spein idne seper VODA - privredni portal · kvalitetna voda za piće ne bi trebalo da deluje ni korozivno ni da stvara kame-nac, to znači da ph-vrednost vode t.j. negavni logaritam

specijalno izdanje 3septembar 2019

privredni.rs

VODAProdaja u 2018.godini stagnira, a za Pet meseci 2019. manja Pet odsto

svakom Petom stanovniku srbije nije dostuPna voda za piće iz vodovodau drugoj fazi još 18 Projekata za navodnjavanje iz abu dabi fonda

prirodni resurs NO1

Voda je uslov života, najvažnija i najstrože kontorlisana namirnica.

Vodosnabdevanje stanovništva podrazu-meva obezbeđenje visokokvalitetne vode za: domaćinstva, industriju, škole, bolni-ce, uslužne delatnosti kao i veliki broj ra-zličitih ustanova.

Tehnički gasovi, na prvom mestu kiseonik i ugljen-dioksid, kao i ozon, omogućavaju optimalnu iskorišćenost modernih proce-snih tehnika u tretmanu voda.U okviru implementacije smernica EU

(Council Directive 98/83/EC) koje se od-nose na vodu za piće u nacionalno zako-nodavstvo se unose pooštreni zahtevi u pogledu kvaliteta vode za piće. Smanjene su granične vrednosti za teške metale i druge nepoželjne supstance, kao što su halogena jedinjenja. Novina je da lokalni vodovodi moraju da osiguraju poštova-nje ovih graničnih vrednosti do slavine krajnjeg potrošača, što znači da hemijske karakteristike vode za piće ne smeju da

dovode do korozije javnih i privatnih ce-vovodova.

Tehnički gasovi predstavljaju značajan deo različitih metoda pripreme vode za piće. Kao prirodni sastojci zdrave pijaće vode, kiseonik i ugljen-dioksid omogu-ćavaju ekološki poželjan i ekonomski pri-stupačan postupak za podizanje kvaliteta vode, pri kome ne dolazi do stvaranja ne-željnih proizvoda.

Najvažnije primene gasova za tretmane voda su:

Primena ozonaOzon je troatomna alotropska modifika-cija kiseonika i veoma snažan oksidans. Tretman ozonom višestruko poboljšava kvalitet vode za piće:

• Ozon je dezinficijens koji efikasnije i brže deluje protiv virusa i bakterija, cista (trajni stadijumi nižih vrsta bi-ljaka i životinja), spora, gljivica, pa-

razita, kriptosporida (jednoćelijski organizmi, česti uzročnici dijareje) od hlornih jedinjenja, bez formiranja nepoželjni nusprodukata, pr. trihalo-metana.

• Ozonom se vrši oksidacija dvovalen-tnih soli gvožđa i mangana u kom-pleksima huminske kiseline jer tada oksidacija kiseonikom nije moguća.

• Ozon blokira rast algi i sprečava stva-ranje biološkog mulja na površini.

• Ozon snažno vrši oksidaciju teško raz-gradivih organskih produkata i zna-čajno poboljšava boju, bistrinu, miris i ukus vode.

• Uklanjanje pesticida vrši se pomoću ozona u kombinaciji sa granulisanim aktivnim ugljem.

• Ozon sprečava nastanak trihalometa-na (kancerogeni) i često se koristi u kombinaciji sa granulisanim aktivnim ugljem koji ih uklanja. Ovaj korak je veoma bitan ako se nakon toga vrši unošenje hlora u cevovod.

• Ozon poboljšava flokulaciju.

• Proizvodi reakcija ozona su kiseonik i bezopasni oksidacioni produkti.

Ozon je veoma nestabilan molekul i pro-izvodi se na mestu primene. Upotreba čistog kiseonika kao polazne sirovine je ekonomičnija od upotrebe vazduha, jer ne zahteva skupa postrojenja za sušenje i prečišćavanje, naročito je to bitno za srednja i velika postrojenja. Upotrebom čistog kiseonika postižu se znatno veće koncentracije ozona u proizvodu (10 - 15 težinskih %). Generatori i injektori ozona su kompaktniji i troše manje energije. Na tržištu, osim savremenih ozon-generato-ra koji koriste čist kiseonik, postoje i sta-riji generatori na vazduh koji se sve češće adaptiraju za rad sa čistim kiseonikom, kako bi se smanjili visoki troškovi održava-nja kod pripreme i kontrole vazduha.

primena tehničkih gasova u Preradi vode za piće i otpadnih voda

2

Gasovi se koriste u mnogim procesima za pripremu vode za piće

Oksidacija kiseonikomProces oksidacije kiseonikom je osnova za različite postupke obrade vode, pri čemu je uklanjanje gvožđa i mangana najčešće u primeni, naročito u vodovodima koji vrše preradu podzemnih voda u vodu za piće, da bi sprečili inkrustaciju u cevo-vodima. Podzemne vode su siromašne kiseonikom, dok se redukovani gvožđe i mangan nalaze u rastvorenom obliku. Pri obogaćivanju vode kiseonikom, gvožđe (II) oksiduje veoma brzo u čestice gvožđe (III) oksida koje ostaju u filterima. Mangan sa kiseonikom reaguje prelazeći u man-gan (IV) oksid koji je nerastvoran u vodi i zadržava se u filteru.

Stehiometrijski za oksidaciju gvožđa i mangana potrebne su male količine ki-seonika i mogla bi se izvoditi i kiseonikom iz vazduha. Messerov Oxisolv - postupak čistim kiseonikom koji osim što je eko-nomičniji, u poređenju sa aeracijom ima mnoge prednosti:

• Korišćenje čistog kiseonika umesto vazduha znatno povećava kapacitet propuštanja filtera između dva ispira-nja: pri aeraciji pod pritiskom dolazi do prezasićenja vode azotom koji se na filteru izdvaja u obliku mehurića gasa, mehurići blokiraju filtere koje treba če-šće ispirati. Upotrebom čistog kiseonika eliminiše se izdajanje azota, značajno smanjuje broj ispiranja, potrošnja vode za ispiranje, kao i troškovi eksploatacije filtera.

• Upotrebom kiseonika izbegava se „bela“ voda. Aeracija pod pritiskom do-vodi do izdvajanja gasovitog azota, čije je prisustvo u vodi odgovorno za mleč-no mutan izgled vode na slavini kod krajnjeg korisnika.

• Visoko obogaćivanje kiseonikom od 20 mg/l i više lako se postiže čistim kiseonikom. Za uklanjanje amonijaka, metana ili vodonik sulfida visok sadržaj kiseonika je neophodan.

• Čist kiseonik nema primesa i ima neu-tralan miris; atmosferski vazduh, naro-čito u blizini poljoprivrednih ili industrij-skih preduzeća može sadržati znatne štetne primese.

• Gubitak CO2 iz meke vode sprečava se injektiranjem tačno određene količine kiseonika. Stoga gubitak drugih gasova iz vode usled ubacivanja velike količine vazduha ne može nastupiti. Postojeći

CO2 se, dakle, koristi za otvrdnjavanje vode u sledećem stadijumu.

Aeracija čistim kiseonikom je ekonomični-ja od aeracije kiseonikom iz vazduha. Ma-nji investicioni i pogonski troškovi, mini-malno održavanje kompresora i aeratora, govore u prilog upotrebi kiseonika.

Primena ugljen-dioksida za regulaciju pH-vrednosti vodeKvalitetna voda za piće ne bi trebalo da deluje ni korozivno niti da stvara kame-nac, što znači da pH-vrednost vode (t.j. negativni logaritam koncentracije vodo-ničnih jona) mora da bude izbalansirana. Za optimalno funkcionisanje procesa pre-rade vode (koagulacije i flokulacije) često je potrebno sniziti pH sirove vode.

Aluminijum sulfat se najčešće koristi za koagulaciju, a najefikasnije deluje pri pH u granicama od 6 do 7. Pri visokim vred-nostima pH, potrebno je doziranje većih količina aluminijum sulfata, pa u prerađe-noj vodi može da dođe do prekoračenja dozvoljene granice koagulacionih i floku-lacionih sredstava - aluminijuma 0,2 mg/L.

Za regulaciju pH vrednosti vode koriste se mineralne kiseline i ugljen-dioksid.

Prednosti regulisanja pH-vrednosti vode ugljen-dioksidom su:

• Ne dolazi do zasoljavanja vode, jer se ne povećavaju koncentracije sulfata i hlorida i nema uticaja na koroziono-he-mijske osobine vode.

• Ugljen-dioksid je kvalitativno i ekonom-ski povoljniji nego mineralne kiseline u tretmanu vode za piće.

• Skladištenje i upotreba su jednostavni i sigurni.

• Ne dolazi do korozije u izloženim delo-vima postrojenja.

• Preciznije upravljanje pH-vrednostima.

• Manji investicioni troškovi.

Efikasno prečišćavanje otpadnih vodaPrečišćavanje industrijskih otpadnih voda postaje sve veći izazov. Nove zakonske obaveze ili promene uslovljene radom – traže nove fleksibilne procesne tehnike za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Primena kiseonika omogućava da se, uz minimalna investiciona ulaganja u postojeća postrojenja, obezbede veliki dodatni kapaciteti.

Veća sigurnost u radu, pridržavanje pro-pisanih vrednosti parametara otpadnih voda pri oticanju, osiguranje zadovolja-vajućeg kvaliteta vode pri ponovnoj pri-meni unutar pogona, kao i potreba za prostorom igraju važnu ulogu u oblasti industrije. Biološki filteri, postrojenja sa čvrstim slojem i membranskim tehnolo-gijama, bitna su dopuna konvencionalnim postrojenjima pri proširivanju ili zameni postojećih postrojenja. I u ovim slučaje-vima se pruža mogućnost primene čistog kiseonika (O2).

Kod neutralizacije alkalnih otpadnih voda ugljen-dioksid (CO2) nudi mnoge predno-sti.

Za vode koje sadrže teško razgradive štet-ne materije ozon (O3) je sredstvo izbora.

Od bunara do slavine tehnički gasovi se koriste u procesu proizvodnje vode za piće: ugljen-dioksid za kontrolu pH vred-nosti, omekšavanje, mineralizaciju, par-cijalnu desalinizaciju, tretman cevovoda, regenaraciju bunara itd. a kiseonik ili ozon za oksidaciju i dezinfekciju vode.

Messer-ov tim kvalifikovanih naučnika, in-ženjera i tehničara poseduje veliko znanje i iskustvo u primenama tehničkih gasova u tretmanu voda.

Na Vašoj lokaciji Messer-ov tim dolazi na konsultacije i nudi rešenja koja obuhva-taju inženjering, opremu i snabdevanje gasovima.

Kao rezultat, u prethodnim godinama na upotrebu je predato više od 250 referen-tnih instalacija u fabrikama vode širom Evrope.

Vodovodi u Srbiji u Beogradu (Makiš), Obrenovcu, Vreocima, Kragujevcu, Ubu, Kruševcu, Arilju, Leskovcu, Užicu, Aleksin-cu, koriste ozon dobijen iz kiseonika.

3

messer tehnogas ad Banjički put br. 62, 11090 Beograd, Srbija Tel: +381 11 35 37 270 Fax: +381 11 35 37 291 E-mail: [email protected] Internet: www.messer.rs www.moj.messer.rs

Prodaja u 2018.godini stagnira, a za Pet meseci 2019. manja Pet odsto

Tri vodeća proizvođača - Knjaz Miloš, Rosa i BB Minaqua kontrolišu 60 odsto tržišta, ne računajući udeo stranih brendova.

Prodaja prirodnim mineralnih i izvorskih voda

u 2018. godini zabeležila je neznatan pad u odnosu na pret-

hodnu godinu, iznosila je 712,2 miliona litara, prema 714,5 miliona litara u 2017. godini. Prema poda-cima Udruženja industrije mineral-nih voda, zasnovanim na zvaničnim informacijama proizvođača, najveći rast prodaje beleži voda „Prolom“11 odsto, „Rosa“ pet odsto, MG Mive-la četiri i „Knjaz Miloš“ tri odsto, dok ostali veći proizvođači be-leže pad.

Među prvih deset pro-izvođača, najveći pad beleži voda „Karađor-đe“, čak 27 odsto, zatim „Jazak“ i „Vr-njačko vrelo“ po 20 odsto.

„Knjaz Miloš“ je već godinama unazad najpro-davanija voda u Srbiji sa udelom između 27 i 29 od-sto. Prošlu godinu je završila s udelom od 28,7 odsto, druga je „Rosa“ s udelom od 17,7 odsto, a treće mesto čvr-sto drži BB Minaqua sa 14,4 odsto. „Voda Vrnjci“ ima udeo 10,7, a „Prolom“ 7,9 odsto.

Kada je reč o izvozu, Crna Gora i BiH su najveća izvozna tržišta, ali je naš ukupni izvoz mali i čini svega deset odsto ukupne prodaje. Područje

Kosova i Metohije sa kojim se plaćanje obavlja u devizama,

zbog načina prodaje i

plaćanja, čini deo ukupnog izvoza. Uvođenje taksi od strane Prištine, odrazilo se i na vodu. Tako su prema zvaničnim podacima skoro svi veći proizvođači prodavali vodi na Koso-vu i Metohiju, a u novembru i de-cembru samo dva, „Knjaz“ i „Rosa“. Ovo se odnosi na neke ozbiljnije ko-ličine i nije uzeto u obzir to da li je neka voda u manjem obimu tajnim kana l i - ma otiš-

la na KiM.

Kao što znamo, Coca-Cola, vlasnik Rose i neke druge strane firme po-šteđene su od restriktivnih taksi uvedenih na robu iz Srbije, tako da su u tom smsilu na Kosovu i Me-tohiji imale prednost u odnosu na

ostale naše vode.Verovatno je ta činjenica doprinela tome da „Rosa“ i „Knjaz“ beleže ukupni rast pro-daje u prošloj godini.

Zanimljivo je da je prodaja gazirane vode u 2018.godini opala sa 327,1 na 316,3 miliona litara, a negazira-ne porasla sa 322,5 na 331,8 mili-ona litara. Gazirana je opala za tri odsto, a negazirana porasla za tri odsto. Dok je u 2017.godini proda-

ja gazirane i negazirane vode bila skoro izjednačena, u prošloj

godini je napravljena razli-ka u korist negazirane,

zahvaljujući ovim poda-cima.

Kada je reč o ovoj godini, prema nez-vaničnim podacima za pet meseci, pro-dato je 260,3 mili-ona litara, prema 274,3 u prethodnoj godini. To predstav-lja pad od pet od-

sto. Procena kako će se završiti ova godina

je još uvek nezahvalna jer se prodaja redovno

povećava tokom letnih meseci, naročito kada ima-

mo dosta toplih dana, što je bio slučaj u julu i avgustu.

Zanimljivo je da je za pet meseci rast prodaje imala samo „Prolom“ voda i to za sedam odsto. Ostalih nekoliko vodećih proizvođača bele-že pad, najmanji „Knjaz“, dva od-sto, a najveći „Vrnjci“ 22 odsto.

Privredni.rs

Tržište prirodnih mineralnih i izvorskih voda

4

Subotica - Gradska kuća

Narodno pozorište

Mineralne VODE Bilten udruženja industrije mineralnih voda

Strana 4 | DECEMBAR 2018.

PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA Veličina tržišta u 000 litara

MINERALNE I IZVORSKE VODE

D E C E M B A R INDEX 18/17

UČEŠĆE JANUAR-DECEMBAR INDEX 18/17

UČEŠĆE 2017 2018 2017 2018 2017 2018 2017 2018

KNJAZ MILOŠ 13,106 11,203 85 26.42 24.52 198,242 204,819 103 27.74 28.76 ROSA 9,602 9,974 104 19.36 21.83 119,591 125,977 105 16.74 17.69 BB MINAQUA 8,480 7,695 91 17.10 16.84 112,174 102,613 91 15.70 14.41 VODA VRNJCI 7,611 6,624 87 15.34 14.50 83,076 76,689 92 11.63 10.77 PROLOM VODA 4,018 4,615 115 8.10 10.10 46,322 51,203 111 6.48 7.19 MG MIVELA 3,003 2,659 89 6.05 5.82 38,200 39,572 104 5.35 5.56 HEBA 2,288 1,706 75 4.61 3.73 30,111 30,217 100 4.21 4.24 JAZAK 1,013 660 65 2.04 1.44 12,138 9,613 79 1.70 1.35 VRNJAČKO VRELO 450 415 92 0.91 0.91 6,565 5,196 79 0.92 0.73 KARAĐORĐE 30 137 457 0.06 0.30 3,170 2,312 73 0.44 0.32 OSTALI (procena) 65,000 64,000 98 9.10 8.99

UKUPNO: 49,601 45,688 92 100.00 100.00 714,589 712,211 100 100.00 100.00

Napomena: U realizaciji mineralnih voda uključene su i aromatizovane vode.

PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA ZA JANUAR-DECEMBAR 2018.

Izvor podataka: Odgovorna služba svakog proizvođača mineralne vode

KNJAZ MILOŠ

ROSA

BB MINAQUA

VODA VRNJCI

PROLOM VODA

MG MIVELA

HEBA

JAZAK VRNJAČKO VRELO

KARAĐORĐE OSTALI (procena)

5

Izvor: Udruženje industrije mineralnih voda



PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA – po segmentima /gazirana, negazirana/ Veličina tržišta u 000 litara

MINERALNE I IZVORSKE VODE

D E C E M B A R JANUAR - DECEMBAR GAZIRANA NEGAZIRANA GAZIRANA NEGAZIRANA

2017 2018 index 2017 2018 index 2017 2018 index 2017 2018 index KNJAZ MILOŠ 7,157 7,056 99 5,949 4,147 70 103,849 103,864 100 94,393 100,955 107

ROSA 5 44 9,597 9,930 103 24 587 119,567 125,390 105

BB MINAQUA 7,701 6,907 90 779 788 101 100,833 93,315 93 11,341 9,298 82

VODA VRNJCI 5,853 5,022 86 1,758 1,602 91 60,151 57,651 96 22,925 19,038 83

PROLOM VODA 4,018 4,615 115 46,322 51,203 111

MG MIVELA 3,003 2,538 85 121 38,200 37,670 99 1,902

HEBA 1,580 1,047 66 708 659 93 21,658 21,372 99 8,453 8,845 105

JAZAK 48 49 102 965 611 63 897 983 110 11,241 8,630 77

VRNJAČKO VRELO 450 415 92 6,565 5,196 79

KARAĐORĐE 23 59 257 7 78 1,114 1,489 931 63 1,681 1,381 82

UKUPNO: 25,370 22,722 90 24,231 22,966 95 327,101 316,373 97 322,488 331,838 103

REALIZACIJA PRIRODNE MINERALNE VODE PO ASORTIMANU (gazirana, negazirana) JANUAR-DECEMBAR 2018.


(000 lit.)

0

50000

100000

150000

200000

250000

GAZIRANA NEGAZIRANA



PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA – po pakovanju Veličina tržišta u 000 litara

MINERALNE I IZVORSKE VODE GOD,

D E C E M B A R PET STAKLO

0,33-0,5 1,5-2 5/1 Galoni ukupno 0,25 0,33 1/1 ukupno

KNJAZ MILOŠ 2017 1,060 8,171 474 1,733 11,438 461 175 1,032 1,668

2018 966 8,177 416 9,559 498 171 975 1,644

ROSA 2017 1,497 5,845 1,672 9,014 405 183 588

2018 1,584 6,115 1,654 9,353 418 203 621

BB MINAQUA 2017 53 7,847 580 8,480 -

2018 48 7,045 602 7,695 -

VODA VRNJCI 2017 106 5,518 1,276 6,900 121 43 547 711

2018 65 4,547 1,207 5,819 83 47 675 805

PROLOM VODA 2017 244 3,774 4,018 -

2018 193 4,422 4,615 -

MG MIVELA 2017 140 2,863 3,003 -

2018 115 2,544 2,659 -

HEBA 2017 55 1,357 643 27 2,082 42 164 206

2018 55 885 610 14 1,564 36 106 142

JAZAK 2017 55 194 764 1,013 -

2018 34 188 438 660 -

VRNJAČKO VRELO 2017 400 50 450 -

2018 365 50 415 -

KARAĐORĐE 2017 29 1 30 -

2018 65 72 137 -

UKUPNO: 2017 3,239 35,569 5,810 1,810 46,428 624 623 1,926 3,173 2018 3,125 33,923 5,364 64 42,476 617 636 1,959 3,212

PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA PO PAKOVANJU ZA JANUAR-DECEMBAR 2018.


PET 0.33,0,55,10%

PET 1,5-2 l62,73%

PET 5/122,25%

PET Galoni4,45%

Staklo 0,25 1,04%

Staklo 0,331,24%

Staklo 1/13,18%



PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA – po pakovanju / kumulativ/ Veličina tržišta u 000 litara

MINERALNE I IZVORSKE VODE GOD,

J A N U A R - D E C E M B A R PET STAKLO

0,33-0,5 1,5-2 5/1 Galoni ukupno 0,25 0,33 1/1 ukupno

KNJAZ MILOŠ 2017 22,151 123,096 6,396 24,735 176,378 6,771 2,833 12,260 21,864

2018 20,367 132,998 6,176 21,601 181,142 7,394 2,847 13,436 23,677

ROSA 2017 22,807 71,780 18,378 112,965 4,791 1,835 6,626

2018 25,168 76,167 17,537 118,872 4,972 2,133 7,105

BB MINAQUA 2017 953 102,989 8,232 112,174 -

2018 894 94,980 6,739 102,613 -

VODA VRNJCI 2017 1,342 58,060 16,209 75,611 1,041 630 5,794 7,465

2018 1,288 54,911 13,606 69,805 838 553 5,493 6,884

PROLOM VODA 2017 3,041 43,281 46,322 -

2018 3,150 48,053 51,203 -

MG MIVELA 2017 2,150 36,050 38,200 -

2018 2,448 37,124 39,572 -

HEBA 2017 1,026 18,837 6,836 666 27,365 646 2,100 2,746

2018 1,055 18,861 7,141 480 27,537 734 1,946 2,680

JAZAK 2017 917 2,712 8,509 12,138 -

2018 1,123 3,087 5,403 9,613 -

VRNJAČKO VRELO 2017 5,750 815 6,565 -

2018 4,596 600 5,196 -

KARAĐORĐE 2017 1,571 23 1,576 3,170 -

2018 1,117 4 1,191 2,312 -

UKUPNO: 2017 55,958 456,828 71,886 26,216 610,888 8,458 8,254 21,989 38,701 2018 56,610 466,185 62,389 22,681 607,865 8,966 8,372 23,008 40,346

PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODA PO PAKOVANJU ZA JANUAR-DECEMBAR 2018.


0

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

PET Staklo


• Hrani štitastu žlezdu i pomaže u prevencijinjenihbolesti

• Pomaže u prevenciji raka štitaste žlezde idojki

• Učestvujeumetabolizmu• Jačaimunitet• Delujekaouniverzalniantioksidans• Delujekaoprirodniantibiotik

• Delujekaoantivirusnoiantiseptičkosredstvo• Podstičemršavljenje• Podstičerastirazvoj• Obnavljaenergijutela• Delujekaoantistresor• Poboljšavamentalnubistrinu• Smirujenervnisistemioslobađaodnapetosti• Održavazdravljekose,kožeinoktiju.

svakodnevni unos joda je neoPhodan

Jod je esencijalni i lekoviti mineral, bez kog naše telo jednostavno ne može da funkcioniše. Njegova lekovita svojstva poznata su još od davnih vremena. Ovaj mineral je uključen u mnoge telesne funkcije zato što učestvuje u proizvodnji hormona štitne žlezde-glavne energetske žlezde koja reguliše rad svih ćelija.

Zdravlje jajnika, dojki, prostate, značajno zavisi od joda. Nedostatak joda, s vremenom može da dovede do hipotireoze (smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde) ali i hipertireoze (preterane aktivnosti štitaste žlezde). Tipični simptomi bolesti štitaste žlezde su hronični umor, nedostatk energije, bezvoljnost, gojenje, nešto što skoro sve nas muči tako da nismo ni svesni da problem može biti mnogo ozbiljniji-Hašimoto. Sve ovo upućuje na hronični deficit joda koji je čest problem, pogotovo kod žena. SZO upozorava da u svetu više od dve milijarde stanovnika pati od deficita joda.

Minerali se najbolje apsorbuju kroz tečnost tj vodu a mineralna voda Minaqua sadrži upravo takav, prirodno rastvoren jod. Jedina je voda na ovim prostorima sa ovakvim mineralnim sastavima. Još davne 1912. godine osvojila je velike zlatne medalje za kvalitet na sajmovima u Rimu, Parizu i Londonu, tada pod nazivom”Franc Jozefova voda”. Više od 100 godina-tradicionalno najbolja MINAQUA.

Svakodnevni unos joda nam je važan jer:


PRODAJA PRIRODNIH MINERALNIH I IZVORSKIH VODAVeličina tržišta u 000 litara

INDEX INDEX

2018 2019 19/18 2018 2019 2018 2019 19/18 2018 2019KNJAZ MILOŠ 20,036 16,966 85 34.08 33.94 77,021 75,589 98 28.08 29.03ROSA 8,848 9,830 111 15.05 19.66 44,616 44,579 100 16.26 17.12BBMINAQUA 9,979 6,620 66 16.97 13.24 39,934 34,427 86 14.56 13.22VODA VRNJCI 7,327 4,876 67 12.46 9.75 29,960 23,427 78 10.92 9.00PROLOM VODA 4,359 4,417 101 7.41 8.84 20,334 21,765 107 7.41 8.36MGMIVELA 3,529 3,664 104 6.00 7.33 15,958 15,534 97 5.82 5.97HEBA 3,090 2,363 76 5.26 4.73 11,683 10,287 88 4.26 3.95JAZAK 877 529 60 1.49 1.06 3,763 3,257 87 1.37 1.25VRNJAČKO VRELO 470 550 117 0.80 1.10 2,120 2,262 107 0.77 0.87KARAĐORĐE 272 175 64 0.46 0.35 934 717 77 0.34 0.28OSTALI 28,000 28,500 102 10.21 10.95

U K U P N O 58,787 49,990 85 100.00 100.00 274,323 260,344 95 100.00 100.00Napomena : u realizaciji mineralnih voda uključene su i aromatizovane vode.

U Č E Š Ć EMINERALNE I IZVORSKE VODE

M A J UČEŠĆE JANUAR-MAJ

KNJAZ MILOŠ, 75,589

ROSA, 44,579

BBMINAQUA, 34,427VODA VRNJCI, 23,427

PROLOM VODA, 21,765

MGMIVELA, 15,534HEBA, 10,287

JAZAK, 3,257

VRNJAČKO VRELO, 2,262

KARAĐORĐE, 717

OSTALI, 28,500

8

(januar-maj 2019)

IMPRESUM: privredni.rs, specijalno izdanje voda 3 septembar 2019

Dubrovačka 3, 11000 Beograd, Telefon 011/3282-005, e-mail: [email protected], [email protected]

Glavni i odgovorni urednik: Marija Božanić, Urednik izdanja: Drago Delić, dizajn i prelom: Dušanka Maroš (https://nsweb.rs/)

izdavač: DM Vision Media doo Beograd, Štampa: Interprint doo Beograd

Kompanija „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca dobila je novog vla-snika. Naime, kako je saopšteno u Ambasadi Čerke Republi-ke u Beogradu, novi vlasnici najvećeg proizvođača mineralne vode u Srbiji su češka kompanije „Matoni 1873“ i američka „Pepsico“.Posle ovog preuzimanja vode i bezalkoholna pića „Knjaz Mi-loša“ prodavaće se u celom svetu, a radi se o skoro 30 razli-čitih proizvoda.Ugovor o prodaji, u ambasadi Češke u Beogradu, 20.avgu-sta potpisali su direktor „Knjaza“ Andrej Jovanović, direktor „Matonija“ Alesandro Paskval i potpredsednik „Pepsika“ Kri-stof Gij.Pre četiri godine Knjaz je preuzeo „Mid Jurop partners“ , koji je najavio da će novac od prodaje reinvestirati u „Imlek“ i napraviti od njega jednu od najmodernijih mlekara u Evropi.

Kompanija „Matoni 1873“ vlasnik je Karlovarske mineralne vode, čija je proizvodnja krenula krajem 19 veka, a devede-setih godina prošlog veka, tu firmu kupila je italijanska poro-dica Paskvale, koja je potom preuzela proizvodnju „Pepsika“ u centralnoj i istočnoj Evropi. Kasnije su nastavili proizvodnju pod brendom „Motoni 1873“., vezujući se za uspešnu tradi-ciju češkog proizvođača mineralnih voda.Prilikom potpisivanja ugovora, najavljeno je da neće biti ot-puštanja radnika, nego će se naprotiv, povećati obim posla i broj zaposlenih. Alesandro Paskvale, vlasnik „Matoni 1873“, izjavio je da će neki brendovi ostati regionalni, ali će mineral-na voda „Knjaz Miloš“ biti prusutna u celom svetu.Trgovinska razmena između Češke i Srbije poslednjih godina ima uzlazni trend i dostigla je oko milIjardu evra, a Češka je četvrti investitor u Srbiji.

knjaz miloš dobio nove vlasnike fo

to: p

rints

cree

n sa

sajta

RTS

-a

vodeći domaći proizvođač mineralne vode postao deo kompanija „matoni 1873“ i „pepsico“

Lekovita voda Kuršumlijske banje, dar prirode, godinama je oticala u potok, ali ubuduće će se koristiti za razne zdravstvene i turističke sadržaje. Kuršumlijska banja je ne tako davno bila jedna od naših vodećih banja i sada je na putu da vrati stari sjaj. Naime, Komisija Direkcije za imovinu Republike Srbije donela je u utorak, 13. avgusta odluku o prodaji Kuršumlijske Banje. Naime, kako su objavile „Novosti“, ovaj zdravstveno-turistički kompleks kupilo je kuršumlijsko preduzeće A.D. Planinka. Prema navodima ovog medija, menadžment Planinke uveliko radi na planovima za investicije. Budući da ova, nekada jedna od vodećih banja u Srbiji, dugi niz godina propadala - jasno je da su potrebna velika ulaganja. „Po prvim procenama menadžmenta, da bi Kuršumlijska Banja počela da radi potrebna su ulaganja više od 10 miliona evra“. Inače, „Planinka“ trenutno realizuje još jednu veliku investiciju, a to je gradnja hotela u Lukovskoj banji, čija se vrednost procenjuje na oko 10 miliona evra. Kako pišu „Novosti“, završetak hotela u Lukovskoj Banji i puštanje u rad Kuršumlijske Banje očekuje se do kraja iduće godine. U ove dve banje zaposliće se više od 200 radnika i posao za veliki broj izvođača radova i dobavljača sa teritorije opštine Kuršumija.

planinka U kUrŠUmlijSkU BanjU Ulaže više od 10 miliona evra

foto: tokursumlija.rs

9

svakom Petom stanovniku srbije nije dostuPna voda iz vodovoda

U poslednjih pet godina dužinu vodovodne mreže povećavali smo u proseku samo 2,5 odsto godišnje, a dužinu kanalizacije 1,7 odsto godišnje. Prema podacima NALED-a u Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda.

Kako se moglo čuti na me-đunarodnom stručnom foru-mu „Tretman otpadnih voda i vode za piće“ održanom u Novom sadu, sredinom juna, u Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju.

Na skupu koji su organizovali Pokrajinska vlada, ambasada Izraela i NALED, rečeno je da u 168 gradova i opština po-stoji tek četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. Imajući to u vidu onda je ovaj procent u praksi i mnogo manji.

Poruka učesnika je, kako u saopštenju navodi NALED, da će u narednim godinama biti potrebno izdvojiti i do pet mi-lijardi evra za izgradnju nedo-stajućih kapaciteta, kako bi se ne samo zaštitila životna sre-dina već i obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom. Ova cifra se poklapa inače, sa podacima do ko-jih smo došli u Ministarstvu zaštite životne sredine, koje je pitanje prerade otpadnih voda stavilo u prvi plan svog delovanja.

Vojvođanskim opštinama predstavilo se sedam izrael-skih kompanija sa najnovijim tehnologijama u oblasti pre-čišćavanja voda, u kojoj je

Izrael globalni lider.

„Pokrajinska vlada je u pret-hodne tri godine uložila 1,1 milijardi dinara kroz 123 pro-jekata u 39 vojvođanskih op-ština u oblasti prečišćavanja voda. Realnost je takva da se u Vojvodini preradi tek 10 od-sto otpadnih voda, a da više od 65 odsto industrijskih po-strojenja ne prečišćava svo-je otpadne vode“, rekao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.On je ukazao da je to posledica višedecenijske nebrige i nedovoljnih ulaga-nja i biće potrebno puno vre-mena da se situacija prome-ni. „U ovoj godini pripremili smo projekte za izgradnju tri velika prečistača ukupne vrednosti 10 miliona evra“, kaže Mirović.

Ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam istakla je da je ta zemlja investirala velika sredstva u infrastrukturu i da-nas prečišćava gotovo 90 od-sto otpadnih voda što je svet-ski rekord imajući u vidu da je druga Španija sa tek petinom prerađene vode.

„U Izraelu radi više od 150 pogona za tretman otpadnih voda i posle obrade tu vodu koristimo za navodnjavanje, a ostatke za proizvodnju đu-briva. Gubitke vodovodne

mreže smanjili smo na samo 7-8 odsto, što je najniži nivo gubitaka u svetu“, ukazala je ona. Fišer Kam je istakla da danas Izrael vodom može da snabdeva i svoje susede, a znanje i iskustvo spreman je da podeli i pomogne zemlja-ma kao što je Srbija. Izrael je svakako pravi partner u ovom zahtevnom poslu, pa ostaje da se nadamo da će posle ove promocije uslediti i neki konkretniji poslovi. Voda je svetski prirodni resurs broj 1 i osnovna životna potreba.

Na skupu se čulo da svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanaliza-ciju

„U poslednjih pet godina du-žinu vodovodne mreže pove-ćavali smo u proseku samo 2,5 odsto godišnje, a dužinu kanalizacije 1,7 odsto godiš-nje“, rekla je Vesna Jovanović, izvršna direktorka NALED-a. Da bi se stanje popravilo, po-trebne su velike investicije. Prema njenim rečima, oko 80 projekata realizovanih u okol-nim zemljama po pravilu su finansirani kroz pozajmice ili grantove Svetske banke, KfW, Evropske investicione banke, IPA fonda i drugih finansijskih instrumenata.

10

Raste koRišćenje vode u industRiji

Prema zvaničnim statističkim po-dacima, u 2017. godini u sektorima industrije korišćeno je 4.045 mili-ona. metara kubnih vode. Najveći deo zahvaćene vode korišćen je za hlađenje pri proizvodnji električne energije. Korišćene vode povećano je za 18,1 odsto u odnosu na pret-hodnu godinu. Ukupno je ispušteno 4.001 miliona kubika vode odnosno 17,9 odsto više nego u prethodnoj godini.

Od ukupno 4.045 miliona kubika zahvaćenih voda u sektorima indu-strije, 99,6 odsto čine vode iz sop-stvenog vodozahvata (98,7 odsto površinske vode i 0,9 odsto podze-mne), a 0,4 odsto iz javnog vodovo-da.

Od ukupno korišćenih voda u indu-striji 96,2 odsto čine vode korišćene u snabdevanju električnom ener-gijom, gasom i parom, 3,5 odsto u prerađivačkoj industriji, a 0,3 odsto u rudarstvu.

Sa sastanka u Kniću - www.ekologija.gov.rs

Sporazum Sa mađarSkom o održivom upravljanju vodama

Vlada Srbije usvojila je na sednici održanoj 4.jula Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada Srbije i Mađarske o saradnji u oblasti održivog upravljanja pre-kograničnim vodama i slivovima od zajedničkog interesa.

Vlada je usvojila Uredbu o utvrđi-vanju Godišnjeg programa monito-ringa statusa voda za 2019. godinu, kojim se utvrđuje stanje površinskih i podzemnih voda u tekućoj kalen-darskoj godini.

Primenom ove uredbe obezbediće se efikasno i organizovano ispitiva-nje i praćenje kvaliteta i kvantiteta voda i omogućiti nastavak započe-tih aktivnosti na reorganizovanju postojećeg sistema monitoringa voda na teritoriji Srbije.

Postrojenje za Preradu otPadnih voda sPas za GrUžanSko jezeroMinistar zaštite životne sredine Goran Trivan razgovarao je sa načel-nikom Šumadijskog upravnog okruga Biljanom Ilić Stošić i predsed-nikom Opštine Кnić Miroslavom Nikolićem o problemima rešavanje komunalnog otpada i sprečavanja zagađenja Gružanskog jezera.

Predsednik opštine Кnić Miroslav Nikolić je rekao da se ta mala i nerazvijena opština suočena sa problemima komunalnog otpada, otpadnih voda i otpada na obalama Gruže koji nosi latentnu opa-snost za zagađenje Gružanskog jezera, akumulacije iz koje se vodom snabdeva više od 300.000 građana šumadijskog okruga. On je uka-zao da je opština, kojoj nedostaju finansijski i administrativni kapaci-teti, namerna da rešava sve ove probleme u saradnji sa Šumadijskim upravnim okrugom i da im je potrebna podrška Ministarstva zaštite životne sredine kako bi pripremili projektno-tehničku dokumentaci-ju za izgradnju postrojenja za preradu otpada i otpadnih voda.

Ministar Trivan je ukazao da nema važnijeg posla od prerade ot-padnih voda i rešavanja pitanja komunalnog otpada jer se tako ču-vaju najvažniji prirodni resursi zemljište i voda. Podsetio je da naša zemlja ima najmanje površinskih voda u regionu i da je zato važno da se sačuvaju i veštačke akumulacije koje obezbeđuju vodosnad-bevanje građana pijaćom vodom kakvo je jezero Gruža i da se brine o očuvanju i zaštiti jezera. Trivan je kazao da je razvoj ekološki odr-živog sistema upravljanja otpadom od suštinske važnosti kako na regionalnom tako i na lokalnom nivou.

„Ministarstvo pruža stručnu i finansijsku podršku opštinama u izradi projektno-tehničke dokumentacije kako bi našli rešenja koja će biti ekološki ekonomski i društveno isplativa i korisna“, istakao je Trivan. On je rekao da će Ministarstvo pružiti svu stručnu i svaku drugu po-dršku opštini Кnić kako bi se problem sagledao i pronašlo najbolje rešenje.

11

završeno 11 od ukuPno 12 Projekata za navodnjavanje iz Prve faze abu dabi fonda

Pripremljena tehnička dokumentacija za Drugu fazu koju čini 18 projekata za navodnjavanje, procenjene vrednosti 50,580 miliona evra, koja će „pokriti“ 68.798 hektara. Za sada, u prvoj i drugoj fazi, predviđeno ukupno 30 projekata za navodnjavanje 105.852 hektara.

„Za manje od dve godine koliko traje izgradnja siste-ma za navodnjavanje završena je skoro cela prva faza, u toku su radovi na poslednjem dvanaestom sistemu Mali Iđoš. Maksimalno koriščenje izgrađenih sistema očekuje se u naredne dve godine“, kaže za Privredni.rs i specijalno izdanje VODA, Miroslav Dunjić, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivre-du i šumarstvo.Koliko je do sada završeno projekata za navodnjava-nje iz fonda Abu Dabi i šta je još ostalo da se uradi?Od oktobra 2017. godine otpočela je izgradnja prve faze sistema za navodnjavanje koji se finansiraju pre-ko „Abu Dabi razvojnog fonda“. U pitanju je jedanaest projekata, ukupne vrednosti 11.068.784,00 evra, čime se omogućava dovod vode za navodnjavanje na povr-šini od 37.054 hektara.Polovinom 2018. godine dobijeno je naknadno odo-brenje od Abu Dabi fonda za još jedan, dvanaesti pro-jekat na teritoriji APV ( Кula - Mali Iđoš od kilometra 10+310 do kilometra 15+300 (konačna faza), vredno-sti 3.621.021,16 evra.Do 01.08.2019. u potpunosti je završeno 11 od 12 podsistema. i to dvonamenski sistem Međa, dvona-menski sistem Itebej, dvonamenski sistem Jankov Most I i II, dvonamenski sistem Rečej, CS Jegrička, CS Pesir, CS Кaloča - podsistem Ada, Podsistem Tisa – Pa-lić, podsistem Nova Crnja – Žitište, podsistem Кikinda - CS Mokrinska II i podsistem Mali Iđoš a u toku su radovi na podsistemu Mali Iđoš od km 10+310 do km 15+300 (konačna faza).U toku 2017. i 2018. godine pripremljena je i tehnička dokumentacija zajedno sa dve studije izvodljivosti (za

Srem i za Bačku i Banat) za apliciranje za drugu fazu izgradnje sistema za navodnjavanje preko „Abu Dabi razvojnog fonda“. U pitanju je 18 projekata procenje-ne vrednosti 50.580.357,00 evra, čime će se omogući-ti navodnjavanje još 68.798 hektara.Menadžment Abu Dabi razvojnog fonda odobrio je izrađene studije izvodljivosti za Srem kao i za Banat i Bačku radi nastavka finansiranja.Izmenom pokrajinske skupštinske odluke o budžetu u 2017. godini, obezbeđena su sredstva u iznosu od 126.180.000,00 dinara za izradu projektne dokumen-tacije za 14 projekata koji su u okviru ove dve studi-je kandidovani za finansiranje iz sredstava zajma Abu Dabi razvojnog fonda.Na osnovu izgradnje sistema za navodnjavanje preko „Abu Dabi razvojnog fonda“. predviđeno je za sada ukupno 30 projekata, kojima će se omogućiti dovod vode za navodnjavanje za 105.852 hektara.Kakvi su efekti, koliko su ti sistemi podigli procenat površina koje se navodnjavaju u Vojvodini?Već tokom 2019. godine nakon završetka radova i teh-ničkog prijema završenih sistema više desetina poljo-privrednika je iskazalo zainteresovanost za dugoročno navodnjavanje iz ovih sistema. Nezavisno od toga, JVP „Vode Vojvodine“ su shodno pojedinačnim zahtevima i situaciji na terenu izvršile puštanja vode u podsisteme tako da slobodno možemo reći da se već sada navod-njava više hiljada hektara novih površina poljoprivred-nog zemljišta dok se maksimalno korišćenje izgrađenih sistema a samim i maksimalni efekat navodnjavanja može očekivati u naredne dve godine.

12

Miroslav Dunjić, v.d. pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

navodnjavanje

foto: Dušanka Maroš

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo putem konkursa dodeljuje bespovratna sredstva za navodnjavanje, u iznosu do 60 odsto prihvatljivih troškova. Na taj način je ove godine 716 nosilaca poljoprivrednih gazdinstava dobilo bespovratana sredstva za navodnjavanje pre svega površina pod voćem i povrćem, ali i ratarskih useva.

Da li Pokrajinska vlada, odnosno Sekretarijat za po-ljoprivredu i vodoprivredu daje subvencije poljopri-vrednicima da voda stigne do krajnjih korisnika? Ko sve može da ih dobije?Svake godine, trudeći se da ta sredstva budu u svakom konkursu sve veća, Pokrajinski sekretarijat za poljo-privredu, vodoprivredu i šumarstvo putem konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka na te-ritoriji AP Vojvodine, dodeljuje bespovratna sredstva za sisteme za navodnjavanje, finansirajući do 60 odsto prihvatljivih troškova. Na taj način je ove godine 716 nosilaca poljoprivrednih gazdinstava dobilo bespo-vratana sredstva za navodnjavanje pre svega površina pod voćem i povrćem, ali i ratarskih useva. Vrednost investicije je 664.000.000 dinara, od toga Pokrajinska vlada finansira 360.000.000 dinara, a ostatak, odnosno 285.000.000 finasiraju poljoprivrednici.

Šta se planira u oblasti odvodnjavanja, koje se u vre-me većih kiša pojavljuje kao problem u južnom Ba-natu?Zbog kompleksnosti i značaja vodoprivrede u Vojvodini (preko 45 odsto teritorije ugroženo je od poplava od spoljnih voda, a 85 odsto teritorije od poplava od unu-trašnjih voda) izdvajaju se velika sredstva za održava-nje i unapređenje takvog sistema.

Za finansiranje ovih poslova koriste se različiti raspo-loživi izvori finansiranja a najviše dolazi iz Pokrajinskog sekretarijata i ulaže se u održavanje, investicije i izradu projektne dokumentacije. Sredstva iz budžeta APV, u skladu sa njihovom namenom, angažuju se za funkcije

održavanja i unapređenja sistema, odbranu od popla-va i leda, zaštitu voda, za sufinansiranje uređenja ka-nalske mreže itd.

Sekretarijat je u prethodnim godinama za redovno održavanje i funkcionisanje vodnih objekata obezbe-dio sredstva iz budžeta u iznosu od preko 5,0 milijardi dinara. Dodatni deo sredstva je obezbeđen u saradnji sa lokalnim samoupravama iznosu od preko milijardu dinara.

Imajući sve navedeno u vidu i prepoznajući značaj vo-doprivrede za celokupnu privredu i sve stanovnike AP Vojvodine, Sekretarijat je u 2019. godini za redovno održavanje i funkcionisanje vodnih objekata obezbedio sredstva iz Fonda za vode APV u iznosu od 3,2 milijardi dinara. Dodatni deo sredstva je obezbeđen iz Progra-ma uređenja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog ze-mljišta APV i kroz sufinansiranje sa lokalnim samoupra-vama u iznosu od 350.000.000 dinara.

Što se tiče područja južnog Banata, osim redovnih ra-dova na održavanju kanalske mreže vrše se i radovi u okviru programa sufinansiranja sa lokalnim samoupra-vama a po prioritetima i planovima sa kojima se opšti-ne prijavljuju na za dodelu sredstava kod Pokrajinskog sekretarijata. Tako se grad Pančevo baš zbog ovih po-teškoća ove godine nalazi među lokalnim samouprava-ma kojima je dodeljeno najviše sredstava za uređenje kanalske mreže na svom području.

U 2019. godini naglasak je stavljen na pojačano odr-žavanje i sređivanje stanja vodoprivrednih objekata uz deo sredstava za zaštitne objekte i ukupno finansiranje JVP Vode Vojvodine je oko 3,6 milijardi dinara.

13

Radovi na izgradnji kanala Kula-Mali Iđoš

Спој равнице, међународних великих река, око 20.000 километара мелиоративних канала и око 938

километара канала у оквиру Хидросистема ДТД, чак 1.453 километра одбрамбених насипа, те 331 систем за одводњавање и други, не мање значајни, хидротех-нички објекти показују да водопривреда у Војводини не може да стане у једну реченицу. То је комплексан систем од чијег стања директно или индиректно за-висе сви грађани Војводине. Не само одржавање, већ и унапређење рада таквог система је од изузетне важ-ности.

НАВОДЊАВАЊЕОд око два милиона хектара обрадивих површина у Војводини, тренутно се наводњава тек неколико про-цената, око 80.000 хектара. У последњих неколико

година предузети су крупни кораци у развоју си-стема за наводњавање. У току су радови на коначној фази ископа још пет километара канала Кула-Мали Иђош, у оквиру истоименог регионалног система за наводњавање. Ово је последњи из прве фазе пројеката изградње система за наводњавање у Војводини пре-ко Абу Даби фонда. Прва фаза обухвата 12 пројеката и вредна је око 15 милиона евра, а захваљујући овим радовима омогућено је наводњавање око 37.000 хек-тара земљишта.

У току су припреме за радовe на другој фази - предвиђено је да у 2019. години у Војводини поч-ну радови на нових 12 пројеката, укупне вредности 21.497.578 евра. Прва четири пројекта која ће се ради-ти су: изградња бране са акумулацијом „Мали Иђош“ – Регионални подсистем „Мали Иђош“; изградња Црпне станице „Мали Иђош“ - Регионални подсистем „Мали Иђош“; изградња Црпне станице „Јабука“ – Двонаменски систем „Надела“ и изградња Црпне ста-нице „Стари Бановци“ – Источни Срем.

УРЕЂЕЊЕ КАНАЛСКЕ МРЕЖЕКрајем јула 2019. године, започети су радови на измуљењу седам километара канала од Црвенке до Куле, познатијег као Бегејац, који тече паралел-но са Великим бачким каналом (како не би било за-буне, није реч о измуљењу најзагађеније деонице Великог бачког канала у Врбасу). Ово је изузетно важна инвестиција, с обзиром да Бегејац годинама задаје главобоље житељима у околини, као главни реципијент отпадних вода за Црвенку, Кулу и део Врбаса. У оквиру радова, предвиђено је измуљење близу 18.000 кубних метара наноса и довођење ка-нала у функционално стање и отклањање последи-ца вишегодишњег упуштања отпадних вода у канал. Вредност ових радова је око 35 милиона динара.

ВодоприВредни радоВи

у ВојВодини

14

Обилазак радова на изградњи канала Kула-Мали Иђош

Измуљење канала Бегејац од Црвенке до Kуле

јаВно ВодоприВредно предузеће Воде ВојВодине ноВи сад

НАКНАДА ЗА ОДВОДЊАВАЊЕУ току је достава решења за накнаду за одводњавање фи-зичким лицима за 2019. годину. Од ове године, накнада се обрачунава у складу с новим Законом о накнадама за коришћење јавних добара, а као основ се, уместо ка-тастарског прихода, узимају класа и култура земљишта. Такође од ове године, накнада за одводњавање се плаћа квартално, као и порез на имовину.

Наплаћена средства евидентирају се у Буџетском фон-ду за воде АП Војводине, строго су наменска и кори-сте се за финансирање радова у водопривреди. Кана-ли за одводњавање морају редовно да се измуљавају, тарупирају и чисте од биљне вегетације, а црпне ста-нице морају увек да буду спремне и ремонтоване. ЈВП „Воде Војводине“ је у обавези да мелиоративне канале (канале ван насељених места), одржава функционал-ним, а канал је функционалан све док може да прими воду са околног земљишта. Одвођење вишкова воде са пољопривредних површина обавеза је власника

земљишта, а не ЈВП „Воде Војводине“.

Имајући у виду величину и важност система за одводњавање, изузетно је битно улагање у његово

редовно одржавање. Овогодишњи програм редов-ног одржавања износи 1,148 милијарди динара, а планирано је и 400 милиона динара за програм суфинансирања покрајине и локалних самоуправа, као и око 110 милиона динара за уређење каналске мреже кроз суфинансирање средствима општинских буџета.

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА ХС ДТДЗахваљујући ангажовању ЈВП „Воде Војводине“ у међународним пројектима, у току је неколико великих инвестиција у важне објекте на Хидросистему ДТД, које се финансирају из европских фондова. У току су радови на реконструкцији и санацији преводнице Без-дан и преводнице и уставе Шебешфок. Вредност радо-ва, који су део INTERREG - IPA програмa прекограничне сарадње Мађарска – Србија, под називом „Комплек-

сно унапређење водопривреде подручја канала

„Баја-Бездан” износи скоро 3,5 милиона евра.

Такође, ЈВП „Воде Војводине“ учествује и у пројекту „Ревитализација навигационе инфраструктуре на Бегеју“, који се финансира из Interreg – IPA Програма прекограничне сарадње Србије са Румунијом, а укуп-на вредност целог пројекта износи 13,85 милиона евра. У оквиру овог пројекта, предвиђени су радови на измуљењу окретнице и изградњи пристана за бро-дове у Зрењанину и радно/бициклистичке стазе поред Пловног Бегеја, као и комплетна реконструкција два хидрочвора на Хидросистему ДТД – у Клеку и Српском Итебеју.

Почетком јула, завршени су радови на реконструкцији Црпне станице „Бездан 2“, која се налази се на ду-навском одбрамбеном насипу код насеља Бездан и кључни је објекат за снабдевање водом бачког дела Хидросистема ДТД. Вредност ових радова износила је 73 милиона динара.

Радови на каналу Бегејац

Реконструкција преводнице Бездан

Agrosavet-Irrigation d.o.oPodizanjem svesti ljudi u ekonomsku isplativost, dobit, i sigurnost žetve, koja se može ostvariti povećanjem površina koje su pod sistemima za navodnjavanje je tema kojom bi se sigurno trebalo baviti mnogo više u vreme tržišne ekonomije. Uprkos dugogodišnjem zanemarivanju, jednostavna računica veće ekonomske isplativosti pri korišćenju svih agrotehničkih mera navela je na podizanje novih i revitalizaciju starih sistema, čime smo se po veličini i broju obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje vratili na godine do pre rata(u SFRJ 200000ha je bilo pod zalivnim sistemima). Postoji nada da će taj broj ići na više iz godine u godinu i da će država/e pomoći i malim i velikim proizvodjačima pod otvorenim nebom. Kompanija Agrosa-vet-Irrigation je osnovana iz razloga i sa ciljem revitalizacije starih i izgradnje novih zalivnih sistema .

Šta nas izdvaja od konkurencije i zbog čega se preporučujemo?Osnivač kompanije je diplomirani inženjer melioracije, koji poseduje preko 25 godina radnog iskustva u struci na terenima u Vojvodini. Dugogodišnje iskustvo na proizvodnji, servisiranju i održavanju mašinskih i elektro sklopova za mašine za navodnjavanje krasi naše servisere. Lideri smo u našoj zemlji po broju obnovljenih za-puštenih meliorativnih sistema kao i izgradnji potpuno novih sistema za navodnjavanje. Uz pomoć stručnih saradnika gradjevinske operative rešavamo bilo kakav irigacioni problem . Radimo zaštine sisteme protiv kradja sistemom alarma - dojave, kako za već postojeće sisteme tako i za nove. Takodje radimo revitalizaciju, servis, remont automatskih mašina bilo kog drugog proizvodjača, a da to nije Valmont odnosno nekada Sever

Ovlašćeni smo distributeri i serviseri

Najpoznatijeg svetskog proi-zvodjača iz oblasti potpuno automatskih sistema Valmont Valley, automat-skih mašina tipa Linear, Rendžer, Pivot, Univerzal.

Italijanske ćerke kompanije Nettuno Irrigacione koja proizvodi poluautomatske sisteme, tzv. Tifone.

Italijanske kompanije Visa, koja je vodeći proizvodjač-ser-viser agregata, kako strujnih tako i za posebnu namenu (crpne pumpe, cevi i opreme za navodjavanje)

Kineske kompanije RedStar valve, koja je vodeći proizvodjač livenarije , zasuna i ventila

Italijanske kompanije SAB, koja je vodeći proizvodjač creva i traka za KAP PO KAP navodjavanje ,razlicitih tipova spojnica i opreme za cevovode

Turske kompa-nije PM Group , koja je vodeći proizvodjač Lay Flat creva za distribuciju vode

Nemacke kompanije MMM tech , koja je vodeći proizvodjač opreme , uredjaja za merenje vlaznosti zemljista i meteo stanica.

http://www.navodnjavaj.com/

heba Punih osam godina uz naše košarkaše

Heba voda je uz našu košarkašku reprezentaciju punih osam godina. Višegodišnja saradnja obele-

žena je brojnim zajedničkim kampanjama, a Heba verno stoji uz naše sportiste kako u najlepšim tako i u najtežim trenucima.

“Veliko nam je zadovoljstvo što već osam godina uspešno sarađujemo sa Heba vodom i što su,kao jedan od najpoznatijih domaćih brendova,prepoznali značaj ulaganja u reprezentaciju i bili uz naše košarkaše u pe-riodima intenzivnih i napornih priprema i utakmica. Raduje nas i što, u godinama koje slede, možemo da računamo na podršku ovako jakog regionalnog igrača”, izjavio je generalni sekretar KSS Dejan Tomašević.

“Izuzetna nam je čast što možemo da kažemo da smo deo ovog uspešnog tima. Košarka je bez sumnje jedan

od najznačajnijih sportova u Srbiji i Heba kao sino-nim snage, energije i vitalnosti ponosno stoji uz našu reprezentaciju. Verujemo da“Snaga s juga”

pomaže našim šampionima na njihovom putu ka ostvarenju ciljeva”, kaže Mina Tadić, direktorka korporativnih komunikacija Nectara.

Mineralna voda „Heba“ idealan je saveznik naših spor-tista. Bogata je mineralima, posebno natrijumom koji se znatno luči iz organizma znojenjem u toku fizičke aktivnosti, pa ga treba nadoknađivati. Fizički napor po-većava stvaranje štetnih materija (slobodnih radikala) u ćelijama. Kliničko ispitivanje pokazalo je da gazirana „Heba Strong“ značajno pomaže u detoksikaciji orga-nizma, odnosno u oslobađanju organizma od štetnih materija, što omogućava organizmu da bolje funkcio-niše, a onom ko je pije daje osećaj snage i svežine.

Heba u sebi sadrži prirodno rastvoren ugljen dioksid, koji izvire sa dubine od 390m. Sama izlazi na površi-nu zemlje takozvanim „samoizlivom“ i na taj način, već 40 godina, stiže nam iz prirode u količini koju sama priroda daje, ne narušavajući njen sklad.

17

20

Documents

spein idne seper VODA - privredni portal · kvalitetna voda za piće ne bi trebalo da deluje ni korozivno ni da stvara kame-nac, to znači da ph-vrednost vode t.j. negavni logaritam