CMYK

CMYK

srpski 5

САДРЖАЈ

Српски 5 · тренинг 01Почетни тренинг . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Српски 5 · тренинг 02Почетни тренинг . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Српски 5 · тренинг 03Падежи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Српски 5 · тренинг 04Падежи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Српски 5 · тренинг 05Врсте речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Српски 5 · тренинг 06Врсте речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Српски 5 · тренинг 07Глаголи и глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Српски 5 · тренинг 08Глаголи и глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Српски 5 · тренинг 09Реченица и реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Српски 5 · тренинг 10Реченица и реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Српски 5 · тренинг 11Правопис . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Српски 5 · тренинг 12Правопис . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Српски 5 · тренинг 13Народна књижевност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Српски 5 · тренинг 14Народна књижевност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Српски 5 · тренинг 15Уметничка (ауторска) књижевност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Српски 5 · тренинг 16Уметничка (ауторска) књижевност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

СРПСКИ 5

СРПСКИ 5 · ТРЕНИНГ

3

1

ПОЧЕТНИ ТРЕНИНГ

001. Међу издвојеним речима препознај именицу.

Одговор: ливада. Реч ливада је именица. Именице су речи којима именујемо, односно означавамо бића и предмете из опипљивог и видљивог света, као и нематеријално, неопипљиво, у шта спадају материје, појаве, осећања, расположења, стања, радње и друго.

002. У наведеној реченици препознај и означи заменицу.

Oдговор: ти. Реч ти спада у заменице. Заменице су речи којима упућујемо на бића, предмете, појаве или неке њихове особине.Употребљеном заменицом (ти) упућујемо на друго лице, саговорника, некога коме се обраћамо, са којим разговарамо.

003. Означи врсту којој припадају подвучени придеви.

Одговор: градивни придеви.Пластични и дрвене спадају у градивне придеве. Градивни придеви су подврста придева који означавају од чега је изграђен појам уз који придеви стоје и на који се односе. Пластични и дрвене означавају да су предмети именовани наведеним именицама (аутић и бојице), које ови придеви одређују, направљени од пластике и дрвета.

004. Одреди лице и број употребљених глагола у реченици:

Одговор: 1. лице једнине.Глаголи су промениљива врста речи. Они могу да мењају свој облик у зависности од употребе у реченици. Глаголи се могу мењати по различитим граматичким категоријама, у које спадају лице и граматички број. Лице и број глагола одређују се по наставцима који су различити за свако лице (прво, друго и треће) и број (једнина и множина). Употребљени глаголи у реченици (нећу, кажем) налазе се у 1. лицу једнине.

4

005. Означи реченицу у којој су сви глаголи употребљени у садашњем времену.

Одговор: „Ово вам писмо пишем из далека и хоћу да вас поздравим и питам за здравље“.У овој реченици сви глаголи употребљени су у садашњем времену. Садашње време или презент је глаголски облик који служи за исказивање радње која се вршила или извршила у садашњем времену, односно истовремено са временом у коме говоримо о тој радњи. Најчешћи наставак за презент у првом лицу једнине је -м (пишем, поздравим, питам). Постоје два глагола који у 1. лицу једнине презента имају наставак -у; то су глаголи хтети и моћи (хоћу и могу).

006. Обележи заповедну реченицу.

Одговор: Испричај ми све!Испричај ми све! је пример заповедне реченице. Заповедним реченицама исказујемо заповест, молбу, савет, забрану или дозволу да се нека радња исказана глаголом врши или изврши.

007. Препознај и обележи упитну реченицу.

Одговор: Желиш ли са мном у шетњу по граду? .Наведена реченица је пример упитне реченице. Упитним реченицама постављамо питање, тражимо одређену информацију. Препознајемо их по упитним заменицама (ко, шта, који, чији...), упитним прилозима (када, где, како, зашто...), упитној речци ли. Упитне реченице се у писању обележавају упитником; у говору се препознају по упитној интонацији (упитном тону).

008. Међу издвојеним речима препознај субјекат.

Одговор: писац.Именица писац у наведеној реченици врши службу субјекта. Субјекат је реченични члан којим именујемо вршиоца радње исказане предикатом реченице. Њега можемо добити као одговор на питања КО?/ ШТА?.Ко је дошао на промоцију књига? На промоцију књига дошао је писац.

009. Означи службу подвучене речи у реченици:

Одговор: атрубут.Подвучена реч има службу атрибута. По врсти речи спада у придеве. Придеви у реченици могу имати службу атрибута када стоје уз именицу и ближе је одређују по особини, припадности или количини. Придев болесна има службу атрибута јер стоји уз именицу мајка и ближе је одређује.

5

010. Издвој реченицу у којој је речца не правилно написана.

Одговор: Не смем да кажем да нећу.У овој реченици два глагола садрже одричну речцу не (не смем и нећу). При писању ових глагола примењујемо правило по коме се речца не пише одвојено од глагола (не смем), осим у следећим примерима: нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће, немам, немаш, нема, немамо, немате, немају, нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису и немој, немојмо, немојте.

011. Издвој реч у којој је слово ј правилно употребљено.

Одговор: мајица.Реч мајица написана је у складу са правописним правилима српског језика. Правило налаже да се у групама самогласника, од којих је и на другом месту (а-и, е-и, о-и у-и), ј не пише. Примери таквих речи су: каиш, наиван, неимар, егоизам, уигран и др. Међутим, има и изузетака. Изузетак су речи које у својој основи садрже ј, па се оно обавезно пише између самогласника. На пример: тајити, Мајин, гајити, мајица и др.

012. Издвој прилошку одредбу за начин у наведеном примеру:

Одговор: читко.Читко је прилог који је у наведеној реченици употребљен у служби прилошке одредбе за начин. Прилошком одредбом за начин одређујемо начин вршења радње исказане предикатом реченице. Прилошку одредбу за начин добијамо на питање КАКО?. Како смо исписали одговор? Читко смо исписали одговор.

013. Означи прилошку одредбу за место у наведеној реченици:

Одговор: овде.Овде је прилог који је у наведеној реченици употребљен у служби прилошке одредбе за место. Прилошком одредбом за место одређујемо место вршења радње исказане предикатом реченице. Прилошку одредбу за место можемо добити на питања ГДЕ?/ КУДА?/ ОДАКЛЕ?. Где је увек тишина? Овде је увек тишина.

014. Обележи службу подвученог скупа речи у реченици:

Одговор: прилошка одредба за узрок.Подвучени скуп речи у наведеној реченици врши службу прилошке одредбе за узрок. Прилошком одредбом за узрок одређујемо узрок вршења радње исказане предикатом реченице. Прилошку одредбу за узрок добијамо на питање ЗАШТО?.Зашто смо одложили путовање? Због прославе рођендана одложили смо путовање.

6

015. Одреди службу подвученог скупа речи у реченици:

Одговор: прилошка одредба за количину/ меру.Подвучени скуп речи у наведеној реченици врши службу прилошке одредбе за количину/ меру. Прилошком одредбом за количину/ меру одређујемо количину или меру онога што значи глаголска радња. Прилошку одредбу за количину добијамо на питање КОЛИКО?.Колико Ивана Шпановић скаче удаљ? Ивана Шпановић скаче седам метара удаљ.

016. Препознај и означи књижевну врсту наведеног одломка:

Одговор: басна.У задатку је наведен одломак из басне „Међед, свиња и лисица“. Основна особина басне као књижевне врсте, која је видљива и у наведеном одломку, су животиње као ликови који говоре, мисле, осећају, понашају се попут људи. Басне су кратке приче које описују најчешће један догађај (ситуацију) са мањим бројем ликова и обавезном поруком (поентом, наравоученијем) на крају.

017. Означи облик казивања који препознајеш у примеру:

Одговор: дијалог.Дијалог је облик казивања који представља разговор међу ликовима у књижевном делу. У овом одломку разговор (дијалог) воде кмет и када (Туркиња), јунаци шаљиве народне приче „Еро с онога свијета“.

018. Препознај стилску фигуру у следећем примеру:

Одговор: поређење.Чувам те као очи у глави пример је стилске фигуре коју називамо поређење. Оно се заснива на поређењу (упоређивању) бића, предмета, појава по некој заједничкој особини. На поредбени однос међу појмовима упућују речи: као, попут, налик. Поређење је могуће и без поменутих речи. Као пример наводимо стихове из народне песме „Женидба Милића Барјактара“:„Уста су јој (као) кутија шећера;кад говори ка (као) да голуб гуче.“

CMYK

srpski 5

СРПСКИ 5 · ТРЕНИНГ

3

1

ПОЧЕТНИ ТРЕНИНГ

001. Међу издвојеним речима препознај именицу.

Одговор: ливада. Реч ливада је именица. Именице су речи којима именујемо, односно означавамо бића и предмете из опипљивог и видљивог света, као и нематеријално, неопипљиво, у шта спадају материје, појаве, осећања, расположења, стања, радње и друго.

002. У наведеној реченици препознај и означи заменицу.

Oдговор: ти. Реч ти спада у заменице. Заменице су речи којима упућујемо на бића, предмете, појаве или неке њихове особине.Употребљеном заменицом (ти) упућујемо на друго лице, саговорника, некога коме се обраћамо, са којим разговарамо.

003. Означи врсту којој припадају подвучени придеви.

Одговор: градивни придеви.Пластични и дрвене спадају у градивне придеве. Градивни придеви су подврста придева који означавају од чега је изграђен појам уз који придеви стоје и на који се односе. Пластични и дрвене означавају да су предмети именовани наведеним именицама (аутић и бојице), које ови придеви одређују, направљени од пластике и дрвета.

004. Одреди лице и број употребљених глагола у реченици:

Одговор: 1. лице једнине.Глаголи су промениљива врста речи. Они могу да мењају свој облик у зависности од употребе у реченици. Глаголи се могу мењати по различитим граматичким категоријама, у које спадају лице и граматички број. Лице и број глагола одређују се по наставцима који су различити за свако лице (прво, друго и треће) и број (једнина и множина). Употребљени глаголи у реченици (нећу, кажем) налазе се у 1. лицу једнине.

4

005. Означи реченицу у којој су сви глаголи употребљени у садашњем времену.

Одговор: „Ово вам писмо пишем из далека и хоћу да вас поздравим и питам за здравље“.У овој реченици сви глаголи употребљени су у садашњем времену. Садашње време или презент је глаголски облик који служи за исказивање радње која се вршила или извршила у садашњем времену, односно истовремено са временом у коме говоримо о тој радњи. Најчешћи наставак за презент у првом лицу једнине је -м (пишем, поздравим, питам). Постоје два глагола који у 1. лицу једнине презента имају наставак -у; то су глаголи хтети и моћи (хоћу и могу).

006. Обележи заповедну реченицу.

Одговор: Испричај ми све!Испричај ми све! је пример заповедне реченице. Заповедним реченицама исказујемо заповест, молбу, савет, забрану или дозволу да се нека радња исказана глаголом врши или изврши.

007. Препознај и обележи упитну реченицу.

Одговор: Желиш ли са мном у шетњу по граду? .Наведена реченица је пример упитне реченице. Упитним реченицама постављамо питање, тражимо одређену информацију. Препознајемо их по упитним заменицама (ко, шта, који, чији...), упитним прилозима (када, где, како, зашто...), упитној речци ли. Упитне реченице се у писању обележавају упитником; у говору се препознају по упитној интонацији (упитном тону).

008. Међу издвојеним речима препознај субјекат.

Одговор: писац.Именица писац у наведеној реченици врши службу субјекта. Субјекат је реченични члан којим именујемо вршиоца радње исказане предикатом реченице. Њега можемо добити као одговор на питања КО?/ ШТА?.Ко је дошао на промоцију књига? На промоцију књига дошао је писац.

009. Означи службу подвучене речи у реченици:

Одговор: атрубут.Подвучена реч има службу атрибута. По врсти речи спада у придеве. Придеви у реченици могу имати службу атрибута када стоје уз именицу и ближе је одређују по особини, припадности или количини. Придев болесна има службу атрибута јер стоји уз именицу мајка и ближе је одређује.

5

010. Издвој реченицу у којој је речца не правилно написана.

Одговор: Не смем да кажем да нећу.У овој реченици два глагола садрже одричну речцу не (не смем и нећу). При писању ових глагола примењујемо правило по коме се речца не пише одвојено од глагола (не смем), осим у следећим примерима: нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће, немам, немаш, нема, немамо, немате, немају, нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису и немој, немојмо, немојте.

011. Издвој реч у којој је слово ј правилно употребљено.

Одговор: мајица.Реч мајица написана је у складу са правописним правилима српског језика. Правило налаже да се у групама самогласника, од којих је и на другом месту (а-и, е-и, о-и у-и), ј не пише. Примери таквих речи су: каиш, наиван, неимар, егоизам, уигран и др. Међутим, има и изузетака. Изузетак су речи које у својој основи садрже ј, па се оно обавезно пише између самогласника. На пример: тајити, Мајин, гајити, мајица и др.

012. Издвој прилошку одредбу за начин у наведеном примеру:

Одговор: читко.Читко је прилог који је у наведеној реченици употребљен у служби прилошке одредбе за начин. Прилошком одредбом за начин одређујемо начин вршења радње исказане предикатом реченице. Прилошку одредбу за начин добијамо на питање КАКО?. Како смо исписали одговор? Читко смо исписали одговор.

013. Означи прилошку одредбу за место у наведеној реченици:

Одговор: овде.Овде је прилог који је у наведеној реченици употребљен у служби прилошке одредбе за место. Прилошком одредбом за место одређујемо место вршења радње исказане предикатом реченице. Прилошку одредбу за место можемо добити на питања ГДЕ?/ КУДА?/ ОДАКЛЕ?. Где је увек тишина? Овде је увек тишина.

014. Обележи службу подвученог скупа речи у реченици:

Одговор: прилошка одредба за узрок.Подвучени скуп речи у наведеној реченици врши службу прилошке одредбе за узрок. Прилошком одредбом за узрок одређујемо узрок вршења радње исказане предикатом реченице. Прилошку одредбу за узрок добијамо на питање ЗАШТО?.Зашто смо одложили путовање? Због прославе рођендана одложили смо путовање.

6

015. Одреди службу подвученог скупа речи у реченици:

Одговор: прилошка одредба за количину/ меру.Подвучени скуп речи у наведеној реченици врши службу прилошке одредбе за количину/ меру. Прилошком одредбом за количину/ меру одређујемо количину или меру онога што значи глаголска радња. Прилошку одредбу за количину добијамо на питање КОЛИКО?.Колико Ивана Шпановић скаче удаљ? Ивана Шпановић скаче седам метара удаљ.

016. Препознај и означи књижевну врсту наведеног одломка:

Одговор: басна.У задатку је наведен одломак из басне „Међед, свиња и лисица“. Основна особина басне као књижевне врсте, која је видљива и у наведеном одломку, су животиње као ликови који говоре, мисле, осећају, понашају се попут људи. Басне су кратке приче које описују најчешће један догађај (ситуацију) са мањим бројем ликова и обавезном поруком (поентом, наравоученијем) на крају.

017. Означи облик казивања који препознајеш у примеру:

Одговор: дијалог.Дијалог је облик казивања који представља разговор међу ликовима у књижевном делу. У овом одломку разговор (дијалог) воде кмет и када (Туркиња), јунаци шаљиве народне приче „Еро с онога свијета“.

018. Препознај стилску фигуру у следећем примеру:

Одговор: поређење.Чувам те као очи у глави пример је стилске фигуре коју називамо поређење. Оно се заснива на поређењу (упоређивању) бића, предмета, појава по некој заједничкој особини. На поредбени однос међу појмовима упућују речи: као, попут, налик. Поређење је могуће и без поменутих речи. Као пример наводимо стихове из народне песме „Женидба Милића Барјактара“:„Уста су јој (као) кутија шећера;кад говори ка (као) да голуб гуче.“