IZVORI I POSLEDICE

DELOVANJA BUKESadraj2Sadraj

3Uvod

41.IZVORI BUKE

41.1.Osnovni parametri buke

41.1.1.Definicija buke

41.1.2.Trajanje buke

61.2.Vrsta buke

61.2.1.Industrija kao izvor buke

71.2.2.Saobraaj kao izvor buke

71.2.3.Vazduni saobraaj kao izvor buke

91.3.Prouavanje buke

91.3.1.Uticaj buke na ljudsko zdravlje

91.3.2.Psihofizioloki efekti

101.3.3.Psiholoki simptomi

101.3.4.Promene u ponaanju

101.4.Pojava buke

112.POSLEDICE DELOVANJE BUKE

122.1.Aktuelnost problema

122.2.tetno delovanje buke na oveka

132.3.Preporuljive jaine buke

142.3.1.Specifino delovanje

152.3.2.Nespecifino delovanje buke na ostale organe i sistem

152.3.3.Delovanje buke na kardiovaskularni sistem

153.ZATITA OD BUKE

153.1.Zakon zatite od buke

163.2.Prilagoavanje na buku

173.3.Odbrana od buke

183.3.1.Opte mere zatite od buke

183.3.2.Zelenilom protiv buke u gradovima

19ZAKLjUAK

20Literatura

UvodZvuk proizvode tela u elastinoj sredini (vazduh, voda, vrsta tela) i rezultat je longitudinalnih oscilacija odnosno sabijanja i razreivanja vazduha.

Razvitkom tehnike i urbanizacijom, buka i vibracije postali su znaajni faktor koji utie na zdravstveno stanje velikog dela stanovnitva. U poslednjim godinama, stanovnitvo u gradovima se naglo povealo, a sa njim se razvio i saobraaj svih vrsta, i takoe se poveao broj industrijskih preduzea. Uporedo s tim naglo se poveava broj izvora buke i vibracije. Prema podacima svetske literature i domaih zapaanja buka koja okruuje stanovnike modernog grada poveala se i u poslednjih 30 godina za 50% i vie.

Veliki socijalno medicinski znaaj ima buka naroito za onaj deo stanovnika koji rade neposredno uz izvore buke u industriji, saobraaju i dr.

Pod bukom podrazumevamo svaki zvuk, koji deluje na oveka neprijatno, uznemiravajuje i tetno. Dejstva vibracije i buke na oveka su brojna, ali ni do danas nisu u potpunosti izuena, uglavnom se odravaju na nervni sistem a preko ega i na ceo organizam. Mogunost pojave nepovoljnog uticaja prekomerne buke u radnim okolinama postoji u svim fazama rada. Pod gradskom bukom podrazumevamo haotini zbir zvukova (sa mnogobrojnih izvora) koji se razlikuju izmeu sebe po trajanju, visini i intezitetu te se stoga i razliito uju. Prema usvojenoj meunarodnoj definiciji buka predstavlja svaki neeljeni zvuk koji izaziva neprijatne slune senzacije.

Razvoj tehnike, pojava novih maina i ureaja sa sve veim brojem obrtaja i sve veom snagom izaziva poveanje vibracija kako po broju izvora tako i po njenim karakteristikama. Vibracijama se pojaava gradska buka, a takoe jei njihovo dejstvo samo po sebi tetno, te se trebaju prouavati sa higijenskog i graevinskog gledita.

Evolucija je formirala oveka u okolnostima relativne tiine.U prirodi ne postoje snani izvori zvuka, a najjai meu njima su zvuk grmljavine i rika ivotinja, ali su u ovekovom okruenju to bile samo povremene pojave.Erupcija vulkana i zemljotresi, koje takoe proizvode veoma jake zvuke, ipak su u istoriji ivota na zemlji, i vremenski i prostorno, bile veoma retke pojave. Zbog toga ulo sluha ljudi i ivotinja nema odbrambene mehanizme protiv prejakih zvunih nadraaja. Sa industrijskom revolucijom i optim razvojem drutva, a to je period od poslednjih par stotina godina, u ovekovom okruenju pojavili su se moni izvori zvuka.

U dananje doba tehnolokog napretka i urbanizacije, koliko god se modernom oveku olakava nain ivota i komunikacije, ipak se javljaju mnogi neeljeni efekti. Problem buke svakako spada u te neeljene efekte i treba mu posvetiti potrebnu panju. Buka se danas nalazi na svakom koraku - na ulici, u industrijskim postrojenjima i sve vie u domainstvima. Ona deluje na nervni sistem, kodi koncentraciji i smanjuje radnu sposobnost, a dugorono moe uzrokovati i razne bolesti i poremeaje u organizmu.

Jo su nai preci znali za prirodne izvore buke (grmljavina, zemljotres, um vetra, um mora, um reke ili vodopada...), ali su bili mnogo manje izloeni buci nego to smo mi danas. Pored prirodnih izvora buke, mi smo u svakodnevnom ivotu gotovo neprestano izloeni buci manjeg ili veeg intenziteta (razglas, zvunici, radne maine, motorna vozila, avio-saobraaj, graevinske maine, kuhinjski aparati, dizalice, liftovi...).1. IZVORI BUKE Buka u ivotnoj sredini uglavnom je posledica ljudskih aktivnosti, ali buku moe stvarati i priroda (udar groma, vodopadi, jaki vetrovi, ivotinje). Glavni izvori buke u komunalnom sredini su saobraaj, industrija, graevinski i javni radovi, rekreacija, sport, zabava U zatvorenom prostoru izvori buke su servisni ureaji vezani uz zgrade, elektroakustiki ureaji za emitovanje muzike i govora, kuni ureaji i buka iz susedstva. Saobraaj je meu najvanijim izvorima buke, ak 80% zagaenja bukom u gradovima uzrokuju automobile.

1.1. Osnovni parametri buke1.1.1. Definicija buke

Po definiciji, buka je neeljeni, neprijatan zvuk, koji se svojom jainom izdvaja od ostalih. Procena da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je subjektivna: ono to je jednom oveku buka, nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. tetno delovanje ne zasniva se samo na tome shvata li se zvuk kao buka ili ne. Ako se prekorai odreena granica jaine zvuka, doi e do oteenja sluha, bez obzira smatra li se zvuk bukom ili ne.

Meutim, ispod ove granice, ako je zvuk shvaen kao buka, tada on, zato jer je neeljen, deluje kao smetnja, pa moe imati posledica po zdravlje. Ako je zvuk ispod odreene granice jaine, pa nije shvaen kao buka, ve je eljen i oekivan, tada ne pokazuje nikakve tetne posledice.

Nivo buke je isto to i nivo zvuka, pa se i ona izraava u decibelima u odnosu na istu referentnu veliinu zvunog pritiska od 20 mikropaskala.

Meutim, kada je promenjiva, uoeno je da nivo ima razliito delovanje na oveka i da to zavisi od naina na koji se nivo menja. Zbog toga se kod buke govori i o vremenskim karakteristikama jaine.

1.1.2. Trajanje buke

Buka moe biti vrlo razliita po nainu na koji se javlja i traje. Trajanje buke vezano je uz vremenski oblik njene jaine. Najjednostavniji oblik je kada je jaina konstantna u vremenu (npr. zujanje transformatora).

Po vremenskim svojstvima buka se deli na:

1) postojanu, kada se jaina zvuka ne menja za vie od 5dB2) promenljivu, koja moe biti kolebajua, (kada se nivo buke menja tokom vremena)

3) prekidajua (kada se buka javlja i prestaje u pojedinim vremenskim intervalima)

4) impulsivna (kada se buka sastoji od jednog ili vie signala, a trajanje svakog od njih je manje od 1 sekunde).

Prema savremenom shvatanju, zvuni izvori dele se na dve ope grupe. U prvoj grupi su svi izvori koji se nalaze u tzv. divljoj prirodi. To su zvuci koji se stvaraju u prirodi. U drugoj grupi nalaze se izvori zvuka koji nastaju usled ljudske delatnosti. Poznata je injenica da zvuk proizveden ljudskom delatnou moe biti tetan po zdravlje oveka, to gotovo nikad nije sluaj sa zvukom koji se stvara u prirodi.

Mesto gde nastaje zvuk koji se prima kao buka naziva se izvorom buke. Izvor buke ne mora biti samo jedan, ve ih moe biti nekoliko, ak i jako mnogo. O izvoru buke potrebno je znati najmanje dve veliine: jaina zvune snage i usmerenost.

Jaina zvune snage je merilo ukupne energije koju izvor emituje u jedinici vremena u svim pravcima. Jaina zvune snage obino se iskazuje u treinama oktava ili oktavama. Takoe, izvor buke obino ne emituje zvuk podjednako na sve strane, pa se i usmerenost mora uzeti u obzir. Usmerenost zavisi od frekvencije.Izvori buke su raznovrsni i radi njihovog kategoriziranja prilikom posmatranja njihovog uticaja na okolinu, posmatraju se obzirom na vremenske i frekvencijske karakteristike. Kategorizacija koju koristimo prilikom prorauna i modeliranja pomocu raunara, zahteva jo i koricenje njihovih usmernih karakteristika. Prema vremenskim obelejima zvuka koji proizvode, izvore buke delimo na stacionarne (praktikinepromenljive po spektru i nivou ) i povremene. Pokazalo se da osim vremenskih obeleja, spektralni sastav buke takoe bitno utie na ukupni subjektivni osecaj smetnje te ga nikako ne treba zanemariti, nego uzeti u obzir kroz korekcije izmerenih vrednosti.

Buduci da su izvori buke raznovrsni, pojedinac esto nije svestan ta uzrokuje njegovu izloenost buci. Oni mogu biti vezani sa prostorom u kojem ljudi rade i borave, tj povezani sa proizvodnim procesom ili okolinom u kojoj ive. Ovde ubrajamo buku proizvodnih pogona i ostalih prostora u kojima se odvija neka vrsta uslunih delatnosti. Osobine buke proizvodnih prostora su da je praktino konstantne nivoa, a spektar buke izvora i statistiki parametri uslovljeni uglavnom radnim vremenom i proizvodnim procesima. U ovu grupu izvora, obzirom da su vezani uz delatnost koja se u prostoru obavlja, ubrajamo i buku muzike iz prostora restorana i raznih drugih prostora namenjenih zabavi i provoenju slobodnog vremena.Izvori buke mogu biti i spoljanji i nevezani sa radnom aktivnocu ljudi koji su njima izloeni. U ovom sluaju najece se radi o buci saobracaja, koja danas spada u najvanije zagaivae okoline. Sve vece i slobodnije kretanje ljudi i materijalnih dobara ima za posledicu trajni rast svih vrsta saobracaja, pa je buka saobracaja (drumski, elezniki, vazduni, brodski) na prvome mestu po veliini prostora i broju ljudi na koji utie krozpremaene dozvoljene nivoe buke. Za razliku od buke proizvodnih pogona koja je preteno stacionarna, buka saobracaja izrazito zavisi o vrsti saobracajnog sredstva, njegovoj brzini i broju vozila u jednici vremena.

Uticaj buke, tj lina percepcija smetnje koju ona izaziva, ne zavisi samo o nivou, nego o njenom sastavu i trajanju. Osecaj neugode kojim se opisuje subjektivna percepcija buke danas je poznat pod pojmom Kvalitet zvuka (Sound Kualiti). Ovaj pojam je naroito primenjiv na buku koja dolazi od unutranjih izvora buke u prostoru, kao to su kucni ili kancelarijski ureaji ili na buku kojoj su izloeni putnici u prometnom sredstvu.Prilikom prorauna uticaja izvora buke na okolinu, kao i mesta, koliine i vrste primenjene zatite od buke potrebno je koristiti i podatke o smeru zraenja izvora buke, tj usmerne karkateristike izvora buke. Vecina izvora buke iz nae svakodnevice se moe predstaviti kao takasti i linijski izvor. Iz takastog izvora zvuk se iri ravnomerno (kuglasto) svim smerovima, slika 1., a iz linijskog izvora cilindrino, slika 2. primer linijskog izvora moe biti saobracajnica posmatrana sa neke udaljenosti, dok se kuglastim izvorom buke redovno predstavljaju izvori industrijske buke.

Slika 1: Izvor u svim smerovima Slika 2: Linijski smerSvaki neeljeni zvuk pretstavlja buku, nju ini svaka zvuna pojava koja ometa rad ili odmor. U praksi, buka je zvuk razliite jaine, zavisno od uslova i okolnosti u kojima se javlja i deluje.

Buka je neeljen zvuk koji viestruko ugroava ljudsko zdravlje. Buka kojoj su ljudi svakodnevno izloeni, komunalna ili opta buka, kao i buka zatvorenih boravinih prostora, jedan je od najveih problema posebno u gradskim podrujima. Kao meavina zvukova razliitih osobina buka moe biti trajna, isprekidana i udarna, promenljivih nivoa, razliitog trajanja i vremenske raspodele.

Buka je subjektivan oseaj i nije je mogue meriti. Ona je odreena fizikim osobinama zvuka i fiziolokim svojstvima uha i ljudskog organizma. Ono to merimo je zvuk, odnosno njegova jaina. Zvuk je vrsta energije koja se prenosi zvunim talasima od izvora do ljudskog uha.

Merenja buke se vre bukomerima, ureajima koji analiziraju amplitudu i frekvenciju, odnosno spektar zvuka, tj. parametre koji utiu na subjektivni doivljaj buke.

1.2. Vrsta bukeIzvori zvuka mogu biti prirodni i vetaki.

Prirodni izvori su elektrina pranjenja u atmosferi (grmljavina, vulkanska erupcija, seizmoloke pojave, huk vetra, morski talasi, gasovi koji isputaju ivotinje i ljudski glas). Buka iz prirodnih izvora je povremena i po pravilu ne izaziva neeljene posledice.

Vetaki izvori buke su industrija i saobraaj.

1.2.1. Industrija kao izvor buke

Izvori industrijske buke su preteno smeteni u zatvorenim halama, to stvara buku na radnim mestima, izaziva profesionalna oboljenja ula sluha i tetno utie na druge organe i sisteme u organizmu. Izvori industrijske buke su npr. metalna i tekstilna industrija, kovanice, limarske radionice i sl.

Teke maine u graevinarstvu, drobljenje graevinskog materijala, miniranje terena i sl. ugroavaju neposredno radnike i okolinu.

Nivo buke u industriji je u oblasti 50 1000 Hz, tj. u oblasti najvee osetljivosti, a moe premaiti i 100 dB.

1.2.2. Saobraaj kao izvor buke

Drumski i vazduni saobraaj u gradovima uestvuju sa 70 80% izvora buke. Najvei nivo buke je u najprometnijim delovima grada (u stambenim etvrtima u uem i irem centru grada), tranzitnim pravcima, indastrijskim zonama. inska vozila takoe stvaraju veliku buku. U blizini pruge (7m) moe se izmeriti nivo buke iznad 90dB naroito pri veim brzinama. Noviji tramvaji prave buku od 75dB, a stariji od 90dB. Teki kamioni i autobusi sa dizel mainama, takoe su izvori snane buke.

1.2.3. Vazduni saobraaj kao izvor buke

Buka naroito pogaa osoblje na aerodromima posebno pri poletanju i sletanju. U okolini aerodroma buka iznosi od 80dB pa do preko 100dB.

Svaki predmet, koji se kree kroz vazduh, prouzrokuje umove sudaranjem sa esticama vazduha. um e biti vei ukoliko je vei predmet i njegova brzina kretanja kroz vazduh,jer se u tom sluaju estice sudaraju sa njim. U sluaju da brzina dostigne brzinu zvuka nastaju na pokretnom predmetu talasi vee snage koje ovek osea kao prasak.

Tabela 1. Neki esti izvori buke i intenzitet buke

IZVORI BUKE dB

Zvune sirene

130

Poletanje mlaznih aviona

120

Rok muzika

110

Motocikli

85

Gust saobraaj

80

Usisiva

75

Normalni razgovor

60

Kia

50

apat

30

utanje lia

20

Tiina pustinje

10U novije vreme, buka je postala znaajan predmet interesovanja, jer su uoeni brojni tetni efekti po zdravlje ljudi i ivotinja. Postoje vie vrsta i tipova buke, a neki od njih su sledei: buka prirodnih izvora (grmljavina, um vetra, um vode) buka koju stvara ovek u praksi, pod bukom se podrazumevaju vetaki stvoreni zvuci, budui da prirodni zvuci retko ostavljaju tee posledice

Podela buke u urbanim sredinama:

Buka u radnoj sredini ( koja moe da prouzrokuje gubitak sluha radnika)

buka koju stvara ureaj kojim radnik direktno rukuje

buka koju stvaraju ostali ureaji za rad

buka koju stvaraju tzv. neproizvodni izvori npr. ureaji za ventilaciju i klimatizaciju

Podela buke u ivotnoj sredini (komunalna buka):

ulina buka (graevinski radovi, popravke na kolovozima i sl.)

buka koja se uje iz industrijskih postrojenja

ulina buka raznog porekla (npr. zvuk iz kafia, igralita i sl.)

buka u domainstvima (od elektrinih i elektronikih ureaja, iz susednih stanova i sl.)

Slika 1.1 Razliiti izvori bukePo intenzitetu razlikujemo nekoliko vrsta buke: malu buku, normalnu buku, jaku buku, vrlo jaku buku i zagluujuu buku. Mala buka je tih um ili tih govor jaine do 50 dB i ona ne smeta organizmu. Normalna, prirodna ili umerena buka takoe nije tetna, a izaziva je srednja jaina govora u granicama od 60 do 65 dB. Jaka buka je kada se galami, glasno govori ili uje rad motora u granicama od 70 do 80 dB. Vrlo jaku i neprijatnu buku izazivaju: krik, vrisak, pucanj, grmljavina, prese i sline maine jaine od 80 do 100 dB. Zagluujuu buku stvaraju: avionski motori, preglasna muzika, pneumatski aparati i slino. Ova buka prelazi po intenzitetu 100 dB, izaziva bol i oteuje sluh1.3. Prouavanje bukeProblem buke kao fenomena moe se prouavati sa nekoliko aspekta, kao to su fizikalno - tehniki pristup, medicinsko - zdravstveni pristup, socijalno - pravni pristup.Jaina buke se mora izmeriti i oceniti pa se na kraju poduzimaju odgovarajue mere tehnoloke i zdravstvene zatite. Primena tehnolokih reenja vezana je za investitorske trokove, a zabrana rada izaziva materijalne gubitke to neposredno utie na ekonomiju, socijalno stanje i politiku.

1.3.1. Uticaj buke na ljudsko zdravlje

Dokazano je da dugotrajna ili jaka buka moe biti neposredno ili posredno uzrok ne samo oteenja sluha nego i drugih bolesti i tegoba, a navodimo samo neke: aritmija srca

gubitak apetita

depresija

nervosa

nesanica

podie krvni pritisak

podie nivo eera u krvi razara krvne sudove

razara nervni system

razdraljivost

stres

umanjenje radne sposobnosti

hronini umor

Buka se ubraja medu fizike agense tetne po zdravlje, za ije se nepovoljno dejstvo zna odavno. Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oteenja sluha, ali izazivaju citav niz neaauditivnih efekata. Narocito su osetljiva na buku deca mlada od 6 godina i osobe starije od 65 godina. ene su neto osetljivije od mukaraca u srednjoj ivotnoj dobi. Buka se ubraja u stresogene faktore i utie na poremeaj psihosomatskog zdravlja, jer izaziva specifine i nespecifine efekte, kao i stalne i privremene reakcije organizma.

Efektima komunalne buke danas se u svetu poklanja sve vie panje jer do sada sprovedena istraivanja pokazuju da ona oteava nastanak sna, ini san povrnim, skrauje fazu dubokog sna i dovodi do buenja, to se manifestuje promenom raspoloenja, oseanjem umora, nevoljnou, padom radne sposobnosti, glavoboljom i pojaanom nervozom. Za dobar san bilo bi poeljno da buka ne prelazi 30 dB.

1.3.2. Psihofizioloki efektiNekada se smatralo da je dejstvo buke ogranieno na organ sluha ali danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo sloenije. Buka ozbiljno pogaa nervni sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko ovoga utie na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva, u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje.Neauditivni zdravstveni poremecaji izraz su fizioloke reakcije na stres. Veina ucinaka je kratkotrajna i prolazna: smetnje kardio-vaskularnog, i imunolokog sistema, smanjenje panje i pamcenja, suenje vidnog polja, ali mogu prei u hronine: nesanica, povien krvni pritisak, poremeaj apetita i seksualne funkcije, napetost i depresija. Agresivno ponaanje javlja se tek kod buke iznad 80 dB.

Izlaganje buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji sranog rada i disanja kao i jacine pulsa. Isprekidana buka skracuje period dubokog spavanja, cineci san povrnim ili dovodei do buenja. Efekti buke nakon buenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloenju, slabije subjektivno procenjenom kvalitetu sna, padu radne sposobnosti i dugoronim psihosocijalnim i zdravstvenim efektima.

1.3.3. Psiholoki simptomiMeu brojnim negativnim psiholokim posledicama koje se kod stanovnitva ugroenog komunalnom bukom mogu oekivati, remeenje spavanja smatra se osnovnom i najvanijom. U pogledu izvora buke posebno nepovoljno delovanje na spavanje ima buka tekih vozila i vozova. Niz terenskih studija ukazalo je na visoku uestalost psiholokih subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke (pored autoputeva). Pokazalo se da se stanovnici znaajno cece ale na oseanje izrazitog umora, nervozu stomaka i glavobolje nego stanovnici kontrolnog naselja sa normalnnim nivoom buke. Dokazano je da buka predstavlja jedan od znaajnih faktora neurotizacije linosti, a neuroze su danas meu vodeim oboljenjima, posebno u gradskim sredinama.

1.3.4. Promene u ponaanjuKontinuirana izloenost izvorima umerenog nivoa buke kao npr. kompjuterski tampa, ventilacioni sistemi, sa psiholokog aspekta ometa normalnu ljudsku komunikaciju i ima dugotrajne posledice koje se oitavaju smanjenom tolerancijom frustracija, povienim pragom reagovanja, a cak i minimalna buka uzrokuje porast anksioznosti, agresivnog i neprijateljskog ponaanja to dovodi do dehumanizacije u meuljudskim odnosima.

1.4. Pojava bukeBuka se moe javljati u gotovo svim segmentima ivota i rada ljudi, a najea podela po prostornom odreenju je na buku na radnim mestima i izvan radnog mesta.Pored direktnog tetnog dejstva na zdravlje oveka, buka posredno utie i na rezultate rada, i to to je jaa sve vidnije i znaajnije. Smanjenje produktivnosti rada, poveanje broja greaka i povreda na radu evidentno je u svim delatnostima. Poznat je eksperiment sa daktilografima kod kojih, pri poveanju nivoa okolne buke, adekvatno raste i broj pogreno otkucanih znakova. U industrijskim pogonima, u kojima je smanjena buka, promenom maina ili izmenama u tehnolokom procesu, zabeleena su znatna poboljanja u kvalitetu proizvoda i ostvarenoj produktivnosti. Jedna od najveih evropskih kompanija za proizvodnju automobila (Renault) pre vie godina izvela je eksperiment i izgradila novu halu, u kojoj je tehnoloki proces bio identian kao u staroj, ali je buka u znatnoj meri smanjena. Rezultat je bio preko svakog oekivanja: proizvodnja je poveana za 19%, a kvalitet proizvoda se poboljao za preko 20% (podaci Nacionalnog instituta za produktivnost i zatitu u Parizu). Zakljuak je bio da su se sredstva uloena u modernizaciju, koja se pre svega odnosila na smanjenje buke, potpuno isplatila. Slinih primera ima dosta, a zajedniki je zakljuak: da buku treba svim raspoloivim sredstvima smanjivati, gde god i koliko god je to mogue!a) Na radnim mestima raznih profila pa sve do kola i bolnica postoji dozvoljena gornja granica jaine buke pri kojoj nee nastupiti trajna oteenja organizma kad je osoba izloena buci tokom radnog vremena doi e do prolaznih promena (smanjena osetljivost organa sluha, neto ubrzan puls, povean krvni pritisak) ukoliko nakon izloenosti buci ne usledi normalan period odmora posledice postaju trajne i ozbiljno naruavaju zdravlje pojedinca.

b) Izvan radnog mesta ljudi su psiholoki osetljiviji na buku u razdoblju odmor, to je naroito izraeno nou zbog osetljivosti ljudskog sna najvei i dosad nereivi problem predstavlja neposredna blizina saobraajnica mestima za ivot i odmor postoje mnoge zakonske odredbe koje reguliu jainu i intenzitet buke, ali to zasada ne pokazuje potpuni uspeh.Zvuk se stvara na odreenom mestu koje se naziva izvorom zvuka. Izvori buke odreuju se karakteristike: prostorne, vremenske i isto akustike. Problem buke se moe definisati u smisu sistema: izvor buke - put prenosa buke-primalac buke. Poslednja karika u lancu prenoenja zvuka je prijemno mesto. U krajnjoj liniji to je uvek organ sluha.

2. POSLEDICE DELOVANJE BUKE Buka je svaki zvuk neugodan za oveka. Buka i drugi oblici zagaivanja ivotne sredine, ispoljava tetne efekte na organizam u zavisnosti od frekvencije, intenziteta i vremena ekspozicije. Podnoljivost buke zavisi od intenziteta i vremena ekspozicije: ukoliko je vreme delovanja due smanjuje se stepen podnoljivosti organizma. Na osnovu toga normirane su granice buke u pogledu nivoa i duine ekspozicije u urbanim i radnim sredinama. Podnoljivost buke zavisi od toga da li je u kontinuitetu ili je isprekidana, tetnija je isprekidana buka, naroito ona neoekivana.

Tabela 2. Stepen buke i efekti na oveka

I (40 50 dB) ..izaziva psihike reakcije

II (60 80 dB) izaziva rastrojstvo nervnog sistema

III (90 110 dB) umanjenje sluha

IV (< 120 dB)..... povrede slunog aparata

V (150 dB).... mehanike povrede

VI (170 dB)... smrt

tetno delovanje buke se ispoljava kao:

- Specifino, tj. na ulo sluha i

- Nespecifino na ostale organe i organske sisteme

Najee specifini efekti na uho slede nakon delovanja buke na nervni, kardiovaskularni i druge sisteme. Dugotrajna buka dovodi do profesionalne gluvoe usled degenerativnog oteenja elija Kortijevog organa i slunog ivca. Ovome prethodi poputanje percepcije zvuka, tj. profesionalna nagluvost usled zamorenosti perifernih zavretaka slunog nerva i poveanja praga drai.

Izlaganje buci uz istovremeno uzimanje ototoksinih lekova, ili uz prisustvo nekih hemijskih agenasa, moe dovesti pri inae nekodljivim nivoima zvuka do oteenja sluha. Lekovi za koji je dokazan ototoksian efekat su antibiotici streptomicin, gentamicin i citostatik cisplatin. U ototoksine hemijske agense ubrajaju se ugljen monoksid, organski rastvarai i teki metali (olovo, arsen i iva). Radnici puai su pod poveanim rizikom oteenja sluha pri radu u bunim uslovima, zbog poveanih koncentracija karboksihemoglobina u krvi.

2.1. Aktuelnost problemaDanas, kada postoji veliki broj automobila, industrijskih postrojenja i raznih elektrinih naprava koje uzrokuju buku pogotovo u gradovima, problem buke se sve vie poveava.

Problemu buke se danas ipak posveuje relativno malo panje, moda prvenstveno zato jer buka ne deluje trenutno na oveka osim u ekstremnim sluajevima.

Sve zvune pojave prvenstveno deluju preko organa sluha, ali ne zadravaju se samo na njemu ve se prenose i na ostale delove tela. Organ sluha (uho) se tokom miliona godina ovekovog obitavanja na Zemlji prilagodio uslovima ivota u relativnoj tiini. Svi jai zvuci bili su prirodni (npr. grmljavina), sve do industrijskih revolucija.

Nakon industrijske revolucije pa sve do danas ljudi su sve vie optereeni raznim vetakim zvucima. Buka koja nastaje prenosi se na nervni sistem, a preko njega i na ostatak organizma, dugorono uzrokujui poremeaje u organizmu. Zbog te dugoronosti delovanja, ljudi esto ne reaguju pravovremeno. Na buku reaguje prvo vegetativni nervni sistem, prvenstveno simpatikus, pa se reakcije prenose dalje po organizmu.

Reakcije su vidljive iznad 60 dB, a naroito iznad 80 dB.

Delovanjem buke raste krvni pritisak, poveava se nivo eera u krvi, dolazi do nesanice, razdraljivosti i smanjenja koncentracije pa i do poremeaja sluha i nervnog sistema.

2.2. tetno delovanje buke na oveka

Prema frekvencijskim karakteristikama se razlikuju efekti buke ujnog spektra, infrazvuka, ultrazvuka i vibracija. Buka ujnog spektra praktiki je najznaajnija i najee se susree u industriji, gradovima i domainstvu, pa je njeno delovanje najrairenije.

Buka ujnog spektra deluje na:

centralni nervni sistem

glas, govor i komunikaciju

lezde

centar za ravnoteu

organe vida

sastav krvi

ravnoteu elektrolita

probavni sistem

Usled dugotrajne izloenosti buci dolazi do razvoja nagluvosti i do gluvoe. Kod jakih zvukova, npr. eksplozije, usled mehanikog delovanja zvuka moe se doslovno razoriti organ sluha-moe doi do pucanja bubne opne i prekida lanca slunih kostiju to u ekstremnijim sluajevima dovodi i do trenutne gluvoe!

Infrazvuci su zvuci koji su ispod granice ujnog spektra (20 Hz), a ujni su ukoliko su dovoljno jakog intenziteta. Tipini infrazvuci se javljaju kod grmljavine, vulkanskih erupcija, aviona, raketa, klima ureaja mogu uzrokovati nestabilnost, vrtoglavicu i manjak koncentracije. Ipak, buka infrazvunog spektra retko dolazi samostalno (bez buke ujnog spektra ili vibracija), obino je relativno male amplitude, i uglavnom nema nekih veih dugotrajnih efekata na oveka.

Ultrazvuk, ako je dovoljno jakog intenziteta (iznad 100 dB), dovodi do glavobolja, vrtoglavica, pospanosti, razdraljivosti, sporijih refleksnih reakcija, povienja temperature, bledila koe itd. Ipak, on se relativno teko prenosi vazduhom, pa je lake zatititi se.

Vibracije su vrsta prenoenja talasa manje uestalosti kroz vrstu podlogu.(npr. pneumatska builica), a prenose se direktnim dodirom. Kod veih oscilacija mogu nastati oteenja kotanog,miinog i kardiovaskularnog sistema.

Pri duem izlaganju vibracijama moe doi do tzv. vibracijske bolesti iji su simptomi bolovi u miiima i zglobovima, gubitak oseaja,boli ili, u teem sluaju, atrofija miia.

2.3. Preporuljive jaine buke

u stanovima do 35 dB

na ulicama do 45 dB - da um usled prometa ne traje ceo dan i da ne prelazi 60-70 dB

u kolama do 40 dB

u bolnicama do 30 dB

detaljniji kriterijumi o doputenim intenzitetima propisuju se posebnim pravilnicima i propisima o zatiti od buke i razlikuju se od zemlje do zemlje

Jedna praktina metoda za merenje jaine buke: Ako se na udaljenosti od 1m teko normalno razgovara, radi se o jakoj buci!

2.3.1. Specifino delovanje

- AKUSTINA TRAUMA

Akustinu traumu mogu izazvati detonacije, mlazni motori, jaki zvunici u blizini uha, to izaziva privremeni poremeej sluha, ukoliko ne doe do prskanja bubne opne. Privremeno se gubi sposobnost slunih nadraaja, javlja se zujanje u uima, dolazi do privremenog poremeaja praga drai.

A) Akutna akustina trauma se javlja pri vrlo jakim eksplozijama (orua, eksploziva i oruja). Stepen smanjenja sluha zavisi od stepena promena u Kortijevom organu. U Kortijevom organu utvrene su pojave slobodnih komadia tkiva i tenosti i fibroznih proimanja.

B) Hronina akustina trauma predstavlja najee profesionalno oteenje organa pri dugotrajnom izlaganju buci.

Stepen oteenja sluha zavisi od:

- trajanja zvune agresije,

- jaine buke (dB) i frekvencije (Hz)

- individualne osetljivosti tj. otpornosti i dr.

Hronine akustine traume manifestuju se u vidu privremenog gubitka sluha u odreenom opsegu skale (visoki i niski tonovi) ili potpunog gubitka sluha. Zbog toga nastaju tekoe u komunikaciji, poveavaju se mogunosti povreda na radu sve do invalidnosti, to sve umanjuje efekte rada.

Akustini efekti zvune traume se najee izraava bolom, privremenim ili trajnim smanjenjem slune percepcije. Profesionalni uinak ispoljava se ogranienjem slune percepcije privremenog ili trajnog karaktera. Za sluajeve profesionalne nagluvosti karakteristino je sporo i postepeno razvijanje nagluvosti.

Uporedo sa uzrastom i radnim staom proces postepenog profesionalnog oteenja sluha tee u tri faze:

privremeno prilagoavanje,

sluni zamor i izmorenost (nagluvost) i

gubljenje sluha.

U poetku se delovanje buke ispoljava u vidu privremenog prilagoavanja koje se ispoljava kao sniavanje osetljivosti sluha, a ponovo se uspostavlja normalna percepcija nakon prestanka buke.

Ako se delovanje buke nastavi i produi na dui period vremena nastupa stadijum zamora.

Osetljivost sluha znatno opada i to naroito za visoke i niske frekvence na koje sluni organ ne reaguje. Proces oporavka od ovog zamora traje od nekoliko minuta, nekoliko asova pa i do nekoliko dana. Izlaganje buci svakodnevno, tokom rada dovodi do toga da zamor postaje toliko veliki da periodi odmora vie nisu dovoljni da bi se ulo sluha oporavilo, to dovodi do prezamorenosti. Vremenom to dovodi do degeneracije srednjeg uha i gubitka sluha (gluvoe).

2.3.2. Nespecifino delovanje buke na ostale organe i sistem Buka moe izazvati glavobolje, zavor, naruavanje sna, znojenje, smanjenu koncentraciju i pamenje, a ove tegobe vode ka optem poveanju krvnog pritiska, smanjenju luenja sokova za varenje hrane, slabljenju apetita i oteanom iskoriavanju hrane.

Hronino dejstvo buke moe da dovede do psihikih poremeaja. Profesionalna gluvoa oteava komunikaciju i dovodi do uestalog povreivanja na radu.

Akutno dejstvo buke od 150 dB (eksplozije, artiljerija, miniranje) moe izazvati prskanje bubne opne. Potres izazivaju vibracije iji broj nije vei od 15 vibr./sec. Kod ena vibracije mogu izazvati oteenja genitalnog sistema (poremeaje ovarijalno menstrualnog ciklusa) pa i sterilitet. Potresi negativno utiu i na polnu aktivnost mujaka i smanjenje produkcije spermatozoida.

Rezultat sekundarnih vegetativnih reakcija su:

povienje miinog tonusa,

smanjenje panje naroito pri izvoenju sloenijih operacija,

iznenadne promene reaktivnosti,

povran i lo san.

2.3.3. Delovanje buke na kardiovaskularni sistem

Ovo se delovanje ispoljava u vidu bolova oko srca, izmena tonusa krvnih sudova, izmena srane frekvence. Sve ove izmene izazivaju: hroninu nesanicu, visok pritisak i druga oboljenja kardiovaskularnog sistema. Takoe, su uoeni i trzaji fetusa i uestalost sranih frekvenci deteta u majinoj utrobi, kao rezultat delovanja buke, posebno iznenadne.

3. ZATITA OD BUKE

3.1. Zakon zatite od bukeU Republici Srbiji problematika zatite od buke je do sada bila u nadlenosti Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja, a temeljni propis za sprovoenje zatite od buke je Zakon o zatiti od buke. Merama zatite od buke mora se spreiti nastajanje buke, odnosno smanjiti postojea buka na doputeni nivo. Zatita od buke (lan 2) obezbeuje se preduzimanjem mera zatite koje se odnose na:

prostorno, urbanistiko i akustiko planiranje

zvunu zatitu

strateku procenu uticaja planova i programa, i na izdavanje dozvole za izgradnju i rad postrojenja

propisivanje granine vrednosti buke u ivotnoj sredini

Proizvodnju, promet i upotrebu izvora buke

Akustiko zoniranje

Izradu stratekih karata buke

Izradu akcionih planova zatite od buke

Merenje i ocenu buke u ivotnoj sredini

Procenu tetnih efekata buke na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu

Informisanje javnosti o buci i njenim tetnim efektima

Subjekti zatite ivotne sredine od buke:

1) Republika Srbija

2) Autonomna pokrajina

3) Optina, grad

4) Privredna drutva, pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne delatnosti emituju buku

5) Naune i strune organizacije i druge javne slube, udruenja, graani i dr.pravna i fizika lica

Monitoring buke (lan 23) vri se sistematskim merenjem, ocenjivanjem ili proraunom odreenog indikatora buke, u skladu sa ovim zakonom. Republika Srbija, autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadlenosti obezbeuju procenu, praenje i kontrolu nivoa buke.Podaci iz monitoringa buke sastavni su deo jedinstvenog informacionog sistema ivotne sredine u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine. Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave obezbeuju finansijska sredstva za monitoring buke.Nacionalna strategija zatite ivotne sredine i nacionalni plan delovanja trebaju biti temeljeni na najnovijim dokumentima Evropske Unije koji se odnose na zatitu od buke.

Mere zatite od buke se preduzimaju s ciljem zatite oveka od neeljenog efekta buke. Skup svih ekonomski opravdanih mera i sredstava kojima efekat buke smanjuje na prihvatljivi nivo naziva se zvunom zatitom. 3.2. Prilagoavanje na buku

Istraivanja na zdravim ljudima, bolesnicima i ivotinjama pokazala su da buka negativno utie na fiziko i mentalno ponaanje. Kakav je i koliki uticaj zavisi od stepena i karaktera buke, tipa aktivnosti i strukture linosti pojedinaca. Buka kod epileptiara izaziva napade. Manje osjetljivi pojedinci se bre privikavaju na buku, posebno kada je ona kontinuirana i "neizbjeiva". Istraivanja, takoer, pokazuju i da se osobe koje su vrlo osjetljive na buku prilagoavaju na nju. Naravno, proces prilagoavanja je sporiji i praen je odreenim fizikim i psiholokim potekoama. Ima pojedinaca koji, i pored elje da se prilagode i poveanog napora, ne uspijevaju u tome.

Razlika u brzini i stepenu adaptacije na buku ne znai da je djelovanje buke, naroito ako due traje, bez tete za organizam. Adaptacija na buku je, u sutini, psiholoka pojava koja se manifestuje u neobraanju panje na izvor buke ili, pak, u negiranju njenog uticaja. Osoba kojoj buka manje smeta nije osoba koja je i stvarno izvan tetnog djelovanja buke. Ako paljivo prati promjene koje se deavaju u njenom organizmu, vidjet e da se neuro-vegetativne smetnje, due glavobolje, osjeaj premorenosti, ope razdraenosti ili slini vidovi fiziolokih i mentalnih poremeaja, ako se pojave i kasnije, mogu dovesti sa izloenou tog pojedinca dugotrajnom djelovanju buke.

3.3. Odbrana od bukePostojanje buke direktno utie na rezultate rada jer zahteva poveanu koncentraciju, a time izaziva bre zamaranje, smanjuje kvalitet rada, javljaju se vee i ozbiljnije greke. Delovanje buke na ljudski organizam je kumulativno, tokom izloenosti taj se uticaj poveava u zavisnosti od vremena ekspozicije. Ljudi koji ive i rade na bunim mestima su se izjasnili da im vie smeta buka kui nego na poslu, iako je buka u domovima bila znatno manja. Stoga je potrebna delotvorna odbrana od buke.

Postoje tri naina zatite od prekomerne buke:

fizioloki

tehnoloki

socijalno-pravni

Fizioloka odbrana obuhvata promenu fizikih karakteristika srednjeg uha i neuroloke fenomene adaptacije i zamora ako se uho izloi neprestanom zvunom nadraaju, doi e do tzv. slune adaptacije pri tome pada oseaj glasnoe i praga ujnosti ne moe se uvek uspostaviti direktna zavisnost slune adaptacije i oteenja sluha.

U tehnoloku odbranu od buke spadaju razliite metode (npr. ugraivanje ureaja u stabilno kuite smanjuje buku, dvostruka pregrada prua bolju izolaciju od buke, itd...).

Skup iskustava o nainu kako se tehnolokim sredstvima smanjuje buka osnova su za tehnike propise koji predstavljaju socijalno pravnu odbranu od buke najbolja odbrana od buke je viestruka

Prema dananjim saznanjima postoje brojne mere zatite od buke kako i u tehniko-tehnolokom pogledu tako i u organizaciono-politikom domenu. Kod nas u Srbiji ove mere i postupci se tako rei ne koriste.

Kao primer zatitu od buke u ivotnoj sredini je pomou barijera, koja je u Evropi dosta davno u mnogim zemljama doivela veliku primenu. Kod nas je jo uvek sve na nivou projekata, ali bez realizacije. Oigledno da postoji, osim u veoma malom broju sluajeva, nerazumevanje kako optinskih tako i republikih organa, koji treba da podre ovu aktivnost i, to je najvanije, obezbede sredstva za realizaciju. Na primer, odmah pri prelasku granice, prema Maarskoj ili Hrvatskoj, vidimo du autoputeva brojne barijere koje tite stanovnitvo od buke.

Kada je re o smanjenju buke u ivotnoj sredini, tehnikim merama, treba uvek navesti pokuaje da se snaga izvora zvuka, koji stvara buku, smanji. To se odnosi na sve vrste vozila i na sve aparate i sva postrojenja ija nas buka ugroava. Brojni su timovi u svetu, pa i kod nas, koji trae reenja bilo u radu motora, bilo u profilu auto guma, kao i u raznim transmisijama.3.3.1. Opte mere zatite od bukeOpte mere zatite su oni postupci koji su usmereni na usavravanje procesa proizvodnje, nastojanje da se obezbedi rad maina sa to manje buke i vibracija, izolaciju radnih prostorija odnosno hala itd. Prevencija delovanja buke ili njeno ublaavanje, odnosno plabljenje njenog dejstva vri se izgradnjom akustidkih pregrada ili prepreka koje obidno sirfie za redukciju nivoa buke koju stvaraju maine na radnom mestu. Ove mere se realizuju interdisciplinarno odnosno angaovanjem raznih profesija kao to su urbanisti, arhitekte, inenjeri, itd. Neophodno je da se pri zapoljavanju osoba na poslovima koji se odvijaju u nepovoljnim uslovima, pre poetka rada proceni stanje sluha i eventualna osetljivost na buku. Osetljivost slunog aparatana buku ispituje se testom zamora organa sluha.Lina zaita od buke se sprovodi preventivnim pregledima sluha kod radnika koji su eksponirani buci (audiometrijski monitoring najmanje dva puta godinje), stalnom kontrolom nivoa buke u prostorijama u kojima se obavlja rad odnosno proces proizvodnje.Individualna zaita od buke se sprovodi primenom raznih opturatora (antifona), umetaka tj. plastinih epova koji se plasiraju u spoljni sluni kanal, mufova, primenom kaciga ili lemova, slualica kao i drugih vrsta slunih protektora. Propisno podeeni umeci ili mufovi redukuju buku za 15 do 30 dB. Dobri umeci i mufovi su priblino jednake efikasnosti, mada su umeci bolji za zaitu od niskih frekvencija, a mufovi od visokih. Istovremeno korienje umetaka i mufova redukuje buku za daljih 10 do 15 dB. Ova kombinacija bi bila vrlo efikasna u redukciji buke koja prelazi 105 dB. Nasuprot ovim sredstvima koja su projektovana za zatitu, obian komad vate ili hartije koji se stavi u sluni kanal predstavlja vrlo slabu zatitu (oni redukuju buku samo za 7 dB).Postoji nekoliko mera zatite od buke, najpoznatije su:

Organizacione mere: vremensko ograniavanje rada izvora buke (graevinskih i drugih maina pri gradnji, ugostiteljskih lokala i sl).

Organizaciono-tehnike mere: redovno odravanje i servisiranje ureaja, izbor ureaja koji stvaraju manju buku (danas se ve reklamiraju tihe maine za pranje vea )

Graevinsko-planske meere: prostorno odvajanje izvora buke, pravilan raspored maina, pravilan raspored objekata (ne stavljanje bunih pogona u tzv. stambene zone)

Tehnike mere: izolacija izvora buke, ugradnja priguivaa, lokalna izolacija (na stanovima i kuama obezbediti dobro zatvaranje po mogunosti dvostrukih i/ili izostakala, obezbediti dobru zvunu izolaciju zidova i podova).

3.3.2. Zelenilom protiv buke u gradovimaNeke vrste drvea i ukrasnog bilja imaju mo da smanje buku od pet do 10 odsto. Vei procenat ,,upijanja imaju viespratni zasadi, tj. oni u ijem je sastavu nekoliko razliitih drvenastih i bunastih vrsta. Najbolji efekat postie se gajenjem sitnolisnog drvea - mlijei, lipe, berlinske topole, hrasta lunjaka, graba, kanadske topole, breze ... Od ivih ograda, kao najbolji ,,upija pokazala se boikovina.

ZAKLjUAKNain borbe protiv buke u ivotnoj sredini u velikoj meri zavisi od stepena razvoja, ekonomije, kulture i politike. Ne postoji procena na svetskom nivou o uticaju buke na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi kao ni o ceni tog uticaja. Postojanje savremenih, sa evropskim propisima usklaenih normativnih akata imae za cilj da se maksimalno ogranii i kontrolie izlaganje populacije akustikom zagaenju.

Opremanjem i edukacijom, proirenjem obima akreditacije laboratorija, investiranjem u opremu koja odgovara zahtevima novih standarda instituti za javno zdravlje treba da ispunjavaju savremene zahteve u oblasti praenja stanja ivotne sredine i pokazuju spremnost za promene. Jedan od prioriteta u okviru ovih ciljeva svakako je i monitoring buke u urbanoj sredini i praenje uticaja na zdravlje stanovnitva.

Vidljivo je, dakle, koliko je problem buke sloen, i koliko moe prouzrokovati posledica na oveka.

Sa jedne stane, moramo biti svesni da drutveni napredak zahteva uvoenje novih tehnologija i da je to nunost vremena, ali ipak, potrebno je uiniti sve kako bismo bili informisani o potencijalnim rizicima koji su posledica tih novih tehnologija i upoznati mehanizme njihovog delovanja na oveka kao i pronai odgovarajue mehanizme zatite. Problematika ispitivanja buke u ivotnoj sredini sa aspekta zatite oveka je veoma iroka i raznovrsna. S obzirom da se danas buka kao tetan faktor koji ugroava ivotnu sredinu nalazi na visokom mestu u odnosu na ostale tetne faktore, moe se konstatovati da danas postoje svi preduslovi da se i ovaj faktor ivotne sredine detaljno ispituje na osnovu ega bi se mogle sprovoditi to efikasnije mere zatite.

Uoava se da je prisutan iroki spektar razliitih pokazatelja nivoa buke koji se trenutno koriste u pojedinim evropskim zemljama. Nauni ili tehniki razlozi za to ne postoje, razlog tome je to su zemlje neovisno jedna o drugoj razvijale svoje vlastite metode. Analiza pokazuje da je veina razlika kozmetike prirode, no postoji i nekoliko znaajnih razlika zbog ega se i krenulo na razvijanje jedinstvene evropske metode. Veina zemalja koje imaju svoje metode prorauna, kao pokazatelj za nivo buke upotrebljava ekvivalentni nivo buke LAeq, koja predstavlja prosenu vrednost nivoa buke za posmatrano vremensko razdoblje. Navedene raznolikosti potstakle su izradu jedinstvene evropske metode za proraun nivoa buke, ime bi se uskladili parametri za njenu ocenu i vremenska razdoblja za koja se odreuju.Literatura M. Simonovi, D. Kali, P. Pravica: Buka-tetno delovanje, merenje i zatita; Ni, 1982.

M. Ljeevi, S. Dragievi i saradnici: Regionalni centar za talente; Beograd,2009.

M. Miji: Akustika; Beograd, 2000. Kvalitet ivotne sredine grada Beograda; Grad Beograd-gradska uprava,2007.

M. Miji: Akustika; Beograd, 2000.

M. Simonovi, D. Kali, P. Pravica: Buka-tetno delovanje, merenje i zatita; Ni, 1982.

M. Miji: Akustika; Beograd, 2000.

M. Ljeevi, S. Dragievi i saradnici: Regionalni centar za talente; Beograd,2009.

PAGE 2