, u vremekada se zavr{avala izgradnja TermoelektraneNikola Tesla B. Ona je izgra|ena upravo pougledu na termoelektranu RWE Neurath, a iobuka proizvodnog osoblja odvijala se u tojkompaniji. Kasnije je saradnja nastavljena natehni~kom nivou. Pored toga, kompanijaRWE je u~estvovala na nekolikokonsultantskih tendera za EPS-ove projekte,prete`no u oblasti rudarstva, i tom prilikomostvarena je saradnja na nekoliko projekata -ka`e u razgovoru za Danas generalnidirektor EPS Dragomir Markovi}.

Koliko je aktuelnih projekata i oblasti ukojima postoji saradnja dve kompanije?

- Kompanija RWE je bila zainteresovana

za izgradnju TENT-B3, ali je odustala zbogdoga|aja u Nema~koj i svetu, nastalihizbijanjem ekonomske krize, kao i najavomzatvaranja nuklearnih elektrana u Nema~koj.Nedavno, EPS i RWE su formirali i zajedni~kukompaniju za izgradnju pet hidroelektranana Velikoj Moravi, dok RWE tako|e radi istudiju opravdanosti zajedni~ke izgradnjereverzibilne hidroelektrane \erdap 3.Tako|e, RWE je kvalifikovani u~esnik tenderaRepublike Srpske za gradnju ~etirihidroelektrane na gornjoj Drini. Podse}amoda je sporazumom izme|u Republike Srbije iRepublike Srpske EPS ve} jedan od partnerau ovom projektu.

Da li postoje direktna nema~kaulaganja u EPS, {to podrazumeva iprojekte energetske efikasnosti,rudarstvo i sli~no?

- EPS sve svoje projekte finansira izsopstvenih izvora. U 2010. godini, ukupne

investicije EPS-aiznosile su 31,3milijarde dinara. Odtoga, iz sopstvenihsredstva, ulo`eno je 27,4milijarde dinara, dok je izkredita obezbe|eno dvemilijarde dinara, sredstvima potro{a~a 2,1milijarda dinara, i donacijama 400 milionadinara. Ovome treba pridodati i zna~ajneiznose za takozvano investiciono odr`avanje,tako da se ukupna suma penje na iznos oko400 miliona evra.

Da li postoje planovi za budu}usaradnju sa Nemcima?

- Pored projekata koji su ve} pomenuti,o~ekujemo da RWE obnovi svoj interes zagradnju Termoelektrane Nikola Tesla B3.Elektroprivreda Srbije je svakako otvorena ispremna za saradnju sa velikim svetskimenergetskim kompanijama jer realizacijomkapitalnih projekata ja~a sopstvenekapacitete i optimizuje proizvodnju.

U javnosti se tvrdi da je nema~kaelektroprivreda zainteresovana zakupovinu EPS-a. Da li je bilo nekihkontakata na tu temu, ili nekihkonkretnih ponuda?

- Do sada nije bilo ni zvani~nih nitinezvani~nih kontakata, kao ni ponuda.Kompanija poput EPS-a izuzetno je zna~ajanu~esnik regionalnog energetskog tr`i{ta savelikim potencijalima u budu}nosti, stoga jemogu}e da }e biti puno interesenata zaprivatizaciju. Me|utim, o prodaji EPS-a nijebilo re~i, niti je tako ne{to u planu.

Kakva je procena budu}e saradnje?- O~ekujemo, kao i do sada, dobru

saradnju na realizaciji ve} dogovorenihprojekata, posebno imaju}i u vidu velikepomenute projekte iz oblasti hidroenergije,koji su zna~ajan energetski potencijal nesamo regiona, ve} i ~itave Evrope.

md

EPS i RWE su formirali zajedni~ku kompanijuza izgradnju pethidroelektrana naVelikoj Moravi, dokRWE radi i studijuopravdanostizajedni~ke izgradnjereverzibilnehidroelektrane \erdap 3. RWE je ikvalifikovani u~esniktendera RS za gradnju~etiri hidroelektranena gornjem toku Drine

Kompanija poput EPS-a izuzetno jezna~ajan u~esnikregionalnogenergetskog tr`i{ta savelikim potencijalimau budu}nosti, stoga jemogu}e da }e biti puno interesenata za privatizaciju.Me|utim, o prodajiEPS-a nije bilo re~i,niti je tako ne{to u planu

Izgra|ena po ugledu na termoelektranu RWE Neurath: TE Nikola Tesla BFoto: FoNet

Dragomir Markovi}, generalni direktor Elektroprivrede Srbije

Nema~ka RWE, istrajan partner

EPS sve svojeprojekte finansira izsopstvenih izvora

Dragomir Markovi}

Na koji ste projekat kao institucijaposebno ponosni?

- Ove godine je Srbija bila „zemlja ufokusu“ na Sajmu knjiga u Lajpcigu umartu - {to je naravno za Gete Institutu Srbiji bio povod za veoma obimanprogram. Na {tandu Instituta organi-zovali smo skup autora iz Srbije i Ne-ma~ke koji su imali priliku da se su-sretnu i u maju u Beogradu. Na{a bibli-oteka je pomogla u samim priprema-ma, kroz programe podr{ke prevo|e-nja, tako da je mnogo srpskih autoraprevedeno na nema~ki jezik. Osim to-ga, treba pomenuti i projekat „Smelostse}anja“ koji je inicirao Institut i koji jei u Nema~koj nai{ao na veoma velikointeresovanje. Ovaj projekat obuhvatioje ~itav region jugoisto~ne Evrope, odIstanbula i Atine do Zagreba, od Buku-re{ta do Kipra. Autori iz Hrvatske, Bo-sne, Srbije i Makedonije, susreli su se uInstitutu u Beogradu u februaru. Bila je

to retka prilika da javno i otvoreno raz-govaraju o biv{im jugoslovenskim ze-mljama i regionu, o starim ranama ka-ko bi na taj na~in, i uz na{u pomo} gra-dili nove mostove za bolju budu}nost.Interesovanje publike za dela ovih knji-`evnika (Aleksandar Gatalica, MileStoji}, Faruk [ehi}, Slobodan [najder,Nikola Madzirov i Jasna Koteska) i ovutemu bilo je veliko. Mislim da bi treba-lo spomenuti i knji`evne susrete auto-ra sa nastavnicima i u~enicima. U sklo-pu ovog projekta svake godine na ne-ma~kom jeziku predstavljamo nove in-teresantne autore i knjige iz Nema~ke.

Koji sadr`aji o~ekuju publiku GeteInstituta u Beogradu ove godine?

- Ove nedelje predstavljamo mladed`ez muzi~are, koji nakon radionice uNovom Sadu, preko Beograda putujudalje za Rumuniju i Makedoniju. Na-kon toga sledi u septembru gostovanje„Volksbühne“ iz Berlina u okviru BI-TEF-a, i na{ filmski program „Dani ko-ji dolaze“ u Kulturnom centru gradaBeograda. U Novom Sadu, koji je2011. grad te`i{te na{ih aktivnosti vanBeograda, u~estvujemo sa prilozima uokviru pozori{nih, d`ez i izlo`benihprojekata.

Matias Miler-Viferig / nastavak sa strane V

Nekoliko godina unazad u~estvujemona filmskom festivalu„Merlinka“. Nadamose da me|unarodni filmovi mogu da iniciraju otvorenu diskusiju i da umetni~ki prilozi i primeri iz Nema~ke,mogu da doprinesu ve}oj toleranciji

Pi{e: Mirjana N. Stevanovi}

Nema~ka je jedan od najva`nijih ekonom-skih partnera Srbije o ~emu svedo~i inten-zitet spoljnotrgovinske razmene, a podatakda je to tr`i{te tre}e na listi na{ih izvoznihposlova, a drugo po obimu uvoza, govori ozna~aju koji Nema~ka ima za srpsku ekono-miju. Ali, u odnosima dve zemlje zastuplje-ni su i svi drugi oblici privredne saradnje, odbankarsko finansijskih, investicionih i kom-penzacionih poslova do aktivnosti u saobra-}aju, turizmu, visokoj tehnologiji ili prome-tu u slobodnim zonama. Uz to, Nema~ka jei jedan od velikih donatora Srbije, a osimhumanitarne pomo}i, privrednici i admini-stracija te zemlje u~estvovali su u finansira-nju brojnih edukativnih programa ~iji je ciljpodizanje konkurentnosti zemlje i njeneekonomije.

Sama ~injenica da je Nema~ka ~etvrtaekonomska sila na svetu posle SAD, Japanai Kine i ekonomski najja~a zemlja Evropekoja i u Evropskoj uniji nakon pro{irenjaostvaruje vi{e od petine BDP-a, govori ozna~aju koji decenijama negovana saradnjaima za Srbiju. Nema~ko tr`i{te je najve}e uEU, otvoreno za sve, sa populacijom od sko-ro 82 miliona stanovnika, a snaga nema~keprivrede je u globalnoj orijentaciji, slobod-noj trgovini sa svetom i ulaganjima {iromsveta. Obim trgovine, broj potro{a~a i geo-grafski polo`aj, u srcu EU, ~ine je atraktiv-nom za poslovne partnere {irom sveta, kojiu Nema~koj nastoje da izgrade evropske isvetske strategije ekspanzije svojih privreda.Jo{ od ve}eg zna~aja je to {to jezgro nema~-ke privrede ~ini proizvodnja, izvozno ori-jentisana industrija u kojoj dominiraju au-tomobilska i ma{inska grana. Javljaju se inovi sektori, poput IT, biotehnologije i ob-novljivih izvora energije, koji poslednjih go-dina pove}avaju svoj udeo u BDP-u.

Izvoznu orijentaciju nema~ke privredenije omela ni ekonomska kriza, jer je u2010. godini zabele`en rast od 11 odsto, aprognoza za ovu godinu je da }e vrednostnovih poslova uve}ati obim roba prodatihna drugim tr`i{tima za oko osam odsto.Prema tim pokazateljima, vrednost spolj-notrgovinskih poslova te zemlje je me|unajve}im u svetu, a ukupan izvoz ~ini 9,12odsto ukupnog globalnog izvoza, po ~emuzauzima drugo mesto u svetu, dok je po

vrednosti uvoza, sa udelom od 7,42 odsto,na ~etvrtom mestu.

U Saveznoj vladi u Berlinu u 2011. o~eku-ju realan rast bruto doma}eg proizvoda za2,3 odsto. Glavni razlog za ovaj porast le i pr-venstveno u visokom privrednom rastu u2010. godini {to je jaka polazna osnova zastanje privrede u teku}oj godini. Privrednirast u 2011. godini po~iva}e na dve stabilneosnovice, a to su izvoz i doma}a potra`nja. UVladi u Berlinu ka`u da najve}i u~inak zaovaj privredni rast pripada nema~kom na-rodu koji je bez obzira na pote{ko}e u pret-hodnom periodu svakog dana vredno radio.

Pored stanovni{tva i Savezna vlada jesvojim merama doprinela privrednom ra-stu i sprovela mere iz svog Zakona za ubr-zanje privrednog rasta koji je samo u 2010.godini delovao na osloba|anja od poreza ida`bina u vrednosti od 24 milijarde evra,obja{njava za Danas jedan od analiti~arazadu`enih za odnose sa Nema~kom u Pri-vrednoj komori Srbije.

Sa sada{njom ekonomskom politikomnema~ka vlada mora da obezbedi budu}i pri-vredni rast, a Osnove rasta bi}e oja~ane krozkonsekventnu konsolidaciju javnih bud`eta,navode u PKS. Time }e se stvoriti prostor zasprovo|enje neophodnih olak{ica gra|ani-ma i preduze}ima. Neke od mera konsolida-cije Vlade Nema~ke su ograni~avanje dr`av-nog bud`eta, zatim smanjenje subvencija,pove}anje podsticajnih mera i ~vrsto dr`anjena prioritetima za izdatke u obrazovanju i is-tra ivanju. Nema~ka vlada predvi|a i mogu-}e poreske olak{ice koje bi slu`ile ja~anju do-ma}e privredne dinamike. Vlada obe}ava ida }e uprostiti poreski sistem, a posebno da}e primaocima niskih ili srednjih prihodasmanjiti poreska optere}enja.

[anse za razvoj nema~ke privrede zavise iod stabilnih i pouzdanih okvirnih uslova u

Najve}e investicijePrema podacima SIEPE, najve}a nema~ka pojedina~na investicija je ku-povina Hemofarma, za koji je [tada izdvojila 510 miliona evra. SledeMETRO Cash & Carry (165 miliona evra), Messer Tehnogas (114 milionaevra), Henkel (78 miliona evra), Nordzuker (45 miliona evra), PhiwaWalther Group (40 miliona evra), Knauf (31 milion evra), Fresenius Me-dical Care (25 miliona evra), Leoni Wiring System (15 miliona evra), Vo-sloh-Schwabe (13 miliona evra), Norma Group (11 miliona evra),Draxelmaier DAD (10 miliona evra), Falke (10 miliona evra) i mnogedruge manje investicije.

Duga~ka lista planiranih nema~kih investicija u Srbiji

Ulaganja mnogo ve}a nego {to ka`e statistika

Evropi. Na kraju, rast nema~ke privredeumnogome }e zavisiti i od demograf-skih promena. U ovom pogledu nema~-ka vlada mora da obezbedi bazu za rad-nu snagu, da bi prebrodila prete}i nedo-statak stru~ne radne snage, Nema~ka }emorati bolje da iskoristi pre svega svojdoma}i potencijal radne snage, kao i dapoja~a dolazak kvalifikovanih doseljeni-ka, isti~u u PKS.

Ve}ina od 360 srpskih firmi ~iji suosniva~i nema~ka preduze}a, do{la jena na{e tr`i{te u procesu privatizacije.U njima radi oko 20.000 ljudi, a direkt-ne investicije iznose oko 1,5 milijardievra. Ipak, Nema~ko privredno udru-`enje u Beogradu procenjuje da je vred-nost ulaganja daleko ve}a nego {to tobele`i zvani~na statistika, s obzirom nato da i ve}ina austrijskih ulaganja vodiporeklo od nema~kog kapitala. Sude}ipo anketi koju je to udru`enje sprovelome|u nema~kim investitorima, vred-nost ulaganja iz te zemlje mogu da bu-du i znatno ve}a. ak 61 odsto ispitani-ka o~ekuje bolje poslovanje u svompreduze}u u teku}oj godini, dok preo-stala tre}ina predvi|a stabilnu i nepro-menjenu poslovnu klimu. Optimizami poverenje ogledaju se i u investicio-nim i planovima za zapo{ljavanje. Sko-ro polovina svih ispitanika procenjujeda }e se radna mesta i broj zaposlenihu njihovim preduze}ima pove}avati.

U Privrednoj komori Srbije ka`u daperiod ekonomske krize nije umanjiopriliv nema~kih ulaganja, a gotovo 30odsto preduze}a koja ve} rade u Srbiji,pove}alo je investicije u 2010.

Lista planiranih nema~kih investici-ja je duga, a na njoj se nalaze i ugovore-ni poslovi kompanije Dunkermotor, oproizvodnji pogonske tehnike name-njene izvozu, Leoni je otvorio je novuproizvodnu halu u Prokuplju, dokKontitek planira da do kraja godineulo`i novac u izgradnju pogona u Su-botici, u kome bi trebalo da bude zapo-sleno 295 radnika koji }e proizvoditigumene delove za ko~nice i rashladnesisteme, ukupna vrednosti investicijetrebalo bi da iznosi 10 miliona evra.

U tekstu kori{}eni podaci i analize Privredne komore Srbije

Izvoznu orijentaciju nema~ke privrede krizanije omela,jer je u 2010zabele`en rastod 11 odsto, aprognoza za jeda }e vrednostnovih poslova2011. uve}atiobim roba prodatih na drugim tr`i{tima zaoko osam odsto

Jedna od novih investicija: Leoni u Prokuplju

Foto: Beta

XII u t o r a k , 23 . a v g u s t 2011 .ANGELA MERKELD

* M

iner

alna

ter

moi

zola

cija

br.1

u S

rbiji

(Iz

vor:

Rep

ubli~

ki z

avod

za

stat

isti

ku)