Srce –

Srce –motor našeg tela

SRPSKI

tor našeg tela. Veliko je kao pesnica i pumpa krv kroz krvne sudove. Na taj način ono snabdeva celo telo hr-anljivim materijama, kiseonikom i drugim supstancama bitnim za život, a odnosi metabolički otpad i ugljen-dioksid. Ova „pumpa“ održava nas u životu. Šta je to koronarno srčano oboljenje?

U koronarna srčana oboljenja (skraćeno: KHK) ubrajaju se sve bolesti koje su izazvane manjkavom prokrvljenošću srčanog mišića. To su angina pectoris, srčani infarkt i iz-nenadna srčana smrt.

Prvenstveno kod fizičkog i psihičkog opterećenja srce nije dovoljno snabdeveno kiseonikom i hranlji-ivim materijama. Krivac za to je, uglavnom, „zakrečenje“ (ateroskle-roza) koronarnih sudova (koronar-nih arterija). Pri tome se protok krvi delimično ili potpuno blokira mas-nim naslagama.

OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA 3 2 OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA

Od oboljenja srca i krvotoka umire više ljudi nego od kancerogenih obol-jenja zajedno. Pri tome oboljenja srca i krvotoka mogu veoma dobro da se spreče! Na narednim stranama naći ćete in-formacije o mogućnostima pregleda i

lečenja, kao i savete o tome kako sami možete dati doprinos tome promenom načina života.

Srce i krvni sudovi – tim koji savršeno funkcioniše

Sistem srca i krvotoka sastoji se od srca i krvnih sudova. Srce je mo-

Srce – motor našeg telaOboljenja srca i krvotoka kod žena i muškaraca u zapadnim industrijskim zemljama su uzrok smrti broj jedan. Oni čine skoro polovinu svih smrtnih slučajeva u Evropi!

Da li ste znali da …• srce nije srcoliko, nego više

okruglo? Teško je oko 300 grama i dugo 12 cm.

• odrasla osoba ima 5–6 litara krvi, koju srce pumpa u krug 1.500 puta dnevno?

• srce odrasle osobe otkuca oko 70 puta u minuti, srce deteta 90 puta, a srce bebe 120 puta?

• je sistem krvnih sudova u telu dugačak oko 150.000 kilometara?

Ateroskleroza (u svakodnevnom govoru naziva se i „zakrečenje ar-terija“) je suženje i otvrdnjavanje arterija. U prvom redu masne nas-lage, otvrdnjavanje i zakrečenje na zidovima krvnih sudova do-vode do patoloških promena u arterijama. Te promene primete se tek u poodmaklom stadijumu, kada je cirkulacija usled suženja sve slabija ili kada se sud začepi, uglavnom od dodatnog ugruška. U zavisnosti od toga koji krv-ni sud je zahvaćen, dolazi do srčanog infarkta, moždanog udara ili poremećaja cirkulacije u eks-tremitetima („bolest posmatrača izloga“) odn. u unutrašnjim orga-nima. Ako su zahvaćeni koronarni sudovi, zakrečenje arterija naziva se angina pectoris.

Gornja šuplja vena

Donja šuplja vena

Koronarni sudovi

Aorta

Plućna arterija

Srčani infarkt

Moždani udar

Zdrav krvni sud

Začepljen krvni sud

Začepljenje usled tromba

Odumrlo tkivo

srčanog mišića

Začepljenje

Nedovoljno snabdevanje krvlju

farkt, otkazivanje rada srca i poremećaj srčanog ritma. Ove simpotme shvatite oz-biljno i obratite se lekaru!

Uklonite faktore rizika promenom načina života: odvikavanjem od pušenja, promenom načina ish-rane, redukcijom težine, kretanjem (kardiotre-ning), snižavanjem krv-nog pritiska, regulisanjem šećera u krvi i lečenjem povišenog holesterola.

Ponekad lekar može na osnovu tegoba i istorije bolesti da prepozna koronar-no srčano oboljenje. Uglavnom sledi detaljniji pregled:• merenje krvnog pritiska i pulsa• slušanje srca i pluća• EKG, ev. i EKG pod opterećenjem.

Najtačnije informacije o mestu i obi-mu suženja koronarnih aorti daje ka-teterizacija.

Kod kateterizacije se tanko crevo (ka-teter) uvlači u koronarne sudove, kroz

koje se u arterije ubrizgava kontrastno sredstvo. Nakon toga se suženja vide na rentgenskom snimku.

Angina pectoris – šta je to?

Doslovno prevedeno, angina pectoris znači „stezanje u grudima“.

Suženja u koronarnim sudovima, izazva-na „zakrečenjem“, često se osećaju kao stezanje, čupanje, žarenje ili probadanje u grudnom košu. Tipični simptomi traju od nekoliko sekundi do nekoliko minu-ta. Dok kod muškaraca bolovi nastupaju uglavnom iza grudne kosti odn. u pre-delu levog ramena-ruke-šake, kod žena se češće javljaju bolovi u predelu vrata, donje vilice, gornjeg trbuha, ramena, po-vezani sa mučninom i povraćanjem.

Simptomi angine pectoris javljaju se, pre svega, pri fizičkom i/ili psihičkom opterećenju, kao i na hladnoći. Čim se spoljni uslovi promene, pritisak popušta i tegobe prestaju u roku od ne-koliko minuta.

Angina pectoris je znak upozorenja za preteći srčani infarkt. U svakom slučaju: srčani infarkt možete da imate čak i ako nikada niste imali napad an-gine pectoris. Važno je blaovremeno lečenje oboljenja, inače preti srčani in-

Kardiotrening

EKG pod opterećenjem jeste osnov za ovaj prilagođeni program treninga na sobnom bicik-lu. Pomaže vam da svoju sposobnost povećavate malim koracima, da smanjite svoju telesnu težinu, snizite krvni pritisak i masnoću u krvi. Trening izdržljivosti podstiče telo na stvaran-je novih krvnih sudova, a kao posledica toga poboljšava se snabdevanje krvlju i kiseonikom i vaš fitnes. Redovne lekarske kontrole i plan individualnog treninga potrebni su kako se ne biste preopteretili i doživeli još jedan napad an-gine pectoris.

Terapijske mogućnosti

Kako da sprečim naredni napad angine pectoris?Cilj farmakoterapije jeste poboljšavanje kvaliteta života i sprečavanje daljih napada angine pectoris. Internista ili kardiolog određuju optimalnu terapiju prema vama lično.

• Tablete za blokiranje zgrušavanja krvi sprečavaju nastanak krvnih ugrušaka.

• ACE blokatori i beta blokatori snižavaju krvni pritisak.

• Lekovi koji snižavaju nivo

holesterola preveniraju dalje zakrečavanje krvnih sudova.

• Nitro preparati ublažavaju simptome.

• Antagonisti kalcijuma snižavaju krvni pritisak i deluju protiv grčenja krvnih sudova.

• Lekovi za selektivno snižavanje srčane frekvencije pomažu u ublažavanju tegoba i povećavanju sposobnosti.

Ako i pored uzimanja lekova ne dođe do trajnog poboljšanja, potrebna je kateterizacija ili operacija.


Srčani infarkt – šta je to?Srčani infarkt nastupa iznenada i predstavlja akutnu opasnost po život!

Srčani infarkti često se dešavaju u prva tri sata posle ustajanja.

Neposredan uzrok je iznenadni poremećaja u cirkulaciji srčanog mišića zbog začepljene srčane arte-rije (= koronarni sudovi). Zahvaćeno područje srca ne snabdeva se više ili u dovoljnoj meri kiseonikom i hranljivim materijama i počinje da odumire. U predelu infarkta nastaje ožiljak tkiva, koje više ne učestvuje u radu srca.

Prokrvljenost srčanog mišića mora ponovo da se uspostavi što je pre moguće. U tu svrhu začepljeni sudovi se otvaraju. Što brže se to uradi (na-jkasnije u roku od 6 sati), to su veće šanse da se šteta za srčani mišić održi u granicama.

Simptomi srčanog infarkta:• iznenadni, jaki, pritiskajući

ili žareći bolovi u predelu prednje ili leve strane grudi, koji se često šire u levu ruku

• osećaj teskobe ili stezanja• bolovi u ruci, prstima ruku,

stomaku, leđima, vratu, donjoj vilici ili uhu

• gubitak svesti• osećaj teške vrtoglavice• popratne pojave, kao što

su mučnina, povraćanje, preznojavanje

• iznenadno, teško disanje, sa ili bez bolova u grudima

• iznenadno ubrzanje rada srca

Sumnja na srčani infarkt – na šta mora da obratite pažnju?• Bez fizičkog napora za pacijenta!• Apsolutno mirovanje!• Ne ostavljati pacijenta samog!• U slučaju zastoja (u disanju) i

zastoja srca, odmah početi sa oživljavanjem!

Dijagnoza se postavlja u bolnici, uz pomoć EKG, ultrazvuka srca i labora-torijskih testova.

Akutno lečenje• Lekovi koji štite od poremećaja

srčanog ritma• Ponovno otvaranje začepljenog

koronarnog krvnog suda (kateterizacija srca)

• bajpas operacija (retko)

Ostala terapija• višenedeljna rehabilitacija radi

privikavanja na svakodnevni život

• trajno uzimanje lekova, kako bi se minimizirao rizik od začepljenja krvnog suda, a time i rizik od novog infarkta (acetilsalicilna kiselina (ASS), clopidogrel itd.)

• prelazak na zdraviji način životaVažna je redovna i dugotrajna terapi-ja. Molimo vas da sledite instrukcije vašeg lekara!

Iznenadna srčana smrtAko je krvnim ugruškom začepljen neki veliki koronarni krvni sud, to uglavnom dovodi do smrti. Tada govo-rimo o „iznenadnoj srčanoj smrti“.

Moždani udar (moždana kap)

Vaš mozak je u velikoj opasnos-ti! Moždani udar u Austriji je treći najčešći uzrok smrti, a istovremeno je najčešći uzrok teške invalidnos-ti kod odraslih osoba. U oko 80% slučajeva do moždanog udara dolazi usled poremećaja u cirkulaciji moz-

Faktori rizika od oboljenja srca i krvotoka:

• pušenje (dovodi do suženja krvnih sudova)

• gojaznost (podstiče visok krvni pritisak i šećernu bolest)

• oboljenja srca i krvotoka u porodici

• šećerna bolest (dijabetes)• povišen krvni pritisak• povišene vrednosti masnoće u

krvi (holesterol i trigliceridi)• stres• nedostatak kretanja• muški pol• starija dob

Svaka sumnja na srčani infarkt je hitan slučaj!

Ne gubite vreme, odmah nazovite hitnu pomoć!

HITNA POMOĆ:

144


ga (krvni ugrušak), uglavnom usled suženja ili začepljenja neke moždane arterije. Ređe je u pitanju krvarenje u mozgu, pri čemu dolazi do pucanja arterije.

Rezultat je isti: moždano tkivo nije dovoljno snabdeveno kiseonikom i hranljivim materijama i ono odu-mire. Glavni uzroci su: ateroskle-roza, hipertenzija, šećerna bolest i pušenje.

Za moždani udar naročito je tipičan njegov iznenadni nastup ili početak to-kom sna, dakle prilikom buđenja.

Tegobe ponekad traju samo kratko (nekoliko sekundi minuta) i ponovo nestaju.

To znači da se prokrvljenost mozga ponovo brzo popravila – radilo se o „malom udaru“.

Ovi prolazni simptomi najavljuju preteći moždani udar i mora da se uzmu ozbiljno!

Kao neko ko pruža prvu pomoć, navedite osobu sa simptomima moždanog udara na sledeće:• da se nasmeši

• da podigne ruke• da ponovi prostu rečenicu• da isplazi jezik. Ako osoba ima

problema sa najmanje jednim od ovih zadataka ili ako se jezik krivi, onda je to alarm za moždani udar.

Odmah pozovite hitnu pomoć: 144

Zabeležite početak (vreme) tegoba. Vreme igra presudnu ulogu.

Adekvatne mere na licu mesta pomažu u spašavanju života i izbe-gavanju zaostalih posledica. Speci-jalizovana odeljenja za nadzor nad moždanim udarom (Stroke Units) u velikim bolnicama nude optimalno akutno zbrinjavanje.

Signali upozorenja za preteći moždani udar:

• osećaj utrnulosti ili oduzetosti u predelu lica, ruke ili noge ili jedne polovine tela

• poremećaj govora• poremećaj svesti, smetenost• poremećaj vida• poremećaj sluha • vrtoglavica, nesigurnost u hodu • iznenadna jaka glavobolja

Njihov cilj je: spašavanje moždanog tkiva, izbegavanje komplikacija, pre-poznavanje uzroka moždanog udara, sprečavanje još jednog udara i početak neurološke rehabilitacije (ponovno učenje izgubljenih moždanih funkcija). Pažnja! Ovi rizici podstiču moždani udar:• visok krvni pritisak • šećerna bolest• poremećaj u razmeni masnih

materija (povišeni vrednosti triglicerida i holesterola)

• pušenje• gojaznost• nedostatak kretanja• ateroskleroza• uzimanje velikih količina alkohola Danas se za izbegavanje moždanog udara koriste lekovi koji deluju ciljano na krvne pločice (trombocite), tzv. blo-katori funkcije trombocita.

Oni utiču na to da se trombociti ne lepe tako jako jedan za drugi i na taj način snižavaju rizik od začepljenja krvnog suda.

I određena sredstva za krvni pri-tisak (ACE blokatori) i sredstva za snižavanje masnoće (statini) smanju-ju opasnost od moždanog udara. Kod

svih ovih lekova važno je da se uzima-ju redovno, dosledno i dugotrajno, kako bi se trajno smanjio rizik. Moli-mo vas da sledite upute lekara!

LDL holesterol („loši“ holester-lol) taloži se, kada su vrednosti povećane, na zidovima sudova, i tako igra važnu ulogu kod nastanka aterorkleroze. Što je sadržaj LDL holesterola u krvi viši, to je veći rizik od zakrečenja krvnih sudova. HDL holesterol, „dobri“ holesterol, deluje zaštitno na krvne sudove, tako što odvaja nataloženi holeste-rol u krvnim sudovima i odnosi ga. Naslage holesterola na zidu krvnog suda smatraju se prethodnicom ate-roskleroze. Osim toga, HDL blo-kira slepljivanje krvniih pločica i tako prevenira stvaranje krvnih ugrušaka, koji mogu da izazovu srčani infarkt ili moždani udar.Lica sa visokim vrednostima HDL imaju manje srčanih in-farkta i moždanih udara. Zato jedite mnogo voća, povrća, ribe, nemasnog mesa i integralne proizvode, kao i što manje masti životinjskog porekla (mast, puter, mlečne proizvode).


Lečenje se, u prvom redu, zasniva na minimiziranju faktora rizika (šećerna bolest, visok krvni pritisak, visok nivo holetereola) promenom načina života, lekovima koji sprečavaju stvaranje ugrušaka, i medicinski nadziranim programima kretanja.

Progresivno začepeljenje perifer-nih arterija zahteva ev. i direktne zahvate na zahvaćenim krvnim su-dovima, kao što je širenje suženih arterija, ugradnja stenta (cevčica od metala ili plastike, koja sprečava po-novno začepljenje krvnog suda) ili premoštavanje začepljene arterije u nozi (bajpas).

Ako je kod vas već dijagnostikova-no začepljenje, treba da preduzme-te sledeće mere, kako biste izbegli posledične bolesti, kao što je srčani infarkt i moždani udar.• Idite redovno na preglede.• Nemojte više da nosite usku

odeću, koja vam se useca• Izbegavajte hladnoću, vlagu i

prekomernu tolpotu.• Posebno vodite računa

o higijeni.• Čak i male rane odmah lečite.

Bolje sprečiti nego lečiti!Isključite rizike za aterosklerozu:• Ostavite cigarete.• Snizite visok krvni pritisak.• Normalzujte svoju telesnu težinu.• Krećite se u dovoljnoj meri.• Vodite računa da vaša šećerna

bolest bude dobro kontrolisana.• Snizite nivo povišenog

holesterola.

Ne čekajte da bude kasno! Odmah mi-nimizirajte faktore rizika od oboljenja srca i krvnih sudova.

Obratite pažnjju na moguće simptome oboljenja srca i krvotoka i idite lekaru. Znanje o oboljenjima srca i krvotoka može da spasi život!

Začepljenje perifernih arterija (pAVK)Ovo oboljenje verovatno vam je bolje poznato kao „bolest posmatrača izlo-ga“. Sigurno ste već primetili osobe koji stoje pred izlozima i nastavljaju put tek kada popuste bolovi u nogama. Začepljenje perifernih arterija javlja se prvenstveno kod starijih osoba.

Glavni uzrok je suženje krvnih su-dova usled ateroskleroze, koje do-vodi do poremećaja u cirkulaciji. U najgorem slučaju dolazi do komplet-nog začepljenja krvnih sudova. Ovo začepljenje nije ograničeno samo na noge, ono može da zahvati i ruke, bub-rege, ramena i stomak. Kod progresivnog začepljenja bolovi se javljaju i u mirovanju, može čak doći i do odumiranja tkiva.

Kod vas postoji povećan rizik od obolevanja od začepljenja perifernih arterija ako imate najmanje jedan od sledećih faktora rizika:

• pušač ili bivši pušač • stariji ste od: 65+• visok krvni pritisak • visok nivo holesterola • šećerna bolest

• raniji srčani infarkt ili angina pectoris

• raniji moždani udarZačepljenje perifernih arterija i pojava budućeg akutnog oboljenja srca i krvo-toka blisko su povezani. Zato je od ve-likog zanačaja rano otkrivanje bolesti!

Dijagnoza se uspostavlja kod lekara uz pomoć precizne provere istorije bolesti i pitanja u vezi sa zdravljem, telesnog pregleda i ultrazvučnog pregleda.

Simptomi:

• jaki bolovi pri opterećenju (kod hodanja)

• bledilo kože • hladne noge i stopala• problemi kod zaceljivanja manjih

povreda u predelu stopala• parestezije, osećaj utrnulosti i

slabosti


IMPRESSUM

Österreichischer Herzverband Statteggerstraße 35, A-8045 Graz

Tel. + Fax: 0316/69 45 17 oder 0664/46 25 618 E-Mail: [email protected]

Web: www.herzverband.at Vertreten durch: Helmut SCHULTER

SHÖ – Schlaganfallhilfe ÖsterreichMax-Schrems-Gasse 1/42, A-2345 Brunn

Tel.: 02236/37 80 77 E-Mail: [email protected] oder

[email protected]: www.schlaganfall-info.at

Vertreten durch: Manuela MESSMER-WULLEN

USTANOVE ZA KONTAKT

Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1, 1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative director.cc lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com

12 OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA

Documents

Srce –