SRBIJA - odbrana.mod.gov.rs Odbrana.pdf · gradu i ispred hrama Svetog Save na Vra~aru, te na protestnim skupovi- ma u zemqi i svet, na kojima su Srbi pokazali da niko i nikada nije

Godi

na IV

Broj

59

1. m

art

200

8.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

U f o k u s uU f o k u s u

U ZNAKU VELIKIH

OÊKIVAWA

U ZNAKU VELIKIH

OÊKIVAWA

KOSOVO JESRBIJAKOSOVO JESRBIJA

Specijalni prilog

Specijalni prilog TEHNI^KI OPITNI CENTARTEHNI^KI OPITNI CENTAR

Vojnomedicinska akademijaVojnomedicinska akademija

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

IVOJNA AKADEMIJAVOJNA GIMNAZIJA

Konkursi su otvoreni do 31. marta 2008.

4

INTERV J U

Dr Zoran Dragi{i}, profesor Fakulteta bezbednosti uBeogradu NA IVICI @ILETA 8

Per asperaBA[TA ZA PEÛRKE 13

U FOKUSU

Protesti i reagovawa zbog odluke o jednostranomprogla{ewu nezavisnosti Kosova i MetohijeKOSOVO JE SRBIJA 14

T EMA

Okrugli sto o moralnoj komponenti odbraneRASKORAK VREDNOSNIH UZORA 20

ODBRANA

Obeleèn Dan Vojske SrbijeSRETEWE U NI[U 24

Vojnomedicinska akademijaU ZNAKU VELIKIH OÊKIVAWA 28

Centar za obuku u Zaje~aruTIMO^KA VOJSKA 32

DRU[TVO

Zapo{qavawe penzionisanih vojnih licaPROJEKTI DOBRE NADE 34S

AD

R@

AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

1. mart 2008.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

14

Iz

fot

o do

kum

enta

cije

VM

A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerijeKAD PUCAJU NERVI 37

Zapis sa Kosova i MetohijeTAMO GDE JO[ CVETAJU BO@URI 38

ParaleleIME DR@AVE PO ALBANCIMA 43

T EHNIKA

Pedeset pet godina upotrebe mlaznih aviona lokid T-33A kod nasVI[E OD SIMBOLA 44

KULTURA

Egon Savin, pozori{ni rediteqO HODU UNAZAD 48

Izlo`ba Vojnog muzejaDVA VEKA VOJNE UNIFORME 52

FEQTON

Prijateqska vatra (2)TAKAV JE RAT 54

T URIZAM

Smu~arski poligon KopaonikODMOR ZA VOJNI XEP 60

52

RE^ UREDNIKA

5

24

PRIZNAWEN

edavno jednostrano progla{ewe nezavisnosti Kosova i ~iwenica daje jedan broj zemaqa ekspresno priznao tu dràvu duboko su podeli-li me|unarodnu zajednicu. Nesaglasje ~lanica Savete bezbednostiili Evropske unije o tom ~inu, ~ak i o{tre konfrontacije, nikoga ne~ude, jer je u pitawe doveden me|unarodni pravni poredak, koji je te-

{kom mukom i uz ogromne `rtve uspostavqen u pro{lom veku. Sila je sta-vqena iznad Poveqe Ujediwenih nacija. Pogaèni su temeqni principi nakojima po~iva me|unarodno pravo i uspostavqena je la`na dràva po vo-qi svetskih silnika, koji su zatvorali o~i pred ~iwenicom da se wena ne-zavisnost temeqi na nepravdi i bezakowu.

Po wihovim ar{inima nezavisnost je nagrada Albancima sa Koso-va i Metohije za ubijawe, maltretirawe i nasilno proterivawe Srba idrugih nealbanaca, za paqewe srpskih svetiwa i zatirawe kulturne i du-hovne ba{tine srpskog naroda.

Iako su Albanci o~ekivali brzo priznawe iz vi{e od sto dràva, tula`nu tvorevinu do sada je zvani~no priznalo tek dvadesetak zemaqa. Pr-vi je to u~inio Avganistan, iako velika ve}ina ̀ iteqa te daleke azijske ze-mqe, verovatno, i ne zna u kom delu sveta se Kosovo nalazi. Sa druge stra-ne, mnoge zemqe vrlo oprezno prilaze tom problemu i pa`qivo odmera-vaju politi~ke prilike i odnos glavnih faktora u me|unarodnim odnosima.

Tvrdwe visokih predstavnika administracije SAD i Evropske unijeda je re~ o presedanu koji se ne}e ponoviti, nisu ni dovoqno ubedqive niohrabruju}e. Pretwe da }e se po istom scenariju probuditi mnoga sli~naàri{ta u svetu su opravdane, a poruke da }e slediti kosovski put do ne-zavisnosti stiù od ~elnika brojnih separatisti~kih pokreta. Pandorinakutija je otvorena, tvrde analiti~ari zbivawa u me|unarodnoj zajednici,zabrinuti za wenu budu}nost i stabilnost.

Srbija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova i Metohije i, na-ravno, nije i ne}e biti ravnodu{na zbog te nezakonite i nelegitimne od-luke privremene Skup{tine Kosova. Taj stav pokazao je {iroko narodno idràvno jedinstvo. U na{im rukama su mirna, diplomatska i pravna sred-stva.

Nezavisnost ju`ne srpske pokrajine nikada ne}e priznati ni Srbi saKosova i Metohije. Re{eni su da ostanu na svojim ogwi{tima i da sa~uva-ju korene svog identiteta. Sami to ne}e uspeti. Potrebna im je podr{ka dr-àve i {ire srpske zajednice i wu }e dobiti u svakom pogledu. Ne}e je pri-znati ni mnogi iskreni prijateqi Srbije i srpskog naroda. Ne samo zbogprijateqstva nego, u prvom redu, zbog za{tite svojih interesa i strepwe dane doìve istu sudbinu.

Borba za pravo i pravdu ne}e biti ni laka i jednostavna, ali nije niunapred izgubqena. Samo povla~ewem odgovornih poteza moè se poni-{titi samovoqno i protivpravno progla{ena nezavisnost ju`ne srpske po-krajine.

Neredi na ulicama Beograda, koje su u doma}oj i svetskoj javnosti za-senili dostojanstvene protestne skupove Srba u zemqi i rasejawu, morase priznati, nisu odgovoran potez. Ali ni ta {a~ica demonstranata koji sunapadali na ambasade stranih zemaqa i ru{ili svoju prestonicu nije Sr-bija. Weno pravo lice videlo se ispred Doma Narodne skup{tine u Beo-gradu i ispred hrama Svetog Save na Vra~aru, te na protestnim skupovi-ma u zemqi i svet, na kojima su Srbi pokazali da niko i nikada nije uspeoda ih spre~i da sa~uvaju svoju zemqu i slobodu.

6

POLO@ENI VENCI NA SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU NA AVALI Povodom Dana dràvnosti Republike Srbije i Dana Vojske

Srbije – 15. februara, predsednik Republike Srbije Boris Tadi},sa ministrom odbrane Draganom [utanovcem i na~elnikom Gene-ral{taba Vojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Pono-{om, poloìo je toga dana venac na spomenik Neznanom junaku naAvali.

Venac je u ime Vojske Srbije poloìo zamenik na~elnika Ge-neral{taba general-potpukovnik Miloje Mileti}, u pratwi ko-mandanta Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane gene-ral-majora Dragana Katani}a i zamenika na~elnika Uprave zalogistiku General{taba VS pukovnika Srboquba Petrovi}a.

U spomen-kwigu predsednik Tadi} upisao je: „Za Srbiju kojastvara svoju budu}nost, ~uva svoje Kosovo i posve}ena je svom iden-titetu“.

Predsednik Republike Srbije obi{ao je, tom prilikom, po-strojenu jedinicu Garde Vojske Srbije na Avali i, uz zvuke vojnihkora~nica Reprezentativnog orkestra Garde, poklonio se dràv-noj zastavi.

Povodom Dana dràvnosti i Dana Vojske venci Ministarst-va odbrane i Vojske Srbije poloèni su i na spomenik vo`duKara|or|u u Ora{cu i na wegov grob u crkvi na Oplencu.

V. P.

U Ministarstvu odbrane Republike Srbije 21. februara potpi-san je Plan bilateralne vojne saradwe za 2008. godinu izme|u mini-starstava odbrane Republike Srbije i Republike Crne Gore. Plan supotpisali na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu MO Repu-blike Srbije Milorad Peri} i {ef Odseka za me|unarodnu odbram-benu saradwu MO Crne Gore pukovnik Zoran Bo{kovi}.

Planom su predvi|ene posete na visokom nivou i aktivnosti izoblasti vojnoekonomske, vojnomedicinske i nau~no-tehni~ke saradwe.Dogovoreno je da se oblast {kolovawa pripadnika Ministarstva od-brane Crne Gore na Vojnoj akademiji reguli{e posebnim administra-tivnim ugovorom.

Na sastanku je zakqu~eno da Plan bilateralne vojne saradwe Sr-bije i Crne Gore, koji je prvi put potpisan, predstavqa samo fleksibi-lan okvir koji je, radi unapre|ewa saradwe, mogu}e obogatiti novimaktivnostima, ukoliko se za to ukaù mogu}nosti.

1. mart 2008.

êstitaju}i nagra|enima, na sve~anos-ti u Centralnom domu Vojske Srbije uBeogradu ministar [utanovac na-glasio je da se pravi zna~aj godi{wenagrade vidi najboqe ako se osvr-

nemo na vreme iza nas: „U vremenu u komesmo ìveli, u kome smo dotakli dno ì-vota, uprkos svemu {to nas je zadesilo,niko nije mogao da nam oduzme znawe. Na-u~noistraìva~ki rad u Srbiji je bio za-nemaren, ali to ne zna~i da nismo sve-sni istine da bez nauke, bez nau~noistra-ìva~kog rada, nema razvoja, nema budu}nosti. Situacija u oblasti na-u~noistraìva~kog rada u Ministarstvu odbrane i sistemu bezbedno-sti nije na èqenom nivou. O~ekuje nas obnavqawe instituta i nau~-nih ustanova, po~ev{i od VMA, {to }e se realizovati na osnovu pred-loga novoosnovanog Saveta za nau~noistraìva~ku delatnost Mini-starstva odbrane”.

Radna grupa Uprave za strategijsko planirawe Sektora za politikuodbrane, organizatora dodeqivawa Godi{we nagrade, kojom je predse-davao pukovnik dr Mitar Kova~, bila je jednoglasna u izboru ovogodi-{wih laureata, pa je za najboqi nau~noistraìva~ki rad progla{enprojekat prof. dr Bele Balinta, nau~nog savetnika sa Vojnomedicinskeakademije „Prikupqawe i kriokonzervacija mati~nih }elija i tromboci-ta”. U okviru tog veoma zna~ajnog istraìvawa objavqeno je petnaestakradova u doma}im i stranim nau~nim i stru~nim ~asopisima, koji }e ima-ti nemerqiv doprinos, posebno u le~ewu za sada neizle~ivih bolesti.

Za najuspe{niju doktorsku disertaciju izabran je rad majora dr De-

U R U ^ E N E G O D I [ W E N A G R A D E Z

P O T P I S A N P L A N B I L A T E R A L N E V O

ULAGAWE U BUMinistar odbrane Dragan [utanovac uru~io je godi{we nagrade za najboqi nau~noistraìva~ki projekat, doktorsku disertaciju i magistarski rad u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije

DOGA\AJI

MINISTAR [UTANOVAC I GENERAL PONO[ PRIREDILI PRIJEM POVODOM DANA VOJSKEMinistar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General-

{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{ priredili su prijempovodom Dana Vojske Srbije, 15. februara.

Prijemu je prisustvovao i predsednik Republike Boris Tadi}i tom prilikom ministru [utanovcu, generalu Pono{u i svim pri-padnicima Vojske Srbije i Ministarstva odbrane ~estitao pra-znik.

Sve~anom prijemu u Domu garde u Top~ideru prisustvovali sui potpredsednik Vlade Boìdar \eli}, ministri u Vladi Srbije,predstavnici dràvnih institucija, Ministarstva odbrane i Voj-ske Srbije i istaknute javne i dru{tvene li~nosti.

Prijemu su prisustvovali i strani diplomati i vojni izasla-nici akreditovani u Beogradu.

R. M.

DU[AN SPASOJEVI] NA FORUMUZA BEZBEDNOSNU SARADWU OEBSADràvni sekretar Ministarstva odbrane Du{anSpasojevi} u~estvovao je 20. februara naForumu za bezbednosnu saradwu Oebsa, kome suprisustvovali ambasadori i vojni predstavnicisvih 56 dràva ~lanica te organizacijeSpasojevi} je ponovio stavove Srbije o odbacivawu i po-

ni{tewu odluke privremenih kosovskih institucija o jednostra-nom progla{ewu nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine. On je na-glasio da ovakva odluka predstavqa kr{ewe osnovnih principame|unarodnog prava, prava UN, posebno Rezolucije SB UN 1244i Helsin{kog akta iz 1975. godine, na kome je utemeqen Oebs.

Tokom rasprave, veliko interesovawe vladalo je za od-brambenu politiku i proces reforme sistema odbrane Srbije.Prema re~ima Spasojevi}a, delegacija Srbije na Forumu govo-rila je i o reformama koje su u~iwene u posledwih nekolikomeseci, od dolaska novog menaxmenta u Ministarstvo odbrane.On je dodao da je prijatno iznena|en ~iwenicom da se desetakpredstavnika i ambasadora javilo i odalo priznawe ovakvimreformama.

Dràvni sekretar je rekao da }e se priznavawe nezavisno-sti Kosova i Metohije od nekih dràva negativno odraziti naplanu me|unarodne vojne saradwe, ali je naglasio da Srbija

nastavqa daqi proces reforme i modernizacije da bi se ade-kvatno nosila sa savremenim bezbednosnim izazovima, rizici-ma i pretwama.

SASTANAK GENERALA PONO[AI DE MARNAKANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov-

nik Zdravko Pono{ i komandant Kfora general-potpukovnikKsavijer de Marnak sastali su se 26. februara na aerodromuu Ni{u.

Generali Pono{ i De Marnak razgovarali su o bezbed-nosnoj situaciji du` Administrativne linije i u zonama odgo-vornosti Vojske Srbije i Kfora.

Dvojica generala su naglasili zna~aj redovne saradwe irazmene informacija Vojske Srbije i Kfora na svim nivoima.

7

jana Stojkovi}a iz Uprave za strategijsko planirawe „Modeli restruk-turisawa organizacija posebne namene”, ~iji se prakti~ni zna~aj ogledau doprinosu uspe{nijoj realizaciji celovitih i korenitih promena u Voj-sci i sli~nim dru{tvenim institucijama.

Za najboqi magistarski rad progla{en je projekat kapetana mr Zo-rana Baji}a sa Vojne akademije – „Odre|ivawe TNT ekvivalenata razli-~itih eksplozivnih materija”. Najve}i zna~aj i doprinos ovog rada ogle-da se u istraènim mogu}nostima za pove}awe bezbednosti u skladi{ti-ma ubojnih sredstava.

Za Godi{wu nagradu, ustanovqenu odlukom ministra odbrane 2005.godine, s ciqem afirmacije nau~noistraìva~kog rada i stimulisawanau~nih radnika u sistemu odbrane, ovog puta su konkurisala ~etiri na-u~na rada, uz osam doktorskih disertacija i pet magistarskih radova.Pored diploma, laureatima su uru~ene i nov~ane nagrade.

U ime nagra|enih zahvalio je profesor dr Bela Balint. D. GLI[I]

A N A U ^ N O I S T R A @ I V A ^ K I R A D

J N E S A R A D W E S R B I J E I C R N E G O R E

UDU]NOST

8

T

1. mart 2008.

vrdi se da unipolarni svet globalizacije umawuje izglede za veliketradicionalne oruàne sukobe, a svetom dominira nestabilnost. Utom se svetu bezbednosni rizici – doga|aji koji se mogu, ali ne mora-ju desiti – pojavquju kao nenameravana posledica nameravanih dela-wa. înilo se da }e nakon sloma Var{avskog ugovora i ostanka samo

jedne globalne sile svet biti mnogo bezbedniji. Istina, mogu}nost najstra{nijeg sukoba – nuklearnog – u tom trenutku

je otklowena i izgledalo je da svet moè da odahne.

Profesore Dragi{i}u, da li je to samo tako izgledalo?– Nadawa onih koji su naivno poverovali da je oruàni sukob

stvar pro{losti, brzo su se izjalovila. Po~eli su ratovi u SFRJ i ~i-tav niz sukoba koji je devedesetih godina pro{log veka potresao brojnedelove planete. To je pokazalo da je svet sve samo ne bezbedan. Potom,po~etkom ovog veka po~ela je prava epidemija terorizma.

Prakti~no, 21. vek je terorizmom i po~eo, i ve} sada moèmo re}ida je ovo vek terorizma. Istina je da se smawila verovatno}a velikogsukoba, ali se pove}ala mogu}nost malih sukoba i asimetri~nih ratova. Ta-kozvane male sukobe ne treba potcewivati – do sada, oni su odneli toliko

Bezbednost jednog dru{tva

mora da se sagleda i iz

perspektive obi~nog ~oveka,

koga svakodnevni ìvot

pritiska razli~itim

brigama, koji ose}a

nesigurnost, brine odakle

}e mu do}i slede}i obrok,

da li }e mo}i da se le~i

ako oboli, ho}e li imati

krov nad glavom. Obi~an

~ovek se boji i novih

izolacija i tajkuna koji ga

mogu izbaciti s posla bez

ikakve odgovornosti. Sve je

to izvor ose}awa te{ke

nepravde, koje postaje

rodno mesto bezbednosnih

problema. Svako predavawe

o terorizmu zato po~iwem

konstatacijom da je

nepravda rodno mesto

terorizma – kaè profesor

dr Zoran Dragi{i}.

D R Z O R A N D R A G I [ I ] ,P R O F E S O R FA K U LT E TA

B E Z B E D N O S T I U B E O G R A D U

NAIVICI@ILETA

9

ro~ito kod Amerikanaca. Sada se pokazuje, na primeru rata u Iraku, da jetakva politika doìvela poraz. Ideja da se oruànom silom mewa reìm ujednoj zemqi i da se tolikom oruànom silom bori protiv teroristi~kihgrupa, pokazala se neracionalnom i neefikasnom. Amerikanci su istrpelivelike gubitke i uz to naru{ili ugled koji su imali po~etkom devedesetihgodina. Danas, SAD je u ozbiqnim problemima da sa~uva ugled velike imo}ne zemqe koji je nekad uìvala.

Krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina izgledalo je da jeAmerika neprikosnovena, da vlada svetom onako kako ho}e i da svoje inte-rese moè bez problema da nametne drugima. To je moglo da funkcioni{etokom hladnog rata, jer je Amerika bila boqa od druge supersile, te je pu-tem meke mo}i uspevala da se nametne. Ameri~ki stratezi, me|utim, nisurazumeli da SAD nisu bile privla~ne isto~noevropskim narodima zbogvojne mo}i, nosa~a aviona, tenkova i sli~nog, ve} zbog kvalitetnog ̀ ivota islobode, zbog holivudskih filmova, xinsa, koka-kole… Ukratko, isto~noe-vropskim narodima bili su privla~ni sloboda i visok ìvotni standard,ne vojna sila. Poku{avaju}i da vojnom silom, dakle starim na~inom, re{inove probleme, Amerika se na{la u problemu.

Uloga vojske promenila se i u Srbiji. Jasno se profi-li{u weni novi zadaci, ali i oblik.– Analiza reforme doma}ih oruànih snaga pokazuje da je dobro

uo~eno da ona nije, niti }e ubudu}e biti, ono {to je bila nekada. Re-formski koraci koji se ~ine radi wene profesionalizacije, moder-nizacije, smawewa brojnosti a pove}awa efikasnosti, zasnivaju se

ìvota koliko bi odneo jedan veliki rat. Pored toga, organizovani krimi-nal je oja~ao i postao ozbiqna bezbednosna pretwa, jer je pre{ao u svetpolitike i moè da ugrozi demokratske procese. Zna~i, bezbednosni izazo-vi su se samo promenili, a svet je i daqe jedno veoma nebezbedno mesto.

Kakva je, na tom nebezbednom mestu, uloga vojne sile u ve-likoj transformaciji sveta, uz najavu i praksu stalnih i pre-ventivnih oruànih sukoba?– Vojna sila nije iskqu~ena iz ìvota me|unarodne zajednice, ~ak u

unutra{wem politi~kom poretku mnogih zemaqa ona dobija zna~ajniju ulo-gu. Primera radi, Rusija se vra}a na svetsku scenu kao velika vojna sila.Ona je obnovila svoje vojne kapacitete, i danas je spremna da parira naj-ve}im silama dana{wice, {to je stvorilo novu bezbednosnu realnost. Voj-na sila, prema mojoj proceni, igra sve va`niju ulogu u ruskom dru{tvu. I uSAD vojska ima veoma va`no mesto u razvoju tog dru{tva, a odnosi izme|ucivilnih vlasti i vojske bili su veoma sloèni i varirali od perioda doperioda.

U re{avawu me|unarodnih sukoba, vojska }e i daqe imati svoje me-sto, ali se wena uloga znatno promenila. Nisu to vi{e nekada{we gloma-zne oruàne snage koje izvode velike vojne operacije, u koje su ukqu~enezna~ajne vazduhoplovne i oklopno-mehanizovane snage, jer se priroda sa-vremenih oruànih sukoba ozbiqno mewa. Danas se vojske vi{e priprema-ju za druga~ije misije, kao {to su nametawe ili odràvawe mira, dakle zasituacije koje obeleàvaju savremeno dru{tvo.

U borbi protiv terorizma, uloga oruànih snaga je precewena, na-

Sni

mio

N. P

AN

Î]

se s wom moè nacionalno identifikovati, zbog ~ega ona moè po-stati zna~ajan faktor stabilizacije nacionalne kohezije. Pored to-ga, nijedna druga institucija nema toliki kapacitet kohezije kao voj-ska. Srpska pravoslavna crkva tako|e ima kohezioni kapacitet, alije ona usmerena samo na gra|ane pravoslavne veroispovesti. Islam-ska verska zajednica moè da ima taj uticaj me|u muslimanima. AliVojska, po{to nema ideolo{ki, politi~ki, verski ili koji drugi pred-znak, moè u~initi da se gra|ani Srbije preko we identifikuju s dr-àvom. Zbog toga, u situaciji ozbiqne podeqenosti srpskog dru{tvai politi~ke krize, Vojska Srbije moè biti dobar mehanizam za pre-vladavawe te krize.

Pored te, ona naravno ima i svoju tradicionalnu ulogu, kao {toje o~uvawe teritorijalnog integriteta, suvereniteta. Sa ekonomskimja~awem zemqe, vojni buxet trebalo bi da se pove}a, a oruàne snageboqe tehnolo{ki opreme. U ovom trenutku Vojska Srbije je najja~a uregionu, a u dogledno vreme moè da zauzme zaista vode}u poziciju.

Neoliberalni koncept dru{tvenogorganizovawa, podràn informati~-kom revolucijom, ostavqa svoj trag ina bezbednost, globalnu i nacionalnu.Kako Vi ~itate taj trag?

– Danas ne postoji nekada{wa pode-la dru{tvenih formacija na socijali-zam i kapitalizam, ve} samo razli~itioblici kapitalizma. Tako, postoji kapi-talizam Evropske unije, dakle kapitali-zam razvijenog tipa. Postoji i divqi, od-nosno neoliberalni kapitalizam obe-leèn pqa~ka{kom privatizacijom u ve-}ini isto~noevropskih zemaqa, potomprodubqivawem socijalne krize i jazaizme|u bogatih i siroma{nih. Na jednojstrani je uzak krug veoma bogatih, a nadrugoj je masa onih koji ìve veoma lo-{e. Za isto~nu Aziju je, na primer, ka-rakteristi~na fantasti~na stopa pri-vrednog rasta koju naj{iri sloj stanov-ni{tva uop{te ne ose}a.

Informati~ka revolucija rezulti-ra postojawem sve ve}eg broja dobroobrazovanih siroma{nih qudi, posebnou Isto~noj Evropi, gde je potencijalnaelita dolazi upravo iz tog sloja. Do sa-da to nije posmatrano kao bezbednosniproblem. Me|utim, koncept qudske bez-bednosti te faktore uzima u razmatra-we kada procewuje bezbednost. Bezbed-nost jednog dru{tva, naime, mora da sesagleda i iz àbqe perspektive – izperspektive obi~nog ~oveka, koga svako-dnevni ìvot pritiska razli~itim bri-gama, koji ose}a nesigurnost, nebezbed-nost.

Danas u Srbiji obi~an ~ovek se neboji terorizma koji je progla{en zanajve}i globalni problem. [ta je we-gova okosnica straha, kao li~nog iz-raàja nebezbednosti?

– Fakultet bezbednosti sproveo jeveoma ozbiqna istraìvawa na ogrom-nom uzorku, koja su pokazala da se gra-|ani Srbije najvi{e brinu odakle }e imdo}i slede}i obrok, da li }e mo}i da sele~e ako obole, na koji na~in }e {kolo-vati svoju decu, ho}e li imati krov nadglavom… Srbija je zemqa besku}nika. Uwoj je mnogo qudi koji su izbegli sa raz-

na dobro uo~enim problemima. Srpska vojska razvija se u vojnu silukoja moè odgovoriti potrebama svog dru{tva u uslovima koje 21.vek name}e.

Teoreti~ari bezbednosti danas vode brojne rasprave o meto-dama borbe protiv terorizma i drugih asimetri~nih pretwi. Posta-vqa se pitawe na koji na~in re{avati socijalnu nestabilnost i dru-ge izvore ugroàvawa bezbednosti. O~igledno je da vojna sila nemare{ewa za te probleme. Ona je neophodna kao faktor koji se baviobezbe|ivawem mirovnih operacija, postkriznim re{avawem pro-blema, ali pre u svojstvu pomo}i drugim organima nego {to ona samazauzima centralno mesto u re{avawu tih problema. Zatim, tu je ulo-ga vojske u civilnoj za{titi koja iziskujepromenu obrazovnih programa, organizacij-sko-formacijske strukture, obuke... Vojskamora da se pripremi da bi mogla da izvr{ite nove zadatke.

U samom srpskom dru{tvu ~uju semi{qewa da je vojska nepotrebna,a ima i onih koji smatraju da jepreslaba. Izme|u te dve krajno-sti, gde Vi vidite mesto Vojske Sr-bije?– Naravno, postoje oni koji veruju da je

Vojska nepotrebna i da }e potpuno izgubitiva`nost u 21. veku, ali ja se s tim ne bih slo-ìo. Mislim da Vojska danas mo`da ima ve-}i zna~aj nego ikad pre. Slaèm se da je Sr-biji potrebna vojska ja~a od ove koju imamo.Kada kaèm ja~a, ne mislim glomaznija, ve}efikasnija i boqe osposobqena za izvr{a-vawe onih zadataka koji se nalaze predwom. Sude}i po reformskim koracima, iMinistarstvo odbrane i General{tab takosagledavaju stvari.

Vojsku, pored toga, moramo posmatratii kao vaàn faktor u ostvarivawu nacio-nalne kohezije, {to je za nas, kao podeqenodru{tvo, od posebne va`nosti. Zato trebaporaditi na tome da vojska u srpskom dru-{tvu zauzme mesto koje joj pripada. Moralibismo mnogo da poradimo na tome, pogotovostoga {to je mladima u Srbiji lak{e da sepoistovete sa vojskom koja se zove VojskaSrbije i ima obele`ja Srbije. Razne jugo-slovenske vojske svi smo pomalo doìvqa-vali u neku ruku kao strane, nadnacionalne.Danas, Vojska u Srbiji ima ve}i prostor ne-go pre da se ozbiqno nametne. Prvi indika-tor da je u tome uspela bi}e pove}awe zani-mawa mladih za studije na Vojnoj akademiji.Ona danas deluje modernije i ozbiqnije ne-go pre nekoliko godina, jer je dosta ura|enona promeni nastavnih planova i programa,a i procesi reforme vojnog {kolstva su utoku, zbog ~ega smatram da }e za kratko vre-me VA postati atraktivna visokoobrazovnaustanova koja }e mo}i da probere najkvali-tetnije mladi}e i devojke.

Ponovnim razvojem elitizma vojneprofesije – a vojna profesija je ili elitnaili je nema – Vojska se moè vratiti na me-sto koje joj pripada, da bude jaka, stabilna.Po{to je Vojska politi~ki neutralna, lako

10

INTERVJU

1. mart 2008.

NASIQE NAD SRBIJOM

Samoprogla{ena nezavisnost Kosovai Metohije i priznawa koja su nakon togausledila od strane nekih dràva, predsta-vqa ozbiqno kr{ewe me|unarodnog prava iprincipa na kojima po~iva me|unarodna za-jednica nakon Drugog svetskog rata. Bezbed-nosne posledice }e se osetiti na globalnomi regionalnom nivou. Posebne poslediceoseti}e na{a zemqa, jer }e ovo nasiqe nadwom stvoriti uslove za razvoj razli~itihekstremnih grupa koje mogu ozbiqno destabi-lizovati bezbednosnu situaciju u Srbiji.

Na globalnom nivou, ova situacija }eozbiqno pogor{ati odnose SAD i Rusije istvoriti podele unutar EU. Na regional-nom nivou, posledice ovog protivpravnog~ina oseti}e Bosna i Hercegovina, Make-donija, Crna Gora i Gr~ka, dok }e ozbiqneekonomske posledice istrpeti Hrvatska,jer }e regionalna nestabilnost smawitiprihode hrvatske turisti~ke privrede. Re~-ju, samoproklamovana nezavisnost tako-zvane dràve Kosovo predstavqa jo{ jednuozbiqnu spoqnopoliti~ku gre{ku SAD, ~i-je }e negativne posledice trpeti ~itav Bal-kan, a i same SAD }e ozbiqno pogor{atisvoj, ionako lo{, rejting u svetu.

li~itih delova SFRJ. Obi~an ~ovek se boji novih izolacija, sankci-ja i sli~no. Qudi se boje novih tajkuna, odnosa privatnih vlasnikasredstava za rad, jer ih mogu izbaciti s posla bez ikakve odgovor-nosti. Dakle, najve}i strahovi dolaze iz oblasti ekonomije. Svi tistrahovi su izvor ose}awa te{ke nepravde. Svako predavawe o te-rorizmu zato po~iwem konstatacijom da je nepravda rodno mesto te-rorizma. Ose}aj nepravde ra|a terorizam i neke druge bezbedno-sne probleme.

A, ukoliko postoji ogroman broj nezadovoqnih qudi, nema togbezbednosnog sistema, u uèm smislu te re~i, koji moè da za{titidràvu i dru{tvo. Smawivawe nezadovoqstva u dru{tvu, re{avawesocijalnih problema, uspostavqawe socijalne pravde, u konceptu neo-liberalnog kapitalizma, predstavqaju korake ka uspostavqawu dru-{tvene stabilnosti i bezbednosti. Ostvarivawe bezbednosti stogajeste delatnost ~itavog dru{tva. Dràva u tome ima centralno mesto,i bez we kao glavnog provajdera bezbednosti i samo dru{tvo je ne-mo}no. Ipak, dràva i dru{tvo zajedno moraju da u~ine da {to mawibroj gra|ana oseti dru{tvenu nepravdu. Ako postoji dru{tvena sta-bilnost, demokratski procesi, tada semnogo lak{e kontroli{e bezbednost.

Koliko se bezbednost dràvepoklapa sa bezbedno{}u poje-dinca koji u woj ìvi?– Jedna stvar je sasvim jasna –

dràva ne moè biti bezbedna ako supojedinci nebezbedni, i obratno. Unauci bezbednosti postoje dva koncep-ta, etatisti~ki i koncept qudske bezbednosti, koje posmatram kaokomplementarne. Koncept bezbednosti pojedinaca – odnosno kon-cept humane bezbednosti – moderan je oblik prepoznavawa naj{iregkruga prirodnih i dru{tvenih pojava kao ~inioca bezbednosti. Alikada govorimo o sistemskim re{ewima, o tome ko su glavni provaj-deri bezbednosti, uo~avamo da je dràva ta od koje se o~ekuje daostvari bezbednost.

Kod klasi~nih koncepata bezbednosti, pojednostavqeno, drà-va se smatra bezbednom ako nema, na primer, problema sa susedi-ma, ako nijedna zemqa nema teritorijalne ili neke druge pretenzijeprema woj, ili ukoliko unutar dràve ne postoje organizovane gru-pe koje èle silom da promene vlast. Ali, ti koncepti ne uzimaju uobzir koliko je prose~na plata u toj zemqi, nivo zadovoqstva qudi,svojim ìvotnim standardom, organizovawe zdravstvenog i socijal-nog sistema... Ta vrsta nezadovoqstva je ogroman manipulativni pro-stor za nekog ko èli silom da nametne neke promene. Kod takvihproblema ne moè se efikasno reagovati policijom ili vojnom si-lom. Oni se re{avaju druga~ije.

Ne moè se, na primer, na poku{aj manipulacije mladim mu-slimanima reagovati dràvnim aparatom sile. Tu ne moè da delujeniko drugi sem muslimanska verska zajednica. Problem radikaliza-cije muslimana jeste bezbednosno pitawe, ali tu ne moè da inter-veni{e dràva. Ona ne moè da po{aqe policiju koja }e mlade po-u~avati islamu. To mogu samo wihovi imami, jer ga niko boqe od wihne poznaje. Uz to, ne moè se organizovati verska nastava mimo ver-ske zajednice. Na kraju krajeva, dràva i ne sme da govori nekome u{ta }e da veruje. Biti vehabija nije zabraweno. Niko ne moè za-braniti zastupawe tog pravca u islamu. Me|utim, dobro znamo dokakvih problema to moè dovesti i tu kao faktor stabilizacije mo-è se pojaviti samo islamska zajednica. Postoji i niz drugih prime-ra kojima se odgovaraju}i odgovori na bezbednosne probleme nemogu na}i izvan nekih dru{tvenih faktora koji su izvan dràve.Odatle izvire odgovornost ~itavog dru{tva i koncept qudske bez-bednosti otvara takva pitawa i nastoji da daje odgovor na wih.

Fakultet bezbednosti poku{ao je da stvori model uz ~iju bipomo} mogla da se, uslovno re~eno, meri nivo bezbednosti. Stime se iza{lo i na me|unarodnu univerzitetsku scenu. [tasrpska strana jo{ moè ponuditi u toj intelektualnoj ravni? – Na Fakultetu bezbednosti poku{ali smo koncept qudske bez-

bednosti potpuno da operacionalizujemo, da ustanovimo listu po-

kazateqa bezbednosti, na~ina na koje }emo ih meriti. Uspostavilismo korelacionu, negde ~ak i uzro~no-posledi~nu vezu izme|u nekihfaktora, radili smo korelacione analize da bismo utvrdili odno-se me|u tim faktorima i odredili kako moèmo reagovati u odre|e-nim situacijama. Istraìvawa po tom modelu uradili smo u veli-kom broju op{tina i dobili zaista interesantne rezultate.

Pripremamo se i za novo istraìvawe, koje }e pokazati pre-sek stawa bezbednosti, koji }emo mo}i da poredimo sa stawem u2004. godini. Tako }emo mo}i da traìmo ~inioce koji su u uzro~-noj i u korelacionoj vezi i preko toga uspostaviti odre|ene mode-le mera preko kojih se stawe bezbednosti moè popravqati. Zataj model postoji zna~ajno interesovawe u svetu, posebno danaskada me|unarodne snage dolaze na podru~ja sa nejasnom situaci-jom. Na{ model moè biti fantasti~na priprema za odlazak nanovi teren u mirovnu misiju, jer se preko wega moè meriti na~inna koji qudi doìvqavaju svoje stawe bezbednosti i uspostavitilista indikatora preko kojih to utvrditi. Taj koncept smo uspelida izvezemo kao plod doma}e pameti i za wega postoji veliko za-

nimawe me|u partnerima s kojima ra-dimo. Mi smo na to veoma ponosni,jer smo preko toga uspeli da usposta-vimo zanimawe stranih obrazovnih inau~noistraìva~kih institucija zanas. U na{im istraìvawima u~e-stvovale su i kolege s drugih fakulte-ta Beogradskog univerziteta, pa BUmoèmo da legitimi{emo kao mestogde je koncept, stvoren 1994. godine u

okviru UN, razvijen i operacionalizovan.

Na koji se na~in bezbednost izu~ava kod nas i u svetu, ikoliko je iskustvo iz devedesetih godina 20. veka doprineloda se to u Srbiji radi na na~in koji je Zapadu zanimqiv? – U okviru Beogradskog univerziteta na{ fakultet je specija-

lizovan za izu~avawe bezbednosti, a postoje i ustanove u okviruvojnog i policijskog {kolstva koje se time bave. Za nas je veoma va-`na bliska saradwa izme|u Fakulteta bezbednosti i Vojne akade-mije – uspostavili smo zajedni~ke programe i studije za sticawe za-jedni~ke diplome. Kadeti Vojne akademije Smera pe{adije sti~u nakraju studirawa i diplomu Fakulteta bezbednosti, koja }e im omogu-}iti da, u slu~aju potrebe ili èqe, karijeru nastave i van vojske.

Srbija u ovom trenutku ima dobar sistem {kolovawa stru~wakaza bezbednost. Beogradski univerzitet je u ovom trenutku lider u re-gionu. Sara|ujemo sa sli~nim institucijama u Rumuniji, BiH, Slove-niji, Hrvatskoj, Makedoniji. Bez la`ne skromnosti, mogu re}i da smokorak ispred wih zahvaquju}i tome {to smo na vreme po~eli ozbiq-no da radimo sa obrazovnim i nau~noistraìva~kim institucijamaEvropske unije i SAD, a odnedavno je uspostavqena saradwa i sajednim moskovskim univerzitetom.

Najzna~ajnija stvar koju smo do sada uradili jeste zajedni~kikurs sa Univerzitetom Groningen u Holandiji, koji je referentna in-stitucija za bezbednost u Evropskoj uniji. Naveliko smo otvorilivrata u EU i sve {to danas predstavqa teorijsku misao u oblastibezbednosti u Evropi nam je dostupno. ̂ esto u~estvujemo na razli~i-tim kursevima i seminarima {irom Evrope i SAD. I mi ovde nekeorganizujemo, kao {to je Qudska bezbednost – 10 godina posle(2004), i na svetskom nivou.

Fakultet je za posledwih osam godina uspeo da, od institucijekoja je vegetirala na zastarelim programima i neizvesnom budu}no-{}u, iskoristi {ansu koja se ukazala. Tim, s tada{wim dekanom drDraganom Duli} na ~elu, prou~io je {ta je to u svetu u ovoj oblastiprimarno, gde su {anse, {ta se de{ava. Nismo se stideli da kaè-mo da nam treba pomo}, razmena znawa i da èlimo da u~imo oddrugih.

Ako razumete da stalno treba da u~ite, onda su vam velike {an-se da budete uspe{ni i da ta znawa delite sa svojim studentima, tedobijete kvalitetnu generaciju mladih stru~waka koja treba da sestara o bezbednosti svoje zemqe.

Sneàna \OKI]

11

Vojska, po{to nema ideolo{ki, politi~ki, ver-ski ili koji drugi predznak, moè u~initi da se gra-|ani Srbije preko we identifikuju s dràvom. Zbogtoga, u situaciji ozbiqne podeqenosti srpskog dru-{tva i politi~ke krize, Vojska Srbije moè biti do-bar mehanizam za prevladavawe te krize.

12

Analiza funkcionalne sposobnosti organizacijskih jedinicaSektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane u2007. godini, kojoj su pored pomo}nika ministra odbrane zamaterijalne resurse Ilije Pilipovi}a i na~elnika Uprave

za finansije i buxet Aleksandra Stojanovi}a prisustvovali gene-ral-majori Miodrag Jevti}, na~elnik VMA i Qubomir Samarxi},na~elnik Uprave za logistiku General{taba Vojske Srbije, odrà-na je 21. februara.

Isti~u}i da je ciq redovne godi{we analize sagledavaweoptimalnih uslova za najefikasniju organizaciju logistike u siste-mu odbrane, pomo}nik ministra za materijalne resurse Ilija Pi-lipovi} je rekao da moderna, efikasna i ekonomi~na Vojska Srbi-je svoje zadatke moè da realizuje samo uz stru~nu i kvalitetnu lo-gisti~ku podr{ku. Smawewe brojne veli~ine Vojske, rasformira-we i preformirawe wenih sastava i jedinica znatno je uticalo ina organizaciju materijalne i druge logisti~ke podr{ke. Zato ana-liza postignutih rezultata u protekloj godini treba da doprinesedefinisawu teì{nih mera i aktivnosti koje }e omogu}iti podiza-we nivoa logisti~ke podr{ke Vojsci Srbije i efikasnije izvr{a-vawe budu}ih zadataka.

Uvodni referat o op{tim uslovima u kojima je izgra|ivana iodràvana funkcionalna sposobnost organizacijskih jedinicaSektora za materijalne resurse u proteklom jednogodi{wem peri-odu odrào je zastupnik na~elnika Uprave za sistem logistike pu-kovnik Perica Pavlovi}. On je istakao da je najzna~ajniji zadatakSektora obezbe|ewe kontinuiteta u ostvarivawu logisti~ke podr-{ke sistemu odbrane, ostvaren u granicama odre|enim finansij-skim sredstvima, uz restriktivno kori{}ewe resursa. Na isti na-~in realizovani su i zadaci iz Plana opremawa Vojske, me|una-rodne vojne saradwe, u oblasti reformskih promena Vojske.

Tokom analize bilo je re~i i o zadacima realizovanim uoblasti snabdevawa, odbrambene tehnologije, zdravstva, tran-sporta, infrastrukture i drugim segmentima logisti~ke podr{ke.Istaknuto je da se mnogi poslovi, zapo~eti u 2007. godini, nasta-vqaju i u 2008. Sektor za materijalne resurse o~ekuje nastavakprocesa optimizacije sistema logistike u okviru reforme Mini-starstva odbrane, podizawe nivoa efikasnosti logisti~ke podr-{ke Vojsci, kadrovsko ja~awe sistema logistike, transformacijavojnodohodovnih ustanova, izrada i usvajawe doktrinarnih i dru-gih dokumenata, pravila i uputstava potrebnih za efikasno funk-cionisawe logistike.

D. GLI[I]

PREDSTAVNICI UDRU@EWAPENZIONISANIH PODOFICIRAKOD MINISTRA ODBRANE Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 27. fe-

bruara sa predstavnicima Udruèwa penzionisanih podoficira,koje je predvodio predsednik Udruèwa Nenad Todosi}. Tema raz-govora bili su brojni problemi koji optere}uju tu populaciju voj-nih penzionera, od kojih su najzna~ajniji obra~un penzija, nere{e-na stambena i druga statusna pitawa.

Na sastanku je konstatovano da je re~ o problemima koji sudecenijama unazad nagomilavani i koji se ne mogu re{iti za neko-liko meseci, ve} je za wihovo re{avawe potreban duì period.Tako|e, sagledane su mogu}nosti wihovog re{avawa, a time i po-boq{awa ukupnog materijalnog poloàja vojnih penzionera.

NA VMA USPE[NO PRIMEWENANOVA HIRUR[KA METODAHirur{ki tim Vojnomedicinske akademije pod vo|stvom gene-

ral-majora prof. dr Miodraga Jevti}a uspe{no je izvela dve ope-racije u oblasti vaskularne hirurgije, uz primenu nove endovasku-larne hirur{ke tehnike kojom je ura|ena rekonstrukcija aneuri-zme abdominalne aorte.

Re~ je o jednom od najteìh oboqewa u oblasti vaskularnemedicine, koja u velikom procentu zavr{ava smrtonosno ukolikose ne otkrije i ne operi{e na vreme.

Nova metoda le~ewa prvi put je ura|ena u Srbiji i predsta-vqa zna~ajan doprinos unapre|ewima u oblasti hirurgije. Najva-`niji efekti su smawewe rizika pri hirur{koj intervenciji i br-ì postoperativni oporavak, jer pacijent napu{ta bolnicu dva dotri dana nakon intervencije. R. M.

OTVORENA KANCELARIJAZA TRAGAWE I SPASAVAWEPukovnik Jovica Dragani}, na~elnik {taba Komande Vazduho-

plovstva i protivvazduhoplovne odbrane i major Ove Urup-Mad-sen, predstavnik danskih oruànih snaga, 28. februara sve~anosu otvorili kancelariju Referata za tragawe i spasavawe pri ko-mandi ViPVO.

Kraqevina Danska poklonila je na{em vazduhoplovstvu ra~u-narsku i kancelarijsku opremu vrednu oko 25.000 evra. To je na-stavak dvogodi{we saradwe Vojske Srbije i danske armije u pogle-du razvijawa i unapre|ivawa sposobnosti delovawa u akcident-nim situacijama koje zahtevaju angaòvawe stru~nih slu`bi za tra-gawe i spasavawe. A. P.

S E K T O R Z A M A T E R I J A L N E R E S U R S E

ANALIZAFUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI

AKTUELNO

1. mart 2008.

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

13

BA[TA ZA PEÛRKE

U razumevawuobjektivne mo}iove dràve, na snazi je o~itavrednosnainverzija: prvigenerali govore o miru i orazornimposledicama rata za Srbiju.Oni se uspe{noklone klizavihpoliti~kihprocena, ve} svojudelatnost vezujuza „politi~keodluke civilnihvlasti!“, a tozna~i da }e svakonare|ewe kojedo|e sa nadle`nogmesta izvr{iti.Neki vi|enijicivili, sa svojestrane, postali suvode}imilitaristi, pa im nije stranoda se zamajavajudobitnom vojnomstrategijom. Ona bi mogla da se okon~apobedom na svimfrontovima i nad svimprotivnicima,samo kad bi seneko setio da lupi{akom o astal.

K

U

^

osovo je srce Srbije! Taj prete`no kardiolo{kislogan moè se uzeti kao paradigma protesta po-sle formalnog kidawa srpske teritorije. Kad se

pi{u parole, uglavnom se ne ra~una sa wihovim smi-slom. [ta biva kad neko ostane bez srca? Ni{ta, osimda negira da se to dogodilo.

Parole i pokli~i pomaù da se prebrodi drama,a ose}awe gubitka malo ublaì negovawem prkosa. Sre-dinom pro{loga veka (a odonda je proteklo pola ve~no-sti), Srbi uglavnom, a drugi ne{to mawe, uzvikivali suove parole: „Mi ne}emo Trsta dati, za Trst }emo rato-vati!“ „Trst, Gorica i Rijeka, bi}e zemqa proleterska!“

O proleterstvu }e jo{ biti re~i. Na primer u gor-qivoj paroli: „Amerika i Engleska bi}e zemqa prole-terska!“

Trst je dugo bio {vercerska meka, wegovi buvqacisu obla~ili i obuvali vi{e od pola Srbije. Proleterisu ostali na jugu ({to ju`nije to veselije). Nije se primi-la ni Staqinova ideja o svetskom pohodu socijalizma,pa su Amerika i Engleska nekako izbegle tu pogodnost. Jake parole su obeleìle mladost moje generacije, svedo sredweg doba. Tek kasnije je stigla multimedijalnave{tina u vidu politi~kog i drugog marketinga. Ciq jesasvim jednostavan: „prodati“ poèqni javni lik kaoobjektivnu vrednost.

Tako smo se na{li u virtuelnom svetu poruka, su-gestija, uveravawa i ùstrih pritisaka na mentalnisklop „prose~nog trudbenika“. Reklame su postale boqeili gore od „proizvoda“, kako gde. Pose~eni su platani,a na sve strane posa|eni bilbordi, ili kako se ve} zo-vu. To su na{i neizbe`ni saputnici kroz dnevni ìvot.Na tim velikim oglasnim tablama su izreke, artikli ililica koja zbog ne~ega treba zapamtiti.

Na{a ~ula, svakog bogovetnog dana, primaju bes-kona~no mnogo poruka i, na kraju }e zapaziti samo onukoja intenzivno godi ili mnogo smeta. To je smisao re-klame, odnosa sa javno{}u i agitpropa: provokacijaistinom, sumwom u wu, ili negirawem stvarnosti.

Neposredne poruke javnih li~nosti mogu da imajuisti smisao, sve zavisi od pozicije odakle je stigla va-`na misao. Posle 17. februara, pozicija Srbije je „vr-lo sloèna“. Ta sintagma moè da posluì kao fina od-brana od konkretne ocene stawa. Jeste sloèno, {ta tuima da se doda. Ali i pored zvani~nog pouzdawa u „po-liti~ke i diplomatske mere“, ima naznaka da se ponegdera~una i sa ratnom opcijom.

razumevawu objektivne mo}i ove dràve, na snazije o~ita vrednosna inverzija: prvi generali govo-re o miru i o razornim posledicama rata za

Srbiju. Oni se uspe{no klone klizavih politi~kih pro-cena, ve} svoju delatnost vezuju za „politi~ke odlukecivilnih vlasti!“ A to zna~i da }e svako nare|ewe kojedo|e sa nadle`nog mesta izvr{iti. Dakle, ne sumwaju upromi{qenost i razumnost svake odluke koja se ti~evojne akcije.

Kao svoje teì{te vojnici su odredili jug Srbije,tojest Kopnenu zonu bezbednosti, i opasnost od pona-vqawa opasne krize iz 2001. godine.

Neki vi|eniji civili, sa svoje strane, postali suvode}i militaristi, pa im nije strano da se zamajavajudobitnom vojnom strategijom. Ona bi mogla da se okon-

~a pobedom na svim frontovima i nad svim protivnici-ma, samo kad bi se neko setio da lupi {akom o astal.

Dobro, ~ak se ni tako fantasti~nim zamislima ne-ma {ta zameriti. To su uglavnom savr{ene ideje, kojeimaju samo jednu sitnu manu: potpuno su neostvarive, ana wihovom realnom kraju nalazi se nepovratana naci-onalna kataklizma.

Ali, ni to nije sve, bar kad su u pitawu ratni mi-tovi i legendarni pobednici. Pre pet-{est dana pro~u-lo se kako su Rusi spremni da na Kosovu upotrebe silu.U na{u korist, naravno. Takvu izjavu, koja bi morala dabaci u senku sve druge vesti, navodno je dao ruski pred-stavnik u Natou.

ovek je morao da pojasni {ta je to kazao. Ispa-lo je da su mu re~i „izvu~ene iz konteksta“, jer jeambasador velike sile pri paktu koji je opasan

konkurent wegovoj zemqi izgovorio ne{to sasvim dru-go. Recimo, ne{to o fenomenu „upotrebe sile“ u op-{tem smislu. A tu je svako prona{ao sebe, a Srbi (jo{jednom) Ruse.

Bilo bi malo da je to sve. U sredu 27, kad nastajeovaj tekst, jedan dnevni list je objavio klasi~an nukle-arni proglas. Navodno je vode}i general Matu{ke na-javio upotrebu ruske sile u korist Srba Na Kosovu. Sa-mo ako Srbija to zatraì. âk je u opticaju i upotreba„atomske bombe“, naravno kad to bude trebalo.

E, to je ve} krajwe zanimqivo, osim ako izjava, ka-ko to ina~e biva, nije „izvu~ena iz konteksta“. Ali i ukontekstu i izvan wega, hipoteza o nuklearnom ratu naBalkanu zvu~i mra~no i zlokobno.

Bilo bi dobro da neki od na{ih vojnih analiti-~ara, koji svi zajedno imaju pola sata vojne {kole, obja-sne narodu ovu ohrabruju}u vest. Dakle, gde bi i protivkoga bila upotrebqena prva ispaqena A bomba na Bal-kanu? Da li bi to bio takti~ki projektil, do 10 kiloto-na, ili megatonska a`daja, koja ne mari za selekciju?

[ta bi se za sto godina gradilo na mestu eksplo-zije? Da li bi stanovni{tvo bilo na vreme upozoreno,ili bi plam nuklearke sa~ekalo u krugu porodice?

Suvi{e nedoumica kad je nuklearni program u pi-tawu. Ali, na sre}u, i to je samo poruka, jedna od onihkoje zauvek ostaju u sferi propagandne ~arolije. Ho}eli kao takva imati nekog efekta? Naravno da ne}e, iz-java je suvi{e opasna da bi bila ozbiqna.

Zbog svega {to se ovde, na Balkanu, vekovimaprepli}e kao bliski susret ìvota i smrti, parola oKosovu kao srcu Srbije moè da ima simboli~ki smi-sao, jedan epsko-lirski odnos prema stvarnosti. We-no odlu~no, i pomalo ironijsko pretprole}no ignori-sawe. Ni{ta lak{e nego dopreti do srca i uzdi}iemocije do o~aja.

Ali to nije dovoqno. U pitawu su glave i razum.Pre dva-tri meseca gledao sam jedan bilbord. Na wemumlada èna, koja blista od sre}e i lepote, pa iz nekograzloga kaè: Usporite da ne biste zakasnili!

Poruka jeste op{ta, i sama po sebi je oksimoron.Ali nekome je upu}ena, i taj sigurno zna o ~emu je re~.Verovatno onim voza~ima koji se prvo sudare, a onda~itaju. Ili starim vojnicima kojima su sva negda{wamesta slu`bovawa odavno u inostranstvu.

Autor je komentator lista „Politika“

1. mart 2008.14

U

P R O T E S T I I R E A G O V A W A Z B O G O D

prvim reagovawima predsednika Srbije Borisa Tadi}a i premijeraVojislava Ko{tunice na odluku privremene Skup{tine Kosova o uni-lateralnom progla{ewu nezavisne dràve, odba~ena je deklaraci-ja o nezavisnosti Kosova kao nezakonit ~in. „Srbija nikada ne}epriznati nezavisnost Kosova, a reagova}e mirnim, diplomatskim ipravnim sredstvima da se taj akt privremenih kosovskih institucija

poni{ti”, izjavio je predsednik Tadi}. On je apelovao na sve gra|aneSrbije, na sunarodnike na Kosovu i Metohiji, da u ovom te{kom trenutkuza dràvu i sve nas prevlada razum i najavio da }e dràva Srbija po-vla~iti odgovorne poteze i u~initi sve {to je u wenoj mo}i da se poni{tisamovoqno i protivpravno progla{ena nezavisnost Kosova. Tadi} je po-zvao generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da naloì {efu Unmika daponi{ti nelegitimnu odluku o progla{ewu nezavisnosti ju`ne srpske po-krajine i raspusti privremenu Skup{tinu Kosova.

Predsednik Vlade Vojislav Ko{tunica poru~io je da dok postoji srp-ski narod – Kosovo je Srbija. „Danas, 17. februara, protivpravno jeprogla{ena la`na dràva Kosovo na onom delu teritorije Srbije kojise nalazi pod vojnom kontrolom Natoa. Do ovog nezapam}enog bezakowadovela je destruktivna, surova i nemoralna politika sile koju sprovodeSAD”, rekao je premijer Ko{tunica. Tim ~inom celom svetu dato je naznawe da Amerika silu stavqa iznad Poveqe UN i da je spremna da sa-movoqno, bezobzirno i grubo kr{i me|unarodni poredak zarad svojihvojnih interesa, naglasio je on. Stavqaju}i nasiqe iznad na~ela me|una-rodnog prava, SAD su primenom slepe sile ponizile i naterale EU dapogazi principe na kojima i sama po~iva. „Amerika je prisilila Evropuda je sledi u ne~uvenom nasiqu koje demonstrira nad Srbijom”, konstato-vao je srpski premijer.

„Evropa je danas pognula glavu i zbog toga }e i ona biti odgovornaza sve dalekose`ne posledice koje }e ovo nasiqe imati po evropski isvetski poredak. Time je, pre svega, ponièna Evropska unija, a ne Srbi-

KOSOVO JE SRBIJADràvno rukovodstvo Srbije, weni gra|ani,Srbi {irom sveta i prijateqi na{e zemqe,ovih dana odlu~no protestvuju zbog odlukeprivremene Skup{tine Kosova, koja je 17. februara jednostrano proglasilanezavisnost ju`ne srpske pokrajine. Taj ~in podràle su SAD i Evropska unija, koja na Kosovo {aqe novu misiju Euleks, iako za to nema odobrewe Saveta bezbednostiUjediwenih nacija. Progla{ewe i priznawenezavisnosti Kosova od jednog broja zemaqaduboko su podelili svetsku zajednicu, jer su tim aktima pogaèni osnovni principime|unarodnog prava i svetski poredak gra|endecenijama. Nasilnim aktima dela me|unarodnezajednice naru{en je teritorijalni integritetjedne zemqe, {to potkopava temeqne principena kojima po~iva me|unarodni poredak iohrabruje separatisti~ke te`we brojnihpokreta u svetu. Da li je to po~etak razgradwebezbednosnog sistema zasnovanog na Poveqi Ujediwenih nacija i uvod u novunestabilnost planetarnih razmera?

U FOKUSU

ja. Srbija je odbila da se ponizi, drè}i se ~vrsto prava i odbija-ju}i da se povinuje sili. Pravi temeq la`ne dràve Kosovo ~inebombe kojima je Nato ru{io Srbiju. Zato treba re}i pravu istinuda iza ove la`ne dràve stoje, pre svega, vojni interesi Natoa, apredsednik SAD, koji je odgovoran za ovo nasiqe, i wegovi evrop-ski sledbenici, bi}e crnim slovima upisani u istoriju Srbije, alii u svaku istoriju me|unarodnog prava i na wemu zasnovanog svet-skog poretka. Pravo, pravda i sloboda vodi}e nas sve dok u potpu-nosti Kosovo i Metohiju ne vratimo tamo gde joj je i mesto u ustav-nopravni poredak Srbije. I dok politika sile misli da je danastrijumfovala prave}i la`nu dràvu, milioni Srba ve} misle odanu slobode koji mora do}i. Niko jo{ nikada nije uspeo da spre~isrpski narod da ostvari svoju slobodu”, rekao je u obra}awu jav-nosti premijer Ko{tunica.

Rusija je, protive}i se jednostranom aktu, istog dana zatra-ìla hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija zbogprogla{ewa nezavisnosti Kosova, a od Unmika i Kfora zatraìlada tu odluku poni{te.

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve saop{tioje da izuzimawe Kosova i Metohije iz sastava Srbije predstavqanasiqe svojstveno samo periodima okupacije i tiranije i pozvaoUN i Savet bezbednosti da pod hitno uzmu u odbranu i za{titu po-gaèna qudska, verska i dràvna prava Srbije. Na vanrednoj sed-nici Sinoda u Beogradu re~eno je da je Kosovo i Metohija sastavnideo Srbije, saglasno Poveqi UN, Rezoluciji 1244 i svim rele-vantnim me|unarodnim konvencijama o qudskim pravima i pravimanaroda i nepovredivosti me|unarodno priznatih dràvnih grani-ca. „Svako druga~ije re{ewe predstavqa gaèwe bo`je i qudskepravde, ali i nasiqe sa dugoro~nim posledicama, kako za Balkan,tako i za celu Evropu”, izjavio je mitropolit Amfilohije.

ODGOVOR NARODASrbija je veli~anstvenim mitingom u Beogradu, 21. februara,

glasom stotina hiqada svojih gra|ana okupqenih ispred Doma Na-rodne skup{tine i kasnije na molebanu ispred hrama Svetog Save,potvrdila da je Kosovo bilo i ostaje u Srbiji. Sli~ni mitinzi odr-àni su i u drugim gradovima Srbije sa kojih je poruka tako|e je-dinstvena – Kosovo je Srbija!

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica, govore}i namitingu povodom jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova iMetohije, istakao je da je narod svojim odnosom prema otimawuKosova pokazao snagu i jedinstvo, ~ime je obavezao sve dràvneinstitucije da donesu odluke koje predstavqaju osnovu nacionalnogi dràvnog programa za pokrajinu.

„Narod traì da danas damo re~ – dok ìvimo Kosovo je Sr-bija. Dok ìvimo, na{a bra}a na Kosovu nisu sama i nisu zabora-vqena. Dok odbijamo ultimatume, a prihvatamo prijateqstva, Sr-bija je slobodna! Re~ je data! I wu je ~uo ~itav svet”, izjavio je Ko-{tunica. On je rekao da je Kosovo prvo ime Srbije, da pripadasrpskom narodu, da je tako uvek bilo i osta}e u budu}nosti.

„Nikada niko ne}e od nas ~uti re~ da Pe}ka patrijar{ija ni-je na{a, da Visoki De~ani i Gra~anica nisu na{i. Ako se kao Srbiodreknemo srpstva, porekla, Kosova, predaka i istorije, onda –Ko smi mi Srbi? Kako nam je ime?”, upitao je premijer.

On je izjavio da svetski mo}nici traè da se Srbija odreknebra}e na Kosovu, da im govore da su, ne izlaze}i iz svojih ku}a,oti{li u drugu dràvu, da su razdvojeni od Srbije. „Svetski silni-ci kaù – to nije dovoqno. Bi}e dovoqno, poru~uju oni, kad vi Sr-bi pristanete da budete ponièni. Kad potpi{ete svoje ponièwe.Nikad i niko ne}e dobiti mandat srpskog naroda da pristane natakvu nedostojnu trgovinu", rekao je Ko{tunica.

„Mi se kao dràva, gra|ani i nacija ne odri~emo svog mestau svetu. Ali, traìmo da do takvog mesta i na{e budu}nosti do|emopod istim uslovima kao svi ostali narodi i sve dràve na svetu",poru~io je premijer i dodao da je Srbija poni{tila i poni{ti}esvaki akt ilegalne, la`ne dràve, silom stvorene na wenoj teri-toriji. On je naglasio da Srbija nije sama u borbi za o~uvawe

principa na kojima civilizovani svet po~iva, ve} da ima podr{kupredsednika Rusije Vladimira Putina i svih dràva koje se proti-ve uru{avawu postoje}eg me|unarodnog poretka.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, TomislavNikoli} izjavio je da gra|ani Srbije danas polaù kosovski zaveti da im on obe}ava da se ne}e smiriti dok Kosovo i Metohija nebude pod kontrolom Srbije. Nikoli} je na protestu „Kosovo je Sr-bija” poru~io da su danas svi isti. „Me|u nama nema razlike isvima nam je u srcu Kosovo i Metohija”, naglasio je on.

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da RS nepriznaje jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova. „Volim Sr-biju koja je mo}na, dostojanstvena, koja zna {ta ho}e, a ova Srbijaèli da Kosovo ostane u Srbiji”, rekao je Dodik i dodao da RS ̀ e-li mir i stabilnost, mo}nu i jaku Srbiju.

Na protestnom skupu govorili su i predstavnici studenataBeogradskog, Ni{kog i Pri{tinskog univerziteta Marko Miluti-novi}, Sandra Todorovi} i Vladica Lazarevi}.

Predsednik crnogorske Srpske narodne stranke Andrija Man-di} rekao je da je u Beogradu progovorila du{a srpskog naroda, ada }e du{a srpskog naroda progovoriti i u Podgorici.

Predsednik Narodne stranke iz Crne Gore Predrag Popovi}istakao je da je udar na Kosovo i Metohiju uvek bio udar posredsrca srpskog naroda, ali je taj udar ra|ao otpor i slobodu srpskognaroda.

Proslavqeni srpski ko{arka{ Dejan Bodiroga rekao je da jeborba za Kosovo najva`nija utakmica za Srbiju, koja }e se voditido kona~ne pobede. „Odigrao sam puno utakmica za svoju zemqu,ali ova je najva`nija za Srbiju. Ova utakmica nije zavr{ena, ovautakmica }e da se igra do kona~ne pobede Srbije jer Kosovo je Sr-bija”. On je istakao da je za pobedu u borbi za Kosovo neophodnoda Srbija pokaè dostojanstvo, slogu i jedinstvo – ve}e nego ikada.

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} poru~io je, posred-stvom video bima, da je ovo jedan od najteìh trenutaka u istorijiSrbije, da je srcem uvek uz Kosovo i da je srpski narod spreman daodbrani ono {to je wegovo. \okovi} je zahvalio svima koji su do-{li da podrè miting i po{aqu sliku svetu da Srbija nije mala,da je slo`na i da smo spremni da odbranimo ono {to je na{e.

Na skupu su govorili i rektori Beogradskog i Pri{tinskoguniverziteta Branko Kova~evi} i Zdravko Vito{evi} i glumicaIvana @igon.

Slavni rediteq Emir Kusturica, koji se obratio okupqenimana kraju skupa, upitao je gde su sada oni koji za male pare govoreda smo niko i ni{ta i da na{e vrednosti nisu u temeqima zapadnecivilizacije, ali i oni koji se rugaju kosovskom mitu i holivudskimit stavqaju iznad svega. On je rekao da svi narodi sveta imajusvoju mitologiju, a Srbi kosovsku. Dodao je da Srbi imaju sve ono{to je „ulaznica za veliki svet”. Kusturica je poru~io da Srbitreba da naprave novi kalendar, u kome }e kao ciq stajati zapisa-no da }e Kosovo ponovo biti slobodno.

Posle mitinga okupqeni gra|ani uputili su se ka hramu Sve-tog Save gde je sluèn moleban za spas srpskog naroda na Kosovu iMetohiji.

NEREDI U BEOGRADUPolicija je tokom nereda u Beogradu, posle velikog mitinga

21. februara, privela 192 osobe, saop{tio je MUP Srbije. Na-vodi se da je povre|eno 130 osoba – 78 gra|ana i 52 policajca.

Prema podacima Hitne pomo}i, lekarsku pomo} zatraìloje vi{e od 500 qudi.

U neredima su o{te}ene zgrade diplomatskih predstavni-{tava SAD, Turske, Hrvatske, Velike Britanije, Belgije, Nema~ke,BiH i Kanade. O{te}en je i restoran „Mekdonalds“ na Slaviji,kao i 90 trgovinskih objekata, vi{e vozila, uli~na rasveta i sig-nalizacija.

U prizemqu zgrade Ambasade SAD, posle ga{ewa poàra,prona|eno je ugqenisano telo Novosa|anina Zorana Vujovi}a

15

L U K E O J E D N O S T R A N O M P R O G L A [ E W U N E Z A V I S N O S T I K O S O V A I M E T O H I J E

ZA PRAVO I PRAVDU Povodom jednostranog progla{ewa nezavisnosti ju`ne srp-

ske pokrajine u Kosovskoj Mitrovici danima traju protesti stu-denata i gra|ana, koji poru~uju „Osta}e na{e“. Niz takvih sku-pova odràno je i u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji.

I Srbi u Republici Srpskoj izraàvaju revolt zbog takvogpostupka dela me|unarodne zajednice, koja i ju~e i danas odre-|uje bitna pravila politi~kog ìvota u Bosni i Hercegovini.

Na mirnim, dostojanstvenim protestima {irom sveta, srp-ski narod izraàva nezadovoqstvo protiv jednostranog pro-gla{ewa nezavisnosti Kosova i Metohije. Za pravo i pravdu zaSrbiju, na be~kom Heldenplacu, u neposrednoj blizini sedi{taaustrijske vlade, predsednika Austrije i Oebsa, uz „Boè prav-de” i srpsku duhovnu muziku, Srbi su poru~ili „Kosovo je srceSrbije”.

U Moskvi je, u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetih apostolaPetra i Pavla, sluèn moleban za spas i za{titu mnogostra-dalnog srpskog naroda.

Kongres srpskog ujediwewa u SAD o{tro je osudio jedno-strano progla{ewe nezavisnosti Kosova i priznawe nezavi-snosti od Sjediwenih Ameri~kih Dràva, a srpske zajednice izBelgije, Francuske i Luksemburga protestima ispred instituci-ja Evropske unije u Briselu izrazile su neslagawe sa odlukom ojednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije.

Demonstracije i protestni mar{ zbog progla{ewa nezavi-snosti Kosova odràn je i u centru Atine, a okupqeni su poru~i-li vladi Gr~ke da ne prizna tu la`nu dràvu.

Sa protestnog skupa u Marsequ, na kome su sa Srbima bi-li i Francuzi, protestuju}i protiv nelegalne secesije ju`ne srp-ske pokrajine, poru~eno je da Kosovo mora da ostane u Srbiji.

Ispred ameri~ke ambasade u Kopenhagenu simboli~no je,ta~no u 12.44 sati, odràn protest Srba koji ìve u Danskoj isvih onih koji se solidari{u sa wima u borbi za me|unarodnopravo i pravdu, a protiv odluke vlade Danske da prizna la`nudràvu Kosovo.

Srpske zastave sa parolama „Kosovo je srce Srbije” vijo-rile su se u Melburnu, gde je vi{e hiqada demonstranata prote-stovalo zbog odluke vlade u Australiji da prizna nelegitimnudràvu Kosovo.

U Londonu je tako|e odràn protestni skup protiv britan-skog priznawa nezavisnog Kosova. Demonstranti su istakli za-stave Srbije, a uputili su i peticiju na adresu Dauning strita10.

Srbi u vi{e nema~kih gradova mirno su demonstrirali,zajedno sa svojim prijateqima Nemcima i pripadnicima drugihnaroda, pod motom „Kosovo je Srbija”, protiv nezavisnosti Ko-sova.

Sli~ni protesti odràni su {irom sveta, odakle srpskadijaspora poru~uje da je Kosovo bilo i ostaje srpsko.

OHRABREWE SEPARATIZMA Separatisti~ki regioni u Gruziji, Abhazija i Ju`na Oseti-

ja, najavili su da }e slediti primer Kosova i Metohije i da }ese u najskorije vreme obratiti Rusiji, drugim zemqama Zajedni-ce Nezavisnih Dràva i Ujediwenim nacijama sa molbom zapriznavawe nezavisnosti.

Predsednik Saveta Federacije Rusije (Gorweg doma Par-lamenta) Sergej Mironov istakao je da je sada mogu}a lan~anareakcija u razli~itim zemqama sveta. „Rusija ima pravo da raz-motri ponovo svoju poziciju o Abhaziji i Pridwestrovqu”, ne-priznatim republikama otcepqenim od Gruzije i Moldavije.

„Priznavawe nezavisnosti Kosova predstavqa stra{noseme. Svaka etni~ka mawina koja je ve}ina na jednoj maloj teri-toriji, uvek }e èleti nezavisnost u odnosu na celu teritori-ju”, upozorio je biv{i {panski premijer Felipe Gonsales.

16

P R O T E S T I I R E A G O V A W A Z B O G O D L U K E O J E D N O S T R A N

(21), studenta menaxmena, koji je poginuo u poàru u zgradi am-basade. Posmrtne ostatke identifikao je, na osnovu li~nih stva-ri, wegov otac Milan Vujovi}.

AKT NASIQAPrivremena Skup{tina Kosova usvojila je, 17. februara u

Pri{tini, deklaraciju o nezavisnosti, ~ime je ju`na srpska po-krajina unilateralno progla{ena nezavisnom i suverenom drà-vom, formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija. Tekst de-klaracije o nezavisnosti Kosova pred poslanicima pokrajinskogparlamenta pro~itao je predsednik privremene kosovske vladeHa{im Ta~i.

– Dana{wi dan ozna~ava kraj vladavine Beograda. Danasistovremeno se ozna~ava novi po~etak za Kosovo. Danas se donosiodluka o nezavisnosti na osnovu plana Martija Ahtisarija – ka-zao je Ta~i na srpskom, dodaju}i da }e Kosovo biti tolerantno,multietni~ko dru{tvo.

Skup{tina Kosova usvojila je aklamacijom deklaraciju o ne-zavisnosti Kosova. Za deklaraciju je glasalo svih 109 albanskihposlanika. Kosovski parlament nastavio je rad na vanrednoj sed-nici usvajawem dràvnih simbola – grba i zastave. Sednici nijeprisustvovao nijedan od deset srpskih poslanika, niti poslanikGoranac, kao ni {efovi Unmika i Kfora.

Posle Ta~ija, „Srbima na Kosovu” na srpskom se obratio ipredsednik Kosova Fatmir Sejdiju, isti~u}i da usvajawe deklara-cije predstavqa doprinos izgradwi evropskog Kosova. „Kosovo jepodjednako va{a ku}a i va{a domovina” – rekao je Sejdiju i obe-}ao im da }e wihov etni~ki, jezi~ki i kulturni integritet biti upotpunosti po{tovani.

SAVET BEZBEDNOSTI BEZ ODLUKEPored o{trog reagovawa iz Beograda i Rusija se odlu~no su-

protstavila jednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova i za-traìla da se ve} sutradan, 18. februara, odrì hitna sednicaSaveta bezbednosti UN. Na toj sednici, ambasador Rusije Vitalijûrkin ocenio je odluku privremenih vlasti u Pri{tini kao nele-galni akt koji predstavqa kr{ewe ~itavog me|unarodnog poretkagra|enog decenijama i zatraìo wegovo poni{tewe.

„Ovaj nelegalni akt predstavqa kr{ewe suvereniteta Srbi-je, osnovnih dokumenata UN, Rezolucije 1244. Jednostrano progla-{ewe nezavisnosti u suprotnosti je sa Zavr{nim aktom iz Helsin-kija, prema kojem su granice me|unarodno priznatih dràva za{ti-}ene i mogu se mewati samo me|usobnim sporazumom”, rekao je ̂ ur-kin i ocenio da taj ~in predstavqa ozbiqnu pretwu miru i stabil-nosti na Balkanu. On je preneo da Rusija zahteva da {ef Unmikadeklaraciju o nezavisnosti proglasi nevaè}om i to u skladu sasvojim ovla{}ewima kako bi se izbegle neèqene posledice.

Sednici Saveta bezbednosti u Wujorku prisustvovao je ipredsednik Srbije Boris Tadi}. On je zatraìo od Saveta bezbed-nosti UN da hitno reaguje i poni{ti jednostrani i protivpravanakt otcepqewa Kosova od Srbije i poru~io da Srbija nikada ne}epriznati nezavisnost Kosova, te da nikada ne}e odustati od borbeza svoje legitimne interese.

„Ako se jednoj maloj, miroqubivoj i demokratskoj zemqi uEvropi, ~lanici Ujediwenih nacija, nelegalno i protiv wene vo-qe oduzima deo teritorije, to predstavqa istorijsku nepravdu,jer se jo{ nije desilo da se jedna legitimna demokratija na tajna~in ka`wava”, konstatovao je Tadi} traè}i puno po{tovawesvih odredbi Poveqe Ujediwenih nacija i Rezolucije 1244. „NaKosovu je nastala srpska dràva i ono predstavqa centralni deona{eg identiteta. Ovde dakle imamo, otvoreno }u re}i, situaci-ju u kojoj se silom, jednoj miroqubivoj zemqi, u kojoj ìvi ponositi evropski narod, oduzima deo identiteta, tradicije i istorije.Ovim ~inom se poni{tava pravo i u me|unarodni poredak, uvodinepravo, gazi pravda i ustoli~ava nepravda”, podsetio je srpskipredsednik.

On je napomenuo da predstavnici nekih zemaqa, koje su pri-sutne na sednici, otvoreno govore da je Slobodan Milo{evi} kri-vac za situaciju na Kosovu i da zbog wegovih gre{aka ono dobijanezavisnost. „@elim da ukaèm da je danas 2008. godina, februarmesec, da Slobodana Milo{evi}a vi{e nema, a da 1999. godine,kada je on bio vlast u Srbiji, Kosovo nije dobilo nezavisnost.@elim da vas podsetim, ovde, u ovoj instituciji UN, da su Albancizahtevali nezavisnost i aktivno radili na otcepqewu od Srbije idecenijama pre Slobodana Milo{evi}a. Dozvolite, istovremeno,da vas podsetim da su gra|ani Srbije te 1999. godine bili nepra-

17

Sada, kada su stavqene pod noge Poveqa UN, zavr{ni aktiz Helsinkija i rezolucije Saveta bezbednosti, separatisti di-ù glavu na sve ~etiri strane sveta: u Baskiji, Korzici, Pale-stini, Tajvanu, Nagorno – Karabahu…

„Mi }emo slediti slu~aj Kosova”, kaù u separatisti~kojorganizaciji ETA, koja decenijama poku{ava da odvoji Baskijuod [panije.

Ne miruju ni Palestinci koji kaù da }e, ukoliko ne na|uzajedni~ki jezik sa Izraelcima, jednostrano, kao i Kosovo, pro-glasiti nezavisnost.

U svetu danas postoji vi{e od 200 separatisti~kih pokre-ta, ne ra~unaju}i mnoga plemena koja se u afri~kim dràvamabora za stvarawe dràva.

PRIZNAWE I ODBIJAWEAvganistan je prva dràva koja je, dan posle progla{ewa,

priznala nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasileprivremene kosovske institucije.

Zatim su usledila priznawa vode}ih zapadnih zemaqa,SAD, Francuske i Velike Britanije, koja je prva akreditovalaambasadora u Pri{tini.

Wihov primer sledile su i skandinavske zemqe, Norve-{ka, [vedska, Finska i Danska.

Kosovo su priznale Turska i Abanija, Nema~ka, Italija, Au-strija, ̂ e{ka i Poqska. To su u~inile i Belgija, Peru i Australija.

[vajcarska je dvadeseta dràva koja je priznala Kosovo.U skladu sa Akcionim planom Ministarstva spoqnih po-

slova usvojenim na sednici Vlade Republike Srbije, ministarspoqnih poslova Vuk Jeremi} naloìo je hitno povla~ewe am-basadora iz zemaqa koje su priznale jednostrano progla{ewenezavisnosti Kosova i Metohije.

Jedan broj zemaqa se odmah po progla{ewu nezavisnostiKosova oglasio sa stavom da taj jednostrani akt ne}e priznati.

Me|u ~lanicama EU koje su najavile da ne}e priznati ne-zavisno Kosovo su [panija, Kipar, Rumunija i Slova~ka.

Azerbejxan i Gruzija su tako|e saop{tile da ne}e prizna-ti nezavisno Kosovo.

Zemqe iz okruèwa su oprezne po pitawu priznavawa neza-visnosti Kosova i ne}e ùriti sa tom odlukom, ali su pojedine odwih najavile da }e svoje stavove uskladiti sa Evropskom unijom.

KFOR OSTAJE NA KOSOVUSevernoatlantski savet, najvi{e telo Natoa, u svom saop-

{tewu navodi slede}e: „Nakon progla{ewa nezavisnosti Koso-va, Kfor }e ostati na Kosovu na osnovu rezolucije 1244, kakosu to dogovorili ministri spoqnih poslova u decembru, i svedok Savet bezbednosti UN ne donese druga~iju odluku. Nato }eodgovoriti odlu~no na svaki poku{aj da se podrije bezbednoststanovni{tva Kosova”.

„Odgovornost i sposobnost Natoa da obezbedi bezbednookruèwe na Kosovu ostaju nepromeweni. Kfor }e nastaviti daprimewuje svoj mandat na nepristrastan na~in u skladu s Ope-rativnim planom”.

Ciq Natoa }e biti izgradwa stabilnog, demokratskog, mul-tietni~kog i mirnog Kosova, a Nato }e nastaviti da blisko sa-ra|uje sa stanovni{tvom Kosova, UN, EU i ostalim me|unarod-nim akterima, zakqu~uje se u deklaraciji Saveta.

NA KOSOVU SE GRADE PUTEVI, [KOLE,AMBULANTE...Iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), koji je za

2008. godinu planiran u iznosu od oko 47 milijardi dinara,Vlada Srbije izdvojila je za Kosovo i Metohiju oko 1,3 mili-jarde, a najve}i deo tih sredstava bi}e uloèn u izgradwu i ob-novu infrastrukture u ju`noj srpskoj pokrajini.

O M P R O G L A [ E W U N E Z A V I S N O S T I K O S O V A I M E T O H I J E

Ministarstvo za Kosovo i Metohiju planiralo je ove godi-ne izgradwu i rekonstrukciju saobra}ajne infrastrukture nateritoriji ju`ne srpske pokrajine, {to }e iz NIP-a biti fi-nansirano sa ne{to vi{e od 120 miliona dinara, a posebno jeizdvojeno oko 63,7 miliona dinara za rekonstrukciju i asfal-tirawe puta Gra~anica–Lapqe Selo.

Iz NIP-a je predvi|eno da se utro{i oko 89 miliona dina-ra za funkcionalno kompletirawe i izgradwu tri bolnice op{tegtipa u Gra~anici, [trpcu i selu Budriga u op{tini Gwilane.

Na vi{e lokacija planirana je izgradwa stambenih obje-kata i mawih proizvodnih objekata, ali i rekonstrukcija {kol-skih zgrada.

KOSOVSKI PRESEDANRuski predsednik Vladimir Putin izjavio je: „Kosovski

presedan je strahovit presedan, koji u su{tini lomi ~itav si-stem me|unarodnih odnosa, stvaran ne decenijama, ve} vekovi-ma”. Taj presedan, prema wegovim re~ima, „bez ikakve sumwemoè da izazove ~itav lanac nepredvidivih posledica”.

Govore}i o zemqama koje su priznale nezavisnost Kosova,ruski predsednik je istakao: „Oni koji to rade, oslawaju}i seiskqu~ivo na svoju snagu i pot~iwavaju}i svojoj voqi svoje sate-lite, ne ra~unaju kakvi }e biti rezultati toga {to rade. U ko-na~nom rezultatu, to je batina sa dva kraja, a drugi kraj }e ihjednom udariti po glavi”.

RUSIJA PODR@AVA SUVERENITET SRBIJEVicepremijer Rusije i kandidat vladaju}e Jedinstvene Ru-

sije za predsednika Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, koji jeboravio na ~elu delegacije vlade svoje zemqe u Beogradu, u raz-govoru sa srpskim dràvnim vrhom podrào je teritorijalnucelovitost i suverenitet Srbije i najavio nastavak ruske podr-{ke u borbi za Kosovo.

Medvedev je istakao da Moskva smatra da jednostrano pro-gla{ena nezavisnost Kosova naru{ava suverenitet i teritori-jalnu celovitost Srbije i da te odluke nisu u skladu sa princi-pima me|unarodnog prava, Rezolucijom 1244, Poveqom UN izavr{nim aktom iz Helsinkija.

„Polazimo sa stanovi{ta da je Srbija jedinstvena dràva,~ija se jurisdikcija proteè na ~itavoj wenoj teritoriji i dr-à}emo se i daqe tog principijelnog stava”, rekao je Medvedev.

EVROPA IZGUBILA SRCE Priznaju}i albansku dràvu Kosovo, Evropa je definitiv-

no izgubila srce, napisao je Peter Handke, austrijski pisac ko-ji ìvi u Francuskoj, u dnevniku Figaro.

„Priznaju}i albansku dràvu Kosovo Zapad je jednim jedi-nim smrtonosnim udarcem oduzeo srpskom narodu sa Kosova do-movinu i u~inio od wih zato~enike i izbeglice u sopstvenoj ze-mqi”, napisao je Handke u veoma emotivnom tekstu kojim je iz-razio duboki ose}aj nepravde nanete Srbiji priznawem alban-ske dràve Kosovo.

„Pla~imo svi mi koji nismo pristrasni i ~ije su nameredobre, sa srpskim narodom kome je oduzeto Kosovo (Kosovo na-pisano }irilicom)”, naveo je Handke.

SAD NE]E PROMENITI SVOJU POLITIKUAnaliti~ar sa uticajnog Kejto instituta u Va{ingtonu, Ted

Gejlen Karpenter ocenio je da je politika SAD prema Kosovupogre{na, ali da Va{ington ne}e poni{titi svoju politiku iodluku o priznavawu nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine.

Odluka administracije Xorxa Bu{a da podrì nezavi-snost jeste prisilna amputacija dela teritorije jedne demo-kratske dràve bez odobrewa Ujediwenih nacija, koja ozbiqno

vedno i te{ko ka`weni tromese~nim bombardovawem. Osam godi-na kasnije, sada demokratska i miroqubiva Srbija ponovo se ka-`wava i oduzima joj se deo teritorije. Ovakvu logiku i ovakvu prav-du zaista je nemogu}e ni objasniti ni shvatiti”, rekao je srpskipredsednik i istakao da se nezavisno{}u nagra|uju oni koji su, napo~etku 21. veka, u Evropi, stvorili srpske getoe opasane bodqi-kavom ìcom, okruène topovskim cevima i do zuba naoruànimvojnicima. Nagrada stiè onima koji su u~estovali u segregacijiSrba i onima koji im onemogu}avaju prava na slobodu kretawa,koji ih teraju da ìve u mraku i stalnom strahu za svoje ìvote,ukazao je Tadi}.

„Posle 1999. godine 250.000 Srba i drugih nealbanacaproterano je sa Kosova, a 17. marta 2004. godine militantni iekstremni pripadnici albanske zajednice na Kosovu za samo tridana spalili su 35 crkava i manastira, 800 ku}a i jo{ 5.000 Sr-ba i drugih nealbanaca napustilo je svoje domove. Da li je neza-visnost Kosova pravedna nagrada za sve ovo {to sam nabrojao?”,upitao je Tadi}. „Ako dozvolite da ovaj nelegalni ~in postane re-alnost, pokaza}ete da se u svetu ne moraju po{tovati pravo ipravda. Pokaza}ete da ovo telo svetske organizacije, naàlost,gubi autoritet. Posle ovog ~ina svet vi{e ne}e biti isti”, upozo-rio je predsednik Srbije.

Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji zavr-{ena je u atmosferi duboke podeqenosti svetske organizacije popitawu wegovog statusa. Dok je blok zemaqa predvo|en Rusijom in-sistirao na ~iwenici da je jednostrano progla{ewe nezavisnostiKiM akt koji predstavqa kr{ewe ~itavog me|unarodnog poretka,najuticajnije zapadne zemqe predvo|ene SAD progla{ewe nezavi-snosti ju`ne srpske pokrajine okarakterisale su kao legitimno inepovratno.

Zalman Kalilzad, ambasador SAD, progla{ewe nezavisnostiKosova okarakterisao je kao legitimnu reakciju na neuspeh nala-èwa re{ewa putem pregovora i prema wegovim re~ima ~iwenicada je Kosovo ve} prvog dana priznao odre|eni broj dràva EU iokruèwa pokazuje da se taj proces ne moè vratiti nazad.

Li Vang Gvanxaja, ambasador Kine, obavestio je SB o zabri-nutosti wegove zemqe zbog protivpravne odluke o progla{ewu ne-zavisnosti Kosova apeluju}i na nastavak pregovora u okvirimaRezolucije 1244.

Ambasadori Vijetnama i Ju`ne Afrike sloìli su se da je sa-moprogla{ewe nezavisnosti Kosova nelegitimno i opasno.

Xon Sojers, britanski ambasador, okrivio je Beograd da jedono{ewem Ustava po kojem je Kosovo deo Srbije u stvari onemo-gu}io re{ewe putem pregovora i zapretio da ignorisawe vlastiPri{tine u delovima pokrajine koji su naseqeni Srbima ne}e bi-ti tolerisano.

@an Mark la Sablije, ambasador Francuske, izjavio je da jeKosovo jedinstven slu~aj, jer je proistekao iz raspada biv{e Jugo-slavije, i svaka dràva shodno me|unarodnom pravu moè da odlu-~i ho}e li ga priznati.

Mar~elo Spatfora, ambasador Italije, rekao je da nastavakpregovora ne bi doneo rezultate i da je zato wegova zemqa odlu-~ila da prizna novi status Kosova.

Nakon sednice, generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao jeda }e Unmik nastaviti da deluje u skladu sa Rezolucijom 1244 kojaostaje vaè}a, ali i da ga je visoki predstavnik EU Havijer Solanaobavestio o odluci Unije da po{aqe pravosudnu misiju na Kosmeti postavi civilnog predstavnika.

SKUP[TINA SRBIJE USVOJILAVLADINU ODLUKU O KOSOVU I METOHIJISkup{tina Srbije je na sednici 18. februara potvrdila

Odluku Vlade o poni{tewu protivpravnih akata privremenih or-gana samouprave na Kosovu i Metohiji o jednostranom progla{e-wu nezavisnosti. Za ovu odluku je od prisutna 234 poslanika gla-salo 225 poslanika. Nisu glasali poslanici Liberalno-demo-kratske partije, a poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara i Ligesocijaldemokrata Vojvodine iza{li su iz sale pre glasawa.

1. mart 2008.18

P R O T E S T I I R E A G O V A W A Z B O G O D L U K E O J E D N O S T R A N

potcewuje bes srpskog naroda, rekao je Karpenter.On smatra da ne treba o~ekivati da Va{ington, ~ak i pod

nekom novom administracijom, promeni odluku o priznawu jed-nostrane nezavisnosti Kosova. „Najboqe ~emu Srbi mogu da senadaju je da }e Amerika i weni saveznici shvatiti da u najmawuruku moraju da pristanu na podelu Kosova. Trenutno oni tvrdo-glavo odbacuju tu mogu}nost, ali treba se nadati da }e, kako sestvari daqe budu odvijale, oni shvatiti da je to jedini na~in dase izbegne izbijawe dugotrajnog nasiqa na Balkanu”, rekao jeameri~ki analiti~ar.

JEDINSTVEN SLUÂJEvropski komesar za pro{irewe Oli Ren izjavio je na tri-

bini u organizaciji Francuskog instituta za me|unarodne odno-se u Briselu, da je Kosovo „jedinstven slu~aj”.

Ovakav Renov stav nai{ao je na o{tro reagovawe vi{eu~esnika tribine, koji su upitali na osnovu ~ega je EU mogla dazakqu~i da je Kosovo „jedinstven slu~aj” s obzirom na to {to sustru~waci u svetu ve}inski ocenili jednostrano otcepqewe kaokr{ewe me|unarodnog prava.

Ren je insistirao da je Kosovo „jedinstveno jer je to po-sledwi ~in raspada Jugoslavije i jer je Slobodan Milo{evi}ukinuo su{tinsku autonomiju koju je kosovskim Albancima poda-rio mar{al Tito, {to je dovelo do diskriminacije, nasiqa ime|unarodne uprave u pokrajini”.

NEÛVEN ZLOÎNKwièvnik Matija Be}kovi} rekao je: „Progla{ewe neza-

visne dràve Kosovo u Srbiji ne~uven je zlo~in ne samo premaSrbiji ve} i prema ustrojstvu sveta, me|unarodnom pravu ipravdi. Taj nezapam}eni sramni ~in izazva}e ve}i potres u sve-sti i duhovnom ìvotu Srba od poraza 1389. godine”.

„Svet je, naàlost, opet sa tla Srbije uzeo pravac koji mo-ra da zabrine svakoga ko nije ravnodu{an prema budu}nosti,kome nije uvela du{a i zamrla savest”, upozorio je Be}kovi}.

NAJTRAGI^NIJI DANAkademik, dugogodi{wi sekretar SANU i wen predsednik,

istori~ar umetnosti svetskog ugleda Dejan Medakovi}, smatrada je dan progla{ewa nezavisnosti Kosova „najtragi~niji dan nesamo srpstva, ve} i savremene Evrope”.

„Od danas su umrle u Evropi i one naj~asnije borbe da sekona~no ustale velika na~ela wenih najumnijim vizionara slo-bode i humanosti i oni su danas poraèni. U ovom novom mrakunastupa i vaskrsava Evropa Drugog svetskog rata sa svim zako-nima prava pesnice kao modelom novog obesmi{qenog sveta”,upozorava Medakovi}.

ZA INTEGRACIJE SA EUIstori~ar Qubodrag Dimi} ocewuje da Srbija sada mora

da odredi jasne nacionalne prioritete i da bi apsolutno napu-{tawe evropskih integracija bilo slepilo.

Ukazuju}i da ni albansko, ni srpsko pitawe nije re{eno, ada to nisu tako marginalna pitawa, Dimi} podse}a da je srpskopitawe uvek prelazilo granice srpstva i Srbije i da }e se onomo`da najboqe re{iti u ujediwenoj Evropi.

Dimi} smatra da je uspostavqawe {to bliìh odnosa saRusijom, Dalekim Istokom i muslimanskim zemqama od prvora-zrednog zna~aja za Srbiju. Potrebno je da dràva realno sagle-da okolnosti u kojima se nalazi, odredi nove, realne i dugoro~-ne ciqeve i da predano radi na wihovom ispuwavawu, uprkosneda}ama i bez sumwe u sebe.

Odluka koju je Vlada Srbije usvojila 14. februara predvi|ada se poni{tavaju akti i radwe privremenih organa samoupravena Kosovu i Metohiji kojima se jednostrano progla{ava nezavi-snost, jer naru{avaju suverenitet i teritorijalnu celokupnost Re-publike Srbije zajem~enu Ustavom Republike Srbije, PoveqomUN, Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 1999. godine idrugim rezolucijama Saveta bezbednosti, te vaè}im me|unarod-nim pravom.

„Ovi akti i radwe predstavqaju nasilno i jednostrano otce-pqewe dela teritorije Republike Srbije, i zato su nevaè}i ini{tavni”, navedeno je u odluci i precizirano da oni ne proiz-vode nikakvo pravno dejstvo u Srbiji, kao ni u me|unarodnompravnom poretku.

Vlada Srbije i ovom odlukom potvr|uje da je Autonomna Po-krajina Kosovo i Metohija neotu|ivi deo jedinstvenog i nedeqivogustavnog i dràvnopravnog poretka Republike Srbije na osnovuUstava Republike Srbije i Poveqe UN.

Tako|e, Vlada potvr|uje spremnost da na teritoriji Autonom-ne Pokrajine Kosovo i Metohija sprovodi Ustav, zakone i celoku-pan pravni poredak Republike Srbije.

Skup{tina potvr|ivawem ove odluke od Vlade traì da naosnovu Rezolucije o za{titi suvereniteta, teritorijalnog inte-griteta i ustavnog poretka Srbije, sa Evropskom unijom utvrdi damisija EU ne moè do}i na teritoriju Republike Srbije, na Koso-vo i Metohiju, bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti UN i daprogla{ava ni{tavnim sve odluke organa EU o slawu misije naKosovo i Metohiju.

Odlukom se zahteva hitno sazivawe sednice Saveta bezbed-nosti Ujediwenih nacija na kojoj bi saglasno Poveqi UN i Rezolu-ciji Saveta bezbednosti UN 1244 odmah bio poni{ten protiv-pravni akt o progla{avawu jednostrane nezavisnosti Pokrajine.

Vlada Srbije zahteva od svih dràva ~lanica UN da po{tujusuverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, sagla-sno me|unarodnom pravu, Poveqi UN i Rezoluciji 1244 Savetabezbednosti UN.

Radenko MUTAVXI]

19

O M P R O G L A [ E W U N E Z A V I S N O S T I K O S O V A I M E T O H I J E

Danas se u na{em sistemu odbrane i Vojsci Srbije prepoznaje stav da semoral zasniva na dobroj logistici inovcu, a sve re|e na nacionalnimose}awima i ose}awima pripadnostidràvi. Vi{e pokazateqa govore u prilog ~iwenici da se moral vojskeja~a dobrom i efikasnomorganizacijom, odgovaraju}impoloàjem pripadnika i opremawemsavremenom borbenom opremom i naoruàwem. Nagla{avawematerijalne dimenzije posledica jeporeme}enog i nepoznatog sistemavrednosti u dru{tvu. Kako tvrdestru~waci, novac nije istinsko i jedino utemeqewe morala ni usavremenim, profesionalnimvojskama sveta, koje deluju ili teè da budu pod kontrolom civilnihdemokratskih institucija.

1. mart 2008.20

I

O K R U G L I S T O O M O R A L N O J K O M P O N E N T I O D B R A N E

nstitut za strategijska istraìvawa Sektora za politiku od-brane Ministarstva odbrane organizovao je, 12. februara uCentralnom domu Vojske Srbije, okrugli sto o moralnoj kom-ponenti odbrane, kako bi nadle`ni, u okviru reforme siste-ma odbrane na{e zemqe i Vojske, razmenili stavove i mi-{qewa o novim kretawima u toj oblasti. Uz predstavnike Uprave za strategijsko planirawe, Vojne aka-

demije, Uprave za qudske resurse i Uprave za obuku i doktrinu Ge-neral{taba Vojske, stru~noj raspravi prisustvovali su i pukovnikSajmon Vandelur, izaslanik odbrane Velike Britanije u Beogradu,dr Helen Mekartni, predava~ na britanskoj Akademiji za odbranui na Kraqevskom kolexu u Londonu, i Jasmina Gli{i}, nezavisniistraìva~.

KUKAVICANA VLASTITO ZADOVOQSTVO

O razli~itom tuma~ewu moralne komponente odbrane tokomistorije na{e zemqe i vojske – preuveli~avawe, nipoda{tavawe izanemarivawe – govorio je, u uvodnom izlagawu, direktor Institu-ta za strategijska istraìvawa pukovnik dr Mihajlo Basara. On jeistakao da su na borbeni moral i moralnu snagu odbrane uticaleistorijske prilike i vrednosti koje neguje zajednica, posebno wenaideologija.

Moralne obaveze dru{tva i vojske u Kneèvini i KraqeviniSrbije bile su druga~ije u odnosu na vrednosti koje je isticalaKraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca ili Kraqevina Jugoslavija.Posle komunisti~ke revolucije vojska se obrazovala u duhu socija-

RASKORAK

VREDNOSNIH UZORA

listi~kih vrednosti. Od 1990. godine, i u oblastimorala vojske, isticala se dimenzija nacional-nog, a ne demokratskog.

Zna~ajno je, smatra pukovnik Basara, shodnonastojawu Srbije da se ukqu~i u evroatlantskebezbednosne integracije, razvijati i interopera-bilnost u podru~ju moralne snage odbrane sa osta-lim vojskama sveta. Osnovno polazi{te jeste na-~in na koji dràva uobli~ava i daje okvir za mo-ralnu komponentu odbrane, jer dru{tveni izvorimorala deluju neujedna~eno.

– Danas se u na{em sistemu odbrane i VojsciSrbije prepoznaje stav da se moral zasniva na do-broj logistici i novcu, a sve re|e na nacionalnimose}awima i ose}awima pripadnosti dràvi. Vi-{e pokazateqa govori u prilog ~iwenici da se mo-ral vojske ja~a dobrom i efikasnom organizaci-jom, odgovaraju}im poloàjem pripadnika i opre-mawem savremenom borbenom opremom i naoru-àwem. Nagla{avawe materijalne dimenzije po-sledica je poreme}enog i nepoznatog sistema vred-nosti u dru{tvu. Novac nije istinsko i jedino ute-meqene morala ni u savremenim, profesional-nim vojskama sveta, koje deluju ili teè da budupod kontrolom civilnih demokratskih institucija.Sve te nedoumice nastale su zbog prekida sa na-{om vrednosnom tradicijom. Zato je potrebnopromeniti, obnoviti, ja~ati i vrednovati moralnukomponentu odbrane, shodno savremenim dru{tve-nim vrednostima i okolnostima – istakao je pu-kovnik dr Mihajlo Basara.

Model ekonomskog razvoja zemqe i bezbedno-sne integracije, autoritarno ili demokratsko dru-{tvo, ali i monisti~ki ili pluralisti~ki pristup,koji formira ideolo{ki ili stru~ni identitet voj-ske, odre|uju koncept bezbednosti koji dràva pri-mewuje. Iz wega proisti~e i moralna komponentaodbrane.

– Dru{tvo treba da razvija demokratske, a voj-ska vojne vrednosti. Na wih uti~u i civilno sluè-we vojnog roka, za koje se na{a zemqa opredelila,i profesionalizacija Vojske. Za razliku od rani-jeg vremena, kada je u doktrinarnim re{ewima sta-jalo da su vojne vrednosti samo specifi~an izrazdru{tvenih vrednosti, danas ne postoji potpunasaglasnost me|u wima. Taj jaz, ve}i ili mawi, uvekje izraèn. U ~lanu 13. Zakona o Vojsci Srbije po-miwe se kodeks ~asti, odnosno osobine koje trebada krase profesionalne pripadnike Vojske. A tosu posve}enost slobodi otaxbine, juna{tvo i ~oj-stvo, podre|enost ustavnoj ulozi Vojske i demokrat-ski izabranoj Vladi, zatim, obu~enost, du`nost isamodisciplina, ali i odanost drugovima i jedini-ci – rekao je direktor Instituta.

O spornim pitawima vojni~ke situacije, voj-ni~kim i dru{tvenim vrednostima, kako je pojasniopukovnik Basara, Kolakovski pi{e – qudi koji is-kazuju hrabrost pred smr}u retko su verni sebi,jer je hrabrost pred smr}u retko kada delo priro-de, a naj~e{}e se ra|a woj uprkos. Ponekad se mi-sli da je juna{tvo neka posebna vrsta afirmacijeindividualnosti. Razume se, ba{ je obrnuto. Indi-

21

BRITANSKA ISKUSTVAIzaslanik odbrane Veli-

ke Britanije u Beogradu pukov-nik Sajmon Vandelur izloìoje u~esnicima okruglog stolakakva su britanska doktrinar-na re{ewa o moralnoj kompo-nenti odbrane. Posebno je na-glasio razliku izme|u moralnedoktrine vojske i ideologije.

Doktrina sadrì tri ni-voa – visoki, sredwi i niski, ukoje spadaju filozofija, prin-cipi, praksa i procedure. Bor-benu mo} ~ine koncepcijskakomponenta, koja predstavqaokvir za razumevawe proble-ma, psiholo{ka i moralna di-menzija. Etika, motivacija pri-padnika britanske vojske i jedinstvo sastava odre|uju moralnukomponentu.

Pukovnik Vandelur objasnio je to re~ima – da se britanskivojnik ne}e boriti ukoliko smatra da radi ne{to {to nije is-pravno. Bez te moralne dimenzije beskorisne su sve ostale kojeuti~u na borbenu mo} vojske. Patriotizam nije odlu~uju}i faktorwihove moralne snage.

O vojnom zavetu, svojevrsnom sporazumu, dogovoru ili na-godbi izme|u vojnika i dràve, odnosno nacije, koji je u VelikojBritaniji utemeqen posle Drugog svetskog rata, govorila je dr He-len Mekartni, predava~ na britanskoj Akademiji za odbranu i naKraqevskom kolexu u Londonu.

Ona je najpre istakla da britanska vojska u svoj sastav re-grutuje pripadnike razli~itog etni~kog i socijalnog porekla. Bi-ra~ko telo, me|utim, uti~e na izgled vojske i daje joj legitimitet.

Za angaòvawe britanskih voj-nika u me|unarodnim misijamaneophodna je i moralna i fi-nansijska podr{ka javnosti.

Dakle, javnost mora dashvati vojsku, a ona da braniinteres dru{tva i demokrat-ske zajednice. U tome se i ogle-da wihova veza. Posledwih go-dina, naglasila je dr Mekart-ni, iako je vojska u Velikoj Bri-taniji vrlo po{tovana insti-tucija, izme|u wih uo~avamonerazumevawe, jer se vojnicisve ~e{}e angaùju u inostran-stvu, za {ta ne dobijaju odgo-varaju}u podr{ku javnosti.

Britanski gra|ani podr-àvaju kratke i brze ratove, ane dugotrajno me|unarodno angaòvawe vojske. Ipak, model voj-nog zaveta predstavqa koristan koncept kome streme britanskivojnici, kako bi dobili potvrdu za `rtvu koju ~ine, a vojska neop-hodnu materijalnu potporu.

Osnovne vrednosti britanske kopnene vojske, koje se raz-vijaju tokom mirnodopske obuke, jesu nesebi~na posve}enost,hrabrost, disciplina, integritet, lojalnost i po{tovawe premadrugima. Pomenuti kvaliteti ~ine etos vojske i wen prepozna-tqiv duh, koji inspiri{e vojnike da se bore. Da bi se takve vred-nosti odràle, svaki britanski oficir i vojnik moraju da teènajvi{im profesionalnim i li~nim standardima, istovremenopove}avaju}i kompetentnost i jedinstvo tima. Zato vojska imastroì pristup prema pona{awu svojih pripadnika, jer onovrednostima i standardima, direktno doprinosi wenoj borbe-noj mo}i.

Izaslanik odbrane Velike Britanije u Beogradu pukovnikSajmon Vandelur

Pukovnik dr Mihajlo Basara,direktor Instituta za strategijska istraìvawa

Dr Helen Mekartni, predava~na britanskoj Akademiji za odbranu i na Kraqevskomkolexu u Londonu

Moral – skup dru{tvenihnormi, na~ela i pravila pona{awa ~oveka u dru{tvu– jeste jedan od oblika qudske svesti i prakse kojim se izraàva odnos ~oveka prema spoqnom svetui samom sebi, ali i premadrugim qudima, dru{tvenojzajednici i wenim ukupnimmaterijalnim i duhovnimvrednostima.

vidualnost se o~ituje u kukavi~luku koji je univerzalna qudska pri-roda. Juna{tvo bez ostatka uni{tava jedinku i rastapa je u vero-vawima, predrasudama i ocenama wene okoline. Jer junak moè{biti samo u odnosu na vrednosti priznate u nekom dru{tvu. Obr-nuto, ~ovek je kukavica na vlastito zadovoqstvo.

PREPOZNAVAWE MORALAPo{to je moral profesionalnih pripadnika i jedinica Voj-

ske sastavni deo odbrambenog sistema, koji znatno uti~e na efika-snost u realizaciji misija i zadataka, pukovnik Dragan Tatomir izUprave za strategijsko planirawe, tokom stru~ne rasprave, pre-zentovao je wegovu zastupqenost u strategijskim dokumentima i dok-trinarnim re{ewima sistema odbrane i Vojske Srbije. Uz to, on jegovorio i o teorijskim osnovama morala vojske, vojni~koj tradici-ji kao ishodi{tu moralnih vrednosti na{eg sistema odbrane i srp-ske vojske, ali i o borbenommoralu u Srbiji.

– U Nacrtu strategije na-cionalne bezbednosti, osnov-nom dokumentu o politici bez-bednosti u za{titi nacional-nih interesa Republike Srbije,nema direktnog navo|ewa poj-ma moral. On je zastupqen u ~i-tavom sadràju, u obimu kojiodgovara wegovom karakteru.Stavovi koji se odnose naopredeqewa, ciqeve i osnovnana~ela politike nacionalnebezbednosti, na nivou dru{tve-ne svesti, mogu se ozna~iti kaovisokomoralni. Mogu se uo~itiwihove civilizacijske osobi-ne, poput napretka dràve i na-roda, slobode, mira i dosto-janstvenog ̀ ivota gra|ana. Onepredstavqaju vrednosti i mo-ralna dobra svih savremenihdru{tava i me|unarodne zajed-nice – naglasio je pukovnik Ta-tomir.

Opredeqenost na{e ze-mqe da mogu}e sporove i krizere{ava mirno, konstruktivnimdijalogom, te da unapre|uje od-nose sa susedima i ostalim dr-àvama sveta radi dogradwe si-stema bezbednosti, {to je defi-nisano pomenutim strategijskimdokumentom, tako|e jesu moral-ne vrednosti op{teg zna~aja.

Nacrt strategije odbrane,koji defini{e odbrambene in-terese Republike Srbije i po-litiku odbrane – o~uvawe suve-renosti, nezavisnosti i teri-torijalne celovitosti zemqe,za{tita bezbednosti gra|ana,zatim, unapre|ewe stabilnostiu regionu i saradwa sa me|una-rodnim bezbednosnim organi-zacijama i institucijama – usa-

gla{en je sa univerzalnim mo-ralnim normama i vrednostimademokratskih zemaqa.

Ni u Nacrtu doktrine Voj-ske, prema kome se precizirajuwene misije i zadaci, organiza-cija, priprema i upotreba, alii borbena dejstva, nisu izosta-le odrednice koje se odnose namoralnu komponentu. Ona je sa-stavni deo borbene mo}i, odno-sno sposobnosti Vojske da izvr-{i dodeqene misije i zadatke.Sli~na re{ewa imaju i ostalearmije sveta. Moralnu kompo-nentu borbene mo}i ~ine eti~kaosnova, motivacija i moralnapovezanost.

Na~elnik Odeqewa za mo-ral Uprave za qudske resurse Ge-neral{taba pukovnik Zoran

@abi} govorio je o stawu i pro-blemima morala u Vojsci Srbi-je. On je predloìo da se izno-va defini{u sadràj, na~invrednovawa i mesto morala voj-ske u na{em sistemu odbrane, uskladu sa aktuelnim doktrinar-nim i organizacijskim promena-ma, ali i na osnovu savremenihnau~nih saznawa i iskustava.

– Uprava za qudske resursenadle`na je za moralno-psiho-lo{ke zadatke Vojske u miru iratu, na strategijskom nivou,ali i za stru~ne poslove izoblasti morala na svim nivoi-ma komandovawa. Odeqewe zamoral prati, procewuje, vred-nuje i izve{tava o moralu, or-ganizuje moralno-psiholo{kepripreme za pojedine zadatke,versku slu`bu i kulturne delat-nosti, predlaè zakonsku regu-lativu, ali i neguje tradicije iinformi{e pripadnike Vojske.Pomenute poslove realizujesvega sedam oficira i ~etvorocivilnih lica, {to je nedovoq-no s obzirom na obim zadata-ka. Zakonska regulativa o mo-ralu u Vojsci Srbije – Privre-meno uputstvo za izgra|ivawemorala – prili~no je zastare-la i prevazi|ena. Broj pripad-nika Vojske koji obavqaju po-

TEMA

1. mart 2008.22

KR[EWE VOJNOG ZAVETAJasmina Gli{i}, nezavi-

sni istraìva~, analiziralaje, na osnovu podataka stru~-waka iz Velike Britanije,faktore koji su uticali na kr-{ewe britanskog vojnog zave-ta tokom nekoliko proteklihgodina. U 2005. godini bri-tanske oruàne snage napu-stilo je 9.200 pripadnika.Nacionalna revizorska agen-cija utvrdila je da je takvu od-luku 49 odsto pripadnika voj-ske donelo zbog uticaja vojneslu`be na porodi~ni ìvot.Oko 33 odsto ispitanika na-velo je da nije dovoqno cewe-

no, 32 odsto da imaju slab kvalitet opreme, a 28 odsto vojnikada ima previ{e inostranih misija. Svega devet odsto smatraloje da nisu dovoqno angaòvani u misijama.

Na vojni zavet, odnosno vojni profesionalni prostor, izvladinih institucija, uticali su, kako navode istraìva~i, ratu tri bloka, sve ve}i broj me|unarodnih operacija, nejasne gra-nice vojnih i humanitarnih akcija, ali i opsesivni rad sa medi-jima laburisti~ke vlade i mikromenaxment vojnih operacija.

Neki od izazova nevladinog sektora koji su delovali navojnu sposobnost bili su izostanak bezuslovne podr{ke javno-sti, kritika na ra~un pripadnika vojske zbog silexijstva, rasi-zma i seksizma, ali i lo{a zakonska regulativa i dug period odoptu`bi do su|ewa za neprimereno pona{awe.

Visoki oficiri poricali su, pri tom, postojawe proble-ma, àlili se da }e eventualne promene ugroziti borbenu efi-kasnost i {titili sopstveni autoritet. Umesto toga, trebalo jeda ponovo procene potrebe vojske, doprinesu javnoj debati oproblemima, svoju zabrinutost za sistem prenesu politi~arimai modernizuju zakonski reìm.

Tek posle o{trih kritika javnosti i istupawa pojedinacaprotiv premijera Gordona Brauna, poput lorda Gatrija 25. no-vembra pro{le godine, koji je bio i na~elnik General{tabaKopnene vojske i {ef General{taba oruànih snaga, 7. febru-ara 2008. pove}ane su osnovne plate svih pripadnika vojske zaoko 2,6 odsto. Prvi put od 1974. godine izmewen je i takozvaniX-faktor za potpukovnike, pukovnike i brigadne generale.

Jasmina Gli{i}, nezavisni istraìva~

slove iz oblasti morala nije odgovaraju}i na operativnom i natakti~kom nivou. Moral je marginalizovan u doktrinarnim doku-mentima sistema odbrane, a vrednuje se u okviru elementa perso-nal, a ne samostalno, prilikom procene funkcionalne sposobno-sti jedinica – napomenuo je pukovnik @abi}.

PETO GODI[WE DOBAPisani materijal o moralnoj komponenti odbrane u obuci

pripadnika Vojske Srbije general-majora Petra ]ornakova, na-~elnika Uprave za obuku i doktrinu General{taba, pro~itan je u~e-snicima okruglog stola. General ]ornakov je najpre naglasio da suusvojene vrednosti Vojske i vojne profesije, ali i postojawe vojnogetosa osnova za razvoj moralne komponente u obuci. Bez wih nijemogu}e osmisliti principe i sadràje obuke koji obezbe|uju wenusvrsishodnost i eti~nost.

– U novousvojenoj Doktrini obuke Vojske, koja treba da obez-bedi reformu dosada{weg sistema obuke i osnove sistema obukeprofesionalne vojske, uveden je pojam vojnog etosa. Taj termin iz-raàva duh profesionalnih vojnika – nepokolebqivost, moralnusnagu, karakterne osobine – }ud, smelost i odlu~nost. On podsti~ena borbu, samopo`rtvovawe i odanost jedinici. Na taj na~in je,prvi put, doktrina obuke usmerena na pojedinca, wegovu osposo-bqenost da ispuni predvi|ene standarde i zadatke, a da zatim, uokviru tima, posade ili ve}e jedinice, ispoqi timsku i kolektivnusnagu.

Na ~emu se onda zasniva moralna dimenzija obuke?Ranije su u na{oj vojsci, kada se obuci poklawala ve}a pa-

`wa, bili zastupqeni principi koji imaju univerzalne vrednosti –samo odli~no obu~ena vojska, jedinica ili pojedinci mogu imati~vrst moral. Efikasna obuka ima najve}e mogu}nosti ako razvijaosobine koje pojedinac ispoqava u obuci – ja~awe voqe da savla-da te{ko}e, razvijawe samopouzdawa, odlu~nosti i li~ne odgovor-nosti, zatim, negovawe inicijative, samodiscipline, li~nog inte-griteta i eti~kog pona{awa, ali i profesionalne kompetencije,lojalnosti drugovima, grupi, Vojsci i dràvi. Li~ni primer i u~e-

we na gre{kama tako|e su odlike koje pojedinac sti~e tokom obuke.Ukoliko se pomenuti principi prvo razvijaju, oni imaju zna~ajanmoralni potencijal, jer su osnova i vojnog etosa i vojnog kodeksapona{awa, a zajedno uti~u na moralnu komponentu jedinice. Onase jo{ moè osnaìti ose}ajem o dru{tvenoj koristi ili prihva-tqivosti misija koje jedinica izvr{ava, ume{nim komandovawem,tradicijom i dobrom logistikom, {to dodatno ja~a moral pojedin-ca i sastava.

Razvoju moralne komponente Vojske svakako doprinose i od-govaraju}i zakonski okvir, doktrinarna izgra|enost sistema od-brane, qudska prava i slobode, ugled Vojske u dru{tvu, ali i podr-{ka dràve Vojsci, koja se ogleda u standardu i statusu wenih pri-padnika – napisao je u tekstu general ]ornakov.

Da li postoje jasno definisana o~ekivawa dràve od Vojske iVojske od dràve, i koje su vrednosti i o~ekivawa od vojnog poziva,pitawa su koja na~elnik Uprave za obuku i doktrinu tako|e smatranezaobilaznim kada je re~ o moralnoj komponenti odbrane.

I Katedra dru{tvenih i eko-nomskih nauka Vojne akademijedogra|uje nastavni programpredmeta moral vojske, kako bise budu}i oficiri vaqanoosposobqavali da u jedinicamaodràvaju, vrednuju i neguju mo-ral.

– Na Vojnoj akademiji postojetri studijska programa sa pred-metima iz oblasti morala voj-ske. Nastavni plan i programLogistike – moral vojske – pred-vi|a 45 ~asova u petoj godini{kolovawa studenata. Slu{ao-ci za rezervne oficire teme iz

morala vojske slu{aju 15 ~asova. Studijski program osnovnih aka-demskih studija svih smerova Akademije, sem avijacije, za sticawezajedni~kih diploma sa Fakultetom organizacionih nauka i Fa-kultetom bezbednosti, ima predmet etika, koji se poha|a, u drugojgodini {kolovawa, 45 ~asova – rekao je pukovnik doc. dr BorislavGrozdi}, na~elnik Odseka dru{tvenih predmeta Vojne akademije.

Zbog novih zahteva koje name}u druga~ije formulisane misijei zadaci Vojske, zakonska regulativa, ali i eti~ki, dru{tveni iglobalni izazovi, predmete iz podru~ja morala vojske i pojedinewihove sadràje treba ~esto osavremewivati. Sam naziv predme-ta na smeru Logistika – moral vojske – nije odgovaraju}i, jer neukazuje na filozofsku disciplinu koja moral izu~ava kao duhovnu,du{evnu i dru{tvenu ~iwenicu. On vi{e asocira na raniju praksuideolo{ko-politi~kog vaspitawa.

Kako je objasnio pukovnik Grozdi}, Vojna akademije }e u na-rednom periodu, u postupku akreditacije za studijske programemenaxera odbrane, vojne tehnologije i smera avijacije, iz obla-sti morala predloìti izborne predmete etika i socijologija mo-rala. Izu~ava}e se 45 ~asova u tre}oj godini studija. Programi}e biti osmi{qeni tako da vojni studenti najpre ovladaju osnov-nim problemima morala i etike, te najzna~ajnijim normativnimteorijama. Zatim, znawima iz oblasti primewene etike koja obu-hvata sve misije Vojske – eti~ki aspekt mira i rata, ratovawa,ali i humanitarizma. Na kraju }e se izu~avati profesionalnavojna etika.

Pukovnik dr Grozdi} sugerisao je da prilikom utvr|ivawaosnova za dogradwu moralne komponente odbrane ne zaboravimore~i na{eg savremenog dramskog pisca Du{ana Kova~evi}a – Srbiimaju pet godi{wih doba: prole}e, leto, jesen, zimu i rat. I to }etrajati dok ne shvatimo koliko nas je preostalo, da nismo sila pooru`ju, i da bi vaqalo ~uvenu hrabrost iz pro{log veka zamenitipolitikom pragmati~nije pameti i mudrosti, po ugledu na mnogo ve-}e narode i wihove neuporedivo racionalnije politi~are.

Vladimir POÛ^Snimio Darimir BANDA

23

Moral vojske jeste poseban oblik morala dru{tva. Re~ je o svesti i praksi kojom se prikazujushvatawa i stavovi pripadnika vojske premaotaxbini, odbrani slobode,suvereniteta, nezavisnostii teritorijalnog integriteta zemqe, unutra{wom snagom i motivisano{}u za zadatke.

Povodom Dana Vojske i Dana dràvnosti Republike Srbije, u ni{koj kasarni„Mija Stanimirovi}” 15. februara odràna je centralna sve~anost i izvede-na Intervidovska pokazna ve`ba „Sretewe 08”. U~esnici ve`be iz Kopnenevojske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Komande za obuku i je-dinica G[ VS prikazali su dràvnom i vojnom rukovodstvu, inostranim vojnim

predstavnicima, gra|anima Ni{a i drugim gostima deo sposobnosti jedinica Voj-ske Srbije u realizaciji zadataka u okviru propisanih misija i uputili porukujavnosti da su spremni za izvr{avawe namenskih zadataka.

Sve~anosti i intervidovskoj pokaznoj ve`bi prisustvovali su ministar od-brane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba general-potpukovnik ZdravkoPono{, predstavnici diplo- matskog kora, vojni izaslanici akreditovani u na-{oj zemqi, gradona~elnik Ni{a Smiqko Kosti}, najodgovornije stare{ine Voj-ske, predstavnici Ministarstva odbrane i specijalni gosti – deca u~esnici ak-cije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „Nacrtaj crte` – leti helikopterom“.

Ve`bom „Sretewe 08” rukovodio je komandant Kopnene vojske general-pot-pukovnik Mladen ]irkovi}, dok su prikaz ve`bovnih aktivnosti komentarisalipotpukovnici Nikola @ulovi} i Sini{a Stamenov.

Posle ve`be posetioci su obi{li takti~ko-tehni~ki zbor gde su razgledalinaoruàwe i opremu specijalnih, vojno-policijskih, izvi|a~ko-diverzantskih,padobranskih i ronila~kih jedinica, sredstva veze i ABHO. Posebnu pa`wu iza-zvao je prikaz borila~kih ve{tina, rad slu`benih pasa i dejstvo jedinice za pro-tivteroristi~ka dejstva.

OD

BR

AN

A SRETEWE U NI[UO B E L E @ E N D A N V O J S K E S R B I J E

ODGOVOR TERORIZMUPripadnici Specijalne brigade i 98. avijacijske baze

pokazali su efikasno sadejstvo protivteroristi~kog tima ihelikoptera pri osloba|awu talaca iz otetog vojnog auto-busa. Specijalci su za mawe od dva minuta sproveli akcijukoja je rezultirala hap{ewem ili likvidacijom „otmi~a-ra”. Posebno atraktivan bio je momenat upada u oteto vo-zilo istovremeno sa ~eone i bo~ne strane, sinhronizovan

i podràn preciznom snajperskom vatrom iz helikopteraHN-42/45.

Jedan od kqu~nih ~inilaca bezbednosti jedne zemqe je-ste sposobnost wenih specijalizovanih vojnih i policijskihsnaga da se efikasno obra~una sa teroristi~kim pretwama.Vrhunski uve`bani timovi Specijalne brigade iz Pan~eva,koja je nakon formirawa okupila najkvalitetnije qudstvo iznekoliko jedinica posebne namene, jo{ jednom je pokazala daima ~ime da odgovori pretwama terorista.

VREME MUDRIH ODLUKA

U izjavi za medije mi-nistar [utanovac ~esti-tao je pripadnicima VojskeSrbije i ostalim gra|ani-ma praznik naglasiv{i daje ve`ba pokazala da suna{e oruàne snage ospo-sobqene za izvr{avawezadataka iz sve tri misije.

– Ube|en sam da }e uvremenima koja dolaze dr-àvno rukovodstvo imatidovoqno pameti i mudro-sti da ne donosi odluke ko-je bi nas vodile u upotre-bu ovakvih sredstava, alimoram da naglasim da smospremni da na bilo kakavizazov, rizik ili pretwu,posebno na delu teritori-je koju kontroli{e VojskaSrbije, adekvatno odgovorimo.

Ministar je situaciju na jugu Srbije oceniokao stabilnu, ali da postoje indikatori o ma-wim kriminalnim grupama na prostoru Kosova iMetohije o kojima se razmewuju informacije saKforom. On je istakao da je Vojska u saradwi sa@andarmerijom spremna da odgovori na takveizazove.

POVODI

26

„ABEHAJCI” U AKCIJIOtklawawe posledica teroristi~kog dej-

stva hemijskim agensima kontrolom i dekontami-nacijom, prikazali su stare{ine i vojnici 246.bataqona ABHO. Kru{eva~ki „abehajci” pokaza-li su da predstavnici stranih armija i organi-zacija na tom poqu s razlogom sra|uju sa na{imstru~wacima. Naizgled rutinski posao ispiti-vawa prisustva bojnih otrova i wihovog ukla-wawa zahteva visoku stru~nost i oprez.

Prikaz aktivnosti jedinica ABHO mo`danajboqe oslikava tre}u misiju Vojske – podr{kacivilnim organima vlasti u suprotstavqawu ne-vojnim pretwama bezbednosti, budu}i da bilo ka-kav napad na osetqive industrijske objekte ilivozila koja nose opasne materije moè izazvatiekolo{ku katastrofu i ugroziti qudske ìvote.

KONTROLNI PUNKTPrimenu standardnih procedura u operaci-

jama za odràvawe mira demonstrirali su pri-padnici Tre}e brigade Kopnene vojske, simuli-raju}i situacije koje se zaista i doga|aju pri iz-vr{avawu takvih zadataka. Uverqivosti ve`bov-nih radwi doprineo je i izgra|eni kontrolnipunkt Ujediwenih nacija, koji je imao sve detaqepoput punktova u Iraku, Avganistanu ili na Ko-sovu i Metohiji.

PRVA MISIJAPosmatra~i ve`be „Sretewe 08” imali su priliku da vide i mar{

oklopne jedinice sa prelaskom u napad, u okviru koga su vojnici i stare{ineTre}e brigade Kopnene vojske, Me{ovite artiqerijske brigade, 204. avija-cijske baze i 250. raketne brigade prikazali mar{ tenkovske ~ete, takti~kidesant, vazduhoplovnu podr{ku mar{a, savla|ivawe prepreka tenkovskim no-sa-~em mosta i izlazak artiqerijskih i jedinica ARJ PVO na poloàje.

Dvanaestominutna ve`ba uverqivo je oslikala sposobnost jedi-nica u re{avawu konvencionalnih borbenih zadataka iz prve misijeVojske. Simulirana su dejstva oklopnih jedinica, mehanizovane pe{a-dije uz sadejstvo avijacije i helikopterskih jedinica i podr{ku samo-hodne artiqerije, a vazdu{ni prostor obezbe|ivala je raketna bate-rija PVO.

MIG 29 PONOVO LETI

Pojavqivawe remontovanog avionaMiG 29, kojim je pilotirao pukovnik Ne-boj{a \ukanovi}, zamenik komandantaVazduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane, izazvao je op{te odu{evqeweprisutnih. Ume}e iskusnog vazduhoplov-ca nije naru{ila ni vi{egodi{wa pau-za u pilotirawu „dvadesetdevetkom”.Nekoliko atraktivnih manevara i bukamo}nih mlaznih motora podsetili su nanajboqe dane na{eg vazduhoplovstva.

Na~elnik General{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{ naglasio jeda je ponosan {to je danas na ve`bi le-teo i remontovani MiG 29 i obe}ao da}e ih uskoro na srpskom nebu biti vi{e.

Zoran MILADINOVI]Aleksandar PETROVI]

Snimio Radovan POPOVI]

27

Nau~noistraìva~ki potencijal VMA ~ine 140 doktora nauka, me|u kojima je 120 profesorai docenata, vi{e od 90 primarijusa i asistenata.Rezultati wihovih istraìva~kih napora svakodnevno se primewuju i valorizuju u dijagnosti~ko-terapijskoj praksi, te u obrazovawu generacijamedicinskih stru~waka. Trenutno se radi na 43 primewenanau~noistraìva~ka zadatka od strate{kog interesa za medicinu u celini.

1. mart 2008.28

Odluka Vlade Republike Srbije od 13. decembra 2007. godine, na osnovukoje je VMA funkcionalno integrisana u mreù zdravstvenih ustanova Sr-bije, je od prvorazrednog zna~aja za tu elitnu medicinsku ustanovu. Tomodlukom na dobitku su svi, a posebno gra|ani Srbije. I dok se dva zdravstvena sistema budu uhodavala i iznova u~ila ono {to

su zaboravila, koga i kada slati na VMA, a pacijenti se odvikli da za svakusitnicu kucaju na wena vrata, kao tercijarnog nivoa medicinske za{tite (jer jeona prioritetno namewena najteìm pacijentima), svoju istorijsku hronikuVMA nastavi}e da dopisuje u mirnijim tokovima.

[ta }e se jo{ de{avati ove sto {ezdeset ~etvrte godine u wenoj istoriji,moèmo samo pretpostavqati, ali znamo ono {to je obeleìlo proteklu.

IZME\U DVE GODI[WICEO radu u jednoj zdravstvenoj ustanovi najboqe govore brojke, a u slu~aju

VMA one su zaista za svako po{tovawe. Od protekle godi{wice do danas pre-gledano je 550.000 bolesnika, hospitalizovano vi{e od 30.000, obavqenooko 20.000 hirur{kih intervencija i ura|eno vi{e od tri miliona raznih di-jagnosti~ko-terapeutskih i laboratorijskih procedura. Istovremeno, smawenaje duìna bolni~kog le~ewa na 10 dana, a iskori{}enost posteqne mreè iz-nosila je oko 69 odsto.

U Klinici za stomatologiju pregledano je oko 61.000 qudi, a u Institutuza radiologiju vi{e od 380.000 pacijenta. U Institutu za transfuziologijuprikupqeno je oko 9.600 litara krvi.

Vojnomedicinska akademija je prva ustanova na Balkanu koja ima Centarza dnevnu hirurgiju i u wemu je tokom protekle godine ura|eno oko 8.000 ope-racija. Vrhunski nivo predstavqaju transplantacije organa. Pomenimo samo daje lane ura|eno 48 transplantacija kostne srì, 25 transplantacija bubrega ideset transplantacija mati~nih }elija kod kardiolo{kih bolesnika. Te brojke

VOJNOMEDICINSKAAKADEMIJA

U Z N A K U V E L I K I HU Z N A K U V E L I K I HOÊKIVAWA

POVODI

ma kao svojim najzna~ajnijim pacijentima. Za wih su ustanova i spe-cijalisti~kog i supspecijalisti~kog nivoa.

Lekari i medicinsko osobqe VMA posledwe decenije 20.veka stekli su u nesre}nim ratnim godinama zavidna znawa izoblasti ratne hirurgije, zbriwavawa politraumatizovanih pa-cijenata i postupawa u uslovima masovnih katastrofa. Ta bogatasaznawa danas zadivquju mnoge. Zato nije ~udo {to su pro{le go-dine, u okviru me|unarodne vojne saradwe, VMA posetile brojnedelegacije – ~ak 27. I to i iz najrazvijenih zemaqa sveta. Wiho-

OPSTANAK– Hteli su da nas uni-

{te, prodaju, omalovaè.Ostali smo i opstali, po-put Feniksa se uzdigli, uzjasnu podr{ku Ministar-stva odbrane. Idemo daqe,dostupni svim gra|animaRepublike Srbije, kaouzdanica i strate{kibrend Vojske i dràve – po-ru~uje na~elnik VMA gene-ral-major prof. dr Mio-drag Jevti}.

SARADWA– Uspe{no sara|ujemo sa brojnim fakultetima i univer-

zitetima u zemqi i inostranstvu, a u periodu koji dolazi na-stavi}emo i na{u borbu za intenzivnije ukqu~ivawe u akadem-ski i nau~noistraìva~ki prostor Srbije, kome su{tinski ipripadamo. To ne ide lako. Ali, zar ima ikog razumnog u ovojzemqi koji smatra da Srbiji, wenoj nauci, studentima, nemaju{ta da kaù i nisu potrebni akademik Miodrag ̂ oli} ili pro-fesor Bela Balint, ~iji je nau~noistraìva~ki projekat pro-gla{en za najboqi u Vojsci Srbije u protekloj godini, i svidrugi profesori i docenti, doktori i magistri VMA? Ako ima,mora}e to dobro da obrazloè. Surevwivost i sujeta su, na-àlost, na{e nacionalne odrednice – isti~e na~elnik VMA.

TEHNOLO[KA OBNOVAMenaxment i stru~waci VMA svesni su ~iwenice da ne-

ma moderne medicine bez savremene tehnologije. U toku pro-{le godine sopstvenim sredstvima nabavqen je, i opravdaoo~ekivawa, multislajsni skener najnovije generacije sa neo-grani~enim mogu}nostima za dijagnostiku i pra}ewe toka le-~ewa, nadogra|en je i linearni akcelerator za le~ewe ma-lignih bolesti, koji danas predstavqa najsavremeniju opremuna Balkanu. Zahvaquju}i kupovini egzajmer lasera, postalisu jedina dràvna institucija u Srbiji u kojoj se trenutnoobavqaju operacije skidawa visoke dioptrije.

Jedan od strate{kih ciqeva u narednom periodu bi}edaqa tehnolo{ka obnova ku}e. Sa~iwen je plan i zapo~elisu sa realizacijom. Obezbe|ena su sredstva za nabavku naj-modernije magnetne rezonance, angiobloka, barokomore, ma-mografa. U toku je rekonstrukcija blokova za gastroentero-lo{ku i pulmolo{ku funkcionalnu dijagnostiku.

Ovih dana privode kraju i teàk posao uvo|ewa stan-darda i menaxmenta kvaliteta. A trebalo bi da zapo~ne kom-pletna modernizacija bolni~kog informacionog sistema.

bile bi ve}e da je zakonski boqe regulisano pitawe kadaveri~nihtransplantacija organa.

Sem transplantacione hirurgije, ostvareni su vrhunski re-zultati i u oblasti le~ewa degenerativnih bolesti ki~menog stuba,endoskopskoj i minimalnoj invazivnoj hirurgiji, opekotinama, neu-roradiologiji, oftalmologiji...

Sigurno je da }e se obim posla pove}avati, pre svega zbog pot-pisanog ugovora za Republi~kim fondom za zdravstveno osiguraweSrbije o upu}ivawu civila na VMA o wihovom tro{ku. Ta otvorenavrata done}e ne samo nove pacijente ve} i zna~ajan prihod.

Postignuti rezultati u le~ewu omogu}ili su da VMA dobije ipresti`na priznawa. Po~etkom pro{le godine progla{eni su zasuperbrend u oblasti zdravqa i lepote, a na izmaku 2007. godine,odlukom ìrija, koji su ~inili predstavnici Privredne komoreSrbije i Ministarstva za trgovinu i turizam, dobili su priznaweza Najboqi u Srbiji u kategoriji medicine i zdravstva.

Mo`da su te nagrade i doprinele da VMA sklopi ugovore odobrovoqnom dopunskom zdravstvenom osigurawu sa vode}im osi-guravaju}im ku}ama na na{em podru~ju, ~ime se potencijalnim ko-risnicima omogu}avaju dodatne pogodnosti u le~ewu. Do sada susklopqena 42 ugovora sa javnim preduze}ima, privatnim kompani-jama, sportskim dru{tvima.

OSTAJE VOJNADobar glas se bez sumwe pro{irio i me|u na{im sugra|anima

koji rade u inostranstvu jer ih sve vi{e dolazi da se le~i na VMA.Dodatni motiv je {to kvalitetne medicinske i stomatolo{ke uslugedobijaju po znatno niìm cenama nego u zemqama gde trenutno ìve.

Ali, ne treba zaboraviti da Vojnomedicinska akademija osta-je u sistemu odbrane i prvenstveno je okrenuta vojnim osiguranici-

wihovi odnosi samo su u domenuli~ne komunikacije.

Ohrabruje, me|utim, ~iweni-ca da su stru~waci sa VMA radovi|eni u najpoznatijim svetskimmedicinskim centrima, da u tuustanovu dolaze eminentna ime-na svetske medicine, sa istoka izapada, s ciqem da prenesu svojasaznawa, ali i da nau~e kako seu te{kim uslovima moè usavr-{avati u oblasti ratne medici-ne, posebno hirurgije.

Na suprot tome, VMA imauspe{nu saradwu sa brojnim fa-kultetima i univerzitetima u Sr-biji i inostranstvu. Ali ne i saBeogradskim. To su ta poluotvo-rena vrata koja bi trebalo {ireotvoriti. Neke od va`nih „bita-ka” dobijaju se poverewem kori-snika, podizawem kvaliteta le~e-wa, prakti~nom primenom rezul-tata istraìvawa i unapre|e-wem dijagnosti~kih i terapeutskihprocedura. Druge na medijskomfrontu – javnost im je lane bilanaklowena i u 99 odsto slu~ajevapozitivno je pisano o wima.

Ove godine najve}i boj }e sevoditi za tehnolo{ku obnovuustanove. Aduti }e biti sopstve-ni prihodi, podràni u mawemprocentu sredstvima resornogMinistarstva odbrane.

Oni to mogu jer su i u prote-kloj, finansijski vrlo te{koj go-dini, uspeli da kupe nekoliko naj-savremenijih medicinskih ure|a-ja, i da u poslovawu ostvare po-zitivne rezultate, tako da danasne duguju nikome ni{ta. U stvari,duguju zaposlenima. Velika su wi-hova o~ekivawa da }e im nov~anaprimawa i materijalni status bi-ti boqi.

Mira [VEDI]

POVODI

1. mart 2008.30

vi predstavnici bili su zadi-vqeni izgledom ustanove, orga-nizacijom rada i kvalitetom le-~ewa. Saradwa se nije zavr{i-la samo na lepim re~ima i obe-}awima. Usledili su konkretnidogovori, a Kraqevina Norve-{ka donirala je najsavremenijulaku poqsku bolnicu i trena`niset koji danas sluì za obukumladih lekara, farmaceuta istomatologa u [koli rezervnihoficira sanitetske slu`be.

Istovremeno, protekle godi-ne VMA je ponovo, nakon 12 godi-na odsustvovawa, primqena u Bal-kanski komitet vojne medicine, apostala je i Regionalni centar zavojnomedicinsku saradwu. Na tajna~in vra}ena joj je zasluèna ti-tula lidera na Balkanu u oblastivojne medicine i odato priznaweza stru~nost, profesionalizam,organizaciju i odnos prema radukoji se u toj ustanovi neguje.

OTVORENA PITAWAAli, nisu sva vrata otvore-

na. Neka su poluotvorena, drugatek treba otvarati. Ta~nije, ba-rijera postoji tamo gde prestajeda bude bolnica, vojna i civilna,i gde postaje Akademija sa svimobrazovnim i nau~noistraìva~-kim potencijalom. Ono {to je ne-kad bila wena prednost, po ~emuse prepoznavala i zbog ~ega sumnogi dana{wi nau~ni i stru~niposlenici hrlila da svoje znaweusavr{e i upotpune u kabinetimai laboratorijama, danas je zbogsujete i surevwivosti nekih ci-vilnih kolega, smetwa.

Tom zame{ateqstvu pogodo-valo je gotovo dve decenije dugoizbivawe iz krugova civilne srp-ske nauke, i ne svojevoqna polu-zatvorenost, ali i stari Zakon ovojnim {kolama i nau~noistra-ìva~koj delatnosti, koji je, u ne-dostatku novog, jo{ vaè}i. I {toje gore, neusagla{en je sa srod-nim, civilnim.

Zbog svega se danas de{avada i pored toga {to pod krovomVMA radi jedan akademik i pred-sednik Srpskog lekarskog dru-{tva (a neki su i predsedavaju}iili ~lanovi brojnih strukovnihasocijacija u zemqi i inostran-stvu), ne postoje zajedni~ki pro-jekti na kojima bi sara|ivali ci-vilni i vojni nau~ni poslenici i

DOSTIGNU]AU radu VMA primewena su i vrhunska dostignu}a savre-

mene medicine. Neka od wih su transplantacija jetre sa ì-vog davaoca, transplantacija mati~nih }elija, implantacijave{ta~kog diskusa u slabinski i vratni deo ki~me, neurora-diolo{ko zbriwavawe aneurizmi mo`danih krvnih sudova,refraktorna hirurgija, primena navigacione tehnologije uugradwi ve{ta~kog kuka i kolena. Hirurgija je ponovo za{tit-ni znak VMA, a legenda svetske hirurgije, prof. dr NormanRi~ je od pro{le godine gostuju}i profesor VMA.

LOGISTIKAOdràvawe Vojnomedicinske akademije je veliki logi-

sti~ki izazov. U toj ustanovi ima 7.600 komada prozora, 7.500vrata, 120.000 kvadratnih metara staklenih povr{ina, a in-stalacije vodovoda i kanalizacije proteù se na 325 kilome-tara. Mese~no se tro{i 2,9 MW elektri~ne energije, dnevno2.000 kubnih metara vode, {to odgovara potrebama grada od20.000 stanovnika. Operu se ~etiri tone opreme dnevno ispremi 1.100 dijetetskih i 5.800 dopunskih obroka hrane.Istovremeno, odràva se 37.000 ure|aja, koliko ih na VMAima, a ispravnost opreme je 95 odsto. Za svaku pohvalu.

KADARZa prestiàn status VMA zasluàn je kadar koji je godi-

nama {kolovan i usavr{avan u zemqi i u inostranstvu. A tupraksu nastavqaju i danas.

U toj elitnoj ustanovi radi 470 lekara, 40 stomatolo-ga, 36 farmaceuta i 1.400 medicinskih tehni~ara svih pro-fila. Po~etkom ove godine dodatno su kadrovski oja~ani, a unarednom periodu trebalo bi da se popune i lekarima ra-znih specijalnosti.

Nau~noistraìva~ki potencijal te ustanove ~ine 140doktora nauka, me|u kojima je 120 profesora i docenata, vi-{e od 90 primarijusa i asistenata. Rezultati wihovih is-traìva~kih napora svakodnevno se primewuju i valorizuju udijagnosti~ko-terapijskoj praksi, te u obrazovawu generacijamedicinskih stru~waka. Trenutno se na VMA radi na 43 pri-mewena nau~noistraìva~ka zadatka od strate{kog interesaza medicinu u celini.

Zaposleni sa VMA nastupaju na me|unarodnim stru~nim inau~nim skupovima, i wihovi radovi su izuzetno zapaèni iprihva}eni. Samo u pro{loj godini bilo ih je nekoliko stotina.

Sni

mio

Toma

RAD

OS

AVQ

EVI

]

Veliki broj dece i gra|ana Zaje~ara i okoline posetio jePeti centar za obuku, u kome su u~enici osnovnih i sredwih{kola, pored naoruàwa, vojne opreme, kabineta i u~ionica,mogli da pogledaju zabavni i umetni~ki program, organizovanu saradwi sa zaje~arskim Domom omladine, i fudbalski tur-nir, na kome je u~estvovalo {est ekipa.

D. GLI[I]

31

A K C I J A „ O T V O R E N I D A N “ U S O M B O R U , V A Q E V U , Z A J E ^ A R U I P O @ A R E V C U

PRAZNI^NO DRU@EWE

Povodom obeleàvawa 15. februara – Dana Vojske Srbije, ucentrima za obuku u Somboru, Vaqevu, Zaje~aru i Poàrevcuodràna je akcija „Otvoreni dan“. Prigodni zabavni i umet-ni~ki programi, izlo`be slika, takti~ko-tehni~ki zborovi

naoruàwa i vojne opreme, ali i prikazi osnovnih vojni~kih ve-{tina najvi{e su obradovali decu, najbrojnije goste svakog „Otvo-renog dana“ Vojske Srbije.

U Prvom centru za obuku Kopnene vojske u Somboru bilo jeoko petsto gostiju iz Apatina i Sombora, kojima je prikazanonaoruàwe i oprema jedinica, osposobqenost i uve`banost zaizvr{avawe zadataka, a imali su i priliku da s vojnicima istare{inama razgovaraju o ìvotu i radu u Vojsci Srbije.

Sli~no je bilo i u Vaqevu, u êtvrtom centru za obuku, gdesu gra|ani i deca iz vaqevskih osnovnih {kola obi{li TT zbornaoruàwa i vojne opreme, posetili kabinete i u~ionice u ko-jima vojnici sti~u osnovna vojni~ka znawa i navijali za jednuod ~etiri ekipe koje su se takmi~ile na turniru u fudbalu.

Izlo`bi de~ijih crteà Deca Srbije – Vojsci Srbije u po-àreva~kom Centru za obuku prisustvovalo je vi{e od 1.200posetilaca. Pored izlo`be, deca iz tri osnovne i ~etiri sred-we {kole obi{la su vojni~ke objekte u kasarni, razgovarala svojnicima i videla deo opreme koju koriste tokom obuke.

Komanda Petog centra za

obuku sme{tena je u Zaje~aru,

centru Timo~ke krajine, pa

smo mi istovremeno i ~uvari

bogate vojni~ke tradicije

naroda ovog kraja. Ovde su

vojevali mnogi junaci – Hajduk

Veqko i vojnici 6. puka

Timo~ke divizije, koji su

u Drugom balkanskom ratu

Bugari prozvali „Gvozdeni”.

Vojska je dobro ukorewena

u ovo tlo – isti~e komandant

Centra pukovnik Tomislav

Petrovi}.

JEDINICE

1. mart 2008.32

J

C E N T A R Z A O B U K U U

TIMO^KA Vedno od mesta na kojima regruti Vojske Srbije sti~u voj-ni~ka znawa i ve{tine tokom prvog perioda obu~avawajeste Peti centar za obuku. Pod kontrolom stare{ina, po-~etnici savladavaju osnovnu obuku – kori{}ewe li~nognaoruàwa, izvode takti~ke ve`be na poligonu i ga|awana streli{tu.

Uz to, svakodnevno unapre|uju fizi~ku kondiciju na sportskimterenima. Kasarna „Nikola Pa{i}”, u kojoj je Centar sme{ten,nalazi se na periferiji gra-da, uz magistralni put.

Centar postoji od 3. maja2007, kada je naslediv{i do-tada{wu 9. pe{adijsku briga-du u{la u sastav novoformi-rane Komande za obuku. U cen-trima se osposobqavaju vojni-ci na sluèwu vojnog roka, voj-nici po ugovoru i u rezervi, aorganizuju se i kursevi za usa-vr{avawe profesionalnogkadra.

– Komanda Petog centraza obuku sme{tena je u Zaje~a-ru, geografskom i populacio-nom centru Timo~ke krajine, pasmo mi istovremeno i ~uvari bogate vojni~ke tradicije narodaovog kraja. Ovde su vojevali mnogi junaci – Hajduk Veqko i voj-nici 6. puka Timo~ke divizije, koji su u Drugom balkanskom ratuBugari prozvali „Gvozdeni”. Vojska je dobro ukorewena u ovotlo – isti~e komandant pukovnik Tomislav Petrovi}.

Centar u svojoj nadle`nosti, pored Zaje~arskog i Borskogokruga, ima i teritorije op{tina @agubica i Para}in. Na tomprostoru sme{tene su i neke jedinice koje ne pripadaju Centru– deo sastava Tre}e brigade Kopnene vojske, u koje se, posleosnovne obuke, upu}uju vojnici iz Centra.

Od osnivawa do danas u wemu se obu~avalo vi{e od dvehiqade regruta. U martu se o~ekuje i nova generacija od oko800 vojnika. Posle mesec i po osnovne obuke, samo mawi brojwih }e ostati u Centru, dok }e ostali, prema potrebi, bitiraspore|eni u druge jedinice Vojske.

Znawa i ve{tine ste~ene na poligonima vojnici Petogcentra svakodnevno proveravaju, kako se to vojni~ki kaè, nanajva`nijem borbenom zadatku u miru – na straì. Osim stra-è u kasarni, zaje~arski vojnici obezbe|uju jo{ dva objekta –Lubnicu i Karbulovo.

Prema re~ima pukovnika Petrovi}a, kasarna ima odli~an po-ligon na kome se vojnicu uve`bavaju za taj zadatak.

– Izbor i priprema straàra, kontrola wihove vojni~keosposobqenosti, zatim, smena i razvod straè, izvode se po usta-qenoj proceduri. Pripremi vojnika za straàrsku slu`bu uvek pri-sustvuju stare{ine, koje su nadle`ne za obezbe|ewe objekata u Cen-tru. Tokom straè, vojnike kontroli{u komandant Centra ili wegovzamenik – isti~e major Hajrudin Murti}, referent u Odseku za ope-rativne poslove i obuku.

Pukovnik Tomislav Petrovi}, komandant Petog centra

za obuku

Znatna pa`wa poklawase i fizi~koj osposobqeno-sti vojnika koji dolaze.

– Sude}i prema podaci-ma prilikom prijema regrutana sluèwe vojnog roka, oniu jedinicu dolaze veoma sla-bo fizi~ki pripremqeni. Re-dovnim ve`bawem, u Centruznatno poprave kondiciju. Toje za wih i svojevrstan izduv-ni ventil, jer su u novoj sre-dini ~esto izloèni stresu –isti~e poru~nik Milan Mla-denovi}, komandir voda.

Komandir odeqewa vod-nik Du{an Krsti} sa vojnici-ma izvodi fizi~ku obuku. Onje u decembru pro{le godinei januaru 2008. bio na selek-tivnoj obuci za prijem u Spe-cijalnu brigadu. Ve} posleprvog padobranskog skoka od-lu~io je da karijeru nastavikao padobranac. Zato je uPetom centru istinski pro-moter padobranstva.

Iako ih stare{ine in-spiri{u da se bave fizi~kimve`bawem, vojnici nemaju am-biciju da dostignu nivo fizi~-ke spremnosti koji imaju po-ru~nik i vodnik, ali vole datr~e i da {to ~e{}e igrajufudbal i ko{arku. A {ta ouslovima za ̀ ivot i rad u Cen-

tru za obuku u Zaje~aru kaùoni zbog kojih obuka i postoji?

– Kada se govori o stica-wu fizi~ke spreme, veomasam zadovoqan mogu}nostimakoje Centar pruà. I stare-{ine su veoma stru~ne. Zani-mqiva su i ga|awa iz naoru-àwa na streli{tima. Od-li~no sam se uklopio sa voj-nicima iz razli~itih krajevaSrbije. Postali smo prijate-qi. Sada sam se uverio da sene kaè uzalud da ~ovek u voj-sci sazreva – kaè vojnikIlija Radulovi} iz Blaca.

U Centar za obuku u Za-je~aru upu}uju se i vojnici ko-jima je, zbog nepravilnosti,prekinuto civilno sluèwevojnog roka. Vojnik Ivan Di-mitrijevi} iz Kru{evca u ka-sarnu je do{ao da do krajaodsluì vojni rok, po{to muje prekinuto civilno sluè-we, jer se nije redovno jav-qao na radno mesto u ustano-vi u koju je raspore|en. Ivanje ro|en 1984. godine, a stu-dira vi{u poslovnu {kolu uBlacu. Prema re~ima stare-{ina, primeran je vojnik.

– Nisam o~ekivao da }uvojni rok sluìti u Zaje~aru,ali sam se, ve} od prvog dana,dobro sna{ao. Zbog brojnihobaveza vreme mi brzo pro-lazi i ne razmi{qam o ku}i.Najvi{e volim fizi~ku obuku,jer sam studiraju}i zaposta-vio ve`bawe. Na ga|awu sambio malo upla{en, sve dok ni-sam prvi put povukao obara~.Straha je odjednom nestalo, ipoèleo sam da ga|am ponovo– dodaje Ivan.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

33

Z A J E ^ A R U

STRELI[TE KRIVULNadomak reke Crni Timok, na nekoliko kilometara od ka-

sarne, pored magistralnog puta nalazi se streli{te Krivul. Ne-davno je osavremeweno. Civilno lice Dragan Jovanovi}, kojioko dvadeset godina radi na streli{tima, a sada je na du`nostioperatera komandnih pultova, svoje iskustvo primenio je i u mo-difikaciji opreme Krivula. Danas se sa jednim ure|ajem KOPS(komplet opreme pe{adijskog streli{ta) podiù 24 grupe ciqe-va, dok je ranije moglo da se podigne samo {est. Na taj na~in omo-gu}eno je ga|awe ~ak 240 ciqeva odjednom, od ~ega su ~etiri ci-qa pokretna. Tako|e, prose~en je i nasut novi put do streli{ta,dug kilometar, dovedena je voda i dogra|en takozvani sektor broj1, namewen za ga|awe na daqinama od 200 i 300 metara.

TAJNE ROMULIJANENa desetak kilometara od Zaje~ara, u ataru sela Gamzi-

grad, nalazi se anti~ko arheolo{ko nalazi{te Feliks Romuli-jana. Kako nam je rekao kapetan prve klase @eqko Budimski, ko-ji je u Petom centru zaduèn za moral, svaka generacija vojnika,odmah posle ga|awa na obli`wem streli{tu Krivul, obilazi tunajve}u istorijsku znamenitost zaje~arskog kraja.

Palata rimskog cara Gaja Galerija, savladara cara Dio-klecijana, ~uvena je po svojim mozaicima. Prostire se na veli-koj povr{ini na kojoj su vidqivi ostaci dvadeset ogromnih kula,monumentalnih hramova, kupali{ta, ali i objekata za sme{tajdvorjana i vojske. Na obli`wem brdu Magura otkrivene su grob-nice cara i wegove majke Romule, na kojima je izveden obredapoteoze, obogotvorewa imperatora, posle ~ega je on dugo sma-tran za boànstvo.

NOVA METODAU zaje~arskom Centru za obuku razvijena je metoda uve`ba-

vawa kojom se postiè ve}a uspe{nost ga|awa iz pu{aka i pu-{komitraqeza.

– Prema toj metodi moèmo u{tedeti veliku koli~inu muni-cije i dijabola. Na poligonu vojnici ni{awewe uve`bavaju bezmunicije, na razdaqini od 25 metara i na fiksiranim automat-skim pu{kama. Oni tri puta zaredom ciqaju u podno j̀e mete. Po-sle svakog ni{awewa upore|uje se koliko odstupaju od zadateta~ke. Ta~ke koje je vojnik nani{anio obeleàvaju stare{ine uzpomo} pokaziva~a pogotka u obliku kruga sa ta~kastim prorezomu sredini. Slede}i korak u pripremi za ga|awe jeste odlazak uvazdu{nu streqanu. Vojnici koji se na taj na~in osposobqavajuza ga|awe postigli su znatno boqe rezultate – obja{wava ko-mandant bataqona za obuku potpukovnik Sa{a Cvetanovi}.

OJSKA

Od 1. februara realizuje seprojekat pod pokroviteqstvom„SOKO GROUP” d.o.o. izBeograda, ~iji je vlasnik i autorZoran Livaja, stare{ina upenziji. Pukovnik u penzijiMiodrag Kapor je direktorprojekta „Nacionalno trì{teroba i usluga Srbije”. Uporedo sa ovim, realizuje se i projekat„Op{tine Srbije”. Ciq je da seoko zajedni~kih poslova okupepenzionisani oficiri ipodoficiri, ratni vojni invalidii ~lanovi wihovih porodica.Osim mogu}nosti zarade,stipendirawa dece i sticawanovih iskustava, qudi {irokogobrazovawa i osvedo~ene radneenergije dobijaju viziju sigurnijebudu}nosti.

1. mart 2008.

PROJEKTI DOBRE NADE

34

V

Z A P O [ Q A V A W E P E N Z I O N I S A N I H V O J N I H L I C A

reme svekolikih dru{tvenih promena, tranzicije i transfor-macije na{e vojske, imalo je za posledicu da jedan broj stare-{ina ode u penziju. Re~ je o qudima u punoj radnoj snazi, saosobinama koje su najboqa preporuka budu}em poslodavcu.Malo je onih koji su se pomirili da vreme provode s novina-

ma u ruci i nad {ahovskom tablom na klupi u parku. Naj~e{}a sli-ka koju stvaramo pri pomisli na penzionere. Naravno da to sim-pati~no pristoji qudima ~iji je zbir godina provedenih u slu`bi iìvotnog doba primeren pomenutom stereotipu. Po{teno je da umiru i odmoru proìve „tre}e doba”.

Me|utim, govorimo o generaciji na ~ijoj je strani sveprisutniradni elan, ambicija da se jo{ radno angaùju i budu korisni. Se-bi i svojoj porodici, svakako. Mnogo puta smo pisali o ve} pozna-tom Programu Prisma putem koga se {koluju i prekvalifikuju sta-re{ine za neka budu}a zanimawa. Dobro je da postoji, jer je doka-zano uspe{an i vredan svake pohvale. Na kraju, rezultati najboqegovore. Me|utim Prisma se obra}a jednoj ciqnoj grupi, a proble-ma i potreba je mnogo vi{e: stare{ine koje nisu obuhva}ene timprogramom, ~lanovi wihovih porodica, ratni vojni invalidi i wi-hovi najbliì, penzionisani podoficiri...

NOVA PRILIKAJedan od putokaza za budu}nost postavila je i firma „SOKO

GROUP” d.o.o iz Beograda, ~iji je vlasnik Zoran Livaja, tako|ebiv{i stare{ina. Radan, ambiciozan ~ovek, od akcije i poverewa

Snumio G. STANKOVI]

DR

U[

TV

O

jer su wegovi projekti overenipe~atom dràvnog zna~aja, {tomnogo zna~i i obe}ava. Najve}ii najzna~ajniji jesu „Nacional-no trì{te roba i usluga Srbi-je” i „Op{tine Srbije”.

O ~emu je re~?Posle stru~ne ocene da je

kvalitetan i potreban, 9. marta2005, sa Ministarstvom pri-vrede potpisan je Protokol o podràvawu projekta „Nacionalnotrì{te roba i usluga Srbije”.

Opredeqewe rukovodstva ovih projekata je da se angaùjupenzionisana vojna lica, ratni vojni invalidi i porodice poginu-lih boraca. Planirano je da se u toku ove godine radno angaùjeoko hiqadu pripadnika pomenutih kategorija.

Projekat „Nacionalno trì{te roba i usluga Srbije” pod-raliti~ku obradu podataka, pra}ewe i objavqivawe robe i uslu-ga privrednih subjekata Republike Srbije, pra}ewe podataka ouvozu i izvozu u Republici Srbiji, objavqivawe trì{nih vi-{kova individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a, finalizaci-ju proizvodwe, pra}ewe propisa u privredi Republike Srbije,pra}ewe propisa vezanih za standarde i kvalitet proizvodweEvropske unije, kontaktirawe sa zainteresovanim investitori-ma, marketin{ki nastup privrede Republike Srbije na inostra-no trì{te...

PRECIZNI CIQEVICiq je da se prate roba i usluge privrednih subjekata na op-

{tinskom, regionalnom i nacionalnom nivou radi zajedni~kog na-stupa i plasmana, {to bi doprinelo ukrupwavawu proizvodwe,formirawu cena, pro{irivawu proizvodwe i otvarawu novihradnih mesta. Prema toj ideji, u okviru ovih prezentacija nalazi-}e se svi propisi u Republici Srbiji, ali i propisi o kvalitetu istandardima u Evropskoj uniji sa ciqem planirawa investicija zaprilago|avawe propisa EU. Konsultanti koji su angaòvani naovom programu da}e odgovore iz svog domena na postavqena pita-wa vezana za nacionalno trì{te robe i usluga Srbije.

Drugi projekat „Op{tine Srbije”, ~iji je direktor pukovniku penziji Miodrag Kapor, obezbedi}e formirawe elektronskebaze podataka za 161 op{tinu i 4.048 mesnih zajednica, ukqu~u-ju}i pojedine op{tine na Kosovu. Elektronska baza podatakapredstavqa}e svaku op{tinu pojedina~no sa wenim mesnim zajed-

nicama. Na jednom mestu na}i}e se op{ti podaci, ekonomskikapaciteti i resursi sa kojimaraspolaè.

U saradwi sa op{tinamaizra|uju se bilteni za svaku po-jedina~no. Pored podataka uelektronskom obliku, pojavi}ese bilten u {tampanom obliku,kao dodatak koji se distribuirapreko dnevnih novina na teri-toriji cele Republike. Ciq jeda se, pre svega, celokupna jav-nost Srbije informi{e o wi-hovim ekonomskim potencijali-ma. Danas robe i usluge, sutratransfer tehnologije i nau~nihprograma. Svet uùrbano grabinapred, moramo mu se pribli-ìti i tako {to }emo predo~itis ~ime raspolaèmo, koliko,kada i gde.

Gospodin Kapor poja{wa-va ideju:

– Uspostavqawem sistemarada, stupili smo u kontakt sciqnim grupama. Nai{li smo napuno razumevawe, pa su potpi-sani ugovori o poslovno-tehni~-koj saradwi s wihovim udruè-wima. Organizovali smo nizpredavawa u Novom Sadu, Som-boru, Subotici i Uìcu. Ovihdana idemo u Ni{ gde nas ~ekahiqadu qudi!.

Firma „SOKO GROUP” je organizovana u osam regionalnihcentara (Beograd, Novi Sad, Ni{, Subotica, [abac, Poàrevac,â~ak i Kru{evac), 29 op{tinskih centara (uglavnom sedi{taokruga), sa koordinatorima u svim op{tinama (161). Wen ciq jeda se organizuje prikupqawe podataka iz svog regiona direktno saprivrednim subjektima, lokalnim samoupravama i medijima.

Saradwa sa medijima je veoma bitna. Mi smo ozbiqno shva-tili wihov zna~aj. Bez obzira na to da li je re~ o lokalnoj televi-ziji, programu radija, dnevnim ili nedeqnim novinama, svaka iz-govorena ili napisana re~ na|e put do onoga ko treba da je ~ujeili pro~ita. Podaci koje nude navedeni projekti su neophodni jerse najdirektnije ti~u vitalnih tokova ìvota, poslovawa, investi-cija...

Otvarawe prema svetu i ovakve baze podataka sasvim su u du-hu budu}e saradwe sa inostranim partnerima koji ho}e najpre daznaju li~nu kartu onoga s kim posluju, wegove dru{tvene, privrednei obrazovne potencijale.

Zadatak koji smo sebi zadali je veoma ozbiqan, zahteva punorada, stru~nosti i angaòvawa. Ali, na{e biv{e stare{ine susvakako spremne za nove izazove. Kako vidimo uspe{ni su i pri-znati, {to moè da nas raduje i ohrabri. U svakom pogledu.

RADNI IZAZOVPukovnik u penziji Dragan Radulac je direktor regionalnog

centra. Kaè da je vrlo brzo prepoznao sebe u navedenim projek-tima:

– Projekti nude ne{to sasvim novo. Osim zarade, novi radniizazov, povratak samopouzdawa i vrstu sigurnosti. Me|u na{imkolegama imamo takav kadar koji bi poèlele mnoge firme. Uz sveosobine koje krase biv{e stare{ine, neophodno je samo to novoiskustvo, a ono se sti~e jedino kroz rad. Toga su svi svesni i radoprihvataju ono {to im je ponu|eno. Rade i radi}e na projektima oddràvnog zna~aja, a ta spoznaja nije neva`na.

35

BRZE INFORMACIJESvi koji vide sebe u projektima „SOKO GROUP” d.o.o. Be-

ograd mogu dobiti neophodne informacije preko regionalnih iop{tinskih centara Udruèwa penzionisanih vojnih stare{inaSrbije, Udruèwa ratnih vojnih invalida i Udruèwa podofi-cira. I najbrìm, elektronskim putem sa adresama: [email protected]:; [email protected] i na sajtu: www.trzistesrbije.com

Oko zrele i ambiciozne ideje lak{e je okupiti qude. Biv{estare{ine su najpre imale na umu svoje kolege, ~lanove wihovihporodica, ratne vojne invalide. U wihovom obrazovawu, motivimai èqi da se radno angaùju prepoznali su pouzdane saradnike.

@eqko Vasiqevi} pohvalno ocewuje zamisao:– Naravno, veoma pozitivno smo reagovali na poziv rukovo-

dilaca „SOKO GROUP” d.o.o. iz Beograda. Razumeli smo ga i kaomogu}nost da re{imo jedan veliki problem koji ti{ti na{e brojno~lanstvo, a to je nezaposlenost. Autori projekata su qudi od pove-rewa, veoma sposobni, solidarni, istrajni... Odli~no su proceni-li da ih ne treba razvijati samo po centrima ve} razu|eno po ce-loj teritoriji Republike. Dugujemo im veliku zahvalnost jer su namukazali poverewe i otvorili perspektive. Sa svoje strane pruì-}emo im na raspolagawe na{u infrastrukturu i kvalitetan kadarkoga svakako imamo. Kako bi se ideja svela u pravne i instutucio-nalne okvire, imali smo plodne sastanke sa predstavnicima fir-me i Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe.

PRIHVA]ENE IDEJEVaqa se podsetiti da je na{e udruèwe osnovano jo{ 1992. go-

dine u veoma te{kim prilikama. Okupqamo oko deset hiqada ~lano-va u 97 op{tinskih i dve pokrajinske organizacije. Ina~e, u toku suna{e akcije o punoj primeni Zakona o pravima boraca i poginulihboraca, stipendirawu wihove dece, bawsko-klimatskog oporavka...

Ideja se {iri i biva sve vi{e prihva}ena. Pukovnik u penzi-ji, diplomirani inèwer Ostoja Popovi}, ~lan Izvr{nog odboraUdruèwa vojnih penzionera Srbije, iznosi mi{qewe:

– Nema sumwe, radi se o dobrim projektima. Oko wih }e seokupiti qudi u najproduktivnijim godinama, veoma stru~ni, raznihprofila, daroviti i èqni da stvaraju.

Na{e ~lanstvo je bezrezervno podràlo ideju kolega, pa jeUdruèwe potpisalo ugovor o saradwi. Qudi su u wima prepozna-li sebe i svoje interese. ^vrsto verujem da }emo uspeti zajedni~-kim snagama.

Zastavnik u penziji Du{an Pe}anac zaduèn je za odnose sjavno{}u u Udruèwu penzionisanih podoficira. Posebno je apo-strofirao socijalni momenat:

– Zdu{no smo podràli u~e{}e u projektima. To nam je dobraprilika da se pokaèmo i dokaèmo. Da vredimo i sami znamo, asad dobijamo pravu {ansu. Na{im ~lanovima }e to dobro do}i izmnogo razloga, tim pre {to je ku}ni buxet ono {to nas ti{ti. Ne za-boravimo da 70 odsto na{ih kolega ìvi iskqu~ivo od malih pen-zija, a da ~ak 100.000 du{a egzistencijalno zavisi od wih. Najzadsmo videli mogu}nost da se ne{to zaradi, vrati samopo{tovawe,iza|e me|u poslovan svet... I kada bi mi penzija bila bezbri`novelika, opet bih se prihvatio takvog posla jer je zna~ajan, okupqaqude od ugleda i poverewa. Nemam dobro mi{qewe o tome da qudiu na{im godinama odlaze u inostranstvo gde su primorani da radesvakojake poslove. Najboqe je u svojoj zemqi, me|u svojim narodom.

Ina~e, na{e udruèwe je jedino te vrste u svetu. Postojalo jejo{ samo za vreme Kraqevine Jugoslavije. Bilo je po{tovano, saneukaqanom tradicijom.

Predsednik Udruèwa je wegov drug po ~inu i statusu NenadTodosi}. U potpunosti se slaè sa gospodinom Pe}ancem i dodaje:

– Pozivam sve penzionisane podoficire da se aktivno ukqu-~e u ove projekte. Mogu da se jave na adresu firme ili da dobijuinformacije preko svojih op{tinskih organizacija. Ima ih desetvan Beograda i tri u prestonici na teritoriji Novog Beograda, ̂ u-karice i Vo`dovca.

Posle svega nije te{ko izvesti zakqu~ak. [ansa postoji,dobra nada tako|e, weni vesnici su rekli svoje i povukli prvepoteze.

Branko KOPUNOVI]

DONACIJA KABINETU ZA GR^KI JEZIKNA VOJNOJ AKADEMIJI General{tab nacionalne odbrane Gr~ke poklonio je Ka-

binetu za gr~ki jezik na Vojnoj akademiji ra~unarsku opremu uvrednosti od oko 1.100.000 dinara. Tim povodom izaslanikodbrane Gr~ke pukovnik Estafios Andrinopulos posetio je Voj-nu akademiju, gde je u prisustvu na~elnika Centara Vojne aka-demije, pukovnika Branka Bo{kovi}a i saradnika sa Katedreza gr~ki jezik Filolo{kog fakulteta u Beogradu, imao prilikuda se uveri u kvalitet nastave, ~emu je pomenuta donacija znat-no doprinela.

Pukovnik Branko Bo{kovi} podsetio je na tradicionalnoprijateqstvo izme|u dva naroda i vojske. Zahvaliv{i pukovni-ku Andrinopulosu za donaciju, on je rekao da se nada da }e ina Vojnoj akademiji Gr~ke uskoro biti otvoren sli~an centar,u kome }e gr~ki studenti mo}i da nau~e srpski jezik.

Prisutnim oficirima i podoficirima Vojske Srbije pu-kovnik Andrinopulos ~estitao je {to su za svoje usavr{avaweizabrali upravo gr~ki jezik. On je izrazio o~ekivawe da }enabavqena ra~unarska oprema unaprediti i olak{ati savla-davawe potrebnih jezi~kih ve{tina. A. P.

NOVI INTERNET SAJTOVI VOJNE AKADEMIJE I MUZEJA JUGOSLOVENSKOGRATNOG VAZDUHOPLOVSTVAVojna akademija i Muzej jugoslovenskog ratnog vazduho-

plovstva imaju nove internet prezentacije na kojima je pred-stavqena wihova organizacija, namena i zadaci u okviru si-stema odbrane.

Prezentacije moète pogledati na web adresamawww.va.mod.gov.yu i www.muzejrv.mod.gov.yu

DOGA\AJI

1. mart 2008.

KURS ZA KOMANDIRE U MIROVNIM MISIJAMAU Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbi-

je odràn je desetodnevni kurs namewen komandnom kadru u jedi-nicama koje u~estvuju u mirovnim misijama. Na~elnik Centra pu-kovnik Jelesije Radivojevi}, obra}aju}i se polaznicima na otva-rawu kursa, naglasio je va`nost druge misije Vojske i usavr{a-vawa kvalitetnog kadra koji bi mogao da zadovoqi zahteve zaangaòvawe u mirovnim operacijama pod zastavom Ujediwenihnacija.

Ciq kursa je da slu{aoci steknu neophodna znawa za oba-vqawe funkcionalnih du`nosti u okviru samostalnih i zajedni~-kih namenskih zadataka u mirovnim operacijama. Prema re~imapotpukovnika \or|a Simovi}a, direktora kursa, {est instrukto-ra je izvo|ewem teorijske i prakti~ne nastave osposobilo slu-{aoce da, samostalno i u saradwi sa osobqem drugih armija iUN, efikasno izvr{avaju takti~ke radwe i postupke u ulozi ko-mandnog kadra jedinica za u~e{}e u mirovnim operacijama.

Kurs je imao dva segmenta – op{tevojni i stru~ni. U okviruwih su obra|ivane teme iz orijentacije pomo}u najsavremenijihGPS sredstava, {tabne procedure u UN, procedure iz oblastibezbednosti i za{tite, ali i brojne takti~ke radwe i postupci umirovnim misijama. Provera ste~enih znawa ura|ena je na ve`bipod nazivom „Rad i postupci odeqewa – voda za u~e{}e u mirov-nim operacijama“, koja je izvedena posledweg dana kursa. A. P.

36

37

I

E

ako ìvimo u materijalisti~kom svetui vremenu, u kome nam trka za pose-dovawem i novcem suvereno ome|uje

ne samo mogu}nosti, ve} i èqe, ambicije iprohteve, vi{e niko ne spori postojawe du{e. Naneki na~in izmerena je ~ak i wena teìna.Nau~nici su utvrdili da nakon posledweg, smrtnogizdisaja, ~ovek namah izgubi oko 20 grama. Tolikoje, kaù, te{ka du{a.

Od 17. februara srpska je ne{to lak{a.Otkinuli su nam deo du{e i na srce navalili ka-men teàk kao olovo.

Da se razumemo. Navikli su Srbi nama}ehinski odnos sveta, na nepravde i nate{ko}e. Istorija Srbije prepuna je (ne)prilikau kojima je trebalo „osvetlati obraz” ili „nastra{nom mestu opstajati”. Opsta}e Srbija ipod ovim te{kim teretom. Poku{aj oduzimawaKosova i Metohije i progla{avawe tobo`wenezavisnosti ju`ne srpske pokrajine, zaboleo nasje najvi{e zbog ogromne nepravde, u~iwene naro-du koji to ni~im, ni svojom ju~era{wicom, ni svo-jom dana{wicom, nije zasluìo. Takvo nasiqe nadnama samo zarad ostvarivawa suludih global-isti~kih ciqeva novog svetskog poretka, u stvaripreostale svetske sile, ne moè se pravdatinepokorno{}u slobodoqubivog naroda, na{omtobo`wom nekooperativno{}u,neprilago|avawem, nepopustqivo{}u… Jednos-tavno, nema srazmere.

Zato nas du{a boli. Znamo mi da Kosovo iMetohiju niko ne}e odneti „preko okeana”, ono}e, na sre}u na{u, ostati tu gde je, kod nas i usrcima na{im. Odatle ga niko ne moè uzeti.Vrati}e se Srbi na Kosovo i Metohiju zato {tosu nam tu nacionalni koreni, zato {to }e du{aboleti sve dok se ne vratimo. Vrati}emo se zatoda bismo se oslobodili onog kamena u srcu, oneteìne koja nas savija ka zemqi. Znamo {ta namje ~initi narednih godina. Posle dugo vremena,Srbi opet imaju vidqiv istorijski ciq, svimajasan i nedvosmislen nacionalni interes.

ospodari javnog mwewa, sve vrste medija, kodnas i u svetu, prepuni su pitawa o budu}imkoracima naroda kome je 17. februara 2008. udaren jo{

jedan, najteì {amar silnika. Samo dva dana pretoga, uz Dan dràvnosti, obeleèn je i Dan VojskeSrbije, pa je neke, odmah, zainteresovao i wenodnos prema novonastaloj situaciji.

Srpsku vojsku i Kosovo i Metohiju zaista nijete{ko povezati. To nije te{ko jo{ od odsudne bitke naKosovu poqu 1389. godine. Srpska vojska uvek je bilauz svoj narod. Samo u posledwa dva veka, odstvarawa moderne srpske dràve, od Kara|or|evog

ustanka, Srbi su ginuli u deset ratova. Prose~nosvake dve decenije bili su prinu|eni da branesvoju slobodu i opstanak. Zato Srbi, vi{e no ne-ki drugi narodi, dobro znaju da je rat najve}anesre}a koju je ~ovek za sebe stvorio. I s pono-som mogu da kaù da ga nikada nisu zapo~eli.

Obeleàvawe Dana Vojske u ni{koj kasarnibilo je prilika da jo{ jednom podsetimo naizvr{enu reformu i reorganizaciju oruànihsnaga, realizovanu, izme|u ostalog i kao deoprocesa prilago|avawa Evropi i svetu, na{eg sveaktivnijeg u~e{}a u evropskim integracionimodnosima, ali i da pokaèmo da stvaraweefikasnije srpske vojske nije zaustavqeno. In-teresovawe javnosti za taj proces pokazuje sh-vatawe poloàja u kome se Srbija na{la, opet nesvojom, ve} voqom mo}nika koji pomo}u „{tapa i{argarepe” poku{avaju da upravqaju malim nar-odima, dok one koji se smatraju velikima ne-milosrdno ucewuju.

vropa je ucewena, u to nema sumwe. Naporisvetske sile da na jugu Balkana inicira ne-mire, da dugogodi{wimiscrpqivawem u tom delu Evrope oslabi

kolevku civilizacije, sada su dostigli kriti~nuta~ku. Otimaju}i deo du{e srpskom naroduevropske „vo|e” i wihove prekookeanske gazde~ine nesumwiv greh prema jednom starom narodu,ali istovremeno otvaraju i Pandorinu kutiju zlaiz koje je oslobo|en duh secesionizma. Niko vi{enije siguran. Nijedna granica nije etni~ki ~ista.Ono {to se dogodilo Srbiji, sutra }e mo`da jo{nekom u Evropi.

U takvim, nesigurnim uslovima, vi{e nego udrugim situacijama, javqa se strah od budu}nosti.A on je, uz latentno ose}awe nepravde, nesumwivigenerator nervoznih i ishitrenih pokreta inekontrolisanog pona{awa. Na individualnom ikolektivnom nivou. Zato socijalni psiholozi ianaliti~ari koji se bliè bave pona{awemjavnosti u kriznim situacijama, nisu bili izne-na|eni nemirima u srpskoj prestonici, nastalimposle veli~anstvenog mitinga podr{ke s narodomna Kosovu i Metohiji. Naàlost, desilo se ono{to niko nije èleo. Izliv gneva, prete`nomladih qudi, onih koji su ve} predugo pod pri-tiskom evropskih i prekookeanskih ucena da bimogli ba{ uvek racionalno da se pona{aju, oteose kontroli.

Zato, vi{e no ranije, s pravom moèmo da sezapitamo, da li }e nas bezdu{nost velikih, za-ista, naterati da im nalikujemo. Kada nam uzimajudu{u, kad nam otimaju nacionalne korene iduhovni temeq, {ta nam drugo preostaje? Zar je,zaista, jedino re{ewe da postanemo kao oni?

SAgalerije

Pi{eDu{an GLI[I]

KAD PUCAJU NERVI

Tri sudoga|ajaobeleìlaproteklihpetnaestakdana, vremekoje brojimood jedne dodruge„Odbrane”.ObeleàvaweDanadràvnosti iVojskeSrbije,progla{ewefantomskedràve uju`noj srpskojpokrajini iveli~anstvenimitingpodr{kesrpskomnarodu naKosovu iMetohiji.

G

38

[to god da se dogodilo17. februara, tosigurno ne zna~i krajpostojawa Srba naKosovu i Metohiji, ve}po~etak duge borbe zapotpun povratak dràveSrbije u svoju ju`nupokrajinu. Stogajedinstvena dràvna inacionalna politikamora da obezbedinormalan ìvot za svegra|ane Kosova iMetohije koji priznajusrpsku dràvu i omogu}iSrbima da ~uvaju svojukulturu i korene na tomprostoru.

Sneg, mraz i sumaglica prekrili su Kosovsko Pomoravqe 17. februara,ali u du{ama kosovsko-pomoravskih Srba ve}u studen od stra{ne zimestvara najava progla{ewa nezavisnosti u kosovskoj skup{tini. Nemir,i{~ekivawe i prkos ugledali smo ve} na licima desetak mladi}a naulazu u selo Kormiwane. Oni su pa`qivo osmatrali ko to sve dolazi u

wihovo prebivali{te. U samom selu ̀ ivot se, na prvi pogled, odvija normal-no. Prodavnice rade, qudi uùrbano obavqaju svoje poslove, dok se kom{ijedovikuju i pozdravqaju.

Samo {to smo u{li u dom porodice Petkovi}, na{ prijateq Trajan, we-gova supruga Milanka, sin Du{an i }erka Kristina bez pitawa nam odgova-raju: „Ostajemo ovde”. Kako kaù, strepe da }e Albanci iz obli`wih mestakrenuti i u srpska sela da slave i da bi put koji povezuje Kosovsko Pomora-vqe sa Srbijom mogao biti prese~en. Ipak, straha nema, navikli su ovi qudida se bore sa nevoqama, pritiscima i pretwama svih vrsta.

SRBI IZ [ILOVANa svim ku}ama i radwama pored magistralnog putu Bujanovac–Gwilane

postavqene su albanske, ameri~ke, turske, britanske i francuske zastave.Do skoro je bilo nezamislivo videti francuske zastave na Kosmetu, zato {tosu oni smatrani za „vekovne prijateqe Srba”. Vremena se mewaju, {to po-tvr|uje i izgled nekada{wih srpskih sela Petrovce i Dobr~ane, u kojima da-nas ìve samo [iptari. Na{ voza~ Goran Stankovi} obja{wava da Srbi izdana u dan ̀ ive pod pritiskom da prodaju svoju zemqu pored glavne magistra-le, koja nas, posle desetak kilometara kroz {iptarska naseqa, dovodi u srp-sko selo [ilovo.

Z A P I S S A K O S O V A I M E T O H I J E

SA LICA MESTA

TAMO GDE J O[CVETAJU BO@URI

39

U ovom selu, udaqenomdva kilometra od Gwilana, zau-stavqeno je divqawe pobesne-le albanske ruqe 17. marta2004. godine. [ilovqani su sesami odbranili, uz nemo pri-sustvo pripadnika Kfora kojinisu imali nikakve instrukcijeiz Pri{tine. Albanci su odu-stali od napada na mesta gde suSrbi ve}ina. Ipak, epilog teposledwe albanske ofanzivejeste da Srba vi{e nema u Gwi-lanu, iako su oni tamo, do do-laska me|unarodnih snaga, ~i-nili polovinu stanovni{tva.

U [ilovu danas ìvi oko2.500 qudi, koji su ranije,uglavnom, radili u fabrikama,a danas se prete`no bave poqo-privredom. U svom ataru imajupreko 500 hektara obradivogzemqi{ta i relativno dobreuslove za ìvot – ambulantu,banku, dnevnu bolnicu, sredwu iosnovnu {kolu, ali i atraktiv-ne kafi}e. Ponose se i sa se-damnaest |aka prvaka. Naà-lost, izgradwa doma kulture isportskog balona je zapo~ela,ali nije zavr{ena.

Ose}awa me{tana [ilo-va na dan progla{ewa nezavi-snosti u kosovskoj skup{tiniZoran Risti} opisuje re~ima:„To vam je isto kao da vam je ne-

BISTA KNEZA LAZARANa brdu iznad [ilova izdiè se crkva svetog Marka, a po-

red we spomenik knezu Lazaru. Grandiozna statua krasila je ne-kad centar Gwilana, ali su je Albanci, u svom ru{ila~kom pohodu,sru{ili kamionom i o{tetili. Do pre pola godine bista je biladeponovana u ameri~kom kampu Montid u Gwilanu (nekada{wa ka-sarna Vojske Jugoslavije). „U selu smo se sloìli da je bisti mestoovde” – govore [ilovqani – „pa smo je preneli i tu postavili,tako da se sada vidi i iz daleka i sa svih strana”. Rawena i o{te-}ena, bista kneza Lazara sada dostojanstveno iz [ilova gledaprema mestu pogibije srpskog vladara – selu Prilepac.

Zoran Risti} iz [ilova

Protest u Ranilugu

SA LICA MESTA

1. mart 2008.40

BEZ STRUJEKao i celoj ju`noj srpskoj pokrajini i Kosovsko Pomoravqe

ima problema u snabdevawu elektri~nom energijom – pet sati bezstruje i sat sa strujom. Stanovni{tvo se ispomaè agregatima,koje ima ve}ina doma}instava. Stoga je, sredinom januara, Mini-starstvo energetike i rudarstva Vlade Republike Srbije ponudi-lo Unmiku donaciju od 25.000 megavat-sati elektri~ne energije,kako bi se poboq{alo snabdevawe 12.500 srpskih i 5.000 al-banskih doma}instava. Na ovu ponudu jo{ nema odgovora.

ko najmiliji te{ko bolestan. Gledate kako se mu~i, a leka i pomo}inema. Onda se priviknete na surovu stvarnost i shvatite da ìvotmora da ide daqe. U svakom slu~aju, dok je Srbija sa nama ovde,bi}emo i mi na Kosovu i Metohiji”.

Vlasnik „Radio Maksa” Zoran Maksimovi} kaè: „Dana{widan treba najpre psihi~ki podneti, a za kasnije }emo videti.... Se-liti se ne}emo, mada imamo mnogo pitawa i dilema. Da li }emoprelaziti administrativnu liniju ili pravu granicu, ho}emo li vo-ziti kola sa srpskim tablicama?” Sa tim stavom slaè se i neka-da{wi poslanik Qubomir Stanojkovi} koji tvrdi: „Sve vi{e ba-rijera bi}e izme}u dràve Srbije i Kosmeta”.

Prema re~ima Srba iz [ilova, najvi{e se uzdaju u sebe, uupornost koji su stekli pruàju}i otpor proteklih godina. A osta-li su i bez petorice me{tana, koje su Albanci pre nekoliko go-dina kidnapovali i ubili. Na wihovu odlu~nost ne uti~e ni to{to su od ostalih srpskih enklava prili~no udaqeni. OdluciSrba da na ovim prostorima ostanu doprinela je i poseta pred-sednika Republike Srbije Borisa Tadi}a 2005. godine. On im jetada jasno poru~io: „[ilovo, ali i celo Kosovo i Metohija, deosu Srbije, i to je moj stav i u Beogradu i u Pri{tini, i u [ilovui gde god da se nalazim. Hvala vam {to ste ovde, {to po{tujetena{e obi~aje i jezik, i {to ~uvate na{u kulturnu ba{tinu”.

Od direktorke O[ „Veqko Dugo{evi}” u Ranilugu QiqaneKuzmanovi} saznajemo da ovu {kolu, jednu od najstarijih u Srbiji,koja je sa radom zapo~ela jo{ 1858. godine, poha|a 336 u~enika izRaniluga, Doweg Kormiwana, Domorovca i Kr{qanca. „Ne moèse re}i da deca nisu traumatizovana” – kaè Qiqana Kuzmanovi}– „roditeqi ih dovode u {kolu, ali dobro je {to se u posledwe dvegodine nijedna porodica nije odavde odselila”.

Savetnik u {kolskoj upravi Dragan Serafimovi} tvrdi da iobrazovni proces optere}uju brojni problemi. Nastava je redov-na, iako su mesta sa srpskim {kolama u neprijateqskom okruèwu.Naàlost, po re~ima Serafimovi}a, jedan broj na{ih prosvetnihradnika prihvatio je odre|ena nov~ana sredstva i od Unmika i ta-ko naneo {tetu srpskim nacionalnim interesima. Od 2004. godineu Ranilugu radi i istureno odeqewe Filozofskog fakulteta u Ko-sovskoj Mitrovici – katedre za srpski jezik i kwièvnost, engleskijezik i kwièvnost, koje broje 270 studenata.

Slo`na trinaesto~lana porodica Stanojkovi} simbol je srp-ske postojanosti u [ilovu. To {to u istoj ku}i ̀ ive ~etiri generaci-je ne smeta Stanojkovi}ima da vredno rade poqoprivredne i sto-~arske poslove. „Ovo je te{ko vreme” – kaè osamdesetpetogodi{wiStanko Stanojkovi} – „ali se iz ove koè ne moè. Gde se ~ovek ro-di, tu mu je i najboqe”. Wegov sin Veqko sa ogor~ewem pri~a da sve{to proizvedu moraju da prodaju [iptarima u pola cene, jer u Sr-biji, koja nije tako daleko, to ne mogu, ne zbog Unmika, ve} srpskihcarinskih propisa. ^lan tre}e generacije Stanojkovi}a, unuk Goran,nema dilemu oko izbora mesta za ìvot, pa nagla{ava: „Ovde è-lim da ostanem, ali potrebna su ulagawa, otvarawe novih radnihmesta za omladinu”. Deda Stanko ~esto uzme svoje praunuke u krilo ipri~a im o srpskoj pro{losti. Vidi se da je ponosan na otresite de-~ake Aleksandra, Dragana i Milana, koji su dobri |aci, a ~esto mupomaù i oko ku}nih poslova i poqoprivrednih radova.

MITING U RANILUGU Ranilug je naseqe na desnoj obali Bina~ke Morave, u podno`-

ju Pre{evske Crne gore. Ime mu, po predawu, poti~e od ranog li-stawa {ume – luga. Prvi put se pomiwe u pisanom dokumentu iz1258. godine. Ranije je selo bilo poznato po gajewu konopqe iuàrstvu. Predvi|eno je da Ranilug bude srpska op{tina na Ko-smetu, po{to oko wega gravitira pribli`no 35.000 qudi iz srp-skih sela Glogovce, Dowe i Gorwe Kormiwane, Domorovce, Kr-{qanci, Gorwe i Dowe Drenovce, Veliko i Malo Ropotovo, Toman-ce, Pan~elo, Boèvce, Trajanovce i Odevce. U Ranilugu se nalazedom kulture, po{ta, zdravstveni centar i veterinarski punkt, a2005. godine u wemu je formiran i ko{arka{ki klub „Boùr”.

POVRATAK KORENIMA@iteqima Kosovskog Pomoravqa pomo} su pruìli mnogi

dobri qudi iz Srbije. Me|u wima je i menaxer energetike Dra-gan @ivkovi}. U ovim sudbonosnim trenucima do{ao je u [ilo-vo sa èqom da prona|e korene svoje porodice, koja se pre dve-sta godina odselila u Pe~ewevce kod Leskovca. Kako se u O[„Veqko Dugo{evi}” greju na drva, Dragan @ivkovi} odlu~io jeda se u {kolu i u odeqewe kosovsko-mitrova~kog fakulteta uve-de sistem centralnog grejawa.

41

zavisnosti i poru~ili da nikadne}e priznati la`nu dràvu Ko-sovo, wene institucije vlasti na~ijem su ~elu osu|eni teroristi.Govorili su na~elnik {kolskeuprave @ivorad Tomi}, dr \or|eAndrejevi} i {ef kancelarijeMinistarstva za KiM Nenad Ka-ri}. Tom prilikom pozvali su srp-ski narod da ostane na svojim og-wi{tima i istraje u odbrani togdela na{e otaxbine. „Mogu namKosmet na silu uzeti” – rekao jeNenad Kari} – „ali to ne}emo ni-kad priznati i kad-tad, da}e Bog,ponovo }emo ga vratiti matici”.

Po povratku iz Raniluga sa-~ekali su nas kosovski policajci,naoruàni do zuba. Pola satapretresali su na{ automobil, ni-{kih registarskih tablica, i po-stavqali brojna pitawa. Dugo sugledali zapise digitalnog fotoa-parata sa mitinga u Ranilugu i be-retku sa grbom Srbije. Pro{lismo, ovoga puta.

Izvesno je da }e svakodnev-nim pritiscima i pretwama [ip-

tari poku{ati da Srbe oteraju sa Kosmeta. Ali, Srbi su ~vrst na-rod, wihova istina je duboko ukorewena u kosovskom bi}u i onine}e dozvoliti da se na Kosovu porazi ideja me|unarodne pravde.Kaù da su ba{ Srbi sa Kosmeta smislili izreku: „Ni~ija nije go-rela do zore”.

[to god da se dogodilo 17. februara, to sigurno ne zna~ikraj postojawa Srba na Kosovu i Metohiji, ve} po~etak duge borbeza potpun povratak dràve Srbije u svoju ju`nu pokrajinu. Stoga je-dinstvena dràvna i nacionalna politika mora da obezbedi nor-malan ìvot za sve gra|ane Kosova i Metohije koji priznaju srpskudràvu i omogu}i Srbima da ~uvaju svoju kulturu i korene na tomprostoru.

Zoran MILADINOVI]

U~enici osmog razreda Osnovne{kole „Veqko Dugo{evi}”

Ranilug je mirno do~ekao dan kada je u Skup{tini Kosova pro-gla{ena nezavisnost. Me{tani nagla{avaju – nije to prvi put uistoriji da Srbiji otimaju Kosovo i Metohiju. I da se svaki takav~in, pre ili kasnije, zavr{io povratkom Kosmeta u okriqe mati~-ne srpske dràve.

U Ranilugu je toga dana boravio ministar energetike i ru-darstva Aleksandar Popovi} i pruìo podr{ku Srbima u Ko-sovskom Pomoravqu. I ostali ministri Vlade Republike Sr-bije bili su tada na Kosmetu kako bi me|unarodnoj zajednicijasno poru~ili da Srbija ne priznaje nelegalno otcepqewepokrajine.

Na mitingu u Ranilugu okupilo se nekoliko hiqada qudi Ko-sovskog Pomoravqa, koji su energi~no odbacili deklaraciju o ne-

Deda Stanko Stanojkovi}sa praunucima Aleksandrom,Draganom i Milanom

MERIDIJANI

Ruski predsednik Vladimir Putin iz-javio je da }e Rusija biti prinu|ena dapreusmeri svoje rakete na objekte proti-vraketne odbrane SAD, ako budu posta-vqeni u Poqskoj, ê{koj i Ukrajini i uko-liko budu predstavqali pretwu za bez-bednost Rusije.

– Na{ general{tab, na{i eksperti,smatraju da je taj sistem (protivraketneodbrane) pretwa na{oj nacionalnoj bez-bednosti. Ako se ona pojavi mi }emo bitiprinu|eni da, po svoj prilici, preusme-

rimo deo na{ih raketnih sistema na te objekte koji su nam pretwa – rekao je Putin nakonferenciji za novinare.

On je ukazao da Poqake i êhe niko nije pitao da li èle ameri~ku protivraketnuodbranu u svojoj zemqi, a da oni „ni blizu svi nisu odu{evqeni time”.

Ruski predsednik je ukazao da }e tako biti „snièn nivo bezbednosti u Evropi”, a daRusija ne razume zbog ~ega se to radi.

Isti~u}i da Rusija ne èli takav razvoj doga|aj, Putin je rekao da ni gra|ane Ukra-jine niko nije pitao da li èle da ta zemqa stupi u Nato.

– [ta mi da radimo? Pa, tada }emo biti prinu|eni da usmerimo rakete na te objek-te, koji po nama, prete na{oj bezbednosti. Ja sam obavezan da to kaèm po{teno i jasno–istakao je Putin.

Priprema Mirjana SANDI]

Pomo}nik ameri~kog dràvnog sekretara za kon-trolu naoruàwa i me|unarodnu bezbednost, Xon Rudizjavio je u Budimpe{ti posle razgovora sa ruskim kole-gama da Sjediwene Ameri~ke Dràve ne èle trku u nao-ruàwu, ni na zemqi ni u svemiru.

Rud je objasnio da su SAD oborile svoj {pijunskisatelit da bi spre~ili da padne i povredi qude prili-kom ponovnog ulaska u atmosferu.

– To nije bila proba oru j̀a. Amerika ne èli trkuu naoruàwu i ne verujemo da je ovo moè izazvati – do-dao je on, prenosi ma|arska agencija MTI.

Raketa ispaqena sa ameri~kog ratnog broda uni-{tila je neispravni {pijunski satelit, u poku{aju da sespre~i da wegov rezervoar sa visoko toksi~nim gorivom padne na Zemqu.

Ina~e, Rud u Budimpe{ti razgovara sa ruskim zvani~nicima o raketnom {titu koji SADèle da instaliraju u Evropi a kome se protivi Rusija.

Rusku delegaciju na ovim razgovorima predvodi zamenik ministra inostranih poslovaSergej Kisqak.

Na osnovu amandmana na Zakon o za-brani pu{ewa na javnim mestima, koji jeusvojio izraelski parlament, izraelska voj-ska vi{e ne}e biti izuzetak. Zabraweno jepu{ewe u svim vojnim bazama, policijskimstanicama i zatvorima.

Pu{ewe }e biti zabraweno i u vojnimu~ionicama i trpezarijama. Vojnicima }eipak biti dozvoqeno da pu{e tamo gde susme{teni i oko baza, ali ne i unutra. Oni,me|utim, ve} „kuju zaveru” kako da izigrajunovi zakon.

Zakon se odnosi i na Ministarstvoodbrane i bezbednosne jedinice povezanesa kabinetom izraelskog premijera.

Kineski vojnici do po~etka Olimpijskihigara u Pekingu ima}e poja~ane treninge ive`be kako da se pona{aju u slu~aju terori-sti~kih napada, prenose mediji u Pekingu.

Pro{log leta kineska vojska je for-mirala posebnu olimpijsku jedinicu, koja}e kontrolisati vazdu{nu i pomorsku bez-bednost.

Olimpijska jedinica }e se fokusiratina pretwe od napada biohemijskim nuklear-nim oru j̀em. Kineske vlasti upravo su tero-risti~ke napade navele kao najve}u pretwuOlimpijadi, ali nisu saop{tile koje terori-sti~ke grupe bi mogle da izvr{e te napade.

1. mart 2008.42

ZABRAWENO PU[EWE U VOJNIM BAZAMAU IZRAELU

RUSIJA ]E PREUSMERITI RAKETE , AKO BUDE MORALA

Na sednici Vrhovnog saveta odbrane,kojom je predsedavao rumunski predsednikTrajan Basesku, potvr|eno je da Rumunija po-dràva pro{irewe Natoa.

Na samitu Natoa u Bukure{tu, koji }ese odràti od 2. do 4. aprila, Rumunija }epodràti pro{irewe Alijanse, odnosno po-

ziv u ~lanstvo Hrvatskoj, Makedoniji i Al-baniji, saop{tila je pres-slu`ba rumunskogpredsednika. Rumunija podràva, tako|e,prijem Ukrajine i Gruzije u Akcioni plan Na-toa za ~lanstvo.

Na sednici posve}enoj organizacijisamita Natoa u Bukure{tu, Vrhovni savetodbrane usvojio je dokumenat o bezbedno-snim merama u vezi sa samitom Alijanse, ukome se polazi od rizika koji se mogu poja-viti tokom pripreme i odvijawa samita.

U saop{tewu se dodaje da je Vrhovnisavet odbrane razmotrio politi~ku agendusamita, ukqu~uju}i situaciju u Avganistanu,pro{irewe Natoa, energetsku bezbednost iodnos Alijanse sa zemqama partnerima.

KINESKA VOJSKA INTENZIVIRA ANTITERORISTI^KE VE@BE

SAD NE @ELE TRKU U NAORU@AWU

RUMUNIJA PODR@AVAPRO[IREWE NATOA

43

Pi{eAleksandar RADI]

Gotovo {esnaestgodina nakonsticawasamostalnosti,Makedonija ume|unarodnimokvirima ne smeda koristi imedràve bezobavezneodrednice da jere~ o biv{oj~lanicijugoslovenskefederacije. Grcisu pokazali svojuticaj ume|unarodnimodnosima iza{titili suvlastitaistorijska prava,ali sada mogu daprihvate re{ewekoje }e podmiritiobe strane. Uosnovi,dobrosusedskeodnose trebalo biu~vrstiti izboromnovog slu`benogimena, kojesamostalnu dràvune}e odre|ivatisvrstavawem unestaludràvnopravnuformaciju.

P

IME DR@AVE PO ALBANCIMA

S

T

ozitivno re{ewe spora oko imena preti da za-ustavi intervencija makedonskih Albanaca, ko-ji su odlu~ili da na talasu svealbanske eu-

forije nakon progla{ewa samostalnosti Kosova po-stave nova o{tra pravila igre pred makedonske vla-sti. Kao uslov za podr{ku u izboru novog imena, al-banski politi~ki predstavnici izneli su niz zahtevau prilog albanskim interesima.

Posebnu politi~ku i, u uèm smislu, bezbedno-snu teìnu ima zahtev da makedonske vlasti obezbe-de privilegovan status za etni~ke Albance koji su se2001. godine borili protiv makedonskih oruànihsnaga. To od Vlade traì Ali Ahmeti, lider Demo-kratske unije za integraciju (DUI), koji se u vremeoruànog konflikta nalazio u liderskoj ulozi nastrani antivladinih snaga. Sada je u cenu podr{kevladaju}im makedonskim partijama, DUI ura~unaladirektnu provokaciju koja treba da dokaè uticaj Al-banaca na vitalne odluke Vlade.

Bez podr{ke DUI makedonska vlada ne}e mo}ida u~ini kqu~ni iskorak u definisawu davno ste~e-ne dràvnosti, ali istovremeno prihvatawe poseb-nog statusa za albanske ratne veterane potire osno-ve autoriteta dràve.

asvim razumqive posledice Ohridskog dogovo-ra iz avgusta 2001. godine bile su amnestijasvih pobuwenika i povratak Albanaca u poli-

ti~ki ìvot i dràvne institucije. Oni su, u skladusa dogovorom o miru, dobili priliku za ravnomernupodelu poloàja u dràvnoj administraciji i kola~mo}i koja treba da garantuje za{titu albanske ma-wine. Posle vi{emese~nih sukoba, odredbe dogovo-ra bile su jedini na~in da se do|e do mira i da sepoliti~kim metodama poku{a povratiti stabilnostdràve.

U proteklim godinama albanske partije fakti~-ki su odràvale dràvu unutar dràve i samo su unadmetawu za vlast prihvatale suìvot sa makedon-skim politi~arima. Korak za korakom Albanci su do-bili priliku za punu afirmaciju nacionalnih inte-resa, ukqu~uju}i priznawe albanskog jezika za slu-`beni i prakti~no jedini u delovima teritorije Ma-kedonije sa ve}inskom albanskom populacijom.

Primer Kosova sada predstavqa uzor za mnogemakedonske Albance koji tu dràvu vide kao privre-meni dom – do ostvarivawa projekta dràve koja biobuhvatila sve delove regiona sa ve}inskom alban-skom populacijom. Po~etna pozicija za poku{aj odva-jawa delova Makedonije sada se za Albance moèsmatrati vi{e nego povoqno, jer su posredstvom po-dele mesta u dràvnoj administraciji, u skladu sa ude-lom u populaciji (25,2 posto prema popisu iz 2004.godine), dobili priliku da kontroli{u sve poluge vla-sti. Time su otklonili mogu}nost uspe{ne intervenci-je dràve u slu~aju da se ekstremno krilo odlu~i zanasilno zadovoqavawe teritorijalnih ambicija.

Ograni~ewa makedonskih snaga bezbednostiprakti~no se mogu videti u ~iwenici da se u nekimdelovima dràve makedonska zastava ne moè podi-}i na jarbol. [ar-planina i teritorija u bliziniKosova pretvorila se u bezbednu bazu za obuku irazvoj albanskih ilegalnih paravojnih i teroristi~-kih grupa. Vladine snage tamo mogu u}i samo ako sepostigne politi~ki dogovor sa partnerima koalici-one vlade odnosno DUI.

Zato izbor imena dràve postaje prvorazrednopitawe na kojem }e Albanci pokazati da se bez wihne moè doneti nijedna va`na odluka. Mesec dana dosamita Natoa u Bukure{tu kratko je vreme za te{kuodluku koja mora da se pravovremeno donese kako biMakedonija dobila priliku da postane deo evroa-tlantske alijanse i do|e u priliku da zatraì za{ti-tu kolektivnog sistema bezbednosti u slu~aju izbija-wa novog konflikta sa Albancima. Naravno, ne mo-è se o~ekivati da }e Nato intervenisati silom, alimoè osnaìti autoritet makedonskih vlasti.

U skoroj pro{losti neke ~lanice Natoa pruì-le su konkretnu pomo} Armiji Makedonije (ARM) u na-oruàwu i vojnoj opremi. Nemci su bili posebno iz-da{ni, zatim Amerikanci, Britanci, Turci, i drugi.Kao politi~ki ~in, Gr~ka pomo} se smatrala posebnovrednom, iako nekoliko helikoptera UH-1 i desetakoklopnih transportera leonidas nisu bili od pre-sudnog zna~aja u podizawu borbene mo}i ARM. Ma-kedoncima bi sada dobro do{la pomo} u vidu nesme-tanog ulaska u Nato, ali Grci tu povla~e crtu za{ti-te vlastitih interesa i kao uslov za podr{ku na sa-mitu u Bukure{tu traè da se prona|e ime dràveprihvatqivo za Atinu. Ako se to ne u~ini, Gr~ka }ekoristiti pravo veta i ostaviti Makedoniju izvanNatoa.

Tu se krug zatvara, jer su Albanci svesni zna~a-ja koji me|unarodne veze imaju za Makedoniju izato su pokazali nameru da postave prepreke

vlastitoj dràvi. U senci doga|aja vrlo su jasno sta-vili do znawa da se ne identifikuju sa Makedonijomi da su sada povukli samo takti~ke poteze s nameromda pre ili kasnije stvore novu dràvu svih Albana-ca na Balkanu. U slu~aju da Albanci ostanu vernitom ciqu, odluku o sudbini Makedonije ne}e do-neti naoruàwe, ve} odlu~nost Makedonaca da seizbore sa poku{ajem razarawa dràve. Podr{kastranih sila i saveznika moè da bude dobrodo-{la, ali Makedonci su ti koji }e morati da se bo-re za otaxbinu.

Zato }e se Makedonci na}i pred velikom pro-verom nacionalne snage – sada u odbrani imena dr-àve i tradicije, a sutra, sasvim mogu}e, i sa pu-{kom u ruci. Posle samovoqe kosovskih Albanacapokazane 17. februara, Makedonija vi{e nema ilu-zija da se sutra i sama ne}e na}i suo~ena sa direkt-nom pretwom otimawa dràvne teritorije.

P A R A L E L E

1. mart 2008.44

Desetog marta navr{avase 55 godina od kada jeJugoslovensko ratnovazduhoplovstvo (JRV)po~elo da koristimlazne avione. Togadana 1953. godine, uwegov stroj u{li su prvimlazwaci tipa T-33A,isporu~eni u okviruPrograma vojne pomo}i.Oni }e trideset godinaleteti na{im nebom, svedok ih ne budu zamenileletelice doma}ekonstrukcije.

Posle tri godine sukoba sa Informbiroom, na ~ijem je ~elu stajao Sovjet-ski Savez, i intenzivnih politi~kih pregovora, Jugoslavija je u{la u Pro-gram vojne pomo}i novembra 1951. godine, i zajedno sa ~lanicama Natoai nekoliko dràva izloènih direktnom sovjetskom pritisku, primalavojnu pomo}. Ujedno, po~etak isporuke mlaznih aviona u okviru tog

programa bio je prelomni momenat u tehnolo{kom razvoju JRV posle Drugogsvetskog rata.

Gotovo godinu dana posle ukqu~ewa u Program vojne pomo}i i stalnog ju-goslovenskog insistirawa na isporuci mlaznih aviona, Amerikanci su doneliodluku da isporu~e mlazwake Jugoslaviji. U jesen 1952, deo odabranih pilotakoji su pro{li i kurs engleskog jezika, oti{li su u inostranstvo na obuku u le-tewu na mlaznim avionima.

Za prvi avion koji je trebalo da bude predat JRV odre|ena je dvoseda ver-zija poznatog ameri~kog lovca lokid F-80 {uting star (Lockheed F-80 ShootingStar), T-33A, koji je u ameri~kom i vazduhoplovstvima Natoa bio standardni avi-on za osnovnu obuku u letewu na mlaznim avionima, i po nepodeqenim mi{qe-wima jedan od najuspe{nijih aviona dvadesetog veka. Ti avioni i danas lete upojedinim vazduhoplovstvima. Pre isporuke aviona stigle su zemaqske u~ioniceza tip T-33A koje su instalirane na aerodromu u Batajnici, gde su bazirali 117.i 204. lova~ki puk, odre|eni da budu prvi koji }e se preoruàti na mlazwake.

PRIMOPREDAJAMutnog i obla~nog 10. marta 1953. oko 13 ~asova, spustila se ~etvorka

mlaznih aviona lokid T-33A (Lockheed T-33A). Wihovom prvom dolasku na Ba-tajnicu dat je tada izuzetan zna~aj. Simboli~noj ceremoniji primopredaje pri-sustvovao je ve}i broj jugoslovenskih i ameri~kih zvanica. Uz ameri~kog amba-sadora Alena bili su prisutni i general Harmoni, {ef ameri~ke vojne misijeza pomo} u Beogradu i vojni ata{e SAD sa svojim pomo}nicima. Sa jugosloven-ske strane pored dràvnog sekretara za narodnu odbranu generala Go{wakai komandanta JRV generala Ulepi~a, bili su i generali Krea~i}, Kupre{anin,Stani{i}, Poglajen i Vu~kovi}.

Na sve~anom prijemu govorili su ambasador Alen i general Go{wak. Go-{wak je izme|u ostalog rekao: „vojna pomo} koju primamo u odbrambene svrheod SAD predstavqa dragoceni doprinos slobodi i nezavisnosti na{ih naro-da i o~uvawu mira na na{im granicama”. Ambasador Alen je istakao da tiavioni jesu opipqivi simboli uzajamne odlu~nosti dveju zemaqa da odrè mir.

Primopredaja je obuhvatala i simboli~nu zamenu mesta ameri~kih i jugo-slovenskih pilota, i razmenu zastavica dràva. Taj spektakl direktno je pre-

VI[E OD SIMBOLAPEDESET PET GODINA UPOTREBE MLAZNIH AVIONA LOKID T-33A KOD NAS

45

nosio radio, „Filmske novosti” su napravile reportaè, a sle-de}ih dana sva jugoslovenska {tampa je na udarnim mestima obja-vqivala tu vest.

Posle zavr{etka ceremonije dva aviona (serijski brojevi51-8726A/TR-726 i 51-8727/TR-727A) predata su Jugosloven-skom ratnom vazduhoplovstvu, a sa preostala dva su odleteli ame-ri~ki piloti. Po skidawu ameri~kih oznaka sa aviona, postavqe-ne su oznake JRV i brojevi 01 i 02.

Slede}a isporuka bila je 23. aprila i tada su primqene jo{tri letelice T-33A (od 03 do 05). Svih pet aviona bili su kod 117.lova~kog puka do formirawa Centra za preobuku na mlazne avio-ne u Batajnici, 22. maja 1953. godine.

PREOBUKAOsnovna znawa iz tehnike pilotirawa mlaznim avionom u

Jugoslaviji sticana su upravo na dvosedima T-33A. Obuku je za-po~eo najpre 117. lova~ki puk, a zatim i 204. puk. Oba iz presto-ni~ke 44. divizije. Zbog ozbiqnosti i komplikovanosti same teh-nike, u po~etku se izboru pilota za letewe na mlaznim avionimaprilazilo krajwe oprezno. Jedan od razloga bio je {to vojnole-karska komisija za leta~e nije imala jasno definisane kriteriju-me za selekciju pilota za mlazwake. Kasnije, praksa je doprinelada se ustanove jasni kriterijumi pri izboru pilota.

Pokazalo se da piloti vrlo brzo osvajaju novo tehniku. âkje bilo slu~ajeva da su i oni ispodprose~ni piloti koji su do tadleteli na klipnim avionima, vrlo dobro savladali tehniku pilo-tirawa mlaznim avionom. Na taj na~in je i razbijena fama da biza upravqawe mlazwacima piloti trebalo da poseduju izuzetnesposobnosti.

Sistem rada u Centru za preobuku bio je zasnovan na isku-stvu ve} preobu~enih pilota u ameri~koj bazi, koji su postali na-stavnici. Komandant tog centra bio je potpukovnik Albin Starc,ina~e veteran hrvatskog vazduhoplovstva sa Isto~nog fronta. Pi-loti koji su dolazili na preobuku bili su zadivqeni mlazwacima,a potpunu novost predstavqala je leta~ka oprema, naro~ito pi-lotska „anti-G” odela.

Posle dobre teorijske pripreme i najmawe pet jedno~asov-nih letova na dvosedu T-33A, prelazilo se na borbeni jednosedtanderxet, koji su Amerikanci isporu~ivani od sredine juna tegodine.

Do kraja 1953. godine u JRV je stigloukupno jedanaest aviona T-33A. Oni su bi-li isporu~ivani uglavnom kao sasvim noviprimerci sa minimalnim naletom. Na pri-mer jedan od wih, 10006, imao je samo 31~as naleta, kada je upisan u registar JRV.Tokom 1954. nastavqene su isporuke, pa jeu aprilu stiglo {est, u maju pet, u junu jedani posledwa dva aviona u septembru 1955.godine.

Avioni T-33A bili su raspore|eni uCentru za preobuku, a po jedan ili dva dode-qeni su pukovima opremqenim avionimatanderxet. Kori{}eni su za sticawe prvihkoraka u letewu na mlaznim avionima, alisa osvajawem osnovnog letewa i za drugesloènije faze leta~ke obuke.

Stroj od dvadeset pet srebrnih T-33A u1955. oja~ala je nabavka izvi|a~ke verzijeRT-33A, popularno nazvanih „ertejcima”. Tajtip predstavqao je verziju aviona T-33A, ko-ji je ve} bio u naoruàwu JRV, a osnovna raz-lika bila je u foto-izvi|a~koj opremi, sme-{tenoj u nosu aviona RT-33A. Umesto naoru-àwa, avion je imao dve kamere tipa K-17Bi jednu tipa K-22, za snimawe dawu, odno-sno, po jednu kameru tipa K-17B, jednu K-22 ijednu K-37, koja se koristila za no}no sni-

ÛDO I ATRAKCIJAMlazni avioni bili su zaista ~udo i atrakcija tih dana

1953. na batajni~kom aerodromu. O tome svedo~e i mnogi tek-stovi iz tog doba. Tekst „Mlazni avioni nad na{om baterijom”govori o prvom susretu vojnika sa novim avionima.

„Iznenadio nas je neobi~an zvuk dva aviona koji su muwe-vito sjekli nebo... Zvuk koji su izazivali wihovi motori podsje-}ao je na stra{nu grmqavinu.”

Novinar Borbe zadivqeno stoji na stajanci batajni~kogaerodroma i u „strahu”, opisuje avion T-33A kao letelicu „sre-brne boje, ble{tav, dugih dinami~kih linija... Gutali smo ga po-gledom dok je rulao pored nas”.

Svako poletawe mlaznog aviona prvih meseci wihove upo-trebe li~ilo je na malu sve~anost. Svi oni koji bi se u tom tre-nutku nalazili na stajanci, a posebno piloti, zastajkivali bi ikomentarisali poletawe i letewe mlazwaka. Ose}awe ponosai snage bilo je preplavilo sve vazduhoplovce koji su imali kon-takt sa mlaznim avionima. Komandant JRV Ulepi~ pokazao je us-hi}ewe re~ima:

„Nema prepreka da postanemo najsavremenija vazduhoplov-na sila”. Najsavremenija tehnika uticala je na rast odu{evqe-wa savezni{tvom sa snagama Severnoatlantskog pakta.

mawe. Dopunska oprema aviona RT-33A bile su fotografske (FO-TAB) i svetle}e (SAB) avio-bombe. Zbog specifi~nih zahteva za iz-vi|awe, avioni RT-33A imali su ne{to ve}i radijus dejstva i doletu pore|ewu sa avionima T-33A.

Centar za preobuku iznedrio je prve generacije jugosloven-skih mlaznih pilota, a usled reorganizacije, daqe {kolovawe pre-seqeno je u Pulu (Vazduhoplovnu {kolu za usavr{avawe oficiraavijacije na mlaznim avionima). Stoga je deo aviona T-33A, po za-vr{etku preobuke 185. puka, preleteo u taj grad. Ovaj {kolski pukprovodio je dopunsko {kolovawe leta~kog, {tabnog i pozadinskogkadra. U wemu je organizovano nekoliko kurseva za razli~ite spe-cijalnosti u skladu sa potrebama leta~kih jedinica, kao {to sukurs instrumentalnog letewa, no}nog letewa, te kursevi za aero-foto izvi|awe.

DOLAZAK TEVEJACAPosle jednostranog napu{tawa Programa vojne pomo}i, Jugo-

slavija je u periodu 1959–1961. nabavila ve}i broj polovnih mla-zwaka za popunu svojih jedinica. Tokom 1961. godine u naoruàweRV i PVO ulaze {kolski mlazwaci TV-2. Ukupno je nabavqeno se-damdeset tih aviona, koji su bili mornari~ka verzija T-33A i ima-li motor alison, podverzije J-33-A-20 (dok je na osnovnom modelubila verzija J-33-A-35). Oni su u RV i PVO u{li sa izme|u 1.300 i2.000 sati naleta po primerku. Wihova brojnost uticala je da se~ak i preostali T-33A kasnije nazivaju popularno tevejci. Ve}inanabavqenih aviona TV-2 pre upu}ivawa u jedinice pro{la je krozremonte u vazduhoplovnim zavodima. Deset je rashodovano za de-love po prijemu.

Do kraja 1961. godine u operativnoj upotrebi nalazilo se 29aviona ovog tipa, a ostali ulaze u naoruàwe slede}e godine. Uperiodu 1961–1962. godine svi avioni T-33A iz 185. nastavnogpuka u Puli zameweni su sa prido{lim TV-2, a stari T-33A upu}enisu u remontne zavode na opravke i konverzije. Na tim avionima,zakqu~no sa 1968. godinom, izvodi}e se osnovna obuka u letewuna mlaznim avionima, sve dok u 185. puk nije stigla serija jugoslo-venskih {kolskih mlazwaka galeb.

U posledwem periodu, po jedan ili dva tevejca nalaze se ueskadrilama naoruànim ameri~kim mlazwacima, sve dok oni ni-su povu~eni iz upotrebe 1973. godine. Od tada je na svakom od ae-rodroma raspore|eno po nekoliko tih aviona kao makete, za obu-ku i za zavaravawe potencijalnih protivnika.

DOMA]A MODIFIKACIJAPo~etkom {ezdesetih godina za T-33 u sastavu JRV otvaraju se

nove stranice upotrebe. Tokom godina znatno se smawio broj izvi-|a~kih aviona tipa RT-33A, tako da je popuna jedinica avionimaTV-2 omogu}ila da se vi{e od polovine tada raspoloìvih T-33Amodifikuje u izvi|a~e ugradwom kamera u nosnom delu aviona. Na-vedena modifikacija predstavqala je originalno jugoslovenskore{ewe, a ono je primeweno i na nekoliko TV-2.

Prvi nosa~i za svetle}e i foto avio-bombe na avionima T-33A ugra|eni su u VTRZ „Jastreb“ 1963, pa je tako ova verzija po-stala potpuni ekvivalent originalnim RT-33A. Na taj na~in je 103.izvi|a~ki puk kompletiran avionima, a opremqene su i neke noveizvi|a~ke jedinice (354. u sastavu 185. puka i 16. kasnije 355. sa-mostalne eskadrile).

TEHNIKA

1. mart 2008.46

INSTRUMENTALNO LETEWEPo~etkom 1955. godine za potrebe obuke pilota u instru-

mentalnom letewu formirana je, pri 44. diviziji u Batajnici,takozvana „eskadrila IFR” sa ~etiri aviona T-33A i komandi-rom Dinkom Radmanom, dok su nastavnici bili izabrani iz 39.i 44. divizije. Ta eskadrila je obuku provodila tokom slede}edve godine, osposobiv{i ve}i broj pilota za instrumentalnoletewe.

ERTEJCIAvione RT-33A primio je 103. vazduhoplovni izvi|a~ki puk

koji je bio u Batajnici. Taj puk je tokom 1955. kompletno opre-mqen avionima RT-33A popularno nazvanim „ertejci”. Prijemnavedenih letelica zapo~et je 14. aprila 1955, dolaskom prvadva aviona, zatim jednog u julu, {est krajem oktobra, dvanaest unovembru, da bi posledwi 22. primerak bio isporu~en sredi-nom januara 1956. Avioni RT-33A dobili su evidencijske broje-ve od 10101 do 10122.

Posle 1966. godine, svi izvi|a~ki primerci lete u okviru350. eskadrile u Tuzli. Sa tim tipom, ova eskadrila lete}e u to-ku zadatka Avala, prilikom agresije snaga Var{avskog pakta naêhoslova~ku, te na velikim manevrima Sloboda 71 i Podgora72 – sve dok ih nisu smenili doma}i avioni tipa jastreb, izvi-|a~ke podverzije.

Nabavka aviona TV-2 omogu}ila je i po~etak ispitivawa iugradwu aparature za vu~e meta za potrebe ga|awa protivavion-ske artiqerije. Na 11 aviona IT-33A, zakqu~no sa krajem 1971,bila je ugra|ena aparatura za vu~u meta. Krajem {ezdesetih godi-

na ti avioni su se nalazili po aerodromimaPetrovac, Cerkqe i Mostar.

Od 1968. u wima su leteli piloti 525.trena`ne eskadrile iz Batajnice. Pripadnicieskadrile morali su da odlaze na te aerodro-me i odatle lete i vuku mete. Sve dok sredinom1971. svi avioni nisu prikupqeni i preme-{teni u Batajnicu, u sastav ove eskadrile.

Odeqewe za vu~u meta obavqalo je za-datke za potrebe protivavionskih ga|awa sviharmija, Vojnopomorske oblasti i {kolskogcentra PVO u Zadru. Posle nekoliko godinaintenzivne upotrebe, analiza je na kraju1975. pokazala da avioni za vu~u meta nisubili u stalnom stawu ispravnosti, pa je Ko-mandi RV predloèno da se neki rashoduju izbezbednosnih razloga.

Trebalo je nabaviti nove avione za vu~umeta. Zato su u Belgiji, avgusta 1976. godine,nabavqena ~etiri polovna T-33A. Te avione525. eskadrila dobila je tokom 1977. godine,po{to su remontovani i preure|eni u avioneza vu~u meta u zavodu „Zma” u Plesu. Druga par-tija od jo{ ~etiri T-33A nabavqena je oktobra1980. i kori{}ena od 1981. zakqu~no sa1983. godinom. Avioni su imali upadqivo ù-to-crno bojewe dowih povr{ina radi lak{eguo~avawa sa zemqe.

Posledwi operativni let u 525. eskadrili, ali i u RV iPVO, na avionu T-33, izveden je aprila 1983. godine. Nekolikopreostalih T-33 iz te eskadrile prodati su u inostranstvo, apreostali su rashodovani. Iz sastava Vazduhoplovno-opitnogcentra, 1978. godine u Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstvastigao je primerak T-33A, modifikovan u izvi|a~a sa brojem10024. Na aerodromima {irom biv{e Jugoslavije ostao je je-dan broj tih aviona da svedo~e o wihovoj intenzivnoj upotrebina ovom prostoru.

Dr Bojan DIMITRIJEVI]

47

POSLEDWI OPERATIVNI LETPosledwi operativni let u 525. eskadrili, ali i u RV i

PVO na avionu T-33, izveo je aprila 1983. pilot Veqko Romi},vra}aju}i se sa vu~e meta iznad poligona Krivolak. Taj let okon-~an je u mesecu kada se gotovo navr{ilo trideset godina upotre-be tog tipa u Jugoslaviji.

ODLIKE LOKID T-33A/RT-33A/TV-2 U naoruàwu JRV od 1953 do 1983. godineporeklo: SADvrsta: avion za obuku, izvi|a~ (RT-33A, IT-33A)konstrukcija: metalnaposada: 2 (1 kod RT-33A)pogonska grupa: jedan turbomlazni motor Allison J-33-A-35

odnosno J-33-A-20 (na TV-2) potiska 2.086,5 kp teìne: prazan-opremqen 3.794 kg (4.013 kg kod RT-33A);

maks. poletna 6.849 kg (7.284 kg kod RT-33A)performanse: maksimalna brzina 870 km/~, plafon

12.350 m naoruàwe: dva mitraqeza Colt Browning kalibra 12,7 mmoprema: radio-stanica AN/ARC-3, radio-kompas AN/ARN-

6, a u verziji izvi|a~a avion je opremqen i sa aero-foto kame-rama tipa K-17, K-22 i K-22B, K-18, K-37 i kasetom LA-12 zasnimawe sa malih visina

dimenzije: razmah krila 11,85 m, duìna 11,48 m, povr{i-na krila 21,81 m2

1. mart 2008.48

O H O D U U N A Z A D

M

jeste? To naravno mogubiti qudi, doga|aji,procesi, izbori,trenuci....– Ne moè se sa sigurno{}u

znati {ta je to {to odre|ujeìvotni put. S vremena na vrememeni se u~ini da moj ìvot imanekakav smer i dubqi smisao, ali~e{}e mislim da je posledica nizaslu~ajnosti od mog ro|ewa dodana{weg dana. Slu~ajnost je htelada se rodim u Sarajevu, moji precinisu Bosanci. Slu~ajno sam 1974.do{ao u Beograd, da nisam poloìoprijemni ispit na Fakultetu dramskihumetnosti oti{ao bih da polaèm na zagreba~koj

akademiji. Slu~ajnost je htela da po~etkomdevedesetih ostanem u Srbiji i nastavim svoj ìvot

Danas ìvimo bez ideala u retrogradnom svetu ekstrema profita i bezobzirne sile. Svetuzaga|enom najstra{nijimpredrasudama, podelama i mra~nim uverewima.Umetnici su danas qudirezignacije i skepse jerwihov rad o~igledno nijeimao nikakvog u~inka. Zbog toga je meni mojpre|eni put nalik „hodu unazad”.

E G O N S A V I N , P O Z O R I [ N I R E D I T E Q

alo je koji na{ rediteq tako startovao u na{empozori{tu kao Egon Savin. Neka mi bude dozvoqen izraz– hrupio na scenu. Svojim prvim predstavama – sa grupomAkt Otvorenog pozori{ta Doma kulture Studentski grad

na Novom Beogradu – Prosidba & Svadba i ZbogomJudo na tada, uz Sterijino pozorje, najzna~ajnijemna{em pozori{nom festivalu, sarajevskom MESS-u, ovaj po~etnik dobija najzna~ajnija priznawa“ – pisala je o Egonu Savinu pozori{na kritika. U me|uvremenu se mnogo toga promenilo i, na nekina~in, ni{ta se nije promenilo. Sa godinama suusledile sve zahtevnije reìje, sve zna~ajnije nagradei sve jasniji trag u ìvotu na{eg pozori{ta.

Kako Egon Savin danas vidi taj „pre|eni put“,da li je ostao poneki „neostvareni san“

u svetu umetni~ke istine, koja jeneumoqiva, odgonetnu}e donekle

odgovori koji slede.

* Sudbinom odre|eni ilipojedina~nim energijamaoblikovani, na{iìvoti se odvijaju narazli~ite na~ine.[ta je to {to jeodredilo Va{ìvot, {to ga jeu~inilo ba{ovakvim kakav

publiku i postao je wen najve}i pisac – komedija, naravno.[ta dana{wa publika o~ekuje od pozori{ta?– Predstavom „Tako je moralo biti” èleo sam da skrenem

pa`wu publike na izvanredan dramski po~etak wihovog omiqenogkomediografa. Nu{i} je jedini srpski pozori{ni genije.Melodrama „Tako je moralo biti” nedvosmisleno pokazuje da je onve} na po~etku bio ravan svojim evropskim uzorima. Nadam se dasmo predstavom u Jugoslovenkom dramskom to makar delimi~nodokazali. Da bi opstao kao pozori{ni pisac, Nu{i} se moraopovinovati ukusu tada{we publike i na zadovoqstvo upraveNarodnog pozori{ta postao je na{ najplodniji i najzabavnijikomediograf. Dana{we su kulturne prilike u mnogo~emu sli~neonda{wim. Umetnost i{~ezava. Zakoni trì{ta guraju teatar usferu proste zabave. Kulturni nivo na{e dru{tvene elite jebedan. Wihov domet je modna revija, wih umetnost optere}uje.Oni èle relaksaciju kada pla}aju svoje karte, a kad ulaznicedobiju besplatno uglavnom ne idu jer veruju da sve {to jebesplatno mora da je bezvredno. Naàlost, ne}e se vratiti onovreme institucionalnog prisilnog prosvetiteqstva kada su semorale organizovano slu{ati opere i koncerte, u pristojnomodelu, a za nedolazak na predstavu kao u~enici smo dobijalineopravdane izostanke. Dràva je zanemarila i marginalizovalakulturu. Uloga dràve nije samo da {titi granice i ubire poreze,

ve} i da prosve}uje narod i za{titikulturnu tradiciju.

* Otre`wewe druga~ijim Nu{i}em („Takoje moralo biti”), oporim i istinitimSpasojevi}em („Odumirawe”) i emotivnimFehimovi}em („]eif”) daleko je od trendauga|awa ukusima publike, kao i wene jo{uvek vaè}e potrebe da se u pozori{tusamo zabavi. „Sve vi{e verujem da jepozori{te ono {to se odvija u publici, ane na sceni” – rekli ste u jednomnedavnom razgovoru. Publika je tu, i tekako prisutna na Va{im predstavama. U~emu je u tom slu~aju tajna Va{e alhemije?

– Pozori{te je mesto duhovitosti,ironije, smeha ali ono isto takoproblematizuje i vrednuje. Ono je kriti~ko izapitano. Ono ho}e da izo{tri i razjasnisvoje vreme i sredinu. Svaki ~ovek bi voleoda otkrije koja mu je uloga dodeqena uìvotu; ima li wegov ìvot neki skrivenismisao, mo`da ~ak misiju na ovom svetu. Uogledalu pozori{ta na{e postojawe,pojedina~no i kolektivno, dobija svojusavest. Izloèni smo odmeravawu. Ko smo?Kakvi smo? Koliko vredimo? Umetni~kaistina je neumoqiva. U pozori{tu sa pravomsaàqevamo sebe i svoje bli`we a ~asto sesa rado{}u podsmevamo samima sebi.

Svake ~etvrte godine na Fakultetudramskih umetnosti novi studenti po~iwu dastudiraju reìju. Ja sa wima pro|em ceokurs, pomno analiziramo i savladamo svefaze stvarawa predstave. To je komplikovanali dobro poznat proces koji se zavr{avapodizawem zavese. Ali {ta u~initi dastvorena predstava pre|e rampu i prenesese u gledali{te? Kako se izazivaju uzbu|ewei senzacija u gledali{tu? Taj recept niko nezna, to je tajna i tako }e ostati.

* „]eif” je, blago re~eno, posle prili~novremena vratio emociju u pozori{te.Pri~a o ponovnom susretu onih koji su

49

ovde. Mnogo je slu~ajnosti koje su bitno odredile moj pogled nasvet i uticale na moju vezanost za pozori{te – umetnostprolaznosti. Malo ko od nas Balkanaca moè se pohvaliti da jesam uticao na sopstveni ìvot. Za tako ne{to bilo je potrebnooti}i u neku civilizovanu sre|enu sredinu gde se mirno i udobnoìvi. Gde ìvot nije iskqu~ivo borba za opstanak. Poreklo,socijalna sredina, politi~ke prilike.., ovde mnogo vi{e uti~u naìvot od sposobnosti koje smo dobili ro|ewem i razvili svojimradom.

* Kreativno se ispoqavaju}i ~ovek nastoji da, svesno ili nesvesno, ispo{tuje neku kauzalnost koju nosi u sebi.Da ponudi odgovor ili postavi pitawe. Kakve ste Viodgovore poku{avali da doku~ite, ili, mo`da izvesnije,kakva ste pitawa pokretali i pokre}ete ih svojom reìjomu pozori{tu? Koja je to vrsta zapitanosti?– Volim da kaèm da sam se povukao u pozori{te kao u

zaklon, mesto za kreaciju i meditaciju, zabavu i zaborav, ali imesto za promi{qawe i vrednovawe ìvota. Iako znate daodgovore nikada ne}ete dosegnuti, morate sa àrom postavqatiosnovna, ona sasvim de~ija pitawa. Pozori{te nas provocira daodgonetamo odgovore koji se nalaze skriveni u velikoj klasi~nojliteraturi. Samo [ekspirovo delo postavqa vi{e pitawa negocela filozofija i poezija zajedno. @ivopozori{te svake ve~eri moè dati ~udesneodgovore ako je nastalo na razumevawu ituma~ewu kako kwièvnosti tako ineposredne stvarnosti.

* Kaù da je za rediteqa potrebno daima dar „tvorca celine”. Taj izazovstvarawa je prili~no blizakboànskom svojstvu. Dok prenosi ìvotna film rediteq gubi sopstveni ìvot– rekao mi je jednom Boro Dra{kovi},a Lordan Zafranovi} kaè da se,reìraju}i, ponekada ose}a kaozato~enik sopstvenog filma. Da li steVi imali tu vrstu optere}ewasopstvenom profesijom, {ta je sa tedve paralelne stvarnosti,pozori{nom i Va{om sopstvenom?– U pravu ste. Rediteqska umetnost

jeste stvarawe jedinstvenog i zaokruènog,materijalnog parasveta. U procesuskicirawa i postavqawa pozori{nepredstave rediteq prestaje da postoji usebi. Preseqava se potpuno u realnostfikcije. Najve}i rediteqi u toj realnostii ostaju da borave, samo kobajagi sevra}aju u realni ìvot da glume prisutnost.Ja jo{ boravim u realnosti, nisam sepotpuno preselio u pozori{te – na vi{ustepenicu koja je van doma{ajasvakodnevnih htewa i strahova.

* Va{e predstave „Tako je moralobiti” u Jugoslovenskom dramskompozori{tu, „Odumirawe” u Ateqeu212 i „]eif” u Beogradskom dramskompozori{tu su pozori{ni hitovi uprotekloj godini. Tri razli~ita,ozbiqna i problemska teksta, zajednosa Nu{i}em kao dramskim piscem.Pomenuli ste da je Nu{i} osetio da jepozori{na publika po~etka 20. vekaod teatra zahtevala pre svega zabavu,osetio je da mora da pi{e za svoju

Pozori{te nas provocira daodgonetamo odgovore koji senalaze skriveni u velikoj klasi~nojliteraturi. Samo [ekspirovo delopostavqa vi{e pitawa nego celafilozofija i poezija zajedno.

Umetnost i{~ezava. Zakonitrì{ta guraju teatar u sferuproste zabave. Kulturni nivo na{edru{tvene elite je bedan. Wihovdomet je modna revija, wih umetnostoptere}uje. Oni èle relaksacijukada pla}aju svoje karte, a kadulaznice dobiju besplatno uglavnomne idu jer veruju da sve {to jebesplatno mora da je bezvredno.

ostali u Sarajevu tokom rata, i onihkoji su iz Sarajeva oti{li, iskaz je o qudima koji sve mere koli~inompretrpqenog bola. Kako jedinica za merewe bola nije izmi{qena,koliko je takav dijalog mogu}? – Ova predstava dokazuje da je kakav-

takav dijalog ipak mogu}. On je izmi{qen,vode ga oni koji su ostali i oni koji suoti{li. Qudi koji su oti{li nazivaju sebeizgnanicima, a oni koji su ostali nazivaju ihizbeglice. *Beg ili progon”, to je pitawe kojepostavqa predstava „]eif”. Rade}i predstavuja sam razmi{qao o ovoj moralnoj dilemi kojupred sebe postavqa svaki ~ovek koji odlazi ipovla~i se sa popri{ta bitke. Za mene je bilomnogo ~asnije pobe}i od ratnih sukoba i neu~estvovati u krvavoj balkanskoj ratnoj drami.Ostati i boriti se – neki to smatrajupatriotizmom, a odlazak izdajom. Ja razumemi wihove argumente. Pro{lo je ve} dovoqnovremena, strasti su se sti{ale. Trenutak je dapoku{amo razumeti i onu suprotnu stranu.Mrtvi u Bosni imaju svoje ime i pripadali susvim nacijama i konfesijama. Pozori{te znada su u krvavim dramama obi~no obe straneu pravu. Umetni~ka istina je dvostrana i potome duboko humana.

* „]eif” je na repertoaruBeogradskog dramskog, a izveden je i na Pozori{nom festivalu uSarajevu (MESS-u). Kako ga jeprimila beogradska, a kakosarajevska publika?

– „]eif“ je odigran u Sarajevu naMESS-u i bilo je svakojakih uzbu|ewa. Od freneti~nog aplauza, preko hladneravnodu{nosti, do ostra{}enog protesta.Konferencija za {tampu je otkazana.Novinari su bojkotovali ansamblBeogradskog dramskog pozori{ta.Zamereno mi je da sam predstavu„prilagodio beogradskoj ideologiji”tuma~ewem sarajevske drame. Ne pripadamni beogradskoj, niti bilo kakvoj drugojideologiji. Prilagodio sam dramu svomose}awu za qudske istine, izbegli~ke iratne. Sarajevska pozori{na publikapokazala je zrelost i odu{evqenoprihvatila na{ ugao posmatrawa.

* „Me|utim, verujem da }e Marks ponovo biti ~itan i da }eponovo biti velika zvezda, iako }e mo`da dotle da pro|eceo jedan vek. Kao {to je istina da novi kapitalizam nosimnogo devijantnog. Desne opcije su sve ja~e, pa se moèo~ekivati da se fa{izam u Evropi pojavi ponovo za nekolikodecenija” – neka su, pomalo neuobi~ajena, Va{a zapaàwa.Da li ona u potkontekstu mogu imati tezu o ponavqawuistorije u cikli~nim krugovima, a i zanimqivo je {ta je to{to mislite da }e neke nove generacije prona}i u Marksu?

– Neostvareni san svakog umetnika jeda vidi u~inak svoga dela. Mladi ma{taju otome kako posle wihovih predstava,filmova, slika, kwiga, muzike.., svet vi{ene}e izgledati isto. Moja generacija jeverovala u pravedni svet bez klasa,dru{tvo duhovnog obiqa i permanentneestetizacije ìvota. Verovali smo u svettolerancije i pristojnosti, bez agresije,dominacije i izrabqivawa. Imali smopriliku da makar na kratko odsawamo svojhipijevski san o qubavi i slobodi. Bile suto koncepcije nastale na marginamaMarksovih sledbenika krajem {ezdesetihgodina 20. veka. Bio je to najlep{i kratkiperiod u istoriji zapadne civilizacije.Zapo~eo je studentskom pobunom, a zavr{iose dolaskom Regana na vlast u Americi.

* „Na{ svakodnevni ìvot je nepresu{niizvor inspiracije za rad u pozori{tu.Svi smo akteri i posmatra~i komedija i drama koje nam name}e ìvot u Srbiji.Ponekad se tragedija i farsa dogodenaizmeni~no po nekoliko puta u tokujednog dana. Pozori{te je za mene na~inda se sklonim ali i da sumiram i

vrednujem ono {to ìvim” – rekli ste. Kad se sumira i vrednuje, {ta je to {to ìvimo?– Danas ìvimo bez ideala u retrogradnom svetu ekstrema

profita i bezobzirne sile. Svetu zaga|enom najstra{nijimpredrasudama, podelama i mra~nim uverewima. Umetnici sudanas qudi rezignacije i skepse jer wihov rad o~igledno nijeimao nikakvog u~inka. Zbog toga je meni moj pre|eni put nalik„hodu unazad”.

Dragana MARKOVI]

50

Pozori{te je mesto duhovitosti,ironije, smeha ali ono isto takoproblematizuje i vrednuje. Ono jekriti~ko i zapitano. U ogledalupozori{ta na{e postojawe,pojedina~no i kolektivno, dobijasvoju savest. Izloèni smoodmeravawu. Ko smo? Kakvi smo?Koliko vredimo? Umetni~ka istina jeneumoqiva. U pozori{tu sa pravomsaàqevamo sebe i svoje bli`we, a ~asto se sa rado{}u podsmevamosamima sebi.

Trenutak je da poku{amorazumeti i onu suprotnu stranu.Mrtvi u Bosni imaju svoje ime ipripadali su svim nacijama ikonfesijama. Pozori{te zna da suu krvavim dramama obi~no obestrane u pravu. Umetni~ka istina jedvostrana i po tome duboko humana.

KULTURA

1. mart 2008.

51

REVIJA ZA BEZBEDNOST

NOVI PROPISIUdrugom ovogodi{wem broju stru~nog

~asopisa Centra za bezbednosne studijeo korupciji i organizovanom kriminalu –Revija za bezbednost – moète pro~itati oulozi lokalne policije u pra}ewuorganizovanog kriminala, teorijskom iempirijskom istraìvawu problema prawanovca, zatim, o odnosu Vojske i policijekoje se suprotstavqaju organizovanomkriminalu u SAD. Reforma policije uSrbiji, novi propisi o odbrani ibezbednosti, ali i uticaj istraìva~kognovinarstva na otkrivawe kriminala ikorupcije, tako|e su teme koje ~itaocimapreporu~ujemo u novom broju Revije.

EVROATLANTSKA REVIJA

EKONOMIJATERORIZMA

Posledwi pro{logodi{wi broj, sedmiporedu, Evroatlantske revije –

~asopisa o bezbednosti Evroatlantskeinicijative u Beogradu – donosi pri~u ostandardima Natao – {ta su, zapravo,standardi, ko ih i za{to primewuje i kakomogu koristiti sistemu odbrane na{ezemqe. U tekstu Ekonomija me|unarodnogterorizma analizira se finansiraweteroristi~kih organizacija u svetu. U Reviji moète pro~itati i o {panskimiskustvima u evroatlantskim bezbednosnimintegracijama, {vedskom modelupartnerstva sa Alijansom, ali ibezbednosnim opredeqewima Ma|arske, te reformi wenih oruànih snaga. O saradwi Norve{ke i Srbije govoreEspen Bart Ejde, dràvni sekretarMinistarstva odbrane Norve{ke i HakonBlankenborg, norve{ki ambasador uBeogradu. Misija Halijard – spasavaweoborenih savezni~kih avijati~ara u Srbijipred kraj Drugog svetskog rata – jo{ jedna jeinteresantna tema o kojoj pi{eEvroatlantska revija. V. P.

Usve~anoj sali Komande Vazduhoplovstva i PVO u Zemunu, 20. februara promovisanaje kwiga „Vazduhoplovne tehnologije” general-potpukovnika u penziji mr Mateje

An|elkovi}a. U woj autor, na egzaktan na~in, govori o stawu i mogu}nostima nau~no-istraìva~kih, razvojnih i proizvodnih vazduhoplovnih kapaciteta Republike Srbije.

O kwizi su govorili recenzenti general-pukovnik Boìdar Stevanovi}, pilot upenziji, i univerzitetski prof. dr Tomislav Dragovi}. Kwigu je izdala Direkcija zaizdava~ku i bibliote~ko-informativnu delatnost Vojnoizdava~kog zavoda i Preduze}e„INTER DILL” iz Beograda. [tampana je na 135 stranica u crno-beloj tehnici, a tekst jeoboga}en sa 78 slika, crteà, dijagrama i takti~ko-tehni~kih karakteristikavazduhoplova, realizovanih i nerealizovanih projekata.

Osnovna vrednost rukopisa mr Mateje An|elkovi}a jeste originalno prikazivaweopredeqewa nauke, na kojima se zasnivaju dugogodi{we razvojne vazduhoplovneaktivnosti da konkretnim ~iwenicama dokumentuje na{e rezultate u tehni~ko-tehnolo{kom razvoju.

Autor prikazuje najzna~ajnije proizvodne vazduhoplovne tehnologije ispecifi~nosti wihove primene u odràvawu, ali i generalni remont vazduhoplova. Uzto, on ukazuje i na stawe pomenutih kapaciteta u na{oj zemqi, koji se mogu ukqu~iti urealizaciju vazduhoplovnih programa, ~ije bi reprogramirawe i dogradwa omogu}ilirazvoj i oìvqavawe doma}e privrede.

R. TONKOVI]

STUDIJA O KONCENTRACIONIM LOGORIMA

JADOVNO KAO OPOMENA SVETU

Genocid, holokaust,masovni pogromi,

progoni i zverstva nadnarodima druge rase ivere. Tu`na slika sredinepro{log veka ~ije senke idanas optere}uju iobavezuju ~ove~anstvo. Toje najsaètija poruka sapredstavqawa kwige dr\ure Zatezala „Jadovno,kompleks usta{kih logora 1941.” i dopune iste studije „Jadovno, zbornik dokumenata”.Na strati{tima osnovanim pre Jasenovca za svega ~etiri meseca ubijeno je vi{e od40.000 qudi (Srba, Jevreja, Roma, antifa{ista) i oko hiqadu mali{ana.

Me|u mu~enicima je 71 sve{tenik Srpske pravoslavne crkve, {to je istorijskipresedan.

Skupu u Centralnom domu Vojske Srbije prisustvovali su predstavnici VojskeSrbije, Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve, nau~nih ustanova, Jevrejske zajednice uSrbiji, sredstava javnog informisawa... O zna~ajnom delu govorili su: u ime Svetogarhijerejskog Sabora, otac Dragoslav Topolac, dr Milan Koqanin, nau~ni saradnikInstituta za savremenu istoriju, profesor dr Svetozar Livada, recenzent kwige, JovanMarkovi}, vi{i kustos Muzeja `rtava genocida, i autor dr \uro Zatezalo, poznatinau~ni radnik i svedok doga|aja. B. KOPUNOVI]

Najlep{i poklon za 8. martKWIGE ZA DU[U I QUBAV1. @eni s qubavqu 300,002. Najlep{e qubavne pesmena{ih pesnika 300,00

3. Najlep{e qubavne pesmestranih pesnika 300,00

4. Najlep{a qubavna pisma 300,00

5. Sto najlep{ih pesama za decu 300,00

6. Komplet svih 5 kwiga 1.000,00U cene ura~unata po{tarina.Uplata na `.r. 205-88021-59„LICEJ“, Bra}e Jerkovi} 69,11000 BeogradTel. 011/2460-426, 063/315-232

NOVE KWIGE

VAZDUHOPLOVNETEHNOLOGIJE

52

Povodom Dana dràvnostiRepublike Srbije i DanaVojske Srbije u GalerijiVojnog muzeja otvorena jeizlo`ba „Dva veka vojneuniforme u Srbiji“. Izlo`buje otvorio ministar odbraneDragan [utanovac i tomprilikom istakao da su dvaveka vojne uniforme u Srbijii 130 godina postojawaVojnog muzeja istorijske~iwenice kojima na{a dràvamoè da se ponosi.

D V A V E K A V OJ N E U

Muzejski eksponati, pre svega uniforme, ali i umetni~ke slike i naoruàweizloèni u Vojnom muzeju svedo~anstvo su kontinuiteta vojnogorganizovawa u Srbiji od Prvog srpskog ustanka do dana{wih dana.Katalog koji prati izlo`bu sadrì tekst wenog autora Marijane Joveli},koja isti~e da su na razvoj vojne uniforme u Srbiji najvi{e uticale

politi~ke okolnosti. Uzori su traèni u velikim dràvama, ali je isticana iautenti~nost. Nacionalni kostim, koji je sjediwavao i orijentalne i evropskeuticaje, zapravo je prete~a propisane vojne uniforme. Takvo odelo poneo jezametak srpske staja}e vojske – bataqon regula{a, ustanovqen 1808. godine.

Otvaraju}i izlo`bu svojevrsnim komentarom o toj ~iwenici, ministar[utanovac je rekao:„Na{ prostor je u ranijim vremenima obeleèn ratovima, a dobar deo na{eistorije obeleèn je uniformama. Nisu strane dràve imale uticaj na izgledsrpske uniforme u pojedinim periodima istorije, ve} su qudi koji su tokomistorije upravqali na{om dràvom sami nastojali da ostvare komunikaciju sa drugim dràvama, koje su im bile mawe ili vi{e naklowene, prihvatawemodre|enih uticaja”.

Prelomni period u razvoju uniforme predstavqala je prva vlada knezaMihaila Obrenovi}a (1839–1842), kada je definisan izgled vojnika i oficira,koji }e se umnogome zadràti do 1941. godine. A kako su se pomenuti uticaji i

IZLO@BAVOJNOG MUZEJA

KULTURA

austrijske i engleske uzore, {to je uniformi dalo o~ekivanueleganciju. Kraq Aleksandar je pokazivao simpatije premauniformi pobedni~ke Srpske vojske iz Prvog svetskog rata,pozivaju}i se na vrednosti wene tradicije.

Prelomna godina u dizajnu uniforme bila je 1939, kada seUredbom izbacuje tradicionalna tvrda oficirska {ajka~a, a kokarda zamewuje amblemom. Glavni inspirator novina bio jeknez namesnik Pavle Kara|or|evi}.

U toku Drugog svetskog rata Partizanski odredi Jugoslavije i Jugoslovenska vojska u otaxbini nisu imali propisanu ode}u.No{ene su stare uniforme Jugoslovenske vojske, delovi uniformizarobqenih neprijateqa, ali ~esto i civilna ode}a. Jugoslovenskavojska u otaxbini uglavnom je nosila oznake ~inova M. 1939, samalim varijacijama. Takvom {arenilu doprinosila je savezni~kapomo}, koja je stizala svim gerilskim pokretima. Prve oznake~inova u NOV i POJ uvode se 1942, odnosno 1943. godine.

Nakon Drugog svetskog rata uniformi su svojstven izgled daletvrde epoletu{ke, osmi{qene prema sovjetskom uzoru. Ve}e izmene uvode se 1953. godine, a jo{ izrazitije dve godinekasnije, i takva se uniforma sa malim promenama odràla sve do1991. godine. Delovi uniforme koji su predstavqali obele j̀esrpskih oficira, na primer, oficirske ~izme sa dugim sarama,eliminisani su 1964. godine. Razvoj samoupravqawa ublaìo jehijerarhijske razlike, {to je dirigovao dràvni vrh. Tako se tokom1970. godine izjedna~avaju podoficirska i oficirska uniforma.Godina 1982. donosi izmenu oficirskih ~inova. Zapravo, sve promene nastale u periodu posle 1955. samo su objediwene1989. godine.

Posle raspada SFRJ promeweni su ime vojske, weneuniforme i oznake. Nove uniforme i oznake, uvedene 1994. i 2007. godine, pomirile su zahteve savremenog ratovawa i nacionalne tradicije.”

O uvo|ewu novih oznaka u Vojsku Srbije, {to se po prirodistvari nadovezuje na temu izlo`be, ministar [utanovac je rekao:

„Najnovije preozna~avawe Vojske Republike Srbije,oblikovano je èqom da imamo modernu vojsku, a da sa~uvamotradiciju. Ono se nije dogodilo ni pod kakvim uticajem sa strane,ve} pod uticajem tradicije srpske vojske i istorije srpskeuniforme. Srbija iskqu~ivo modernizacijom moè da sa~uva svojutradiciju. Zato }emo ove godine nastaviti sa promenama nauniformi srpske vojske, koje }e biti modernije, funkcionalnije i jasno ukorewene u srpskoj vojnoj tradiciji”.

Izlo`ba }e biti otvorena do sredine marta. Dragana MARKOVI]

53

N I F O R M Eborbe za naklonost prelamali u izgledu srpske uniforme,svedo~i pisawe kustosa Marijane Joveli}:

„U doba ustavobraniteqa (1842–1858) mewa se uniformapo uzoru na Francusku i Prusku. U duhu vremena uvodi se {lemM.1847, takozvani piklhaube. S povratkom kneza Milo{a navlast, 1859. godine, uvedena je rasko{na gardijska uniforma,koja je imala i prakti~nu namenu – da izbri{e se}awe naprethodnu, rivalsku dinastiju Kara|or|evi}. Uz neznatne izmene,ta uniforma se zadràla sve do 1941. godine.

Oficirski {iwel, ustanovqen 1861. godine, zadràva se, uz odre|ene modifikacije, sve do dana{wih dana. Sli~no je i saoficirskom e{arpom, koja se odràla i u Srpskoj i Jugoslovenskojvojsci do 1941. godine. Narodna vojska bila je odevena u odelosli~no narodnoj no{wi, sa osnovnim vojni~kim krojem.

U drugoj polovini 19. veka pojavquje se plava {ajka~a, kojase, iako austrougarskog porekla, odoma}ila u srpskomnacionalnom kostimu. Sredinom sedamdesetih godina 19. vekaoficiri dobijaju kapu francuskog kroja, tzv. kepi, a pojavquje se iposebna bluza, tzv. guwi}, koji je proslavqen u srpsko-turskimratovima.

Zakonom o ustrojstvu vojske iz 1883. godine ukinuto je dvojstvonarodna – staja}a vojska, a kraq Milan se u opremawu svojihjedinica okre}e nema~kim uzorima. Promeweni uslovi ratovawaustupaju mesto jednostavnosti i pragmati~nosti. Velika promenau~iwena je 1908. godine, kada je uvedena sivomaslinasta uniforma.Posle prelaska preko Albanije, desetkovana Srpska vojskareorganizovana je na Krfu i opremqena francuskom uniformombleu horizon iz 1915. godine, sa {lemom kaki boje, sistema Adrijan,na kojem je apliciran srpski grb. Srpska vojska je u tom periodunosila i francusku uniformu kaki moutard, a engleska bluza tako|edobija zna~ajno mesto u odevawu srpskih vojnika.

Od ujediwewa 1918. godine, na teritorijama koje su ranijepripadale Austrougarskoj monarhiji zadràla se uniforma tevojske, kojoj su samo dodate nove oznake, a novina je podoficirskai vojni~ka bluza, tzv. koporan. Prekretnicu u uniformisawuVojske Kraqevine SHS donosi 1924. godina. Tada se uvodimornari~ko odelo, koje se oslawalo na evropske, naro~ito

Snimio Nemawa PANÎ]

TAKAV JE RAT

54

Primere stradawa

od prijateqske vatre

nalazimo u Korejskom,

Vijetnamskom i

Foklandskom ratu,

ali i van ratnih

dejstava, na ve`bama

u miru

K

FE

QT

ON

Pi{e dr Aleksandar MUTAVXI]

ao najteì primer prijateqske vatre tokom Korejskog rata svakako se sma-tra tragedija Prvog bataqona ~uvenog {kotskog pe{adijskog puka britanskevojske Argyll and Sutherland Highlanders, koji su pred zoru 23. septembra 1950.napali i juri{em zauzeli kotu 282, iznenadiv{i severnokorejske vojnike to-kom doru~ka. Me|utim, susedna kota 388 ostala je u neprijateqskim ruka-

ma, i sa we su stalno dejstvovali minobaca~i, tako da je zatraèn vazdu{niudar. Tri ameri~ka aviona P-51 nadletela su obe kote. [koti su svoje poloàjeobeleìli belim platnenim kvadratima, ali su isto odmah uradili i Severno-korejci. Radio-veza sa pilotima aviona nije se mogla uspostaviti, i oni su, iznepoznatih razloga, bacili napalm-bombe na kotu 282. Kako se potom navodi,„sedamnaest sre}nika je poginulo u trenu, a 76 nesre}nika je preìvelo sa stra-{nim opekotinama”.

Aprila 1951. godine, marinski lovci bombarderi Corsair iz eskadrile VMF-312 napali su dva britanska lovca tipa Sea Fury sa nosa~a aviona HMS Theseus ko-ji su bili u redovnoj patroli. I pored 21 pogotka, jedan Sea Fury uspeo je da se vra-ti na nosa~, dok je drugi uspe{no izbegavao napade ameri~kih aviona. Po povratkuu bazu, marinci su prijavili da su oborili dva lovca tipa Lavo~kin La-9.

NADMO] NEPRIJATEQAIstog meseca, 29. brigada Komonvelta odbija napade broj~ano nadmo}nih

kineskih jedinica du` obale reke Imxin, severno od Seula, da bi 25. aprila ot-po~elo povla~ewe, ali Prvi bataqon puka Gloucester biva okruèn. Uz mrtve irawene vojnike ostaju komandir bataqona, jedan podoficir, lekar i sve{tenik, aostali poku{avaju proboj ka savezni~kim linijama. To polazi za rukom samo ~eti„D”, ~iji pripadnici hitaju kroz usku dolinu ka ameri~kim tenkovima koji ga|ajukineske vojnike u napadu. Odjednom Amerikanci otvaraju topovsku i mitraqeskuvatru na Britance, verovatno ih smatraju}i za Kineze. Preìveli su kapetan Har-vi, komandir ~ete i 38 vojnika.

TAKAV JE RAT

P R I J A T E Q S K A V A T R A ( 2 )

1. mart 2008.

Evakuacija {kotskihvojnika sa kote 282

Bergen-Hone u Nema~koj, pet granata izminobaca~a kal. 81 mm pogodilo grupuoficira na general{tabnom kursu iubilo desetoricu, a dvadeset ranilo.

Gubici usled prijateqske vatre za-okupqaju pa`wu javnosti tek od Prvogzalivskog rata 1991. godine, kada supredstavnici medija bili u prvim bor-benim linijama, odakle su imali uvid usva doga|awa. Ameri~ki statisti~aribeleè 23 odsto gubitaka u qudstvu (35poginulih i 72 rawena), odnosno 77 od-sto vozila uni{tenih vatrenim dejstvomsvoje strane. Kao naj~e{}i razlozi na-vode se pogre{na identifikacija ciqa,gre{ke u koordinatama, lo{a orijenta-cija u prostoru, kvar na oru|u, nedosta-tak discipline i nemar, ~emu treba pri-dodati strah, uzbu|ewe i nesigurnost,uvek prisutne na bojnom poqu.

PRIÂ O PATU TILMANUPatrik Tilman je bio poznati igra~

ameri~kog fudbala. Nakon teroristi~-kog napada 11. septembra 2001. odustaoje od profesionalne karijere i ogrom-ne nov~ane zarade i, zajedno sa bratomKevinom, maja 2002. pristupio renxe-rima, vo|en èqom da pruì li~ni do-prinos borbi protiv terorizma. Wego-va odluka nai{la je na velik i poziti-van odjek u ameri~koj javnosti, a mini-star odbrane Ramsfeld mu je u pismuli~no zahvalio na odluci da stupi u voj-nu slu`bu. Posle zavr{ene obuke vero-vao je da }e dobiti prekomandu u Avga-nistan, ali su umesto toga on i brat ras-pore|eni u Irak. Tilman nije krio svojenezadovoqstvo ratom u Iraku i kolegeiz wegove jedinice navode da je jednom

55

Kao primer prijateqske vatre to-kom Vijetnamskog rata pomiwe se napadhelikoptera topovwa~a na komandno me-sto 187. bataqona za vreme poznate bit-ke za kotu Hamburger, kada su ubijena dvavojnika, a 35 ih je raweno, ukqu~uju}i ko-mandanta, potpukovnika Hanikata. Sre-dinom januara 1967. godine, artiqerciOsmog bataqona su permutovali dve po-sledwe cifre u koordinatama, usled ~e-ga je 18 granata palo na poloàje ~ete„A”, Prvog bataqona 28. pe{adijskog pu-ka. Devet vojnika je poginulo, a vi{e od40 raweno. Krajem 1967. godine, arti-qerci jedne baterije tokom no}nog dej-stva umesto puwewa broj 4 ubacuju puwe-we broj 7, prebacuju ciq i poga|aju bazudruge jedinice, pri ~emu je ubijen jedanvojnik, a 37 raweno. Napadnuta jedinicaodgovara vrlo preciznim kontrabatira-wem, koje ubija 12, a rawava 40 vojnika.

Dva lovca bombardera ju`novijet-namskog vazduhoplovstva tipa F-5 u uslo-vima slabe vidqivosti, 1968. godine, dej-stvovala su napalm-bombama po ameri~-koj pe{adiji u provinciji Bin Din i ubiladva, a te{ko ranila 18 vojnika. Uo~i ka-toli~kog Boì}a 24. decembra 1970, zboggre{ke komandira voda padobranaca101. vazdu{no-desantne divizije, koji jetraìo artiqerijsku podr{ku i pri tomedao pogre{ne koordinate, dve granateubijaju 12 padobranaca. Iste godine,usled kvara na drà~u bombi aviona ti-pa F-4C Phantom, napalm-bomba pada nacrkvu u blizini mesta Ban Me Tuot i ubi-ja trinaest civila, a rawava {est.

Jedan od najpoznatijih doga|aja od-igrao se u no}i 16. juna 1968, kada su la-ke i brze patrolne ~amce plitkog gaza ti-pa PCF (Patrol Craft, Fast) napali neidenti-fikovani helikopteri u blizini demili-tarizovane zone, koju je predstavqala 17.paralela. Ubrzo zatim, PCF-12 i PCF-19izvestili su bazu o napadu i otvarawu va-tre iz mitraqeza 12,7 mm s ciqem samo-odbrane. Za nekoliko minuta PCF-19 jeeksplodirao, a drugi ~amac je nastavioborbu u blizini kopna, te su i marincina obali videli bleske mitraqeza i sve-tle}a zrna. Baza je zatraìla podr{ku izvazduha, ali su ameri~ki avioni prelete-li mesto borbe i napali australijski ra-zara~ HMAS Hobart i ameri~ku te{ku kr-staricu USS Boston. Nevo|ena raketna zr-na ubila su dvojicu australijskih morna-ra, dok su brodovi lak{e o{te}eni.

Procewuje se da je tokom Vijetnam-skog rata 14 odsto poginulih ameri~kihvojnika bilo `rtva prijateqske vatre.

Foklendski rat 1982. godine izme-|u Velike Britanije i Argentine pamti se i po obarawu britanskoghelikoptera tipa Gazelle.Oborila ga je fregata HMS Cardiff. U è-stokoj razmeni vatre u no}nim uslovima izme|u ~eta A i C Tre}egpadobranskog bataqona, koja je trajala ~itav sat, poginulo je osampadobranaca. Zabeleèna je i smrt komandosa SBS (Special BoatService), koga su, gre{kom, ubili pripadnici SAS.

Incidenti i stradawa od prijateqske vatre de{avali su se inezavisno od ratnih dejstava. Tako je 9. aprila 1965, na poligonu

PRESKUPA IDENTIFIKACIJAXon Pajk, upravnik sajta Globalsecurity.org,

smatra da je posle Prvog zalivskog rata propu-{tena prilika za usvajawe sistema BCIS (Battlefi-eld Combat Identification System) za raspoznavawevlastitih vojnika od protivni~kih. Ure|aji zaoda{iqawe mikrotalasnih signala trebalo jeda budu instalirani na svakom borbenom vozi-lu. Me|utim, proceweno je da bi trebalo oko700 miliona dolara za opremawe dvanaest di-vizija, tako da je 2001. godine projekat odba~enkao preskup, mada je prethodno tokom razvojnogperioda utro{eno 180 miliona dolara.

„Prijateqska vatra je aktuelan problemsamo za vreme rata”, kaè Pajk, „u mirnodop-skom periodu ona se ne smatra prioritetnim pi-tawem”.

OPREZ S AMERIMAS obzirom na broj britanskih vojnika koje

su ubili Amerikanci, u Velikoj Britaniji to jepostala i tema TV emisija u kojima se, uz karak-teristi~ni crni humor, navodi kako se „na bri-tanske vojnike u Iraku svakodnevno puca, a zawih }e biti mnogo bezbednije kada Amerikanciodu i ostave samo Ira~ane da ga|aju”. U jednojTV emisiji pilot helikoptera AH-64 Apache pitada li }e Britanci pucati na wega i dobija odgo-vor da ne}e „jer Britanci, za razliku od Ameri-kanaca, ne ga|aju svoje saveznike”.

Mark Burxis iz institucije Center for De-fense Information citira izreku koja je postalaaktuelna u Iraku: „Kada Britanci pucaju, Ira-~ani jure u zaklon. Kada Ira~ani pucaju, Bri-tanci tr~e u zaklon. Kada Amerikanci pucaju, svibeè u zaklon”.

prilikom, dok su gledali kako avioni bacaju bombe na ira~ki grad,glasno rekao: „Znate, ovaj rat je j...no nezakonit”.

Po~etkom 2004. godine wihova jedinica otkomandovana je uAvganistan, koji je Tilman smatrao mestom gde se zaista nalazeteroristi. Krajem aprila porodica je obave{tena o wegovoj „po-gibiji tokom borbe sa neprijateqskim snagama”, prema izve{tajuKomande za specijalne operacije SOCOM (Special Operations Com-mand). Pomenu Patrika Tilmana, koji je odràn 3. maja 2004. u

Patrolni ~amci plitkoggaza tipa PCF

56

San Hozeu, Kalifornija, prisustvovalo je 3.500 qudi, a prenosi-le su ga i ve}e TV stanice. Tek posle nekoliko sedmica vojni zva-ni~nici obavestili su porodicu i ameri~ku javnost da je Tilmanpoginuo od prijateqske vatre vojnika iz svoje jedinice. Zvani~naverzija, objavqena 30. aprila, kojom je propra}eno i posmrtnododeqeno odlikovawe Srebrna zvezda, pokazala se potpuno ne-ta~nom. Naknadna istraga Pentagona, kojom je rukovodio brigadnigeneral Xons, utvrdila je da se 20. aprila, tokom redovne patro-le 2. voda, pokvario jedan hamer. Komandir voda, poru~nik Utla-ut, radijom je izvestio pretpostavqenog oficira kapetana Son-dersa i predloìo da vod ostane na okupu, odvu~e vozilo do puta,a zatim obavi zadatak. Me|utim, Sonders, koji nije bio na terenuve} u bazi Bagram, odbio je predlog inaredio da se vod podeli, da jedno ode-qewe, sa Tilmanom, krene na zadatak,a drugo, u kom je wegov brat Kevin, {le-puje pokvareni hamer. Utlaut je prote-stovao, ali bez uspeha. Po{to su sekretali kroz duboki kawon, me|u ode-qewima se gubio vizuelni kontakt i ra-dio-veza. Grupa talibana sa jednog gre-bena otvorila je vatru na drugo odeqe-we. ûv{i paqbu, Tilman se, u pratwijednog renxera i vodi~a Avganistanca,popeo na drugi greben, gde su ih uo~ilivojnici iz drugog odeqewa koji su od-mah, bez prethodne identifikacije ci-qa, otvorili rafalnu vatru i ubili vo-di~a. Rastojawe izme|u wih iznosilo jesedamdesetak metara. Tilman je ustao,mahao rukama, aktivirao dimnu bombu,i sve vreme vikao „Ne pucajte!”. Renxe-ri drugog odeqewa obustavili su vatru.Vojnik koji je bio uz Tilmana tako|e jeustao, misle}i da su bezbedni, ali ta-da je ponovo po~ela rafalna paqba imeci su pogodili Tilmana u {aku i pan-cir. On je i daqe vikao „Ne pucajte, na-{i smo, ja sam j...ni Pat Tilman!”, dok gatri hica nisu pogodila u glavu. Kevin jeza bratovu pogibiju saznao tek poslejednog ~asa.

Istra`na komisija Pentagona utvr-dila je da je odluka o podeli voda bilapogre{na i da renxeri iz druge grupe„nisu o~uvali situacionu budnost nitisu ispravno identifikovali ciq i nisuispoqili disciplinu pri vatrenom dej-stvu, {to je rezultovalo smr}u kaplaraTilmana”.

ISTRAGA PENTAGONAIstraga Pentagona je utvrdila

da je prvi istra`ni postupak ve}slede}eg dana sproveo oficir izbataqona renxera, koji je izna{aoda su vojnici ume{ani u doga|aj is-poqili veliki nehat, te je zatraìoizricawe odgovaraju}ih disciplin-skih mera. Iz neutvr|enih razloga,daqu istragu preuzeo je oficir vi-{eg ~ina, koji je predloìo blaèkaznene mere. Prvi oficir je u sve-do~ewu pred istra`nom komisijom

naveo da su vi{i oficiri naknadno dozvolili vojnicima daizmene kqu~ne detaqe svojih izjava, kako nijedan ne bi sno-sio iskqu~ivu odgovornost za doga|aj. On tvrdi da su vojni-ci izmenili vreme, odstojawe i svoj poloàj prilikom ubi-stva Tilmana. Oni navode da su pucali iz vozila u pokretu,ali je pri obdukciji utvr|eno da je smrt nastupila usled triblisko grupisana pogotka u glavu, {to je nemogu}e ostvaritiiz vozila koje se kre}e. Renxer Ber, koji je bio sa Tilmanom,u izjavi medijima tvrdi da su bar dva vojnika iza{la iz ha-mera da bi mogli pucati na wih, dok wegov kolega O’Nil na-vodi da su ga nadre|eni upozorili da nikome, a posebno po-rodici Tilman, ne kaè da je Patrik bio `rtva svojih sabo-raca. Tilmanov pancir je spaqen, kako se ne bi moglo utvr-diti da je pogo|en iz ameri~kog oru`ja. Kapetan Sonders ni-je obavestio nadre|enog o protestu poru~nika Utlauta nawegovu komandu, iako je bio obavezan da to u~ini. Kada je

utvr|eno da u svojoj izjavi nije iz-neo istinu, prvo mu je zapre}eno ka-znom za krivokletstvo, ali je kasni-je iz neobja{wenih razloga dobioimunitet i dozvoqeno mu je da izme-ni izjavu. Dato mu je pravo da izrek-ne kazne pot~iwenima, {to je on is-koristio tako {to je izrekao ukorepetorici vojnika i poru~niku Utla-utu. Treba napomenuti da je Utlautbio prvi u svojoj klasi na akademi-ji Vest Point, te da je u istom okr-{aju zadobio te{ku ranu u predelulica. Posle ovog doga|aja, poru~nikje otpu{ten iz renxera i nastavioje vojnu karijeru u pe{adiji. Istra-`na komisija Pentagona utvrdila jeda je odluka o podeli voda bila po-gre{na, te da renxeri iz druge gru-pe „nisu o~uvali situacionu bud-nost niti su ispravno identifiko-vali ciq i nisu ispoqili discipli-nu pri vatrenom dejstvu, {to je re-zultovalo smr}u kaplara Tilmana”.

Razgovori sa Tilmanovom po-rodicom otkrili su da se on nijeuklapao u klasi~an stereotip fud-balskog igra~a. Qubiteq poezije ikwiga sa istorijskom tematikom bioje protivnik rata u Iraku i pred-sednika Bu{a. Saborci navode daje ~esto govorio kako na narednimpredsedni~kim izborima 2004.treba glasati za Xona Kerija, pred-stavnika demokrata, a protiv repu-blikanca Bu{a. Po povratku iz Av-ganistana trebalo je da se susretnesa poznatim antiratnim publici-stom Noamom ̂ omskim. Tilman je re-dovno beleìo svoje impresije uli~ni dnevnik, koji je vodio jo{ odsvoje {esnaeste godine i koji je po-neo u Irak i Avganistan. Posle we-gove smrti, dnevnik je nestao.

Sa puno ogor~ewa, wegov otacje Va{ington postu izneo svoje uve-rewe da su navodne gre{ke vojnehijerarhije u obave{tewu o Patri-kovoj smrti zapravo „... sra~unate,namerne, nare|ene i sramne. Is-traga je namerno ometana i zata-{kana”. Kevin Tilman je u svedo~e-

FEQTON

1. mart 2008.

KRIVAC JE POGINUOPrijateqska vatra nije mimoi{la ni ruske

snage u ê~eniji. Drugog marta 2000. u Groznom,dve jedinice OMON (Otrjad miliciji osobnogonazna~enija – Odred policije sa posebnom na-menom) vodile su ̀ estoku bitku u trajawu od sko-ro ~etiri sata. OMON iz Sergijevog Posadatrebalo je da smeni specijalce iz Podolska, ko-ji su se nalazili na poloàjima u staropromi-slavskoj ~etvrti ~e~enskog glavnog grada. Novajedinica kretala se u devet kamiona.

Smatraju}i da nailazi grupa ~e~enskih te-rorista presvu~enih u ruske uniforme, speci-jalci iz Podolska postavili su zasedu i, nakon{to se kamioni nisu zaustavili na kontrolnompunktu, pogocima iz RPG-a uni{tili su prvo i po-sledwe vozilo iz kolone, a potom, automatskompaqbom, dejstvovali po kamionima. Vatra je uz-vra}ena i na kraju su posledice bile 22 poginu-la i 31 raweni specijalac, od ukupno 98 qudi ukonvoju iz Posada, s tim da ih je u bolnici pre-minulo jo{ {esnaest. Jedinica iz Podolskaimala je dvojicu poginulih.

U zatvorenom procesu pred vojnim sudom2002. godine, za glavnog krivca incidenta ozna-~en je pukovnik Markelov, komandir OMON izSergijevog Posada, koji je poginuo u okr{aju.

Kaplar ameri~kevojske PatrikTilman

wu pred Kongresom izjavio: „Obmane u ovom slu~aju suuvreda za porodicu, ali je wihov primarni ciq bio dovo-|ewe cele nacije u zabludu. Ovo kaèmo sa razo~arawemi tugom. Mi smo iskori{}eni za ve`bu Pentagona u odno-sima sa javnim mwewem”.

Nakon Kevinovog svedo~ewa, Pit Geren, ministar kopnenevojske, rekao je medijima: „Pogre{ili smo u ispuwavawu svojeobaveze prema porodici Tilman, a koju imamo prema svim poro-dicama na{ih palih vojnika: re}i istinu, {to pre i na najboqimogu}i na~in”.

KRIVAC JE NOVINARKAMe|u najpoznatije incidente u ameri~kim snagama, tokom ope-

racije Ira~ka sloboda, spada i granatirawe Drugog bataqona Os-mog marinskog puka, 27. marta 2003. godine. Marinci su zatraìliartiqerijsku podr{ku, ali su granate podbacile i eksplodirale powihovim poloàjima. Prema Marfijevom zakonu, tada su prekinutei radio-veze, tako da je artiqerija po marincima dejstvovala ~ita-vih 90 minuta, usled ~ega je poginulo i raweno 37 vojnika.

Treba ista}i i doga|aj koji je doveo do zategnutih odnosa Ita-lije i SAD. General-major Nikola Kalipari je bio oficir itali-janske vojne obave{tajne slu`be SISMI, koji je uspeo da izdejstvujeosloba|awe novinarke \ulijane Sgrene, zarobqene od ira~kihustanika, po~etkom 2005. godine. Na putu ka bagdadskom aerodro-mu, tojota korola, u kojoj su se vozili uz pratwu agenta Andree Kar-panija, nai{la je na prepreku na putu, koju su privremeno postaviliameri~ki vojnici radi prolaska ambasadora SAD u Iraku. Vojnicisu otvorili vatru na automobil i general Kalipari se bacio nanovinarku kako bi je svojim telom za{titio od hitaca. Poginuo je odpogotka u slepoo~nicu, a Sgrena i Karpani su raweni. Utvr|eno jeda je Kaliparija ubio Mario Lozano, pripadnik Prvog bataqona69. pe{adijskog puka.

Ameri~ka istra`na komisija izna{la je da je Lozano ispo-{tovao predvi|ena pravila postupka, da general Kalipari nijeobavestio Ambasadu SAD u Bagdadu niti koalicione snage o

osloba|awu Sgrene, te da su dva dana pre toga dvojica vojnikaiz Lozanove jedinice ubijena u eksploziji automobila bombe.Italijanske vlasti ukazale su na neprikladno mesto za posta-vqawe prepreke na putu, nepostojawe signala za upozorewe dase nailazi na prepreku, ali i to da je Lozano bio preoptere}endu`nostima, jer je rukovao reflektorom kojim je osvetqavao vo-zila koja su dolazila, a uz to je bio i ni{anxija na mitraqezu,te je imao samo nekoliko sekundi na raspolagawu za procenunamera voza~a.

Italijanska TV stanica Canale 5 prikazala je video-snimakprilaska tojote kontrolnom punktu, na kom se vide upaqena svetlaautomobila, dok su ameri~ki zvani~nici tvrdili da se automobilkretao bez upaqenih farova, velikom brzinom (Karpani tvrdi daje vozio 25 km na sat), te da je rafalima zaustavqena najmawe 50metara od ameri~kog tenka, {to je tako|e u protivre~nosti sa Lo-zanovom izjavom.

Juna 2006. godine, italijanska vlada optuìla je Marija Lo-zana za ubistvo generala Kaliparija i od SAD zatraìla wegovoizru~ewe. Ameri~ka vlada je to odbila. Sredinom aprila 2007.godine pred italijanskim sudom je otpo~elo su|ewe Mariju Lozanuu odsutnosti. Me|utim, krajem oktobra, sud se proglasio nenadle-`nim, te je tu`ba odba~ena. Lozanov italijanski advokat je izneoda optuèni, kao pripadnik oruànih snaga SAD, uìva imunitet.Sam Lozano je izjavio: „Da nije bilo Sgrene, ni{ta se ne bi dogo-dilo. Ona zna da, ako ho}e da razgovara sa teroristima, postoji99 odsto {ansi da }e biti zarobqena... wena je gre{ka {to se ovodogodilo, a ne moja”.

Tehnolo{ki napredak i savremena tehni~ka sredstva, ma koli-ko sofisticirana, ne mogu kontrolisati nepredvidqivo individu-alno qudsko pona{awe. Francuzi su odavno na{li izraz kojim ob-ja{wavaju prijateqsku vatru i gubitke u vezi sa wom. Uz dubok uzdahi slegawe ramenima, oni kaù: „C ‘est la guerre” – „To je rat”.

(Nastavak u slede}em broju)

57

PREBRZI SOVJETIBrzo napredovawe Crvene armije

krajem 1944. godine i daleki letovilovaca P-38 i P-51 doveli su do sukobasovjetskih i ameri~kih aviona nad Ju-goslavijom. Naime, 7. novembra 1944.prema ameri~kim izvorima, lajtninzi95, 96. i 97. eskadrile 82. lova~kogpuka dejstvovali su iz mitraqeza i to-pova po nema~kim kolonama u povla~e-wu u rejonu Sjenica–Novi Pazar–Mi-trovica, kada su ih napali sovjetskilovci tipa Jak. U prvom naletu oborenje jedan P-38, a potom je otpo~ela bor-ba u kojoj su oborena jo{ jedan ili dvalajtninga i tri Jaka. Zatim je vo|a so-vjetske formacije pri{ao uz krilo avi-ona pukovnika Edvinsona, komandanta82. puka, i nakon {to je utvr|en iden-titet aviona, formacije su se razdvo-jile. Po povratku u bazu Fo|a u Itali-ji, piloti su saznali da su napali ko-lonu sovjetskih vozila, usled ~ega je po-ginuo 31 vojnik. Sprovedena je detaq-na istraga, tokom koje je utvr|eno da susovjetske snage za samo 24 ~asa napre-dovale vi{e od 100 km i tako drasti~-no pomerile liniju fronta u odnosu napodatke od prethodnog dana koje su ima-li Amerikanci.

P-38 Lightning

Tiron zna~i vojnik, regrut.Sveti Teodor Tiron je imao tunesre}u da u vreme wegovogstupawa u stroj marmaritor-skog puka, u gradu Amasiji, ot-po~ne svirepi progon hri{}a-na pod ozlogla{enim carevi-ma Maksimijanom i Maksimi-nom. Mladi} koji je tek postaovojnik nije krio ogor~ewe zbogstrahota nanetih hri{}anima.Po cenu da bude èstoko ka-`wen o{tro se protivio bru-talnim postupcima carevih ju-ri{nika.

Tako je dospeo pred nemi-losrdnog sudiju koji je naredioda ga utamni~e, a }eliju zape-

~ate. Na taj na~in hteo je da ga umori gla|u kako bi skon~ao u te-{kim mukama. Me|utim, u pustoj tamnici javio mu se sam Hristos ihrabrio svoga mu~enika re~ima: „Ne boj se Teodore, ja sam sa to-bom, ne uzimaj vi{e zemaqske hrane i pi}a, jer }e{ biti u drugomìvotu, ve~nom i neprolaznom sa mnom na nebesima”.

Tada se u tamnici hrabrog vojnika pojavilo mno{tvo an|elakoji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamu, dok su prestra{enistraàri posmatrali ~udesan prizor. Odmah potom, sveti Teodorizveden je napoqe i mu~en, a onda osu|en na smrt. Sve to je stoi~kipodnosio, ~ak i ~as kada su ga bacili u ogaw. Svoju ~istu du{u pre-dao je Gospodu 306. godine.

Sveti velikomu~enik Teodor ostao je pojam vojni~ke ~asti,pravdoqubivosti, odanosti veri i istrajnoj borbi za hri{}anstvo.

Mo{ti svetog Teodora Tirona nalaze se u fru{kogorskommanastiru Novo Hopovo.

CRKVENE ZAPOVESTI1. Moliti se Bogu i slu{ati slu`bu Boìju svake nedeqe i

praznika.2. Dràti post Ro|ewem i Vaskrsewem Hristovim, pred pra-

znikom Svetih apostola Petra i Pavla, pred Uspewem PresveteBogorodice, svake srede i petka.

3. Sve{tena lica treba po{tovati.4. Ispovedati grehe svoje i pre~i{}avati se u spomenute ve-

like postove.5. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti.6. Dràti postove i molitve koje zapovedi episkop u vreme

kakve nevoqe.7. Crkvene stvari ne upotrebqavati.8. Svadbe ne ~initi za vreme posta.9. Jereti~ke kwige ne ~itati.

1. mart 2008.58

DUHOVNOSTR A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

KO SAM JAV E R S K I PP R A Z N I C I1-15. mart

Pravoslavni1. mart – Sveti velikomu~enik Teodor Tiron8. mart – Prvo i drugo obretawe glave svetog

Jovana Krstiteqa15. mart – Sveti Todor Komogovinski

– Teodorova subota

Rimokatoli~ki15. mart – Sveti Josip

SVETI VELIKOMUÊNIKTEODOR TIRON

Uvek se trudim da razlikujem – ko sam ja u stvarnosti i ka-kvim me vide drugi. Drugih je neodre|en broj, a svaki megleda na svoj na~in. Kako sa tim da se pomirim – drugo jepitawe; ali ja }u zavek ostati onaj ko sam u stvarnosti. Je-

dan me precewuje, od toga ne}u postati boqi; drugi me potce-wuje, zbog toga ne}u biti gori ili bezna~ajniji. Onaj koji po-seduje makar i neveliko ìvotno iskustvo zna kako se dobroime ~ovekovo moè oblatiti spletkama, ogovorom ili kleve-tom. Kako da zamisli{ {ta sve o nama govore! [ta sve nepropoveda najglupqa spletka, {ta sve ne ume smisliti zlobnakleveta! Neverovatne stvari. êsto i bestidne. Ako to za~ujeneki juno{a, on se uzbu|uje, on o{tri svoj ma~; zreo mu{ka-rac prezrivo odmahuje rukom; vreme{an ~ovek ni ve|om ne}ema}i. Glupi ili zli qudi mequ gluposti, takve da to nije lakoizdràti, me|utim, svako mora, jedanput, duboko osetiti {toon, bez obzira na takve stvari, ostaje onakav kakav u stvar-nosti jeste.

Treba jednom zauvek da se pomirimo sa time da svako odnas nosi u sebi „obraz” i da taj „obraz” bije „podobije”. Minismo tu da jurcamo za svojim odrazom u tu|im du{ama, kako bi-smo ga popravili ili ulep{ali. Celishodnije je velikodu{no iblagonaklono prepustiti svim qudima „pravo na zabludu” i nenavaqivati na sebe obavezu pravednog „retu{a”. Treba samozamisliti kakva bi to bila ludnica, kada bi svi pojurili da za-glade ili ukrase sopstveni „obraz” (lik) u odgovaraju}oj tu|ojdu{i – nedostojno zauzimawe za qude sa kompleksom niè vred-nosti.

Nije dobro postaviti svoje postojawe u zavistan odnos odtu|ih qudi; poveravati sopstveno dostojanstvo tu|oj kratkovi-dosti ili du{manstvu; dozvoliti centru li~nog ìvota da se po-remeti ili nestane. Bitije je vrednije od spoqa{wosti, a ele-ment prevarqivosti je nerazdvojan od spoqa{wosti. Moje po-stojawe mora da bude verno, tada neka moja spoqa{wost bude ineverna. Ja nisam ono {to govore, nego, mo`da, ono {to kra-dom {ap}u ili negde o meni izvikuju drugi. Ja sam ne{to dalekove}e nego {to je raskr{}e wihovih neshvatqivih, zlobnih, ni-skih fantazija.

Ali, pak, ko sam ja? Ja sam ono {to iskreno jesam. Onosam {to od svega srca, otvoreno, bez kolebawa, iskazujem. Jasam ono na {ta me moja su{tina usredsre|uje u qubavi i ~emuuznosi molitvu. Mene treba traìti tamo gde u meni nestaju bo-jazan i strah. Mene je mogu}e prona}i tamo gde u meni sazreva-ju sudbinske odluke, gde po~iwu odlu~ni i smeli postupci mogìvota. Ja sam tamo gde delam; ja sam ono {to delam. Tu sam ja„delo-vo|en”; i to je tako|e moja „delo-vo|enost”. Ja sam moje„oko”, Ja sam – moje „srce”, ja sam moja – „re~” koja se ra|a iz„razumevawa” srca. Ja sam – moje „delawe” koje sledi moje oko,srce, re~. I ako sve to jest u meni, tada mi nedostaje samo po-sledwa sigurnost, da sam to odista ja. Ako kod mene postoje tasigurnost, tada u sebi nosim istinski isto~nik svog li~nog do-stojanstva i ne}e me izbaciti iz koloseka tu|e presude i {apu-tawa.

âk i ako prevarqiva povr{nost sveprisutno ovlada sve-tom, mene ona ne moè sablazniti, ni obuhvatiti. „Na svom is-trajavam. I ne mogu druga~ije. Neka mi Bog pomogne. Amin.” Svetje mogu}e isceliti samo duhovnom dostojanstvom i verno{}u,samo hrabro{}u da bude{ onaj koji jesi.

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe 2001.

2. mart 1844.Na osnovu sa-glasnosti So-vjeta Kneè-vine Srbije,knez Aleksan-dar Kara|or-|evi} doneoakt o ustroj-stvu bolniceCen tralne

vojske, ~ime su udareni temeqiGlavne vojne bolnice. Ovaj datum je24. avgusta 1994. odre|en za DanVojnomedicinske akademije.

3. mart 1878.Sklopqen mirovni ugovor u San Ste-fanu kojim je okon~an rat izme|u Ru-sije i Turske. Tre}i ~lan Ugovorapriznao je dràvnu nezavisnost Kne-èvine Srbije i priznao joj terito-rijalno pro{irewe koje je obuhvata-lo Ni{, Leskovac i Toplicu, Lab idelove novopazarske i mitrova~kenahije, ali bez wihovih varo{i kakoSrbija ne bi imala zajedni~ku grani-cu sa Kneèvinom Crnom Gorom. Ugo-vor je priznao i teritorijalno pro-{irewe Crne Gore koje je bilo ve}e

od cele Kneèvine Crne Gore, ali jedve tre}ine ove teritorije tek tre-balo osvojiti od Turske. Na insisti-rawe Rusije, Ugovorom je stvorenaVelika Bugarske koja je obuhvatalacelu Makedoniju i delove Stare Sr-bije. Zbog protivqewa evropskih si-la usledila je revizija ovog ugovorana Berlinskom kongresu jula 1878.

7. mart 1945.Konstituisana Privremena vladaDemokratske Federativne Jugosla-vije. U okviru Vlade nalazilo se iMinistarstvo za Srbiju. Od samogpo~etka osnivawa, Vlada je zahte-vala osnivawe vlada federalnihjedinica.

8. mart 1910.U èqi da dokaè da su ène spo-sobne i za poduhvate u vazduhu,francuska baronesa Rajmonda de

Laro{ zavr{ila je pilotsku obukui dobila dozvolu pod brojem 1Francuskog aerokluba. Baronesa jeu pariskom dru{tvu bila poznatakao uspe{an slikar, vajar i stra-stveni voza~ automobila.

11. mart 1953.Na~elnik Gene-ral{taba JNAgeneral PekoDap~evi} stigaou zvani~nu pose-tu SAD. U razgo-voru dveju stra-na razmatrana

su pitawa odbrane Jugoslavije odeventualnog napada SSSR, pruàwavojne pomo}i Sjediwenih Dràva Ju-goslaviji i problemi odbrane Bal-kana. Glavne teme razgovora bile suisporuka naoruàwa i odre|ivaweprioritetnih vojnih pravaca na te-ritoriji Jugoslavije koje je trebaloobezbediti. O svim pitawima po-stignuta je na~elna saglasnost.

14. mart 1908.U Beogradu ro-|en Ko~a Popo-vi}, general-major JNA. Ap-solvirao je fi-lozofiju naSorboni 1932.godine. U julu1937. stupio je u redove Interna-cionalnih brigada u [panskom gra-|anskom ratu. Iz rata u [panijiiza{ao je kao komandant artiqerij-skog diviziona. Na po~etku oruà-nog ustanka 1941. godine bio je naj-pre komandant Kosmajskog, a zatimPosavskog partizanskog odreda.Bio je komandant Prve proleterskebrigade od wenog formirawa, 22.decembra 1941, a zatim komandantProleterske divizije i Prvog pro-leterskog korpusa NOVJ. Januara1945. godine postavqen je za ko-mandanta Druge armije. Za narod-nog heroja progla{en je 27. novem-bra 1953. Umro je u Beogradu 1992.godine.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

59

VOJVODA STEPA STEPANOVI]Ro|en je u Kumodraù kod Beograda 12. marta

1856. Nakon zavr{enog {estog razreda gimnazije uBeogradu, godine 1874. godine, stupio je u Artiqe-rijsku {kolu u Beogradu. U srpsko-turskim ratovi-ma 1876–1878. godine za pokazanu hrabrost iuspe{no komandovawe odlikovan je Takovskim kr-stom s ma~evima. U srpsko-bugarskom ratu 1885.godine komandovao je ~etom. U general{tabnu stru-ku preveden je 1889. godine u ~inu kapetana. Bio jeprofesor vojne istorije na Vojnoj akademiji i po-mo}nik na~elnika Glavnog |eneral{taba. U ~in ge-nerala unapre|en je 1907. godine i postavqen za

komandanta [umadijske divizije. Ministar vojnibio je 1908. godine, zatim komandant Drinske, paMoravske divizije. Ponovo je bio ministar vojni1911–1912. godine.

U balkanskim ratovima komandovao je Drugomarmijom u borbama protiv Turaka kod Stracina i naCrnom vrhu, u~estvovao je u opsadi i zauzimawu Je-drena i uspe{no branio pravac dolinom Ni{ave pre-ma Pirotu. Na po~etku Prvog svetskog rata zastupaoje odsutnog na~elnika {taba Vrhovne komande Rado-mira Putnika. Komandovao je Drugom armijom u Cer-skoj bici, u bici na Drini, Kolubarskoj bici. Za za-sluge u Cerskoj bici general Stepa Stepanovi} pro-movisan je u zvawe vojvode. Na Solunskom frontu1918. godine, Druga armija Stepe Stepanovi}a napa-dala je na glavnom pravcu i od 15. do 17. septembra usadejstvu sa Prvom armijom probila neprijateqskiutvr|eni front i izbila na bugarsku granicu ~ime jeznatno doprinela kapitulaciji Bugarske. Na ~elu Dru-ge armije Stepa Stepanovi} ostaje sve do 1919. godi-ne kad je stavqen na raspolagawe. Umro je u â~ku 29.aprila 1929. godine.

Pripremio Miqan MILKI]

Vojvode Stepa Stepanovi}i @ivojin Mi{i}

U januaru i februaru ove godine1.200 pripadnika Vojske Srbijei studenata Vojne akademijeboravilo je na smu~arskompoligonu Kopaonik i pro{loobuku u zimskim uslovima, dok je vi{e od 1.500 gostijukoristilo usluge u objektima za odmor i rekreaciju

TURIZAM

60

P

S M U ^ A R S K I P O L I G O N K O P A O N I K

ODMOR ZA VOJNI XEP

elepa kamena zgrada,u kojoj je sme{tena uprava 51.

smu~arskog poligona Kopaonik, po-stala je slu`beni vojni objekat tako {to je

kraqica Marija, 1926. godine, dotada{wi konak kra-qa Aleksandra, poklonila Moravskoj diviziji prvog poziva. Od

tada do danas zgrada gotovo da i nije promenila izgled, ali je pro-stor od jedanaest hektara oboga}en drugim sadràjima i objekti-ma, koji sluè za odmor i rekreaciju, obuku studenata Vojne akade-mije i jedinica Vojske Srbije. U svakom trenutku Smu~arski poli-gon Kopaonik moè da ponudi 130 kreveta za odmor i rekreaciju i220 leàjeva za obu~avawe studenata, vojnika i stare{ina.

O kompleksu, poslovima logistike i stvarawu dobrih uslovaza ìvot, rad i obuku korisnika poligona brine mali vojni kolek-tiv od osam ~lanova, sa zastavnikom prve klase Qubi{om Milo-{evi}em na ~elu, koji uz pomo} logistike Vojne akademije uspeva daispuni sve zadatke i obaveze.

U januaru i februaru ove godine 1.200 pripadnika Vojske Sr-bije i studenata Vojne akademije boravilo je na smu~arskom poli-

gonu Kopaonik i pro{lo obuku u zimskim uslovima. Wih su u objektu, popu-larno nazvanom Kasarna, do~ekali mnogo boqe ure|eni sme{tajni i drugikapaciteti nego {to je to bili ranijih godina. Logistika Vojne akademijerenovirala je objekat i omogu}ila korisnicima da obuku u zimskim uslo-vima izvode u znatno povoqnijim okolnostima. Treba naglasiti da su ~la-novi logisti~kog bataqona Vojne akademije, tokom cele zime, ravnopravni~lanovi kolektiva smu~arskog poligona i da, obezbe|ivawem kvalitetneishrane, sanitetskog zbriwavawa i ostalih usluga, daju veliki doprinos

Vi{e od 1.500 qudi tokom sezone koristilo je usluge u objektima zaodmor i rekreaciju Smu~arskog poligona Kopaonik, koji je na taj na~inostvario prihod od sedam miliona dinara. Prioritet u kori{}ewu tihkapaciteta imaju pripadnici Vojske, penzionisana vojna i civilna lica,ratni vojni invalidi, nosioci bora~kih spomenica i ~lanovi wihovih po-rodica. Postupak prijavqivawa je jednostavan i ostvaruje se podno{e-wem zahteva Vojnoj akademiji. Cene sme{taja su veoma povoqne i kre}u seod 285 dinara u vi{ekrevetnim, pa do 352 dinara u dvokrevetnim soba-ma. Kvalitetnu pansionsku ishranu mogu}e je obezbediti za samo 425 di-nara. Ako ima slobodnih mesta sme{taj i ishranu mogu dobiti i lica vanVojske, ali po dvostruko ve}im cenama. U toku ove godine renovira}e se i

Upravnik 51. smu~arskog poligona zastavnik prve klase Qubi{a Milo{evi}

61

CENE TRI CENE TRI PPUUTTAA MAMAWEWEU okviru 51. smu~arskog poligona nalazi se

i restoran VU „Vrwa~ka Bawa”, ~ije qudstvo gosti-ma i korisnicima poligona pruà ugostiteqsko-kantiwerske

usluge. Pravo je zadovoqstvo videti kako Dragan Bo{kovi},Sneàna Beànovi}, Dana Filipovi}, Dragana Mihaj-lovi} i drugi ugostiteqski radnici profesionalno i sr-da~no posluè svakog gosta, ali je va`no napomenuti dasu i cene u restoranu Vojne ustanove bar tri puta niènego u drugim ugostiteqskim objektima na Kopaoniku.Na primer, nijedan ru~ak ne prelazi cenu od trista di-nara, dok su cene pi}a, tako|e, primerene xepu pri-padnika Vojske Srbije. Od kuvara Slavi{e Arsovi}asaznajemo da se najvi{e naru~uju pice, ve{alice i pa-la~inke, a gosti oboàvaju i doma}u lepiwukoja se priprema na licu mesta.

objekti za od-mor i rekreaciju,{to }e s jedne stranesmawiti kapacitete zatrideset posto, a s drugeznatno poboq{ati kvalitet sme{taja.

Zastavnik Qubi{a Milo{evi}, vodnik prve klase MarkoDespotovi} i drugi pripadnici Smu~arskog poligona vode ra~u-na da gostima i korisnicima ni{ta ne nedostaje. Te{ko je opisa-ti delokrug wihovog rada, zato {to, na primer, zastavnik Milo-{evi} prima goste, napla}uje usluge, snabdeva poligon prehram-benim namirnicama, ~isti krug inìwerijskim ma{inama, pre-

vozi bolesne goste i usput obavqa sve iskrsle poslove. – Dan nam je mali, ali uz veliki trud i zalagawe uspevamo da sve oba-

vimo. Najve}e probleme stvara nam odràvawe objekata i tehnike, koji suu proseku stari nekoliko desetina godina – kaè zastavnik Milo{evi}.

U organizaciji ìvota i rada na poligonu veliku pomo} pruàju Sek-cija za puteve Novi Pazar, JKP „Skijali{ta Srbije” i druge strukture ko-je deluju na poznatoj srpskoj planini.

Kakva je budu}-nost 51. smu~arskog poligo-

na Kopaonik? Nema sumwe da je po-ligon zauzima privla~no mesto u sredi{tu skija{kog i turisti~-kog kompleksa i da }e posle obavqenih i najavqenih renovirawaimati sve potrebne uslove i za pro{irewe aktivnosti. Planirase da odre|ene objekte koriste pripadnici Vojske koji budu u~e-stvovali u mirovnim misijama, te da se na tu pripremaju na{i voj-ni sportisti. Postoje nagove{taji da }e i strani vojni sportistisve ~e{}e boraviti na smu~arskom poligonu, a za sada su najve}ezanimawe pokazali pripadnici oruànih snaga Kraqevine Holan-dije. Na taj na~in Smu~arski poligon Kopaonik posta}e mesto nakome }e pripadnici sistema odbrane i Vojske Srbije mo}i u potpu-nosti da iskaù svoje rekreativne i sportske potrebe i da uspe-{no izvode sadràje obuke u zimskim uslovima.

Zoran MILADINOVI]

63

PRIPREME VOJNIH SPORTISTANA KOPAONIKU

NAJAVADOBRIHREZULTATA

I ove zime na Kopaoniku su se okupilinajuspe{niji sportisti Vojske Srbije kako bi se {to boqe pripremili za predstoje}u takmi~arsku sezonu

U

V

Zimskom sportskom kampu na Kopaoniku, od 22. februara do2. marta, na pripremama borave sportisti Vojske Srbije:skija{i, padobranci, atleti~ari, pentatlonci, orijentirci ixudisti. Svi oni, osim skija{a, nalaze se na bazi~nim zim-

skim pripremama koje, kako im i samo ime kaè, predstavqaju osno-vu za sticawe fizi~ke kondicije kako bi se {to uspe{nije pripre-mali za takmi~ewa tokom sezone.

Za razliku od ostalih pomenutih sportova, sezona skijawa jeu punom jeku. Skija{i Vojske Srbije koji su trenutno na Kopaoniku~ine uì izbor kandidata me|u kojima }e biti odabrano ~etvoronajboqih. Oni }e od 31. marta do 5. aprila predstavqati Vojsku

Srbije na 50. svetskom vojnom prvenstvu u skijawu u austrijskomHohfilzenu. U Austriji }e biti odràno i Evropsko paraski prven-stvo na kome }e u~estvovati paraski reprezentacija Srbije, od ~i-ja su ~etiri ~lana tri iz Padobranske ekipe Vojske Srbije „Nebe-ske vidre“.

Od zna~ajnijih takmi~ewa koja jo{ o~ekuju vojne sportiste to-kom 2008. godine izdvajamo prvenstvo Vojske Srbije u junu, na kome}e u~estvovati svi sportisti, i Svetsko vojno prvenstvo u orijenti-ringu, koje }e u oktobru biti odràno u Litvaniji. Bi}e to {esto u~e-{}e vojnih orijentiraca iz na{e zemqe na svetskim vojnim prven-stvima. Tu su i dva regionalna prvenstva u vojnom pentatlonu, u Slo-veniji i Austriji, na kojima bi srpski vojni pentatlonci trebalo daizbore norme za u~e{}e na Svetskom prvenstvu u vojnom pentatlonu,koje }e biti odràno u septembru u Turskoj, ali i za regionalnoatletsko prvenstvo koje u aprilu treba da bude odràno u Beogradu.

Me|u sportistima Vojske Srbije koji trenutno borave na Ko-paoniku nalazi se i najboqi sportista Vojske Srbije u 2007. godi-ni stariji vodnik Igor Vukovi}, kao ~lan dveju vojnih reprezenta-cija – skija{ke i orijentiring, ~ime najavquje da }e se na}i u naju-èm izboru i za sportistu Vojske 2008. godine.

Sawa SAVI]

Posebno priznawe „Zlatni orao” pripalo je Zoranu Petrovi}u,paraglajderisti, i modelaru @ivanu Josipovi}u

SPORT

VAZDUHOPLOVNI SAVEZ SRBIJE

DAN ZLATNIH ORLOVA

azduhoplovni savez Srbije, na sve~anosti u „Aeroklubu” uBeogradu, dodelio je priznawa i zahvalnice najuspe{nijimsportistima, organizacijama i zaslu`nim pojedincima u2007. godini. Brojne zvanice iz dràvnih organa, Vojske Sr-

bije, sportskih padobranskih i aero-klubova imali su priliku dapozdrave najuspe{nije modelare, padobrance, paraglajderiste,sportske pilote i jedrili~are.

Posebno priznawe „Zlatni orao”, koje se za najboqe ostva-rene rezultate u sportskom vazduhoplovstvu tradicionalno dode-quje od 1957. godine, pripalo je Zoranu Petrovi}u, paraglajde-risti, i modelaru @ivanu Josipovi}u.

Zoran Petrovi} je jedan od pionira paraglajdinga na Balka-nu. Prve letove paraglajderom napravio je 1986. godine i {esto-struki je dràvni rekorder u toj disciplini. „Zlatnog orla” do-bio je tre}i put, {to je malo kome po{lo za rukom, a sude}i pre-ma wegovoj formi, ozbiqan je kandidat za jo{ nagrada.

Zemunac @ivan Josipovi}, ~lan aerokluba „Frawo Kluz”, uvitrine je stavio drugo po redu najsjajnije priznawe na{eg sport-skog vazduhoplovstva. @ivan je pojedina~ni i ekipni prvak svetaiz 2000. godine, evropski {ampion 2005, tri puta je pobedio ugeneralnom plasmanu svetskog kupa, a dva puta je obarao dràvnerekorde. Me|unarodna vazduhoplovna federacija @ivana je od-likovala medaqom „Andrej Tupoqev”, koju u svom posedu ima tekpet qudi na planeti.

Sude}i prema broju mladih qudi, sportista i entuzijasta,koji su 19. februara nagra|eni, sportsko vazduhoplovstvo u Sr-biji ima lepu budu}nost.

A. PETROVI]

Sni

mio

N. P

ANÎ

]

Inìwerija:

VES 71704 – (voza~ posluìlac dozera) – 1 izvr{ilacVES 71706 – (voza~ posluìlac utovariva~a) – 1 izvr{ilacVES 71707 – (voza~ posluìlac kopa~a) – 2 izvr{iocaVES 71716 – (voza~ posluìlac grejdera) – 1 izvr{ilac VES 71752 – (voza~ posluìlac vaqka) – 1 izvr{ilac

Intendantska slu`ba :

VES 72418– (berberin) – 1 izvr{ilac

Saobra}ajna slu`ba :

VES 72701 – ( voza~) – 3 izvr{ioca

USLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavajuslede}e uslove:OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nad-le`na vojna lekarska komisija),– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoeviden-cialnoj specijalnosti (VES) odre|enoj za formacijsko mesto zakoje konkuri{e,– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvo-ra od najmawe 6 meseci– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali vojnuobavezu,– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u ro-du, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi.POSEBNI USLOVI:– da su osposobqeni za VES za koju konkuri{u,– da poseduju poloèn voza~ki ispit „B” i „C” kategorije (samokandidati za voza~e m/v).

NAÎN KONKURISAWA:Kandidat koji ispuwava uslove KONKURSA podnosi zahtev zaprijem u vojnu slu`bu VP 4310 Pan~evo i prilaè slede}e doku-mente:– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od 6 meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od 6 meseci),– uverewe iz op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~-ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od 6 me-seci),– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od 6meseci),– fotokopiju vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenuu sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza-~e m/v),– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj sposob-nosti za vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe VBA nakon izvr{ene bezbednosne provere zakandidata.

Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi ko-ji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputitikandidate nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu-`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razma-trani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne bu-du izabrani.Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklo-pqeni ugovori o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u traja-wu od 3 (tri) godine.Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.Blià obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na tele-fon: 013/326-526.

VOJNA PO[TA 4310 PANÊVORaspisuje

K O N K U R Sza prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostimau garnizonu Pan~evo

OGLASI

65

a) I z b o r u nastavna zvawa – na formaci-ji VMA1. Jednog nastavnika za predmet ORTOPEDIJA u zva-we redovnog profesora2. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICI-NA u zvawe redovnog profesora3. Jednog nastavnika za predmet ZARAZNE BOLESTIu zvawe redovnog profesora4. Jednog nastavnika za predmet ANESTEZIOLOGIJASA REANIMATOLOGIJOM u zvawe vanrednog pro-fesora 5. Jednog nastavnika za predmet PARODONTOLOGI-JA I ORALNA MEDICINA u zvawe vanrednog pro-fesora6. Jednog nastavnika za predmet VAZDUHOPLOVNAMEDICINA u zvawe docenta

b) I z b o r u nau~na zvawa– na formacijiVMA7. Jednog nau~nog savetnika za oblast EPIDEMIO-LOGIJA8. Jednog vi{eg nau~nog saradnika za oblast EPIDE-MIOLOGIJA

v) R e i z b o r u nastavna zvawa– na forma-ciji VMA9. Jednog nastavnika za predmet PATOLOGIJA u zva-we docenta

g) R e i z b o r u istraìva~ka zvawa– naformaciji VMA10. Jednog istraìva~a saradnika za oblast BIOHE-MIJA

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije kojaispuwavaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI– da su zavr{ili medicinski odnosno stomatolo{kifakultet i da ispuwavaju uslove propisane Zakonom ovojnim {kolama i vojnim nau~noistraìva~kim usta-novama Vojske Srbije za izbor i reizbor u odgovara-ju}e nastavni~ko odnosno saradni~ko zvawe;da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;

– da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad.

– da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewenaslu`benom ocenom „vrlo dobar“ (isti~e se) ;da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postu-pak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benojdu`nosti odnosno koji nisu osu|ivani za takva delakaznom zatvora duè od {est meseci (utvr|uje po slu-`benoj du`nosti nadle`ni organ);

POSEBNI USLOVI– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1,2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 mogu konkurisati lica koja ima-ju nau~ni stepen doktora nauka iz oblasti za koju sebiraju,– Za saradni~ko zvawe pod rednim brojem 10 mogu

konkurisati lica koja imaju akademski stepen magi-stra nauka;– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem

1, 3 i 6 mogu konkurisati profesionalna vojna li-ca koja su u posledwa dva perioda ocewena slu`be-nom ocenom najmawe „vrlo dobar”, (isti~e se);

– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem2, 4, 5, 7, 8, 9 i 10 mogu konkurisati civilna licakoja su u posledwa dva perioda ocewena slu`benomocenom najmawe „vrlo dobar”.

Prednost pri izboru imaju kandidati koji:– imaju duì nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave

iz predmeta za koji konkuri{u;– imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radovaiz predmeta odnosno nau~no-nastavne oblasti zakoju konkuri{u;– se sluè sa vi{e stranih jezika.

NAÎN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beo-grad, Crnotravska broj 17.

Uz molbu se prilaè:– overena fotokopija uverewa o dràvqanstvu;– overene fotokopije diploma – uverewa o zavr-

{enom fakultetu i doktoratu, odnosno magisteriju-mu;– spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa

radovima u prilogu;– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a poseb-no bavqewe nastavni~kim du`nostima i bavqewenau~noistraìva~kim radom;– fotokopije dokumenata se overavaju kod perso-

nalnog organa jedinice – ustanove u kojoj je kandi-dat na slu`bi.Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa umagazinu „Odbrana”.Sve informacije mogu se dobiti u SekretarijatuNastavno-nau~nog ve}a VMA na telefon 3609-384lokal 26-384.

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJARaspisuje

K O N K U R Sza izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawa

Vojnomedicinske akademije u Beogradu

66 1. mart 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Teàk, uzaludan posao (fig.), 2. Prete~a TV kamere, 3. Simbol natriju-ma, 4. în, spis, 5. Turski lingvist, Tuglaxi, 6. Osve}eno, posve}eno, 7.\ak, u~enik, 8. Grad u Koreji, 9. Istraìteq, 10. Jugo-istok (skr.), 11.Fudbalski klub iz Rumunije, 12. Ime fizi~ara Bora, 13. Rusko mu{koime, 14. Stru~wak u etimologiji, 15. Biv{i ameri~ki glumac, Alan, 16.Osnovna tarifa (skr.), 17. Salama od pile}eg mesa, 19. S druge stranene~ega, 20. Mesto u Sloveniji, 22. Zaglediva~, 23. Mu{ko ime, 25. Druginajve}i svetski proizvo|a~ softvera, 26. Kowi (pesn.), 27. Vrsta ra~unau banci, 29. Male ampule, 30. Stanovnik Italije, 31. Grad u Gr~koj, 34.Preduzimqiv, 36. Muslimansko mu{ko ime, 37. [umsko-industrijski kom-binat (skr.), 40. Bolekov drugar iz crtanih filmova, 41. Posedovati, 42.Legendarni grad i popri{te Trojanskog rata, 44. Kobra, nao~arka, 45.Ime nau~nika Wutna, 47. Visoka stru~na sprema (skr.), 48. Rurska oblast(u Nema~koj), 49. Neparan broj, 50. Upi{ite: p, d, 51. Auto-oznaka Kikin-de, 52. Upi{ite: d, t.

USPRAVNO:18. Stepen u promenama hromozoma pri sazrevawu oplodnih }elija, 19.Tajni agenti, uhode, 20. Televizijska slika, 21. Bilo kakav, 22. Probati,iskusiti, 23. Postaviti pitawe, 24. Zapadna oblast (skr.), 25. Trezvenost,otre`wenost, 26. Organsko jediwewe s kiseonikom, 28. Drugo, ostalo,29. Fabrika stakla, 30. So~no, 31. Susedna slova azbuke, 32. Dobra do-setka, 33. Pustiti grane (o stablu), 34. Fudbaler Partizana, Nenad, 35.Osamqenost, usamqenost, 36. Grad u Laristanu (Iran), 37. Skladi{taìta, 38. @ensko ime, 39. Vojna kontrola kvaliteta i pouzdanosti (skr.),40. TV serija iz biv{e SFRJ, 44. Mesto u Turskoj, 42. Div, orija{, 43. De-limi~no lud, 44. Gra|anin (za razliku od vojnika), 45. Planina, 46. Upi-{ite: o, p, 47. Modni kreator, Iv Sen, 48. Goni~i kamila, 49. Ime glumcaMinea, 50. Transportno vozilo, viqu{kar, 51. Drska brbqivost (fig.),52. Auto-oznaka â~ka, 53. Vrsta gnojne upale, 54. Veliko poluostrvo uMeksiku, 55. Posoqena ov~ija varenika (specijalitet iz Vasojevi}a), 56.Organizaciona celina, sektor, 57. Stari naziv Volgograda, 58. Mesto uBugarskoj.

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O: {

umet

ina,

`, P

ar-

ni v

aqak

, ozi

mica

, pat

olog

, idi

la, p

e}in

a, p

olet

ar, T

l, ga

r, S

tana

,ra

{om

onija

da, t

a, k

ona,

Gera

sim,

nel

ako,

t, A

sa, m

oa, s

r{, K

arin

a,si

, st,

[ar

lot,

vul,

Goa,

bas

, a, m

anda

t, Ka

tali

n, K

urt,

Li, S

tani

mi-

rovi

}, s

okak

, Aka

, on,

rik

avio

, lik

ovi,

tak

av, t

arac

ar, n

akov

aw,

arom

ati~

an, r

, art

i{ok

a.

IZABRANA PARTIJASVEMO] MA[INE

Dip Fric – Kramnik6. partija me~a

1.e4 c5Ovo je posledwa partija me~a,

koji je svetski {ampion izgubio pro-tiv kompjutera „Dip Fric“. Prednama su, izgleda, opasna vremena –vremena ma{ina koje misle, ma{i-na koje su nadmo}ne i najinteligent-nijim qudima. Crni se odlu~uje zaSicilijansku odbranu, za koju je je-dan od najve}ih eksperata – me|uqudima! Svakako }e na{em ~itaocubiti zanimqivo kako }e kompjuterprona}i put do pobede.

2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4 Sf65.Sc3 a6

Vi|eno je ovo bezbroj puta, svakiigra~ neke osredwe kategorije znaove po~etne poteze. Beli bira naja-gresivniji potez Sozina, iako totako uskoro ne}e izgledati..

6.Lc4 e6 7.0-0 Le7 8.Lb3 Dc79.Te1 Sc6 10.Te3

Beli predvi|a da }e wegov pro-tivnik oti}i u malu rokadu, pa je iz-ra~unao mnogo toga {to ~oveku mo-`da ne bi palo na pamet.

Beli: Kg1, Dg3, Te1, Th3, Lc1, Lc2,Sa3, a2, b2, c3, e4, f2, g2, h2Crni: Kh8, Dc6, Tb6, Tf8, La6, Lg7,Sg8, a4, c5, d6, e6, f7, g6, h7

10...0-0 11.Tg3 Kh8 12.Sc6 bc613.De2 a5 14.Lg5 La6 15.Df3 Tab816.Te1 c5 17.Lf4 Db7

Umesto ovoga mogao je crni poku-{ati i 17...a4, ali je tu potrebnomnogo, mnogo ra~unawa, u kome bise ma{ina boqe sna{la.

18.Lc1 Sg8 19.Sb1!!Ovde su znakove uzvika stavili

analizatori samo zato {to se naprvi pogled ne vidi dubina ovog po-teza. Brzo i lako ma{ina je reor-ganizovala svoje figure.

19…Lf6 20.c3 g6 21.Sa3! Dc622.Th3 Lg7 23.Dg3 a4 24.Lc2 Tb6

Crni je ovim nelogi~nim potezomhteo da oslobodi damu ~uvawa po-qa d6.

ZANIMQIVOSTI[AH I QUBAV

Islandski velemajstor Johan Hjartarson prekinuo je svoj kratkimedeni mesec posle ven~awa da bi igrao 1988. godine na turniru uTilburgu. Dama se, koliko je poznato, nije bunila.

TA^NA PROCENA„To }e verovatno biti najve}i sportski doga|aj u istoriji, ve}i ~ak od

boks me~a Frejzer-Ali.“ To su re~i velemajstora Bobi Fi{era – o wegovom me~u protiv

Borisa Spaskog 1972. godine. I, bio je u pravu!

ZANIMQIVOSTI[AMPIONKA

U [AHUI KIK-BOKSUPobednica {ampionata Ukra-

jine za ène 2006. godine, èn-ski velemajstor Oksana Vozovi~,studentkiwa prava u Harkovu,{ampionka je u kik-boksu i kara-teu (u juniorskoj konkurenciji nakarate {ampioantu Ukrajineosvojila je medaqu). Jo{ uvek ni-je odlu~ila koju od ovih oblastida izabere kao profesionalnipoziv. Kaè da èli da budeuspe{na u svemu.

25.e5! de5 26.Te5! Sf6 27.Dh4Db7 28.Te1 h5 29.Tf3 Sh7 30.Da4Dc6 31.Dc6 Tc6 32.La4! Tb6 33.b3!Kg8 34.c4 Td8 35.Sb5 Lb736.Tfe3 Lh6 37.Te5 Lc1 38.Tc1Tc6 39.Sc3! Tc7 40.Lb5 Sf841.Sa4! Tdc8 42.Td1 Kg7 43.Td6f6 44.Te2 e5 45.Ted2 g5 46.Sb6Tb8 47.a4

1:0

[AH

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na ìro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba i istorija naoruàwa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE OFICIRSKU SABQU!Sabqa je dokument va{e ~asne profesije i podse}a potomke da ste postojali u jednoj epohi i bavili profesijom koju je trebalo zasluìti, odsluìti i neobe{~astiti. Kaù, ìve}i proizvodimo uspomene, a koliko brzo ìvimo toliko brzo ih i bri{emo ...OFICIRSKOM SABQOM

i PARADNIM BODE@IMAupi{ite sebe sa svojom

profesijom u porodi~no nasle|e.

Oficirsa sabqa i paradni bodeì

kroz vreme i sve~anosti

Paradni bodeì• kopneni

• vazduhoplovni• mornari~ki

cene sabqi • standardna ... 33.000,00 + PDV• posrebrena ... 36.000,00 + PDV• pozla}ena ..... 39.000,00 + PDV

NARUXBENICAOvim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu

– • paradni bode` (zaokruìti)

Ime i prezime: ______________________________________________________Adresa naru~ioca: ________________________________________________________________________________________________________________________JMBG__________________________ Telefon: _______________________

Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: „Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2

paradnih bodeà• pozla}en ....... 28.000,00 + PDV• posrebren..... 25.000,00 + PDV

15 mese~nih rata

Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01Web: www.statusstil.com E-mail: [email protected]

Opitne posade, opitni piloti i padobranci, probni voza~i – samo su neke od desetina speci-jalnosti koje postoje jedino u Tehni~kom opitnom centru. Wihov posao je rizi~an, a ponekadim je i ìvot ugroèn. Ali ta doza adrenalina i entuzijazma dodaje dra` wihovoj profesi-ji – oni uvek ispituju ne{to novo i do tad neprovereno. A na wihovim znawima, ve{tinama,odva`nosti i qubavi, te na stru~no-tehni~kim razmi{qawima kolega inèwera i tehni~ara,

izgra|eni su temeqi jedinstvene ustanove u zemqi, koja postoji ve} 35 godina.Uvek su u akciji, bilo da se ona ostvaruje u laboratoriji za ispitno-mernom opremom ili na poligoni-

ma. A smisao wihovog posla je jasan – ispitivawe i istrajavawe na kvalitetu opitovanih sredstava. Jedinona taj na~in obezbe|uju da se Vojska oprema bezbednom vojnom tehnikom, a da stanovni{tvo koristi sigurnetehni~ke proizvode, bar one koje oni ispituju i za koje izdaju sertifikate.

SPECIJALNI PRILOG 30

KVALITET JE WIHOVO IME

T E H N I ^ K IO P I T N IC E N T A R

Uvreme ekspanzije vojne industrije, sedamdesetih godina dvade-setog veka, kada je vojska imala zavidan izvozni program, uka-zala se potreba da se osnuje specijalizovana, visokostru~naustanova, koja bi bila nezavisna i nepristrasna u ispitivawu

i ocewivawu kvaliteta sredstava naoruàwa i vojne opreme (NVO)koje je nabavqana. Tako je marta 1973. osnovan Tehni~ki opitni cen-tar Kopnene vojske (TOC KoV).

Osnovna delatnost i namena te nau~noistraìva~ke vojneustanove bila je ispitivawe kvaliteta sredstva NVO u svim faza-ma wegovog „ìvota“ – od projektovawa do serijske proizvodwe. Akasnije je, u uslovima eksploatacije, odnosno, produàvawa vekaupotrebe, u Tehni~kom opitnom centru KoV ocewivan i kvalitetosvojenosti tehnologije remontovanih sredstava. Na osnovu wiho-vih nalaza, analiza, ocena i predloga, vojni saveti su donosiliodluku o tome da li }e se vojska opremati odre|enim sredstvimaNVO ili ne. Re{ewe o usvajawu u naoruàwe i opremawe vojskedobijala je samo vojna tehnika koja je, tokom ispitivawa kvalitetau TOC-u, dobijala pozitivnu ocenu. Ista procedura vaìla je i zasredstva namewena izvozu.

Reformski procesi u sistemu odbrane po~etkom ovog vekauslovili su da se koncentri{u svi opitni kapaciteti u Vojsci, pa je1. avgusta 2006. od tri vojne ustanove (Tehni~ki opitni centar KoV– TOC KoV, Vazduhoplovni opitni centar – VOC i Mornari~kiopitni centar – MOC) formirana jedna ustanova – Tehni~ki opit-ni centar. Delokrug wenog rada nije se promenio. I daqe ispitujukvalitet sredstva NVO i sprovode razvojna istraìvawa, veri-fikaciju i sertifikaciju tehni~kih proizvoda i imaju status nau~-noistraìva~ke ustanove.

Opitovawem vazduhoplovnihsredstava danas se bave dva sek-tora, naslednika VOC-a – Sektorza vazduhoplovna sredstva, u ko-me je koncentrisan istraìva~kikadar i Sektor za letna ispiti-vawa, koji ~ine piloti vazduho-plovne ~ete. Oni se nalaze na ae-rodromu u Batajnici.

Mornari~ki opitni centarje, po novoj formaciji, postaoOdeqewe za ispitivawe morna-ri~kih sredstava u Sektoru zamototehni~ka i mornari~ka sred-stva.

Ciq objediwavawa tih ustanova bio je racionalizacija opit-nih kapaciteta Vojske, pa se sada merni sistemi, instrumenti i la-boratorije koriste za intervidovska ispitivawa. Smawen je i brojzaposlenih, tako da danas Opitni centar ima 54 odsto qudi u odno-su na stawe pre objediwavawa.

Ove godine obeleàva 35. godina postojawa i rada. Do sada suostvareni izuzetni rezultati – iza wih je ostalo vi{e od 6000 ela-borata i izve{taja o ispitivawima sredstava NVO, vi{e od 700vojnih standarda i 350 metoda ispitivawa, mnogobrojne potvrde ometrolo{kom pregledu merne opreme, uputstva, studije i projekti.

Tehni~ki opitni centar je bio organizator nekoliko stru~nihskupova, a radovi wegovih stru~waka su publikovani u doma}im ime|unarodnim specijalizovanim ~asopisima i izlagani na velikombroju stru~nih skupova. Stalnim angaòvawem u komisijama Insti-tuta za standardizaciju Srbije i Direkcije za mere i dragocene me-tale, Tehni~ki opitni centar doprinosi saradwi u oblasti vojne icivilne standardizacije. Ujedno, to je prva ustanova Vojske Srbijekoja ima sertifikovani sistem menaxmenta kvalitetom prema zah-tevima standarda SRPS ISO 9001.

Kompetentnost TOC-a potvr|ena je i akreditacijom ispitnihkapaciteta, objediwenih u Centru za ispitivawe proizvoda (CIP),prema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025, akreditacijom la-boratorije za etalonirawe prema zahtevima standarda SRPSISO/IEC 17025, akreditacijom Kontrolnog tela za kontrolisaweproizvoda prema zahtevima SRPS ISO/IEC 17020, te akreditacijomSertifikacionog tela za sertifikaciju proizvoda prema zahtevimastandarda SRPS EN 45011. U zavr{noj fazi su aktivnosti za dobija-

2

T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A R

REZULTATIU Tehni~kom opitnom centru godi{we se ispita oko 60

sredstava NVO, etalonira vi{e od 1.200 etalona i merila,izvede vi{e od 160 opita ga|awem, a za korisnike van Vojskeispita vi{e od 170 tehni~kih proizvoda.

ISPITIVAWAMe|u brojnim zadacima na kojima je TOC radio tokom pro-

{le godine, isti~u se: Integrisani sistem veza, Pu{ka automat-ska 5,56 mm M-21A, Uniforma vojni~ka M03, Terenski automo-bil FAP 1118 BS/AV, Specijalni {kolsko-borbeni padobranUM-1, Opti~ki sistem prenosa, i drugo.

NEPRISTRASNI I EFIKASNI

Samohodna top-haubica 155 mm „nora“ B-52

Ispitivawe sto dvadeset petice


3

RADNI TIMOVIU proteklom periodu Tehni~ki opitni centar dao je najve}i

doprinos u oblasti ispitivawa sredstava naoruàwa. Budu}ida je ve}ina tehni~ki-tehnolo{ko sloèna, ispitivawe je zahte-valo multidisciplinarni pristup, visoko profesionalno zna-we ispitiva~a i profesionalnost u radu. Zato su u TOC-u odosnivawa prekinuli staru praksu formirawa general{tabnihkomisija za ad hok ispitivawa i uveli radne timove. To u po~et-ku nije bilo lako, jer je trebalo vremena da svi u~esnici u lan-cu opitovawa NVO shvate da vi{e vredi „jedno merewe nego hi-qadu mi{qewa”, te da je utvr|ivawe stvarne istine o kvalitetuprava mera za dono{ewe odluka.

Otkrivawem slabih mesta u konstrukciji i konkretnimpredlozima, ispitiva~i su uticali na poboq{awe tehnolo{kihre{ewa, ali i otklawawe propusta u serijskoj proizvodwi.Konkretni predlozi i re{ewa omogu}avali su otklawawe nedo-stataka i bitno uticali na pove}awe borbene gotovosti.

wa licence za pregled i ispitivawe opreme za rad koju izdaje Min-istarstvo za rad i socijalnu politiku RS.

Rad te ustanove nije usredsre|en samo na proces ispitivawai ocenu usagla{enosti prema zahtevanim svojstvima. U stru~noj ana-lizi sredstva koje ispituje, ocewuju se, na primer, i savremenost,perspektivnost i druge odlike koje nisu eksplicitno definisanekao zahtevi zna~ajnih tehni~kih propisa.

Osnovni potencijal Tehni~kog opitnog centra jeste stru~ni ka-dar. Wihovo znawe ne sti~e se samo {kolovawem ve} i vi{egodi-{wim iskustvom i radom u timovima koji sprovode ispitivawa, naj-~e{}e multidisciplinarna. Takav na~in rada nije samo metodasprovo|ewa osnovnog procesa ve} i najpovoqniji metod razmeneiskustava i informacija, ali i obrazovawa i usavr{avawa mla|ih~lanova kolektiva.

Kadru je, dakle, posve}ena posebna pa`wa, po~ev{i od izbo-ra do neprekidne obuke. Qudske resurse te ustanove danas ~ini{est doktora nauka, 15 magistara tehni~kih nauka i 108 istraì-va~a sa visokom {kolskom spremom. Trenutno je na doktorskim, post-diplomskim i specijalisti~kim studijama 21 istraìva~.

Vojna tehnika koju oni ispituju mora pouzdano da funkcioni{ei u najrigoroznijim uslovima upotrebe. Oprema kojom danas raspo-laè TOC omogu}ava simulaciju tih uslova. Posebna pa`wa posve-}uje se bezbednosti, ali se svako sredstvo ocewuje i prema nizu dru-gih odlika – od kvaliteta tehni~ke dokumentacije, preko funkcioni-sawa u svim predvi|enim klimatsko-mehani~kim uslovima upotrebe,sve do pogodnosti za upotrebu, kompatibilnosti, unifikacije, traj-nosti i drugih parametara integralnog tehni~kog obezbe|ewa.

Danas je TOC organizovan i dimenzionisan tako da zadovoqizahteve budu}e vojske za ocewivawe kvaliteta sredstava NVO, koji-ma }e se ona opremati. Neophodni su samo savremenije laboratori-je i ure|aji. A to je ve} investicija za budu}nost.

PU[KA M-21Nijedno sredstvo iz oblasti klasi~nog naoruàwa nije bi-

lo u posledwih dvadeset godina podvrgnuto tako detaqnim iobimnim ispitivawima kao pu{ka M-21. To je i razumqivo s ob-zirom na ~iwenicu da je automatska pu{ka osnovno, najmasovni-je i najva`nije sredstvo ratne tehnike u naoruàwu bilo kojevojske u svetu.

U toku zavr{nih ispitivawa pu{ka M-21 podvrgnuta je la-boratorijskim, opitno-eksploatacionim i poligonskim ispiti-vawima. Proveravana je sigurnost i bezbednost oru j̀a pri upo-trebi u svim uslovima eksploatacije, ispitivani su funkcija ipreciznosti, pouzdanost i izdr`qivost, pogodnosti za rukova-we i odràvawe... Opitovano je prema postoje}im doma}im voj-nim standardima – standardima narodne odbrane (SNO), kojisu ~esto i stroì od standarda Natoa. Pamti}e se da je u okviruzavr{nih ispitivawa utro{eno vi{e od 300.000 metaka.

NAORU@AWE POD LUPOMPrva i najva`nija organizaciona celina Tehni~kog opitnog

centra je Sektor za naoruàwe, jer su sva sredstva koja su usvo-jena u NVO Vojske verifikovana u wemu – svi tipovi oru`ja ioru|a, municija raznih kalibara, minsko-eksplozivna sredst-va, te sistemi za upravqawe vatrom.

Vi{ecevni baca~i raketa plamen, ogaw, orkan, protivten-kovski raketni sistemi maqutka, osa, zoqa, raketni sistemi pro-tivvazduhoplovne odbrane strela, igla, raketni sistemi vazduh-zemqa muwa, grom i mnogi drugi pamte se po mesecima poligonskog

Minobaca~ 82 mm

ispitivawa i hirovitosti rezervisanoj za mo}ne sisteme, ali i vi-{egodi{wim mukama koje su ispitiva~ima pri~inili tokom opitova-wa.

Takvi rezultati ostvareni su zahvaquju}i bogatom iskustvustru~nog sastava ~iji je rad utemeqen u nau~noistraìva~koj delat-nosti.

Danas taj sektor ~ine tri odeqewa: za klasi~no naoruàwe,za raketno naoruàwe i za ABHO i intendantska sredstva.

Kvalitet sredstava NVO ocewuje se u zavr{nim i verifikaci-onim ispitivawima, a najve}im delom oslawaju se na opitovawa uwihovoj osnovnoj laboratoriji – Poligonu za ispitivawe naoruà-wa u Nikincima. Naravno, koriste se i drugi fabri~ki i vojni po-ligoni.

Da bi obezbedili efikasnoispitivawe naoruàwa, stru~wa-ci u Sektoru istraìli su i raz-vili metode ispitivawa i stvori-li kriterijume za ocewivawe tak-ti~ko-tehni~kih karakteristika,pouzdanosti i efikasnosti bor-benih sistema. ̂ esto su sara|iva-li i sa drugim nau~noistraìva~-kim institucijama u Srbiji.

Gotovo sva ispitivawa kojase sprovode u tom sektoru su in-terdisciplinarna, te su radni ti-movi sastavqeni od stru~wakaodgovaraju}ih stru~nih profila.Prema potrebi ukqu~uju se i oniiz ostalih sektora TOC-a, ali iiz institucija izvan te ustanove.

Sektor za naoruàwe, sop-stvenom mernom opremom i opre-

mom instaliranom na poligonu za ispitivawe naoruàwa u Nikin-cima, osposobqen je za ispitivawa gotovo svih vrsta NVO – od na-stavnih sredstava razne namene, streqa~kog oru j̀a, ru~nih baca~ai bestrzajnih oru|a, minobaca~a, protivoklopnih oru|a, oru|a ze-maqske artiqerije, naoruàwa tenkova, minsko-eksplozivnih sred-stava, do protivoklopnih i PA vo|enih raketa i sistema vo|ewa.

Tako|e, u tom sektoru ispituje se (samostalno ili u saradwi sainstitutima i istraìva~kim organizacijama iz sastava Ministar-stva odbrane i van wega) i veliki broj proizvoda iz grupe ABHOsredstava i intendantske opreme. Opituju se sredstva detekcije iidentifikacije visokotoksi~nih materija (VTM), sredstva li~ne ikolektivne za{tite, RHB dekontaminacije, sredstva za vodosnabde-vawe, osnovna terenska ode}a i ona specijalne namene, obu}a raz-li~itih namena, te li~na i posebna oprema vojnika.

Sva ispitivawa obavqaju se u zahtevanim klimatsko-mehani~-kim uslovima (temperature od -53o S do +74o S, zahtevane rela-tivne vla`nosti, u uslovima transporta, vibracija definisanogopsega i sl). Opituje se u skladu sa standardima narodne odbranekoji vrlo usko korespondiraju sa standardima Natoa (MIL, STANAG).

Posebnu delatnost predstavqaju usluge civilnom sektoru, kao{to su ispitivawa protivgradnih raketa i lansera, poboq{awe iremont postoje}ih nevo|enih i vo|enih raketa, zavarivawa materi-jala eksplozijom, ispitivawa privrednih eksploziva, za{titnih{lemova, PP aparata, za{titnih opasa~a...

Sva merewa i rezultati ispitivawa dokumentuju se zapisima utraènom obliku i to u vidu tekstualnih izve{taja sa potrebnimgrafi~kim prikazima ili video i tonskim zapisima na razli~itimmedijima (fotografije u zahtevanim delovima EM spektra, filmskatraka, video traka, kompakt disk…).

Jedan od najve}ih i najzna~ajnijih zadataka koji je posledwihgodina Sektor imao jeste zavr{no ispitivawe automatske pu{ke5,56 mm M-21 (PA 5,56 mm M-21). Pored konstruktora, proizvo|a-~a i takti~kog nosioca koji su razvili to sredstvo, i TOC je, zavr-{nim ispitivawem i ukazivawem na nedostatke pu{ke koji su mora-li biti otkloweni, znatno doprineo u postizawu kvaliteta koji da-nas krasi to oru j̀e.

Pu{ka M-21 je poloìla sve predvi|ene testove i uvr{tena jeu naoruàwe Vojske Srbije. Na taj na~in Vojska je dobila savreme-no i perspektivno oru j̀e, koje }e sigurno biti zanimqivo i kao iz-vozni artikal.

Realizovano je i nekoliko zna~ajnih projekata, me|u kojimase izdvajaju dva: „Geodetski premer poligona i ure|ewe ta~aka naPN” i „Artiqerijsko ga|awe na ure|enom i neure|enom poligonu,

uz primenu ure|aja GB-6, laser-skog daqinomera i GPS ure|ajana teritoriji Srbije”.

U okviru prvog projekta tokomprotekle godine upotpuwen je si-stem grafi~ke radne stanice zatopografsko-geodetsku pripre-mu spoqnobalisti~kih ispitiva-wa na poligonu u Nikincima i uSektoru. Kompletiran je i mer-ni GPS sistem za osmatrawe,presecawe i georeferencira-we padnih ta~aka artiqerijskihprojektila. Tako|e, u Vojnogeo-grafskom institutu obu~en je ka-dar za rad u ArcGIS 9.0 softver-skom paketu.

Drugi program (u kombina-ciji sa programskim paketom Arc-GIS i digitalnom kartom ure|e-nog ili neure|enog poligona)

1. mart 2008.4

UNIFORMADosada{wom upotrebom vojni~ke uniforme pokazalo se

da ona nije prikladna za sva godi{wa doba i da je potrebnoda se unapredi i osavremeni. U toku su razvoj i ispitivawenovog modela uniforme M-03. Taj komplet je upotpuwen novimdelovima: zimska i letwa kapa, majica sa rol-kragnom, kom-plet pododela i maskirna majica kratkih rukava, uz odgova-raju}e modele vojni~kih ~izama.


UNAPRE\ENI TENK M-84Tenk M-84 AB1 dostojni je naslednik prethodnika M84A i

M84 AB. Pove}ana mu je vatrena mo}, nivo ukupne za{tite, aznatna pa`wa posve}ena je pove}awu primarne balisti~ke za-{tite, unapre|ewu borbene pokretqivosti i drugo. Sva ta una-pre|ewa detaqno su ispitana na poligonu i potvr|ene su pla-nirane performanse.

Opitovawe doma}e pu{ke M-21


modernizovana je i pro{irenaartiqerijska radionica, dogra-|eni su i modernizovani vatrenipoloàji i osmatra~nica. Iz-gradwom tih objekata poligon jedobio svoj sada{wi izgled.

Danas poligon raspolaèsa pet ure|enih poloàja (pla-smana) za ispitivawe NVO. To-kom godine tu se izvede u prosekuoko 250 zadataka ispitivawaraznih vrsta oru`ja, oru|a, ra-ketnih sistema, municije, minsko-eksplozivnih sredstava i drugih,za potrebe istraìvawa, razvo-ja, zavr{nih ispitivawa ili is-pitivawa proizvodwe. Tako|e, tuse pruàju usluge ustanovama ipreduze}ima izvan Vojske. U we-mu se ispituju protivgradne ra-kete, obavqaju klimamehani~ka irazna druga ispitivawa kvalite-

ta tehni~kih proizvoda za potrebe civilnog trì{ta.Tokom opitovawa posebna pa`wa posve}uje se merama bezbed-

nosti i za{tite na radu, redovno se odràva veza sa kontrolom le-ta i preduzimaju se sve ostale potrebne mere za{tite.

Za sva sprovedena ispitivawa sredstava NVO na poligonu ob-ra|uju se podaci merewa putem wihove ra~unarske mreè, izdajuprotokoli ili zapisnici o izvr{enom ispitivawu.

Posledwih godina tu su uspe{no ispitivani brojni mo}ni bor-beni sistemi. Zaposleni u Poligonu dali su svoj udeo u potvrdi sve-op{tih saznawa o kvalitetu ura|enih poboq{awa na tenku M-84AB1, a dugotrajnim ispitivawem, sa ili bez ga|awa, dobijeni su ivrlo ohrabruju}i rezultati u opitovawu savremene samohodne top-

omogu}ava precizno planirawe,nadgledawe opita i wihovo bez-bedno izvo|ewe. Prednost je {tose gotovo trenutno dobijaju poda-ci o koordinati padne ta~ke,pravcu ravni ga|awa, kontrolnimuglovima osmatra~nica u odnosuna repere, te o raznim drugimkombinacijama podataka koji moguzatrebati u terenskim uslovimaispitivawa sredstava NVO.

Pored programa za Vojsku iMO, u Sektoru su realizovana ibrojna ispitivawa za potrebe iz-voza na inostrano trì{te.

Tako je, zbog sertifikacije,ispitivana nevo|ena rakete 122mm G-2000, koju je projektovalopreduze}e EDePro iz Beograda.

Istovremeno, organizovanoje nekoliko prikaza za strane de-legacije. Isti~e se prikaz za de-legaciju MO Iraka, koju je predvodio ministar odbrane. Tom prili-kom, gostima su predstavqena sva sredstva za blisku vatrenu podr-{ku koja se proizvode u Republici Srbiji. Posle prezentacije, pot-pisan je zna~ajan ugovor preduze}a na{e odbrambene industrije saIrakom..

I tokom protekle godine u TOC-u su pruène usluge iz oblastiispitivawa i sertifikacije sredstava NVO i {lemova za za{titu uindustriji. Korisnici nisu imali tehni~ke prigovore na kvalitet is-pitivawa, {to je bio znak da su ura|ena stru~no i kvalitetno.

Treba pomenuti da su poligonska ispitivawa izvo|ena sa sma-wenim brojem zaposlenih na poligonu za ispitivawe naoruàwa uNikincima, a taj problem re{avan je dobrom organizacijom i stru~-nom pomo}i Sektora za naoruàwe.

VATRENALABORATORIJANajva`nija laboratorija TOC-a je Poligon za ispitivawe

naoruàwa u Nikincima. On je jedan od kqu~nih aduta za budu}-nost te ustanove,a, posebno je zna~ajno da je na wemu uspostavqensistem menaxmenta kvalitetom prema zahtevima standardaSRPS/ISO 9001:2001 i SRPS/IEC 17025:2006.

Igrom slu~aja taj poligon je mnogo stariji od mati~ne ustanove– osnovan je jo{ 1951. godine kao „Centralni poligon Generalnedirekcije industrije municije”. Za lokaciju je izabran vrlo pogodanravni~arski teren kod sela Nikinci, udaqen 85 kilometara od Be-ograda i 20 kilometara od [apca. Na izbor te lokacije presudanuticaj imali su povoqni klimatski uslovi, pravac glavne direktri-se sever–jug sa izlaskom na levu obalu reke Save, blizina drumskihi èlezni~kih komunikacija i nekultivisano mo~varno zemqi{te.Celokupna povr{ina poligona iznosi 3.060 hektara. Posebno jeizdvojen zemqi{ni prostor za sme{taj ubojnih sredstava „Baruta-na”, koji se nalazi na povr{ini od 8,78 hektara.

Izgradwa poligona u Nikincima zapo~ela je 1950. godine i do1953. napravqeni su osnovni objekti. U periodu od 1970. do 1980.godine izgra|eni su mnogi novi sadràji za potrebe ispitivawaprotivoklopnih vo|enih raketnih sistema, ali i laboratorija ba-listike na ciqu. U narednoj deceniji modernizovana je postoje}ainfrastruktura i zapo~eta gradwa novog objekta za pirotehni~keradove. Izgra|en je plasmena za ispitivawe blizinskih upaqa~a,

DOPRINOSO tome koliki je zna~aj Sektora za naoruàwe u TOC-u

govori podatak da je tokom protekle godine realizovano tride-setak zavr{nih i verifikacionih ispitivawa, 179 poligonskihispitivawa, pri ~emu je na poligonu ispaqeno vi{e od 3.600projektila velikog i oko 50.000 malog kalibra, a izra|eno je itrinaest nau~nih radova.

ZA[TITNA MASKAZa potrebe opremawa Vojske Srbije trenutno se razvija i

ispituje novi model za{titne maske, ~ija je obrazina, za razli-ku od modela prethodne generacije, izra|ena od savremenijegmaterijala. Kao pogodnosti isti~u se mogu}a ugradwa korekci-onih stakala za qude koji nose nao~are, ugradwa kombinovanogfiltera sa leve ili desne strane (neophodno za levoruke oso-be radi nesmetane upotrebe vatrenog oru`ja), boqi transfergovora zahvaquju}i ugra|enoj govornoj membrani i mogu}nostkonzumirawa te~nosti u kontaminiranoj atmosferi preko stan-dardnog navojnog prikqu~ka.

Rafal iz „ogwa“

haubice 155mm nora B-52. Ostvaren je respektabilan domet (oko45 km), postignut sa klasi~nim artiqerijskim oru|em. Na poligonuje ispitivana i modernizovana haubica 105 mm M56/33, te LRSV122/128 mm (usavr{eni elektronski okida~ za sistem ogaw).

Posebno zna~ajno bilo je opitovawe automatske pu{ke 5,56mm M21, koju je pre nekoliko godina izradila kragujeva~ka Zastava.Ta pu{ka je predvi|ena za uni{tavawe neza{ti}enih i za{ti}enihciqeva (balisti~kim prslukom) na daqini do 500 m. Kori{}ewempotcevnog baca~a granate obezbe|uje se efikasna vatrena podr{kana pojedina~ne i grupne ciqeve, a dimne granate uspe{no pravedimnu zavesu na daqinama do 400 m. Sve te osobine potvr|ene sudugotrajnim verifikacionim zavr{nim ispitivawima na poligonu.

6


VATRENI POLO@AJIPoligon raspolaè sa pet ure|enih poloàja (plasmana)

za ispitivawe NVO. Plasman A obezbe|uje ispitivawa dometado 8.000 m, provere preciznosti oru|a ga|awem na vertikalnumetu, ispitivawe sigurnosti upaqa~a ga|awem u prepreke i svadruga opitovawa na oru|ima. Plasman B sluì za ispitivaweartiqerijskih oru|a ve}ih kalibara dometa do 12.000 m. Pla-sman C izdvojen je van poligona i omogu}ava ispitivawa arti-qerijsko-raketnih sistema dometa do 22 km. Na plasmanu D opi-tuju se artiqerijska oru|a i sve vrste minobaca~a dometa do6.000 metara.

Plasman PTR sluì za ispitivawe vo|enih raketnih pro-jektila. On je posebno ure|en i opremqen sa tri elektronskakineteodolita koji mogu da snime kompletan let rakete. Obra-dom snimaka dobijaju se svi parametri leta rakete, rada siste-ma vo|ewa i pogotka u metu sa velikom ta~no{}u.

OPASNOSTI PROFESIJEIako se na poligonu vodi ra~una o bezbednosti qudi, de-

{avale su se mnogobrojne nezgode. Tokom 56 godina, koliko po-stoji, poginuo je jedan ~ovek usled dejstva bestrzajnog topa. Dvo-jica su ostala bez vida, jedan bez {ake, a drugom je stradalapodlaktica. To su najteè povrede po svedo~ewu o~evidaca, aone sitne, brzo se zaboravqaju. Ipak, pamti se kako su se ras-pale tri haubice 122 mm, kako su vi{e puta dejstvovali projek-tili odmah po izlasku iz usta cevi, pucale cevi topa, minoba-ca~, a prepri~ava se kada je celokupna posada preìvela eks-ploziju u tenku.

Bilo je i zgoda. Na primer, kada je maqutka, koja je nosilabojnu glavu, krenula prema ispitiva~ima. Ili kada su se osma-tra~i na{li na zlom mestu pa su zamalo postali meta. Najteìslu~aj zbio se kada je, ponajvi{e gre{kom ni{anxije, neplani-rano ispaqen rafal iz plamena 128 mm.

ELEKTRONSKO SRCE SISTEMAElektronski i elektromehani~ki sastavni delovi, elektroe-

nergetski ure|aji i podsistemi ugra|eni u sloène borbene siste-me, te elektronska sredstva naoruàwa i vojne opreme ispituju seu Sektoru za elektroniku. Ta organizaciona celina Tehni~kog opit-nog centra nekada je bila posebna po broju laboratorija koje jeimala u svom sastavu – ~ak devet. Danas Sektor ~ine tri odeqewa –za vezu i kriptotehniku, za elektroenergetiku i uticaj okoline, i zaradarsku, ra~unarsku i optoelektronsku tehniku. Elektronika je izu-zetno va`na jer ~ini srce svih sistema.

U wihovim laboratorijama sada je puno raznoraznih preciznihinstrumenata i opreme u koje se gleda sa strahopo{tovawem. Ode-qewe za vezu i kriptotehniku postoji jo{ od osnivawa TOC-a i u we-mu je ispitivano vi{e modela sredstava NVO, a u novije vreme pru-à usluge i civilnom sektoru.

Ispitivawa i ocewivawa obavqaju se saglasno utvr|enimzahtevima. A neke od delatnosti tog odeqewa su: provera elek-tri~nih i funkcionalnih karakteristika elektronskih ure|aja ielektronskih sistema; antena, antenskih sistema, te wihovih kom-ponenti i pribora; karakteristike rada ure|aja nakon izlagawauticajima okoline i ekstremnim radnim temperaturama; rad iodlike ure|aja u realnim uslovima eksploatacije (nakon ugradwena oru`ja, oru|a i vozila); ispitivawe pouzdanosti i trajnosti,elektromagnetske kompatibilnosti komponenti, ure|aja, podsi-stema i sistema.

U tom odeqewu obavqaju se homologaciona, verifikaciona izavr{na ispitivawa ure|aja i sistema iz doma}eg razvoja, veri-fikaciona ispitivawa uzoraka gotovih proizvoda (ure|aja i siste-ma) sa doma}eg i inostranog trì{ta.

deqewe je akreditovano kod Srpskog akreditacionog tela kaolaboratorija za merewe radiofrekvencijskih smetwi informati~-ke opreme, elektri~nih aparata, ure|aja, postrojewa, industrij-skih, nau~nih i medicinskih ure|aja, vozila, plovila, alata i po-strojewa na motorni pogon. Tako|e, uìvaju poverewe Instituta zastandardizaciju za homologaciju vozila i podsklopova u pogleduelektromagnetske kompatibilnosti.

Osnovna delatnost Odeqewa za elektroenergetiku i uticajokoline je ispitivawe i ocewivawe usagla{enosti sa utvr|enimzahtevima slede}ih sredstava: elektroma{inskih i elektrohemijskihizvora elektri~ne energije, elektroenergetskih instalacija i opre-me borbenih i neborbenih oru|a, ure|aja energetske elektronike,sredstava specijalne namene, za{titnih {lemova (elektroizolacio-ne karakteristike), protivpoàrnih aparata (otpornost na uticajeokoline i odlike ga{ewa elektri~ne instalacije pod naponom) i dr.

U Odeqewu se pregleda i ocewuje specifikacija elektron-skih sastavnih delova ure|aja doma}e i strane proizvodwe na za-vr{nim, verifikacionim i homologacionim ispitivawima.

Posebno su zanimqiva ispitivawa otpornosti na mehani~kei klimatske uticaje okoline koja se sprovode za korisnike iz MO,Vojske i civilnih organizacija. Proveravaju se slede}i uticaji:

ELEKTROMAGNETSKE SMETWEPosebno zanimqivo je opitovawe imunosti vozila na

elektromagnetske smetwe. Poqem velike ja~ine deluje se na vo-zilo i posmatra se da li }e do}i do neèqenog odziva u osnov-nim funkcijama. Ta ispitivawa postaju sve zna~ajnija za bezbed-nost u saobra}aju u vreme ekspanzije kori{}ewa elektronskihsklopova u vozilima.

1. mart 2008.

Protivoklopni raketni sistem „bumbar“


vibracije, potresi, udari, snièna i povi{ena temperatura, po-vi{ena temperatura sa vlagom, cikli~ne promene temperature,slana magla, plesan, zaptivnost.

Za klimatska ispitivawa Odeqewe raspolaè sa 25 klima-komora radnog prostora od 6.400 cm3 do 20 m3, temperaturnog op-sega od –80 do +200 stepeni Celzijusa, sa promenom relativnevla`nosti do 95 odsto. Za mehani~ka ispitivawa koriste se vi-bratori frekventnog opsega od 5 do 3.000 Hz, maksimalnog ubrza-wa do 60 g. Imaju ma{ine za potrese sa maksimalnim ubrzawem40 grama, te ure|aje za udaresa maksimalnim ubrzawem1.000 grama. Sva ispitivawaobavqaju se prema doma}im ime|unarodnim standardima.

U tre}em odeqewu togsektora – za radarsku, ra~u-narsku i optoelektronsku teh-niku – ispituju se radarski iradioizvi|a~ki sistemi ioprema, ra~unarska opremai softver, elektronski mernii regulacioni ure|aji, siste-mi tehni~ke za{tite, te opti~-ki i optoelektronski ure|aji,pasivni i IC laserskiure|aji, a mere se i fotome-trijske veli~ine i karakteri-stike laserskih ure|aja.

Stru~waci iz tog odeqe-wa nedavno su u~estvovali i u ispitivawu prototipske partije usa-vr{enog elektronskog okida~a (UEO) kojim je unapre|en samohodnivi{ecevni lanser raketa ogaw.

Nakon opitovawa kvaliteta u laboratorijskim uslovima, ugra-|en je novi okida~ na lanser vozila FAP 2026, provereni su funk-cionalnost i bezbednosti, te elektri~ne karakteristike podsklopaUEO na integrisanom sistemu. Nakon {to je utvr|ena kompatibil-nost UEO sa sistemom, izvedena su opitno-eksploataciona ispiti-vawa (OEI), ~iji je ciq bio da se proveri sigurnost, pouzdanost iupotrebqivost sredstva u stvarnim eksploatacionim uslovima i toispitivawima vo`wom i poligonskim ga|awem.

Najpre je, tokom vo`we po razli~itim terenima (makadam, is-

POSLEDWA PROVERABorbena sredstva, me|u koja spada i LRSV 128 mm M77

ogaw, imaju najstroè zahteve od svih sredstava koja se ispi-tuju – sredstvo mora da ispravno i pouzdano funkcioni{ekada vojniku od toga zavisi ìvot, na primer u borbenim dej-stvima, a isto tako ne sme da deluje kada moè da ugrozi sop-stvene snage ili kada se pun lanser kre}e u koloni svoje voj-ske dok ide na vatreni poloàj.

Zavr{ni ~in ispitivawa usavr{enog elektronskog oki-da~a u Nikincima bilo je poligonsko ga|awe – posledwa pro-vera kvaliteta sredstva koja moè da otkrije i potencijalneskrivene mane. To su ujedno najstroì i najskupqi delovi is-pitivawa, jer cena jednog projektila nadvisuje sve ostale tro-{kove. Sa posebnom pa`wom se zbog toga pristupilo pripre-mama, pisawu programa za ga|awe i preispitivawu na vi{einstanci u TOC-u. Usvojeni program sadrào je najteè uslo-ve ga|awa u kojima se sredstvo nalazi pri realnim uslovimaupotrebe. Tokom svih tih provera okida~ je morao da pokaèpouzdanost i bezbednost u radu. Na poligonu u Nikincimauspe{no je ispitano funkcionisawe celog sistema i to jedi-na~nim ga|awem sa osam bojnih raketa 128 mm M77 ogaw, irafalno sa 32 bojne rakete M122/128 grad.

presecana ledina i savremeni asvaltni kolovoz) proveren kvali-tet montaè i otpornost na razli~ite uslove transporta, a potomje, bezbednosti radi, provereno ga|awe sa elektrozapaqivim ka-pislama, koje se aktiviraju umesto realnih pripala na raketama,pod potpuno istim uslovima kao pri stvarnom ga|awu.

Najatraktivniji deo poligonskog ga|awa iz vi{ecevnih lan-sera raketa je rafalno, kada je lanser pun. Ako se u tim uslovimaokida~ pokaè kao pouzdan i bezbedan, onda su konstruktori iproizvo|a~i uspe{no obavili zadatak, a TOC daje pozitivnu oce-nu. U ovom slu~aju re~ je o usavr{enom okida~u za stari lanserkoji je istrpeo i posledwe provere i pokazao da je i daqe fasci-natno sredstvo, kako po dejstvu na ciqu, tako i po postoje}oj auto-matici na oru|u (koja omogu}ava lansirawe 64 rakete za 10 mi-nuta, a 32 za samo dvadesetak sekundi i napu{tawe VP za maweod jednog minuta).

Sem tih prakti~-nih ispitivawa, trebare}i da se stru~wacitog sektora bave i na-u~noistraìva~kimradom – razvijaju me-tode ispitivawa, iz-ra|uju standarde idrugo.

Testiraweelektromagnetskekompatibilnosti

Ure|aj za napajawe opti~kog sistema

Minerski ommetar

Komore za klimo-mehani~ka

ispitivawa

8


MERENO SNAGOM MOTORASve {to se pokre}e snagom motora, a prepoznatqivo je kao

borbeno i neborbeno vozilo (bilo da su guseni~ari ili to~ka{i)i sluì za vojne ili specijalne namene, mora da pro|e posebnaispitivawa u Sektoru za mototehni~ka i mornari~ka sredstva.Najpre u laboratorijama, a potom na vojnim poligonima. Preci-znije, merewem mehani~kih veli~ina elektri~nim putem, u toj or-ganizacionoj celini TOC-a ispituje se i ocewuje usagla{enost sautvr|enim zahtevima borbenih, neborbenih, drumskih, motornih iprikqu~nih, specijalnih vozila, poqoprivrednih ma{ina i trak-tora, motora sa unutra{wim sagorevawem, procesne tehnike,mornari~kih sredstava.

Rad se odvija unutar odeqewa: za vozila, za motore, procesnutehniku i inìwerijska sredstva, ali i u odeqewu za mornari~kasredstva.

Visokostru~an kadar i opremqenost laboratorija kvalitet-nom mernom opremom omogu}avaju ispitivawe vi{e stotina razli-~itih karakteristika tehni~kih proizvoda. Neke od wih su sigurnostfunkcionisawa, vu~no-dinami~ke karakteristike, efikasnost vu~-nog sistema, funkcionalne provere ko~ionog sistema, karakteri-stike sistema upravqawa i prohodnosti, oklopne za{tite.

U Sektoru za mototehni~ka i mornari~ka sredstva ispituju sevozila u fazi razvoja, sprovode se homologaciona i verifikacio-na ispitivawa vozila doma}e i strane proizvodwe, izra|uju stan-dardi i metode ispitivawa, a u nau~noistraìva~kim radovima, nabazi sopstvenih opitovawa, publikuju se nau~ni radovi u doma}im istranim ~asopisima i nau~nim skupovima. Sva ta ispitivawa oba-vqaju se uz primenu standarda SRPS, SNO, ECE i internih standar-da TOC-a, i to laboratorijskim i opitno-eksploatacionim mere-wem, odnosno ispitivawem u stvarnim uslovima rada.

Opitovawe u stvarnim uslovima sprovodi se, ako je re~ o mo-tornim vozilima, na razli~itim vrstama podloga i na odgovaraju-}im opitnim stazama, tako da je obezbe|ena ponovqivost ispitiva-wa – vrlo bitna pretpostavka za ustanovu kakva je TOC. Ta ispitiva-wa mogu biti i ubrzana, {to zna~i da se sprovode u najteìm uslovi-ma rada i neprekidno, u obimu prose~no do 30.000 km, {to odgova-ra brojci od 100.000 pre|enih kilometara u realnim uslovima.

U TOC-u su ispitivana i vozila poznatih evropskih proizvo-|a~a kao {to su FIAT, STEYR PUCH, itd. Ponekad su za neke od karak-teristika „veliki” dobijali i negativne ocene. Takve ocene su kas-nije potvr|ivali tokom ispitivawa na svojim ispitnim stolovimaili poligonima.

Sektor raspolaè sa vi{e od 250 razli~itih mernih sredsta-va, od kojih su neka osnovni deo merne opreme kao na primer: dina-mometrijsko vozilo, trodelna nagibno-oscilatorna platforma,motorska stanica sa tri ispitna mesta, anehoi~na komora.

Uz pomo} dinamometrijskog vozila mere se vu~ne karakteri-stike vozila, traktora i radnih ma{ina, za sile vu~e do 7.500 daN.Tu su i ure|aji za merewe brzine, ubrzawa, usporewa, pre|enog pu-ta, vremena kretawa, broja obrtaja to~kova i sile na komandi ko~-nice ili spojnice. Zatim, oprema za ispitivawe funkcionalnih ka-rakteristika hidrauli~ne i pneumatske ko~ne instalacije.

Nagibno-oscilatorna platforma ispitno je mesto za borbenai neborbena vozila, to~ka{e i guseni~are, ukupne mase do 48 tona,za ispitivawe bo~ne stati~ke stabilnosti, dela geometrijskih pa-rametara prohodnosti i pouzdanosti nose}e konstrukcije, sistemaelasti~nog oslawawa i drugih sistema oslawawa u dinami~kimuslovima.

Upotrebom modularnog mernog sistema MGCplus omogu}ena susveobuhvatna merewa mehani~kih veli~ina pomo}u velikog spektrarazli~itih tipova dava~a, sa velikom pouzdano{}u. A primewuje se

TERENSKA ISPITIVAWAIspitivawa na poligonima i terenima zahtevaju posebne

napore i ne mogu se meriti sa radom u laboratorijama. Ako sesimuliraju ratni uslovi zahteva se od ispitiva~a, vrhunskihstru~waka u svojoj oblasti, posebna psihofizi~ka spremnost inapor. Opasnost vreba na svakom kilometru, bo~nom i uzdu-`nom nagibu, pri prelasku reke plovqewem, podvodnim ili nad-vodnim gazom.

Rad na ispitivawu prototipova, prototipskih partija pa inultih serija sredstava NVO zahteva i dopunska znawa, ve{ti-nu, snala`qivost i izdr`qivost. Taj zanat se ne u~i u {koli.

u istraìvawu i razvoju, testirawu opreme, kalibraciji, proizvod-wi, vagarstvu, mobilnoj akviziciji podataka i drugo.

Sa vi{e od 100.000 kanala u razli~itim primenama {iromsveta, MGCplus sistem postavqa standarde u merewima, a {irokdijapazon pretvara~a koje podràva i standardni interfejs za kon-trolu preko ra~unara samo su neke od osobina koje ga ~ine integri-sanim mernim sistemom.

Posebna pa`wa poklawa se ispitivawu vibracija, ne samozbog wihovog dejstva na qudski organizam ve} i zbog toga {to one usebi nose i „informaciju” o stawu konstrukcije vozila. Zahvaquju-

Provera prohodnosti vozila na putnom nasipu

Ispitivawa plovnihkarakteristika modifikovanogBTR 50RU, PK


KORIDA NA ZLATIBORUPrilikom zavr{nog ispitivawa prototipa terenskog au-

tomobila FAP 1118, na planini Murtenica, u rejonu Zlati-bora, u terenskim uslovima ispitivawa, zbio se zanimqivsusret. Dva bika, o~igledno mla|a, izdvojila su se od krda ikrenula putem kojim je trebalo da pro|e vozilo. Kako se onoprimicalo, tako su bikovi sve brè tr~ali ka putu. Opitnivoza~ je ubrzao vozilo kako bi izbegao udarac, kre}u}i sedaleko ve}om brzinom od predvi|ene za te uslove puta. Biko-vi su bili uporni u nameri da udare u vozilo (iako nije obo-jeno u crveno), ali je i voza~ jo{ upornije nastojao da ga iz-begne. Krajwim naporom to mu je i uspelo. Ubudu}e, voza~i sudobro osmatrali pona{awe bikova, pre nego {to su se odlu-~ivali za ispitivawe na toj stazi.

viti wegove manevarske i pomora~ke odlike, pogodnost za boravakposade na wemu, ali i wegova ìlavost – sposobnost da pretrpirazli~ita o{te}ewa, uz o~uvawe borbene sposobnosti. Potom seispituje brod kao borbeni sistem, odnosno uspe{nost funkcioni-sawa svih oruànih sistema integrisanih na wemu i sistem borbe-nog komandovawa.

Kako se ratni brodovi izra|uju u malim serijama, ne moè segovoriti o wihovoj proizvodwi, ve} gradwi. Iz tog razloga se, go-tovo u podjednakom obimu, sprovode zavr{na ispitivawa na svimbrodovima u seriji. Za razliku od drugih sredstava NVO koja sezavr{no ispituju uz u~e{}e opitne posade, neophodan uslov zauspe{no potpuno zavr{no verifikaciono ispitivawe ratnog bro-da jeste dobro obu~ena posada. Dakle, verifikuje se celina „posa-da–brod”.

Jedno od karakteristi~nih ispitivawa koje se danas sprovodiu tom odeqewu je merewe apsorbovane snage propelera, odnosnosnimawe propelerske karakteristike pogonskih motora. Dobijenipodaci obra|uju se u realnom vremenu ili postprocesno softver-ski, na osnovu ~ega se izvodi zakqu~ak o „uparenosti” motora ipropelera. Tako|e, odre|uje se i stawe motora tokom eksploataci-je, a i ocena uspe{nosti sprovedenog remonta pogonskih motora.Istim mernim sistemom mere se i obrtni moment, linearne i tor-zione vibracije rotacionih ma{ina, te naprezawe brodskih iostalih ma{inskih konstrukcija.

KVALITET, ALI NE I KVANTITETZa potrebe organizovawa jedne od zajedni~kih prosla-

va, {to je tradicija u sektoru, trebalo je da se o~isti krom-pir. U tom trenutku na ispitivawu se nalazila qu{tilica zakrompir QK-5, ~iju su efikasnost èleli da provere u prak-si. Uz „izuzetne” fizi~ke napore, od pet kilograma neoqu-{tenog krompira dobijeno je, za veoma kratko vreme, 250grama savr{eno o~i{}enog krompira u obliku idealnih ku-gli. Zakqu~eno je da „qu{tilica ispravno funkcioni{e”, dazadovoqava u pogledu kvaliteta, ali se kvantitet morao na-doknaditi klasi~nim qu{tewem nove koli~ine krompira no-èm, koji je nabavqen na obli`woj pijaci.

}i savremenim metodama strukturne analize, pobu|uju}i i mere}ioscilacije vozila kao celine, odre|uje se i ocena kvaliteta kon-strukcije.

PLAVI PUTOdeqewe za mornari~ka sredstva nastavqa tradiciju i delo-

krug rada Mornari~kog opitnog centra (MOC) ustanovqenog 1980.godine u Splitu, a koji je nastao usled potrebe da se obezbede objek-tivnost i ponovqiv kvalitet zavr{nih i primopredajnih ispitiva-wa brodova i ostalih mornari~kih sredstava ratne tehnike.

Ratne 1991. preme{ten je u Tivat i pri tom je izgubio svojuinfrastrukturu i dosta stru~nog kadra, a posle referenduma zaotcepqewe Crne Gore na{ao se na kopnu – u Beogradu.U nadle`nosti tog mornari~kog odeqewa u sastavu TOC-a danas suzavr{na ispitivawa svih sredstava koja koristi ratna mornari-ca, zakqu~no sa ispitivawem ratnih brodova kao najsloènijihsredstava ratne tehnike. Verifikuje se wihova usagla{enost zatakti~ko-tehni~kim zahtevima, standardima odbrane, me|unarod-nim standardima i pravilima klasifikacionih dru{tava.

Ispitivawe ratnih brodova podrazumeva opitovawe brodakao plovnog objekta, pri ~emu se najpre moraju potvrditi i ustano-

Opitovawe stabilnosti broda na maksimalnom deplasmanu

10


VRH METROLO[KOGBREGADanas gotovo da se ne moè zamisliti tehnolo{ki razvoj

industrijski jakih dràva bez razvijenog metrolo{kog sistema.Intenzivan razvoj tog sistema za industrijsku primenu zapo~eoje u periodu od 1939. do 1945. godine, pod uticajem naglog in-dustrijskog razvoja usled ratne proizvodwe. Danas su to kom-pleksni sistemi koji pokrivaju {irok spektar veli~ina. O zna~a-ju metrologije mo`da najboqe govori ~iwenica da je ona najja~au tehnolo{ki najrazvijenijim dràvama.

Vojska je, kao vaàn ~inilac svake dràve, po svojoj priro-di jako sloèn sistem i zahteva tehni~ku podr{ku u gotovo svimsferama privrede, posebno u oblasti metrologije.

U sistemu odbrane metrolo{ka delatnost sprovodi se pre-ko wihovih primarnih i sekundarnih metrolo{kih laboratorija.

Sektor za metrologiju Tehni~kog opitnog centra predstavqa vrhpiramide tog sistema. U sastavu TOC-a su tri metrolo{ke labo-ratorije prvog stepena. Podeqene su po veli~inama koje su pred-met wihovih delatnosti. Tako da postoje ML-01 za primarne eta-lone elektri~nih veli~ina, ML-02 za primarne etalone mikro-talasne tehnike i optoelektronike i ML-03 za primarne etalo-ne neelektri~nih veli~ina.

Taj sektor zauzima zna~ajno mesto i u nacionalnoj metrologiji.Stru~waci zaposleni u wemu odràvaju jedinstvo metrolo{kog si-stema i razvijaju i odràvaju primarne vojne etalone. Wihov zada-tak je i etalonirawe sekundarnih i radnih etalona laboratorijadrugog stepena, ~ime se obezbe|uje potrebna sledivost i ta~nostmerewa u svim vojnim ustanovama i jedinicama.

Sektor za metrologiju je akreditovana laboratorija premazahtevima standarda SRPS ISO IEC 17025:2006 za 20 veli~ina, aza pregled etalona i merila iz oblasti slede}ih veli~ina: jed-nosmerni napon, naizmeni~ni napon, jednosmerna struja, naiz-meni~na struja, elektri~na otpornost, elektri~na kapacitivnost,elektri~na induktivnost, odnos jednosmernog napona, odnos na-izmeni~nog napona, AC/DC transfer, visokonaponske veli~ine,izobli~ewe, radio-frekvencijska merewa, vreme i frekvencija,vibracije, zvu~ni pritisak, duìna i temperatura.

U tom sektoru nalaze se i primarni vojni etaloni za 26 ve-li~ina. Tako uspostavqen sistem kvaliteta i osvojena akredita-cija omogu}avaju im i da svoje usluge ponude naru~iocima van Voj-ske, a kvalitetom mogu da zadovoqe i najstroè zahteve u oblastimetrologije.

Opremqeni su metrolo{kom opremom jedinstvenom u drà-vi. Poseduju vi{e od 35 referentnih etalona i mno{tvo radnihetalona i merila. Metrolo{ka sledivost je ostvarena prema na-{im nacionalnim etalonima ili prema nacionalnim etalonimametrolo{ki najrazvijenijih zemaqa.

U Sektoru za me-trologiju rade iskusnistru~waci koji su u okvi-ru nau~noistraìva~-kog rada realizovalisopstvenim snagama, ulaboratorijama, vi{esistema za automatizo-vano etalonirawe mer-ne opreme. Wihovi na-u~ni i stru~ni radoviredovno su zastupqenina najzna~ajnijim kon-gresima i simpozijumi-ma u Srbiji.

Stalni napredak iusavr{avawe nije samoèqa, ve} i obaveza iozbiqan zadatak Sekto-ra za metrologiju, kakobi sa srodnim svetskimlaboratorijama razme-wivao znawa i iskustva,sara|ivao oko raznovr-snih komparacija i eta-

PORE\EWEU Tehni~kom opitnom centru je u periodu od 7. do 11. ma-

ja 2007. izvr{eno potpuno pore|ewe vojnog (primarnog) eta-lona jedinice elektri~ne otpornosti (TOC grupa) sa nacio-nalnim (primarnim) etalonom jedinice elektri~ne otporno-sti (SZ grupa) Zavoda za mere i dragocene metale. Pore|e-wa su izvr{ena pomo}u komparatorskog mosta jednosmernihstruja i etalon-otpornika urowenih u uqno kupatilo u komeje odràvana temperatura (na 23o C). Na osnovu prikazanihrezultata odre|ena je nova vrednost vojnog (primarnog) eta-lona jedinice elektri~ne otpornosti za sredwi datum mere-wa 9. maj 2007. godine.

Predlog za komparaciju dve grupe etalona uputio je TOC,a osnovni razlog za me|usobno pore|ewe bilo je odre|iva-we nove vrednosti vojnog (primarnog) etalona elektri~ne ot-pornosti na referentnoj temperaturi od 23o Celzijusa.Vrednost SZ grupe odre|uje se povremenom komparacijom same|unarodnim etalonom jedinice elektri~ne otpornosti uMe|unarodnom birou za tegove i mere (BIPM) na 230 C po-mo}u kriogenog komparatora jednosmerne struje. U perioduizme|u dva pore|ewa sredwa vrednost elektri~ne otpornos-ti SZ grupe smatra se nepromewenom.

JEDINSTVENITrenutno postoji samo {est akreditovanih laboratori-

ja prema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025:2006 iwihov obim akreditacije obuhvata jednu do dve veli~ine. Zarazliku od wih Sektor za metrologiju u Tehni~kom opitnomcentru akreditovan je za 20 veli~ina.

Primena lasera

Vi{e vredi jedno merewenego hiqadu mi{qewa


lonirawa. A oprema i znawe kojima raspolaù u Sektoru, mogubiti ravnopravni „sagovornik“ i metrolo{kim laboratorijamamnogo razvijenijih dràva i u Evropi u svetu.

ISPITIVAWEVAZDUHOPLOVAIntegracijom opitnih centara u jedinstveni intervidovski Teh-

ni~ki opitni centar (TOC), 1. avgusta 2006, prestao je da postojiVazduhoplovni opitni centar (VOC) kao samostalna ustanova.Zvani~no ta ustanova je osnovana 1949, ali ona nastavqa tra-diciju Vazduhoplovne opitne grupe (VOG) formirane 14. decembra1933. godine. Od formirawa pa do 1941. godine, kroz VOG je pro-{lo vi{e od 60 razli~itih tipova i varijanti aviona doma}e istrane konstrukcije i proizvodwe.

Sumiraju}i celokupan rad od 1945. godine do danas, u VOC-u su ispitana 203 tipa vazduhoplova, od ~ega 94 tipa doma}ih avi-ona, 60 tipova stranih aviona, 14 tipova helikoptera i 35 tipo-va jedrilica, ali i 102 tipa padobrana svih vrsta. Tako|e, ispi-tan je veliki broj vrsta i tipova vazduhoplovnog naoruàwa, elek-tronske i elektroopreme, vazduho-plovnih motora i sistema doma}eg istranog porekla.

Za potrebe ispitivawa, pilotiVOC-a izveli su vi{e od 120.000 le-tova, a inèweri su napisali oko1.600 izve{taja – elaborata o izvr{e-nim zadacima ispitivawa. Tokom 73 go-dine postojawa VOC je postao poznat ipriznat na poqu specifi~nih primewe-nih istraìvawa, kao {to su ispitiva-wa vazduhoplova u letu.

Integracijom u TOC, sastav dota-da{weg VOC-a sada ~ine dva sektorakoji se nalaze na aerodromu u Batajni-ci – Sektor za vazduhoplovna sredstvai Sektor za letna ispitivawa.

Sektor za vazduhoplovna sred-stva nosilac je zadataka zavr{nih iverifikacionih ispitivawa vazduho-plova, vazduhoplovnih pogonskih gru-pa, vazduhoplovne opreme, padobra-na, spasila~ke opreme, vazduhoplov-nog naoruàwa, vu~enih meta i zemaq-skih vazduhoplovno-tehni~kih sredsta-

OPITNI PILOTU na{oj javnosti pojam opitni pilot ~esto se poistove}uje

sa probnim pilotom, {to je pogre{no. Opitni piloti u~estvuju uispitivawu potpuno novih vazduhoplova dok probni opituju serij-ske, bilo da se radi o novoproizvedenim ili vazduhoplovima ko-ji prolaze neku od faza odràvawa (generalni remont, povreme-ni pregledi, popravke i sl.).

Tehni~ki opitni centar, jedina je institucija u Srbiji u kojojse organizovano i sistematski vr{e letna ispitivawa vazduho-plova, vazduhoplovne opreme i naoruàwa. Kqu~ni faktor tihispitivawa su opitni piloti, iskusni leta~i koji prethodno pro-laze dugotrajnu i kompleksnu obuku. Koliko je taj posao opasangovori i podatak da je tokom ispitivawa vazduhoplova u letu uVOC-u poginulo 13 opitnih pilota.Ure|aj za AC/DC transfer

Testirawe podvesnih tereta na helikopteru

va. Tako|e, nadleàn je za razvoj, implementaciju, organizaciju isprovo|ewe primewenih istraìvawa vezanih za nove metodemerewa i procesirawa izmerenih parametara.

Aktivnosti Sektora realizuju se u okviru tri odeqewa: za is-pitivawe vazduhoplova u letu, za ispitivawe avionike i integraci-ju ispitne opreme na vazduhoplovima i Odeqeweu za akviziciju urealnom vremenu.

Sektor je tako|e nadleàn za projektovawe mernog sistema uokviru ispitivawa sredstava NVO i wegovu integraciju na objekatispitivawa. Za objektivizaciju mernih veli~ina koristi jedinstveneakvizicione sisteme za trajektografiju i telemetrijska merewa saspecijalnim softverskim paketima za obradu podataka tokom ispi-tivawa i posleletnim analizama.

Kriterijumi za ocenu performansi i kvaliteta leta pri ispi-tivawu vazduhoplova u letu zasnivaju se na doma}im SRPS i SNOstandardima, dokumentu PKP, ali i na inostranim standardima (JAR,FAR, MIL, OSTIV).

Za postizawe vrlo dobrih rezultata tokom ispitivawa razli-~itih vrsta vazduhoplova i wihovog uvo|ewa u naoruàwe, presud-no uti~e istraìva~ki kadar koji se stalno usavr{ava na posledi-plomskim studijama.

Pored vazduhoplovno-tehni~kih ispitivawa i istraìvawa, uSektoru se sprovodi i nau~noistraìva~ka delatnost.

Taj sektor je ovla{}en za obavqawe civilne vazduhoplovneaplikacije na osnovu Uverewa o osposobqenosti za ispitivawevazduhoplova u letu, koje izdaje Direktorat civilnog vazduhoplov-stva Srbije (na osnovu Zakona o vazdu{nom saobra}aju). Zahvaqu-ju}i tome ispituju performanse i trajektorije vazduhoplova u letu,opituju vazduhoplovne motore u letu, ispituju padobrane i wihovedelove u vazduhu, paraglajdere, mere buku vazduhoplova, te utvr|ujuuslove i ograni~ewa za kori{}ewe vazduhoplova i vazduhoplovnihproizvoda.

Uprava za za{titu ̀ ivotne sredine Ministarstva nauke Repu-blike Srbije ovlastilo je TOC za merewa komunalne buke, a Sek-tor za vazduhoplovna sredstva je nosilac te aktivnosti.

Savremena vazduhoplovna sredstva predstavqaju sloène si-steme koje treba efikasno i u odre|enom roku ispitati na zemqi i uletu. Osnovna karakteristika takvih ispitivawa su merewa razno-rodnih elektri~nih i neelektri~nih (fizi~kih) veli~ina. Broj para-metara koji se meri prevashodno zavisi od vrste ispitivawa i ispi-tivanog sredstva. Obi~no je re~ o nekoliko desetina do nekoliko hi-qada parametara podeqenih u razli~ite faze ispitivawa. Za objek-tivizaciju merewa koriste se sloèni multikanalni merni (akvizi-cioni) sistemi, i oni se sastoje od dva merna podsistema od kojih sejedan integri{e na samim letilicama, a drugi je kompatibilna ze-maqska stanica za prijem i obradu izmerenih parametara.

Tehni~ku podr{ku ispitivawima u letu u prvom redu predsta-vqaju: PCM/FM telemetrijski sistem firme „Loral”), visoko preci-zni optoteodolitski sistem „Skytrack“, „Bruel & Kjaer” instrumenta-cija za akusti~na merewa, padobranski akvizicioni sistem firme„Pasco”, diferencijalni GPS sistem „Leica 1200” i avioni labora-torije (avion G-4M, modernizovani supergaleb , avion G-4 superga-leb, utva-75, te helikopter gazela).

Trenutno se u tom sektoru obavqaju primewena istraìvawana avionu G-4MD – (razvojno ispitivawe), lasti (o~ekuje se zavr-{no ispitivawe prototipa), bespilotnoj letelici (verifikacionoispitivawe uzoraka sa stranog trì{ta) i padobranima (ispitiva-we uzoraka sa stranog trì{ta).

OPITOVAWE U LETUSektor za letna ispitivawa (SLI) predstavqa jednu od naj-

dinami~nijih i najatraktivnijih organizacionih celina TOC-a.Nadleàn je za prakti~no izvo|ewe zemaqskih i letnih ispiti-vawa sredstava NVO iz domena mvazduhoplovnih tehnologija, presvega vazduhoplova, vazduhoplovne opreme i naoruàwa. Taj sek-tor je organizovan i namewen za podr{ku zavr{nim, verifika-cionim, homologacionim i razvojnim ispitivawima, te a izradupredloga uputstva pilotu.

12


1. mart 2008.

XIMIJEV SUDBONOSNI SKOKPoùrio je da stavi padobran na le|a i veselo otr~ao do he-

likoptera koji je ~ekao. Neko neobave{ten bi se za~udio tolikompoletu jer je tog dana skakao sa novom vrstom padobrana, tek ku-pqenim i jo{ neoprobanim. Ameri~kim. Lepo skrojen, prosto jepozivao na skok.

Verovatno bi neko drugi zazirao od ne~ega jo{ „neprovere-nog” i „neispitanog” i ose}ao nelagodu, ali on – stariji vodnik Ne-boj{a Jandri}, zvani Ximi, opitni padobranac Vazduhoplovnogopitnog centra, hrabro je pristupio ovom zadatku.

Iako je relativno kratko radio na mestu opitnog padobrana-ca, tek nekih pet meseci, Neboj{a se ni u ko m slu~aju ne bi mogaonazvati novajlijom u tom poslu. Iskusan padobranski instruktor,pripadnik slavne 63. padobranske brigade, ~lan „Nebeskih vidri”,sportista, takmi~ar, dràvni reprezentativac u vi{e disciplina,vlasnik dvadesetak medaqa, rekorder u visinskom skoku, sa vi{e od1.700 padobranskih skokova upisanih u padobransku kwiìcu, no-sio je u sebi samopouzdawe prekaqenog padobranca. âk i nekupritajenu vrstu drskog samozadovoqstva.

U svojoj bogatoj karijeri skakao je iz gotovo svih vazduhoplovai sa svim tipovima padobrana koji se koriste u Vojsci. Skakao je idawu i no}u, nekad na nepoznate terene, nekad u nepovoqnim uslo-vima, po jakom vetru, ki{i i snegu. Skakao je na male terene okru-

Vazduhoplovna laboratorija: G-4 sa prepoznatqivom {emom bojewa


13

Sastoji se od odeqewa za ispitivawa u letu, ~ete za vazduho-plovno-tehni~ko odràvawe i odeqewa za logistiku.

Letna ispitivawa se izvode prema Planu i programu u tesnojsaradwi sa Sektorom za vazduhoplovna sredstva i u skladu sa stan-dardima i specifikacijama kao {to su JAR, FAR, MIL, ICAO. Kada jere~ o izvo|ewu zadataka i bezbednosti, opitni pilot i opitni pado-branac ima zavr{nu re~. Pored brige za li~nu bezbednost wima se~esto poverava jedinstveno sredstvo ~iji gubitak moè imatidalekose`ne konsekvence.

êta za vazduhoplovno-tehni~ko odràvawe je vaàn elementu stvarawu uslova za bezbedno izvr{ewe zadataka, a ste~enoznawe iz odràvawa novog tipa vazduhoplova pripadnici ~eteprenose jedinicama za vazduhoplovno-tehni~ko odràvawe pri-likom uvo|ewa tog tipa u operatrivnu upotrebu.

Delatnosti SLI nisu usko vezane samo za potrebe oruànihsnaga. Na osnovu Uverewa o osposobqenosti za ispitivawe vaz-duhoplova u letu Saveznog ministarstva saobra}aja i telekomu-nikacija SRJ, zaposleni u tom sektoru su u potpunosti spremni dasvoje potencijale ponude na uslugu i civilnom sektoru.

AEROMITINZISektora za letna ispitivawa nadleàn je za prikazi-

vawe letnih osobina vazduhoplova na izlo`bama i mitinzi-ma. Tokom proteklih godina oni su bili i nosioci me|unarod-ne vojne saradwe kada je re~ o vojnom vazduhoplovstvu. Od2003. godine u~estvovali su na svim ve}im aeromitinzima uovom delu Evrope, poput Ke~kemeta (Ma|arska), Brna (ê{ka),Bratislave (Slova~ka), Tanagre (Gr~ka), Konstance (Rumunija),Rivolta (Italija).

Prikazivawe letnih osobina pred stotinama hiqadagledalaca {irom Evrope stvorilo je odli~nu reputaciju ~ita-voj vojsci i dràvi, a na{i avioni redovno se nalaze nastranicama eminentnih svetskih vazduhoplovnih ~asopisa.

Piloti Sektora za letna ispitivawa tako|e su angaò-vani i kao ~lanovi novosadske akrogrupe „Zvezde“ koja letina oldtajmerima galeb G-2, a za me|unarodni imix Sektorazasluàn je jedan od opitnih padobranaca, ~lan padobranskeekipe „Vidre“ koji se godinama nalaze u dràvnom vrhu. Pro-{le godine bili su i na svetskim vojnim sportskim igrama ko-je su odràvane u Indiji.

ène dalekovodima, preprekama i kro{wama drve}a. Dva puta ga jekad iska~e posmatrao ministar odbrane, a prizemnio se na krovzgrade, mawi od odbojka{kog igrali{ta, jo{ „pro{aran” dimwaci-ma i gromobranima… Nikad nije proma{io, niti se povredio.

Tri puta je spasavao sebi ìvot odbacuju}i neispravanglavni i otvaraju}i rezervni padobran. U~estvovao je u obarawuvisinskog rekorda sa grupom svojih kolega, sko~iv{i sa 9.205 me-tara gde je ìva u termometru padala do pedesetog podeoka ispodnule. Nakon dvoipominutnog slobodnog pada, otvoriv{i padobrantik ispod 600 metara, upisao se u istoriju srpskog padobranstva.Stoga nije ni ~udo {to je i ovom zadatku pristupio opu{teno. Ni-je bilo razloga za brigu. Prethodna dva skoka istog dana prote-kla su glatko i bez problema. Tre}im je trebalo zavr{iti skaka~-ki dan.

Helikopter je brzo dostigao visinu od 1.500 metara. Ne-boj{a je kratko zastao na vratima, osmotrio prizor ispod sebe ibacio se u plavetnilo neba. Kratka zadr{ka i otvarawe pado-brana. Poznat ose}aj dinami~kog udara usled otvarawa glavnekupole, letimi~an pogled na gore. I, nevoqe na vidiku. Kupola sesamo delimi~no otvorila, tek nekih 60 odsto, po brzoj proceniiskusnog padobranskog oka, i odmah je, o~ekivano, po~ela da serotira i okre}e, da propada u nepravilnoj putawi uz trzaje i qu-qawe. Neboj{a se nije uspani~io. Visine je bilo dovoqno i vre-mena za reakciju na pretek.

Hladnokrvno i prora~unato, gotovo rutinski, analizirao jesituaciju i doneo odluku da odbaci glavnu kupolu i otvori rezer-vni padobran. Osmatra visinomer, hvata ru~icu za odbacivawei povla~i je. Nagli ose}aj propadawa, mala pauza radi dodatnestabilnosti i povu~ena je ru~ica rezervnog padobrana uz pozna-ti trzaj dinami~kog udara. Sve je krenulo po planu. Ali, kada je podrugi put tokom tog skoka podigao pogled ka kupoli, gotovo da nijemogao da poveruje prizoru koji je ugledao – rezervna i jedina pre-ostala kupola imala je istu anomaliju kao i glavna. A tre}e nijebilo.

Preneraèn i za trenutak skamewen neo~ekivanim razvojemsituacije, Neboj{a u prvi moment nije znao {ta da uradi. Otkazglavnog padobrana je, takore}i, sastavni deo profesije. Ne{to{to se tu i tamo de{ava, ali otkaz rezervnog!!! To prosto nijefer. Toga nema u padobranskim priru~nicima. Razmi{qao je mu-wevito kako da se izbori sa tim problemom.

Osetio je neku vrstu razo~arawa i besa. To je nov padobrani tako ne{to, jednostavno ne bi smelo da se dogodi! Ipak, gotovou treptaju oka, razum je nadvladao emocije. Vaqalo se, kako je dav-no govorio wegov instruktor, „nositi sa problemima i boritibez odustajawa do samog kraja”.

Vreme je isticalo brzo. Padobran je rotirao u nepravilnojamplitudi i uz trzaje, na svakom okretu dodavao jo{ malo na br-zini. Osmotrio je visinomer – 900 metara.

Padobranskiskokovi uvek suatraktivni, a kadaih izvode opitnipadobranci i rizi~ni

Tako|e, na osnovu Uverewa o osposobqenosti centra za obukuvazduhoplovnog osobqa (broj TC-007), Ministarstvo saobra}aja itelekomunikacija Republike Srbije je wihov sektor zajedno sa Sek-torom za vazduhoplovna sredstva, ovlastilo za obuku vazduho-plovnog osobqa za sticawe dozvola profesionalnog pilota (CPL)aviona i helikoptera, privatnog pilota (PPL) aviona i he-likoptera, te za probe i ispitivawe prototipova aviona i he-likoptera.

Do sada je, verifikacijom znawa, u skladu sa civilnimpropisima CPL, dozvolu pilota aviona i helikoptera steklo vi{eod 100 vojnih pilota.

Za potrebe izvr{avawa tih zadataka poseduju nekoliko vaz-duhoplova laboratorija u kojima je, za razliku od serijskih aviona,

ugra|ena odgovaraju}a ispitno-merna oprema. Pojedini vazduho-plovi, kao {to su avioni galeb G-2 i supergaleb G-4, imaju na sebiprepoznatqive {eme farbawa, koje su poznate i van granica na{ezemqe.

Kao zna~ajan zadatak koji pripadnici tog sektora redovno re-alizuju izdvajaju se i probni letovi nakon remonta vazduhoplova zapotrebe Remontnog zavoda „Moma Stanojlovi}".

U narednom periodu pripadnike SLI i daqe o~ekuje anga`manna poqu me|unarodne vojne saradwe ali i intenzivirawe obukenovih opitnih pilota. Oni }e zajedno sa ostalim vazduhoplovcimaiz TOC-a u~estvovati u skoroj budu}nosti u letnim ispitivawimanove verzije aviona lasta-95, a i u razvojnim ispitivawima novihtipova vazduhoplova (pre svega G-4MD).

14


1. mart 2008.

Znao je Neboj{a da se sa tom brzinom i u takvoj putawi ne moèbezbedno prizemqiti. Ako bude imao sre}e sve bi se moglo zavr{itisa povredama i nekoliko polomqenih kostiju. Ako ne bude imao…

Osamsto metara. Odlu~io je da se ne preda bez borbe, goto-vo instinktivno donosi odluku – grabi konopce iznad svoje glave ipo~iwe da se pewe uz wih. Dohvati}e mesto gde se dogodio za-stoj, otpetqa}e ga ve} nekako i – bezbedno prizemqiti. Ali to jelak{e re}i nego u~initi.

Svakim wegovim hvatom padobran se sve vi{e deformisao ionih 60 odsto otvorene kupole spalo je na 50, pa na 40. Rotacijaje postajala sve ja~a i haoti~nija, a zemqa se pribliàvala svebrè… 600 metara.

âk i za trostrukog pobednika padobranskog vi{eboja, o~vr-slog u raznim sportovima, pewawe uz konopce poluotvorenog pa-dobrana iziskivalo je ogroman napor. Kasnije }e posmatra~i sazemqe uzbu|eno pri~ati kako je podse}ao na krpenu lutku koju jeneka nevidqiva sila rotirala i haoti~no bacala tamo-amo, sva-ki put malo brè i malo è{}e.

Dva puta su tanki konopci iskliznuli iz ruku u rukavicama ioba puta se uporno i tvrdoglavo vra}ao istim putem.

êtiristo metara. Znao je da mu je to verovatno posledwa{ansa i da ne}e biti vremena za slede}i poku{aj. Sna`no je gra-bio uz zategnute konopce ignori{u}i bol u otvrdlim podlaktica-ma, poku{avaju}i da dosegne mesto gde je kupola zapela u svom

otvarawu. Jo{ tri metra pentrawa. Zadwi put je bacio pogled navisinomer. Ispod 200 metara.

Koliko je jo{ vremena ostalo? Ne mnogo. Vuci, {to ja~e mo-è{. Jo{ dva metra do kriti~nog mesta. Jo{ metar… Za~uo seo{tar zvuk trewa padobranske svile. Padobran se oslobodiogvozdenog zagrqaja konopaca i lagano, ali po wegovom mi{qewupresporo, otvorio.

Pogled na potpuno formiranu kupolu bio je, kako }e kasnijeNeboj{a re}i, najlep{i prizor u wegovoj karijeri. âk ni tada ganije napustila prisebnost duha. Osmotrio je svoju poziciju i iza-brao mesto za prizemqewe, sada ve} sa potpuno funkcionalnimpadobranom. A stigao je da osmotri gde su pale glavna kupola ifutrola od rezervne.

Kasnije je utvr|eno da su obe kupole, glavna i rezervna, ima-le serijsku gre{ku. Stariji vodnik Jandri} danas ima oko 2.400skokova, jo{ vi{e medaqa i daqe se uspe{no bavi svojim poslom– opituje padobrane.

***Tri godine nakon tog doga|aja, kako to ìvot zna da namesti,

Neboj{a se u dalekoj Indiji susreo sa vlasnikom fabrike pome-nutog padobrana. Taj 66-godi{wi padobranac, sa hiqadama sko-kova iza sebe ~estitao mu je na majstorskoj reakciji kojom je spa-sao sopstveni ̀ ivot, naglasiv{i da je statisti~ka verovatno}a dase tako ne{to dogodi ravna 1:6.000.000.

Optoteodolitski sistem za ispitivawe

Padobranski akvizicioni sistem

PRO[IRENDELOKRUG RADAPro{iruju}i svoju delatnost u oblasti ocewivawa usagla{e-

nosti proizvoda za potrebe civilnog trì{ta, Tehni~ki opitnicentar je tokom 2005. godine formirao Akreditovanu laborato-riju za ispitivawe i Sertifikaciono telo za sertifikaciju pro-izvoda. Nakon ocewivawa u decembru 2005. godine, Akreditacio-no telo Srbije izdalo je TOC-u re{ewa o akreditaciji laborato-rije za ispitivawe i akreditaciji organizacije za sertifikacijuproizvoda. Time je potvr|eno da Tehni~ki opitni centar – Centarza ispitivawe proizvoda, zadovoqava zah-teve standarda SRPS ISO/IEC 17025 i da jekompetentan za ispitivawa. Tako|e, potvr|e-no je da Sertifikaciono telo formirano uTehni~kom opitnom centru zadovoqava zahte-ve standarda SRPS EN 45011 i da je osposo-bqeno za obavqawe tih poslova (sertifika-cije proizvoda).

Procesi ispitivawa u akreditovanoj la-boratoriji i sertifikacije proizvoda uspo-stavqeni su za ~etiri grupe proizvoda: {le-move za vatrogasce i za za{titu u industriji,proizvode koji svojim radom prouzrokuju ra-diofrekvencijske smetwe (RSO), ru~ne i pre-vozne aparate za ga{ewe poàra (PPA) i za-{titne opasa~e.

Va`no je napomenuti da je TOC jedinaorganizacija u Republici Srbiji koja je akre-ditovana za sertifikaciju {lemova i serti-fikaciju aparata za ga{ewe poàra.

Intenzivniji rad na zadacima sertifi-kacije proizvoda otpo~eo je 2006, posle od-luke nadle`nih organa (carina, inspekcija)da se sertifikati koje izdaje TOC prihvatajuza poslove uvoza i prometa robe.

U dosada{wem radu Centra za ispitivawe proizvoda te usta-nove, kao akreditovane laboratorije, provereno je oko 130 razli-~itih proizvoda iz obima akreditacije. Najve}i broj ispitivawa,tokom procesa sertifikacije proizvoda, kompletno je obavqen uTOC-u. To samo potvr|uje ispravnost odluke rukovodstva TOC-a dase akredituje za poslove ispitivawa i sertifikacije proizvoda.

Akreditovana laboratorija i Sertifikaciono telo vi{e-struko su opravdale svoje formirawe – zaposleni su slobodni ka-paciteti istraìva~kih sektora, pove}ani su prisutnost i ugled

TOC-a u javnosti, a usavr{en je istraì-va~ki kadar za nova ispitivawa.

TOC je na osnovu re{ewa Instituta zastandardizaciju Srbije ovla{}ena labora-torija za homologaciona ispitivawa i kon-trolu saobraznosti vozila u odnosu naelektromagnetsku kompatibilnost, premapravilniku UE ECE 10. Do sada je u toj lab-oratoriji, jedinstvenoj u Srbiji, ispitan~itav niz vozila doma}e proizvodwe (Ikar-bus, FAP, IMT itd.), te delova i opremevozila.

Tako|e je, krajem 2007. Javna ustanova„Jugoregistar – Srpski registar brodova“izdala Tehni~kom opitnom centru potvrdu opriznavawu statusa ispitne institucije.Priznawe se odnosi na {irok spektar ispi-tivawa koja su definisana u 20 oblasti –od snage na propeleru broda, preko karak-teristika motora do snimawa intenzitetabuke i etalonirawa merne opreme.

Slede}i pozitivne rezultate formira-wa Akreditovane laboratorije i Sertifika-

cionog tela, u Tehni~kom opitnom centru su jo{ 2006. otpo~ele ak-tivnosti oko formirawa Kontrolnog tela. Ciq je bio da Akredita-ciono telo Srbije akredituje Kontrolno telo u TOC-u za kontroludimenzija, ukupne mase i osovinskog optere}ewa vozila, vozila zaprevoz opasnih materija, kontrolu izvo|ewa ugradwe ure|aja za po-gon prepravqenih motornih vozila na te~ni naftni gas, kontrolisa-we buke u ìvotnoj sredini i osvetqenosti radne povr{ine.

Pro{le godine zavr{ene su sve pripremne radwe oko formi-rawa tog tela i krajem godine Akreditaciono telo Srbije izvr{iloje akreditaciono ocewivawe. Na osnovu pozitivnih nalaza i rezul-tata, datih u izve{taju o akreditacionom ocewivawu, o~ekuje se do-no{ewe re{ewa o akreditaciji Kontrolnog tela formiranog uTOC-u. Na taj na~in }e se potvrditi da zadovoqavaju zahteve stan-darda SRPS ISO/IEC 17020 i da su kompetentni za obavqawe poslo-va kontrolisawa proizvoda. Ujedno, tada }e se stvoriti uslovi zapro{irivawa rada Tehni~kog opitnog centra na poslove kontroli-sawa proizvoda za potrebe civilnog trì{ta.

U skladu sa usvojenom orijentacijom da permanentno razvijajui pro{iruju svoju delatnost, TOC je pokrenuo i proces osposobqa-vawa za ispitivawe opreme za rad i dobijawe licence od Mini-starstva rada. Zbog toga su obavqene sve pripremne aktivnosti.

Nakon uspe{no obavqenih priprema, Upravi za bezbednost izdravqe na radu Ministarstva za rad i socijalnu politiku Repub-like Srbije dostavqen je zahtev za dobijawe licence za preglede iispitivawa opreme za rad.

15

CEWENI VOJNI STANDARDIDobro je poznato da su vojne strukture za~etnici popula-

rizacije kvaliteta kod nas. Verovatno iz tih razloga, Vojska jeuvek predstavqala najvi{i domet. Ne bez razloga. Vojna indu-strija je zamajac tehnolo{kog napretka u svakoj zemqi, jer kori-sti najsavremenije tehnologije, i onaj ko je sposoban da vladatim tehnologijama, odnosno da proveri i ispita wihov kvalitet,sigurno je da moè da pruì kvalitetnu uslugu civilnom progra-mu i unapredi metode rada i na civilnom trì{tu.

Pomalo kao anegdota deluje i pri~a iz perioda kada TOCnije imao odre|ene aktreditacije, ali je imao zahteve da ispi-ta odre|ene proizvode korisnika van Vojske. Iako im je predo-~eno da ne mogu dobiti sertifikat, oni su insistirali da se od-re|ena ispitivawa urade, jer je za wih ve}i zna~aj od sertifi-kata imala sama ~iwenica da im je proveru uradila Vojska.

SERTIFIKATINa osnovu izve{taja Centra za ispitivawe proizvoda

kao akreditovane laboratorije, Sertifikaciono telo je dosada izdalo 106 sertifikata kojima se potvr|uje da proizvo-di ispuwavaju zahteve relevantnih standarda i propisa. Ser-tifikati su izdati za 17 tipova {lemova, 37 proizvoda kojisvojim radom prouzrokuje radiofrekvencijske smetwe (RSO) i52 tipa aparata za ga{ewe poàra. Istovremeno, izdato je{est re{ewa o odbijawu izdavawa sertifikata jer proizvo-di nisu ispunili zahteve standarda i propisa koji se na wihodnose. Na osnovu izvr{enog nadzora nad sertifikovanimproizvodima izdato je 26 potvrda o usagla{enosti, kojima sepotvr|uje da su oni saobrazni ispitivanom tipu proizvoda.

Foto: dokumentacija TOC-a

Documents

SRBIJA - odbrana.mod.gov.rs Odbrana.pdf · gradu i ispred hrama Svetog Save na Vra~aru, te na protestnim skupovi- ma u zemqi i svet, na kojima su Srbi pokazali da niko i nikada nije