Srdjan Katic, Rudnik Majdanpek XVI-XVIII vek, Osmanski dokumenti o rudniku Majdanpek

ОСМАНСКИ ДОКУМЕНТИ О РУДНИКУ МАЈДАНПЕК XVI-XVIII ВЕК

MUZEJ U MAJDANPEKU

Srđan Katić

OTTOMAN DOCUMENTS ON MAJDANPEK MINE

XVI-XVIII CENTURY

Majdanpek 2009

МУЗЕЈ УМАЈДАНПЕКУ

Срђан Катић

ОСМАНСКИ ДОКУМЕНТИ О РУДНИКУ МАЈДАНПЕК

XVI-XVIII VEK

Мајданпек 2009

Главни и одговорни уредник

Снежана Старчевић

Рецензенти Др Олга Зиројевић Др Зоран Петковић

Издавање ове књиге омогућило је Министарство културe Републике Србије

ПРЕДГОВОР

Пре девет година, приликом истраживања у Архиву Председништва владе Републике Турске у Истанбулу (Başbakanlık Arşivi) пронашао сам мали дефтер од осам страна, који представља двогодишњи обрачун руд-ника бакра Мајданпек у периоду од 1572. до 1574. године. У почетку сам претпоставио да није посебно важан и да се слични извори често користе у радовима о рударству. По повратку у Београд постало ми је јасно да Мај-данпек уопште није уписан на картама османских рудника, и да о произ-водњи бакра у европском делу Царства нема скоро никаквих података. Прва помисао била је да се ради о, у то време, безначајном руднику. Ме-ђутим, испоставило се да је у обрачунима наведена изузетно велика про-изводња бакра и да Мајданпек остварује скоро четири пута већи приход од чувеног шумадијског Рудника. Изненађење је представљало и то што су Мајданпеком управљали Јевреји, за које се сматрало да у то време углав-ном послују у рудницима на југу Балканског полуострва.

Уз помоћ и подршку моје покојне менторке др Душанке Бојанић-Лукач наставио сам истраживања и схватио да османско рударство пред-ставља Царство у малом и то његов репрезентативни део. Рударске регије имале су имунитетни статус, с посебним законодавним, пореским и без-бедносним системом. Богати рударски градови нису били само стецишта рудара и топионичара, већ и центри занатства и трговине.

Отварањем нових рудника потпуно су мењане целокупне области. До отварања Кучајне 1552/53. и Мајданпека, највероватније 1559/60. го-дине, цела регија била је слабо насељена и сиромашна, да би се за само десетак година у њој, поред два градска насеља, развили и нови рударски и топионичарски центри у Решковици, Раковој Бари и Мелници. Прво Кучајна, а потом и Мајданпек постају административни и судски центри, с утврђењима и локалним одредима мартолоса, а становници педесетак околних села добијају привилегије, да би опслуживали руднике или шти-тили опасна места на друмовима. У Кучајни су отворени ковница новца и радионица за производњу оловне муниције, а у оба места развијају се за-натско-трговачке чаршије. Као и у већини других рудника Османског цар-ства, и овде су били заступљени припадници свих конфесија, који су за-једнички пословали.

Безбедно окружење и јака власт били су од пресудног значаја за пословање рудника, па је зато интензивнији развој ове рударске регије почео непосредно након османског освајања Баната и померања границе

Предговор 6

далеко према северу. Убрзо након отварања, Мајданпек је постао највећи рудник бакра у европском делу Османског царства и успешно је пословао све до пред крај XVII века. Тада почиње епоха великих аустро-турских ратова, у току које је северна Србија, за нешто више од сто година, четири пута била поприште сукоба. Међутим, и поред ратних разарања и све веће анархије, производња у Мајданпеку је обнављана и одржала се све до Првог српског устанка, али у знатно мањем обиму.

Историографији је прошлост Мајданпека под османском влашћу остала непозната, због тога што нису коришћени османски извори. С друге стране географски положај Мајданпека, тешко проходне планине, удаљеност од главних саобраћајница, пре свих Цариградског друма, узрок су помањкања било каквих вести о мајданпечком крају у изворима запад-не провенијенције. Тако најранији познати подаци датирају из периода хаб-збуршке управе у северној Србији (1718-1739).

Управо због тога османска грађа, као једини и најпоузданији извор о рударству Мајданпека у Османском царству, завређује изузетну пажњу. Објављивањем до сада прикупљеног архивског материјала, који обухвата период дужи од два века, биће омогућено да се прате промене у раду рудника, начину закупа, дистрибуцији државних прихода и слично. До-кументи се могу посматрати и знатно шире, као сведочанства о финан-сијској организацији Царства, и раду османске администрације. Овим наравно неће бити исцрпени сви извори сазнања о историјској прошло-сти Мајданпека и његове околине, али ће она бар донекле бити осветље-на, док највећи рудник бакра у европском делу Османског царства не до-бије монографију какву и заслужује.

Документи садржани у овој књизи представљају избор из грађе прикупљене у току истраживања која сам вршио у истанбулским архиви-ма и библиотекама 1999, 2001. и 2008. године. Подељени су у пет погла-вља. Прва три су тематска и односе се на закупе, производњу и употребу бакра у време развоја рудника у XVI веку. Четврто поглавље посвећено је пустошењу у Бечком рату и послератној обнови, док пето обухвата пе-риод од окончања дводеценијске хабзбуршке власти 1739. године до по-четка Првог српског устанка. Уз свако поглавље дата су пропратна обја-шњења о теми или периоду на који се односе, као и о самим документи-ма, како би читалац добио додатна објашњења. За сваки документ дат је факсимил, турска транскрипција и превод на српском језику.

У Београду. 29.12.2008. др Срђан Катић

Историјски институт Београд

PREFACE

In historiography, Majdanpek mine was mentioned for the first time in the period of Habsburg rule in the northern Serbia (1718-1739), and after that only in mid-19th century when the modern mine was opened, which is functio-nal even today.

However, Majdanpek mine was already opened in 1559/60 and soon became the biggest copper mine in the European part of the Ottoman Empire. Unfortunately, its history remained totally unknown and the main reason was insufficient number of researches of the Ottoman mining. During preparation of PhD thesis “Ottoman mining – case study of the Smederevo sancak (1459-1804)”, I’ve conducted researches on rarely used documents preserved in Baş-bakanlık Arşivi (Istanbul). Among them I would specially like to emphasize annual reports of the mine and mint’s production, inventory of the members of mine managements and documents related to various types of lease, which I found in collections: Maliyeden Müdevver, Alı Emiri, Baş Muhasebe kale-mi, İbn ül Emin and Cevdet.

From the so far collected archive material I have made a selection of documents related to the Majdanpek copper mine, which cover a period lon-ger than two centuries. They are classified in five chapters. First three are the-matic ones and relate to mine leases, production and copper usage in the pe-riod of the mine development in 16th century. Fourth chapter is dedicated to the destruction during the Vienna War (1683-1699) and after-war renewal, while fifth chapter includes period from the end of two-decade long lasting Habsburg rule in 1739. until the end of 18th century. Documents are transcri-bed in Latin letters and translated into Serbian language. Necessary clarificati-ons about theme or related period are provided within every chapter.

I hope the selected ottoman sources presented in this book will enable better knowledge and understanding of mining in the Ottoman Empire and sti-mulate new researches on this subject.

Belgrade 29.12.2008.

dr Srđan Katić Institute for History Belgrade

СУЛТАН СУЛЕЈМАН I ВЕЛИЧАНСТВЕНИ (1520-1566)

За време Сулејманове владавине извршена је реформа рударског законодавства и отворени бројни рудници међу којима и Мајданпек.

I

ЗАКУПИ РУДНИКА МАЈДАНПЕК У XVI ВЕКУ

Систем закупа представљао је основу османског финансијског си-стема. Држава је давала у закуп приходе од царина, свих врста пореза, рудника, ковница новца, солана, пиринчаних поља, скела, риболова и другог. На исти начин поступала је с приходима вакуфа и великих зе-мљишних поседа – хасова.

Нови рудници издавани су у закуп тек после периода државне управе, који је трајао најмање три године, односно све док се не устали производња и створе услови за обрачун просечних прихода.

Лицитација за закуп одређеног прихода – мукате одржавана је у присуству кадије, а сви подаци о њеном току и исходу бележени су у си-џил. У судски записник су, такође, уписивани и услови под којима је за-куп склопљен. Уговор се односио на висину учешћа и рокове за исплату рата, као и на износ плата службеника мукате. Уговор није био типски, већ је представљао договор будућег закупца и представника државе. У случају Мајданпека то су били назир (надзорник) и кадија-муфетиш (ин-спектор), главни службеници Београдског надзорништва царских прихо-да, које је обухватало мукате у санџацима Смедерево, Крушевац, Срем и Зворник.

Закупац је, поред доказа да поседује потребан новац и да није заду-жен, био у обавези да обезбеди и ваљане јемце. Они су морали да буду платежно способне особе, које нису ангажоване у некој другој мукати као закупци или јемци. Јемство су давали у новцу или непокретностима. У класичном закупу јемци су добијали неку врсту дивиденди, док су у тзв. закупу путем јемства били у улози сузакупаца, преузимајући неку од пла-ћених служби на мукати. Сваки уговор потврђивала је Порта, издајући за-купцу берат.

Закупци су могли да издају у подзакуп мање приходе у оквиру свог закупа и да уједно сами буду подзакупци у оквиру неког већег заку-па. Тако је муката Мајданпек, поред прихода од бакра имала и друге ма-ње приходе који су потицали од такси убираних у самом месту и у око-лини. Закупци су под одређеним условима, могли да обједине закупе две или више муката, а у таквим случајевима Мајданпек је најчешће издаван у закуп с мукатом Кучајне, која је обухватала закупе рудника, ковнице новца и прихода из неколико десетина радничких села.

Закупи рудника Мајданпек у XVI веку 10

Од османског освајања до осамдесетих година XVI века закупи су најчешће трајали три године, а после тог периода рок се продужавао на шест, односно девет година. Уговор није гарантовао закупцу да ће до краја предвиђеног рока убирати приходе мукате. Ако би се у међувремену појавио неко с повољнијом понудом, а закупац није био спреман на про-мену услова, уговор је раскидан и муката уступана новом закупцу. Закуп је прекидан и када закупци не би испуњавали уговорене обавезе. Њима је тада плењена имовина и тако наплаћиван дуг. Ако то није било довољно, новац је узиман од дужникових јемаца, или, у крајњем случају, од члано-ва заједнице којој је припадао. Пропали закупац је у зависности од штете и властите одговорности могао да буде осуђен на вишегодишњу затворску казну, па чак и на смрт.

Примопредаја закупа најчешће је обављана на крају обрачунске године. Закупац је тада, у зависности од услова уговора, почињао нови трогодишњи закуп, или је настављао стари до истека предвиђеног рока. Постојала је и трећа могућност да се последња година старог закупа дода новом, чиме се његово трајање практично продужавало на четири године (1 + 3). На услове закупа пресудно је утицало тржиште. Када је постојало изузетно интересовање за закуп, као што је то био случај у Мајданпеку седамдесетих година XVI века, услови су били много тежи. Нови закупци не само да су преузимали трајање ранијег закупа, већ су често били у обавези да повећан износ закупа плате за цео период.

У ситуацијама када је био смањен приход мукате, држава је интер-венисала, постављајући за управника – емина неког од стручних царских службеника, који је имао шира овлашћења од уобичајених. То је, међутим, било само привремено стање, јер је задатак новопостављеног емина био да муката што пре постане конкурентна на слободном тржишту, које је у кла-сичном периоду Османског царства било главни покретач економског раз-воја.

Документи о закупима су из архивске серије Финансијски (Maliye) дефтери, која представља најважнији извор за проучавање османске еко-номије. Ова архивска серија садржи различите финансијске обрачуне, као и преписе заповести које је централна власт слала надзорницима цар-ских прихода и управницима верских задужбина – вакуфа. Финансијски дефтери су најчешће великог формата и обима страна. Тако, на пример, дефтер закупа Румелије, који садржи податке о Мајданпеку, за период од 1566. до 1578. године има 319 страна, а два регистра из 1565/66. и 1576/77. из којих доносимо заповести имају нешто мање од 2.000 страна.

Факсимил 1. - BBA, MAD 2775, s 384.


THE FIRST TWO LEASES OF MAJDANPEK COPPER

MINE IN 1564. AND 1565. Imperial order issued on 30. september 1565. to kadi-müfettiş and supervisor of Belgrade nezaret, who had to check capital assets of the new lessee and his guarantors.

[1] Müfettiş Boğurdelen kâdısına ve nâzır za‘îm Mü’min'e hüküm yazıla ki:

Hâliyâ Eymirhân nâm kimesne Kapum'a [2] adam gönderüp Kuçayna ma‘deni kurbinde zahr olan Ipek ma‘deni dimekle ma‘rûf gümüş ve nühâs [3] ma‘denleri yatup sene 971. Zi′l-hiccesinin yiğirmi ikisinde vâkı‘ olan Ağustos evvelinden üç yıla [4] 220.000 akçeye Afta nâm Yehûdî uhdesinde olup târîh-i mezbûrden zikr olan ma‘denlere seksen [5] bin akçe ziyâde ile üç yıla üç yuz bin akçeye iltizâm idüp varup sizun huzûrunuzda [6] zarar mâla yarar kefîller virilesin şart eylemeğin buyurdum ki:

Hükm-i şerîfim vardukda göresin mültezim-i mezbûr [7] yarar olup zikr olunan mukâta‘a zabtına kâdir ise bundan dahi ziyâdeye tâlib yoğsa mültezim-i mezkûri [8] götürülüp mukâta‘a-i mezbûrenin zarar mâlına yarar ve mütemevvil yirlü yurtlu kefîllerin alup sebt-i sicill eyleyup sûretin [9] yazup Derğah-i Mu‘allây'a arz eyliyesin ki iltizâmı üzerine berât-ı şerîf virile amma kefîl alınmakdan ziyâde [10] ihtimâm idüp müflis ve medyûn ve âhar mukâta‘aya emîn ve mültezim veya kefîl olmakdan begâyet hazer edesin [11] şöyle bilesin diyü.

Tahrîren fî 5. Rebî‘ü'l-evvel sene 973.

Ve mezkûrun iltizâmı üzre zarar mâla yarar ve mütemevvil kefîlleri alındıktan sonra berâtı ihrâc olınmayalarının mesâlihine ile mübâşeret etdiresin.

Sah ’an yed-i Ömer Beğ Kethüdâ-yı Bayrâm Beğ el-mezbûr

Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 13

ПРВИ ЗАКУПИ МАЈДАНПЕКА

ИЗ 1564. И 1565. ГОДИНЕ Царска заповест од 30.09.1565. године упућена кадији-муфетишу и надзорнику Београдског надзорништва, од којих се тражи да за нови закуп провере имовинско стање закупца и његових јемаца.

Написана је заповест кадији-муфетишу Бујурделена (Шапца) и надзорнику заиму Мумину:

Сада је извесни Ејмирхан послао човека на моју Порту и известио о следећем: у близини рудника Кучајна леже чувени мајданпечки рудници сребра и бакра. Године 971, од дана 22. зилхиџе који је 1. август [1564], дати су у дужност на три године Јеврејину Афти1 за 220.000 акчи. Сада су речени рудници издати у закуп, од наведеног датума [1. август 1565], за 80.000 акчи више, што је за три године 300.000 акчи.2

Пошто је услов да се у вашем присуству прикажу одговарајући јемци који могу да дају депозит, наредио сам да, када стигне моја часна заповест, испиташ да ли је речени закупац одговарајући и да ли је способан да држи ову мукату. Уколико нико не понуди више [новца] од наведенога, доведи реченог закупца, узми јемце који су богати, имају депозит за ову мукату и из тог су краја и све то заведи у сиџил. Напиши такође и копију и пошаљи је на Високу Порту, како би се издао часни берат о закупу.

Строго поведи рачуна приликом узимања јемаца, а нарочито се чу-вај да као јемца не прихватиш онога који је без пара, или је задужен, или онога који је емин, закупац или јемац друге мукате. Тако да знаш!

Написано 5. ребијулевела 973. године (30.09.1565). Пошто је речени узео у закуп и пошто су узети богати јемци, спо-

собни да дају депозит, нека се пoчне с поступком издавања берата. Регистровано

Донео Омер-бег, ћехаја поменутог Бајрам-бега [санџакбега Смедерева]

1 Име Јеврејина Афте, становника Мајданпека, помиње се у десетак доку-

мената. Због извесних разлика у распореду дијакритичких тачака на прва три пронађена документа, у чланку: „Улога Јевреја у отварању и развоју рудника Кучајна и Мајданпек у другој половини XVI века", Годишњак за друштвену историју, 1–2 (2001), 7-17, његово име читали смо као Акиба. Међутим, захва-љујући новој грађи извесно је да се први закупац Мајданпека звао Афта.

2 Документ је сажетак заповести, уписан у регистар и као такав не садржи појединости које би објасниле узок промене услова закупа. Може се претпоставити да то није била конкуренција закупаца, јер је прве године закупа производња у руднику била слаба, па се вероватније радило о припајању неког мањег закупа.



LEASE OF MAJDANPEK COPPER MINE IN 1566.

Imperial command issued on 13. june 1566. to müfettiş and Belgrade nazır, at the demand of the new lessee Dervish Ali, ordering bookkeeping investigation of the former lesse Afta the Jew and his guarantor emîn Behram.

[1] Müfettiş Boğurdelen kâdısına ve nâzır Mü’min'e hüküm kı: Hâliyâ Kuçayna ma‘denleri kurbinde olan [2] ma‘den-i Ipek mukâta‘asın

iltizâm eylıyen Dervîş Alî nâm emîn Dergâh-i Mu‘allâm'a adam gönderüp ma‘den-i mezburi [3] sene 974. Muharremin on beşinde vâkı‘ olan Ağustos evvelinden üç yıla iki yüz elli bin akçeye [4] iltizâm eyleyup ve bundan evvel sene 971. Zi'l-hiccesinin yiğirmi ikisinde vâkı‘ olan Ağustos evvelinden [5] üç yıla iki yüz yiğirmi bin akçeye iltizâm eden kâtib Yehûdî Afta ve mezkûr kâtibe kefîl olan sipâhî-oğlanlarından [6] Behrâm'ın iki yıllık muhâsebeleri görülüp ber mûceb-i muhâsebe lâzım gelen akçe mezkûrlerden alınup kıst-ı seniyeden nemikdâr [7] akçe kesr lâzım gelürse kendü mâlından edâ’ virmek üzre iltizâm eyleyup hâliyâ mezkûrun iki yıllık [8] muhâsebelerin görmesin tâleb eylemeğin buyurdum ki:

Hükm-i şerîfim vardukda mezkûr Yehûdî Afta'yı bir kefîl mezkûr kulum Behrâm'ı [9] getürüp müfredâtı defterlerinden ve şüphe olan mevâddı yirlü yirinden ehl-i vukûf ma‘rifetile âdet ü kânûn [10] üzre iki yıllık muhâsebesin görüp ber mûceb-i muhâsebe lâzım gelen akçe-i mezkûrlerden bîkusûr taleb ü tahsîl eyleyup [11] zimmetlerinde bir akçe ve bir habbe bâki kodurmayup ve kıst-ı seneyinden nemikdâr kesr lâzım gelürse mezkûr [12] Dervîş Alî'den tahsîl eyleyup ve başka sene muhâsebesin yazup imzâlayup hâsıl olan akçe ile vâkı‘ olan [13] müfredâtı defterlerin der kise edup ve mühürleyup sâ’ir emvâl-i hâssa ile Kapum'a gönderesin ve yazup bildiresin [14] şöyle bilalar diyü.

Tahrîren fi 25. Zi'l-ka‘de sene 973.


ЗАКУП РУДНИКА МАЈДАНПЕК 1566. ГОДИНЕ

Царска заповест од 13.06.1566, упућена муфетишу и назиру, којом се на захтев новог закупца Дервиша Алија, наређује привођење и провера пословања бившег закупца Јеврејина Афте и јемца емина Бехрама.

Заповест муфетишу, који је кадија Шапца, и назиру Мумину: Сада је на моју Високу Порту послао свог човека емин Дервиш

Али, који је узео у закуп мукату рудника Пек (Мајданпек) у близини Ку-чајнских рудника. Овај рудник издат му је у закуп 974. године, од првог дана августа, односно 15. мухарема (02.08.1566), на три године за 250.000 акчи. Раније је, 971. године, од првог дана августа, односно 22. зилхиџе (01.08.1564), био издат у закуп на три године Јеврејину Афти, писару, за 220.000 акчи. [Дервиш Али] je преузео закуп под условом да се провери двогодишње пословање спахије Бехрама,3 јемца тог писара и да се од по-менутих наплати онолико колико треба према рачуну, а да ће он од свог новца исплатити колико се утврди да је [његова обавеза] за остатак годи-не. Сада, пошто је затражио да се провери двогодишњи обрачун реченог, наредио сам следеће:

Када стигне моја часна заповест доведи Јеврејина Афту и његовог јем-ца Бехрама и на лицу места, у присуству зналаца, и према обичају и ка-нуну, провери њихове детаљне дефтере и сваку ставку из двогодишњег обрачуна која може бити сумњива. Тражи и узми од њих, без остатка, сваку пару која се утврди према обрачуну и немој да ти остану дужни ни једну једину акчу. А уколико се утврди одређена свота новца за остатак године, њу узми од реченог Дервиша Алија4 и састави извештај за другу годину [закупа], потпиши га и прикупљени новац с детаљним дефтерима стави у кесу, запечати и пошаљи на моју Порту заједно с другим царским новцем. Све напиши и о свему извести, тако да знаш.

Написано 25. зилкаде 973 (13.06.1566).

3 Бехрам је био припадник султанове спахијске коњице. 4 Дервиш Али је 71 дан пре краја обрачунске године преузео закуп и зато је

био обавезан да плати 9.662 акче (види извештај о пословању 1565/66. године).

Факсимил 3. - BBA, MAD 7534, s. 1424.


ABOUT THE COMPLAINT

OF ONE MAJDANPEK SARRAF Imperial order issued on 07.01.1577. to Smederevo sancakbeğ and kadi of Kučajna at the demand of Nikola Karaoglan, sarraf from Majdanpek. Nikola accused the Jews, emîns of copper mine, who protected their countrymen who owned him a certain amount of money, copper and fabric.

[1] Semendire sancakbeğine ve Kuçayna kâdîsına hüküm yazıla ki: Karaoğlan Nikola nâm zimmî Kapum'a adam gönderüp sarrâf [2] olup

ma‘dencilerden Isakoğlu Mordehay nâm Yehûdîde bakır bahâsından otuz iki [3] bin akçe ve Arslan nâm Yehûdî de otuz beş bin akçe ve Iliya nâm Yehûdîde çuka bahâsından [4] bin yedi yüz vukkıyye nühâsım ve Sinân nâm Yehûdîde bin seksen vukkıyye nühâsım olup ve Sarây'lı Süleymanda [5] iki yüz elli vukkıyye nühâsım vardır diyü cümle hakkım içün elimde şer‘î huccetlerim dahi vardır lakin emînleri [6] Yehûdî olmağla kendüleri sıyânet eder şer‘île hakkım alıverilmesi taleb ederim diyü bildürdi.

Imdi buyurdum ki [7] hükm-i şerîfim vardukda şöyleki husûs-ı mezbûr bir def‘a şer‘ile fasl olınmayup veya on beş yıldanberu [8] terk olunmuş da‘vâ değil ise husemâyı beraber edup şer‘ile göresin. Elinde olan hucec-i şer’ıyye [9] mûcеbince her kimde şer‘île ne kadar hakkı-ı sâbıt ü zâhır olursa bî kusûr tahsîl etdiresin kimesneye hılâf-ı şer’-i [10] şerîf te’allül etdirmeyesin diyü.

Tahrîren fî 17. Şevvâli'l mükerrem sene 984.


ЖАЛБА САРАФА ИЗ МАЈДАНПЕКА

Царска заповест од 7.01.1577, упућена санџакбегу Смедерева и кадији Кучајне, поводом жалбе Николе Караоглана, сарафа5 из Мајданпе-ка. Никола се жалио на Јевреје, емине рудника, који штите своје су-народнике, а његове дужнике. Он на основу оверених признаница, од њих потражује новац, бакар и чоју.

Написана је заповест смедеревском санџакбегу и кадији Кучајне: Штићеник по имену Никола Караоглан6 послао је човека на моју

Порту и обавестио о следећем: „Ја сам сараф и потражујем од маденџи-ја7: Јеврејина по имену Мордехај Исакоглу,8 бакра у вредности од 32.000 акчи, од Јеврејина по имену Арслан9 35.000 акчи, од Илије, Јеврејина, чохе у вредности од 1.700 ока бакра, од Јеврејина Синана 1.800 ока ба-кра, а од Сарајлије Сулејмана 250 ока и за све то, као потврду, имам у рукама шеријатске хуџете. Међутим, пошто су емини [Мајданпека]10 Је-вреји, они их штите и зато молим да се шеријатским путем што пре остваре моја права.“

Стога сам наредио да, када стигне моја часна заповест, речено пи-тање немој да разматраш појединачно, већ, уколико то није парница која је застарела од пре петнаест година, шеријатским путем испитај и пресу-ди заједно [за сва потраживања]. Уколико се, на основу шеријатских хуџе-та које [Никола] има у рукама, утврди и обзнани колико је чије дугова-ње, нареди да се све прикупи, без остатка, и нека нико не тражи изговор да поступи супротно часном шеријату.

Написано 17. поштованог шевала 984. године (07.01.1577).

5 Сарафи су у рудницима кредитирали производњу, према прописаним

условима, а бавили су се и мењачким пословима. 6 Никола Караоглан (Караоглановић – син Црног) био је један од најбогати-

јих становника Мајданпека. Поред уобичајених сарафских послова везаних за да-вање позајмица улагао је новац и у рударске послове. Највероватније је по њему добиo име Бајир Караоглан, један од четири рудника у Мајданпеку. Данас Каро-глија.

7 Погрешно се сматра да је термин маденџија коришћен за рудара. Они су називани копачима (rencber), што је слично средњовековном термину рупник, док су маденџије били власници рударских и топионичарских постројења.

8 Мордехај је био један од сузакупаца у акционарском друштву Јафета Папоа, које је у првој половини седамдесетих година XVI века држало у закупу Мајданпек и Кучајну. Тада је у Мајданпеку обављао службу писара (DBŞM 79).

9 Највероватније се ради о Јеврејину Арслану, који је наредне године по-стао закупац Мајданпека (MAD 656, 279).

10 У то време емин Мајданпека био је Јеврејин Солимон (исто).




LEASES OF MAJDANPEK COPPER MINE

SINCE 1566. TO 1579.

Baş Muhasebe kalemi officers’ notes about the leases of Majdanpek copper mine and appointments of emîn, chief of martoloses, mine clerks and şafars since 1566. to 1579. 279.) Mukâta‘a-i ma‘den-i nukre ve nühâs Ma‘den-i Ipek der uhde-i Dervîş Alî emîn mültezim ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 15. Muharrem 974. ber mûceb-i sûret-i sicil-i Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Kuçayna fî 8. ZA sene 973. Fî selâse sinin 250.000 Ma‘zûl şüd becâyiş Ahmed sâhib-i ayâr-i dârü'd-darb-i Kuçayna ve Afta Yehûdî kâtib-i dârü'd-darb-i Kuçayna mültezimân şüde fî 18. Receb sene 979. ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Bâlî kâdî-i Belgrad el-müfettiş ve Mü’min en-nâzır Iltizâm-i mezbûrân ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 28. Safer sene 978. İlâ selâse sinin Fî'l-asl Ez-ziyâde 182.591 fî sene 977. fî selâse sinin 20.000 54.197 yerinde takdîr fî selâse sinin 162.591

Me‘a ma‘âdin ve dârü'd-darb-i Kuçayna ve gayruhu şart meblağ 651.000

Mahsûl-i ma‘den-i Medni Ipek ber mûceb-i muhâsebe-i hod Dervîş Alî emîn ber vech-i emânet ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 17. Safer sene 977. ilâ 28. Safer sene 978. Fî sene 54.197. Peşîn Ziyâde kerd Papo veled-i Menhayil Yehûdî kâtib-i ma’den-i Kuçayna ber vech-i iltizâm der yed-i? Mevlânâ Bâlî Fî 4. Safer 980. 217.409 Yekûn İltizâm-i mezbûr fî 28. Safer 978. İlâ selâse sinin 400.000 Mübâşeret Ahmed ve Afta Yehûdî mültezimân-i sâbıkâ ve Papo Yehûdî mültezim-i cedîd ‘an 28. Safer sene 978. ilâ evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî ’âşir RA 979. Fî sene ber mûceb-i kıst el-yevm 133.333.


Peşîn Ziyâde kerd Papo Yehûdî el-mezbûr kâtib mültezim-i ma‘den-i Kuçayna ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin el-müfettiş ve Piri çavuş en-nâzır fî ’âşir-ı Şa‘bân sene 980. Iltizâm-i mezbûr ‘an evvel-i Ağustos el- vâkı‘ fî ’âşir-i RA sene 979. Îlâ selâse sinin 483.694 Ez-ziyâde Fî'l-asl Fî selâse sinin 83.694 fî selâse sinin 400.000

Kuçayna ma‘âdini ve dârü'd-darb ile mukâta‘a fürûht olmuştur Müddet-i tahvîleş karîb şüd becâyiş Mustafâ ve Ahmed mültezimân şüd ber mûceb-i hucec-i Mevlânâ Baha’eddîn kâdî-i Istanbul fî 9. Safer sene 982. Iltizâm-i mezbûrân ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 13. R sene 982. ilâ selâse sinin 633.694 Ez-ziyâde Fî'l-asl Dâhil der iltizâm-i livâ-i Sirem ve Fî selâse sinin fî selâse sinin Izvornik ve Alaca hisar ve Semendire 150.000 483.694 Fî selâse sinin 26.067.530. Kefîl bi'l-mâl ber mûceb-i hucec-i Mevlânâ-i m. Vakkâs b. Ahmed merd-i tîmâr ‘an mahalle-i Câmî‘-ı şerîf der Rudnik ba-şart-i emîn şüd Peşîn Ziyâde kerd Velî ve Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982. 15.000 Yekûn fî't-târih el-mezbûr ilâ selâse sinin 648.694 Muttasıl-i iltizâmı-i Kuçayna ma‘deni mahallindedir Peşîn Ziyâde kerd Afta veled-i Arslan Yehûdî ‘an nefs-i Medni Ipek kâtib mültezim ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Muslihuddîn kâdî-ı Belgrad el-müfettiş ve za‘îm Hüseyin en-nâzır fî 17. CA sene 983. fî yevm 4 Iltizâm-i mezbûr me‘a ma‘den-i nâhıye-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna ‘an tevârîh el-mezkûr ilâ selâse sinin 940.000 Ziyâde 140.000 semen ma‘den-i Oreşkoviça semen ma‘den-i İpek Fî'l-asl der uhde-i Velî ve ‘an gurre-i CA sene 982. ‘an evvel-i Ağustos Hüseyin ‘an el-mezbûr ilâ selâse sinin fî13 R sene 982. fî selâse sinin Fî'l-asl 151.306 ilâ selâse sinin 648.694

Kefîl bi’l-mâl ber mûceb-i arz-i mezbûrân, 9 neferan baca cümle-i mâl


Mübâşeret Mehmed emîn ve Afta Yehûdî kâtib el-mültezimân beca-i ma‘den-i Medni Ipek ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 13. R sene 982. ve ma‘den-i Oreşkoviça ‘an gurre-i CA sene 983. Ber mûceb-i kıst el-yevm Fî sene 313.313 Peşîn Ziyade kerd David veled-i Solimon Yehûdî kâtib ve şafar mültezim-i ma‘den-i Medni Ipek ber mûceb-i arz ve sûret-i sicil-i Mevlânâ Lütfullâh kâdî-i Belgrad el-müfettiş ve za‘îm Hüseyin en-nâzır ber vech-i kefâlet fî 21. Muharrem sene 984. 10.000 Iltizâm-i mezbûr becay-i ma‘den-i Medni Ipek ve tevâbi‘hâ ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 22. R 983. ve ma‘den-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna ‘an gurre-i CA sene 983. ilâ selâse sinin 950.000 Kefîl bi'l-mâl ber mûceb-i arz ve sûret-i sicil-i müfettiş ve nâzır-ı mezbûr 10 neferan semen cümle-i mâl Kefîl bi'l-mâl ber mûceb-i sûret-i sicil-i müfettiş-i mezbûr 11 neferan semen 300.000 İfrâd-i esâmi iptidâ ceridedir Müddet-i iltizâmeş tamâm şüd becâiş Manoyil Nesvi Yehûdî kâtib mültezim şüd ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Şemsüddîn kâdî-i Belgrad el-müfettiş ve za‘îm Ömer en-nâzır Fî 22. CA sene 986. Iltizâm-i mezbûri behâ-i ma‘den-i mezkûr ‘an evvel-i Ağustos 28. CA 986. ve ma‘den-i Oreşkoviça ‘an gurre-i C sene-i mezbûr ilâ selâse sinin 1.200.000 Ez-ziyâde Fî'l-asl Fî selâse sinin 250.000 fî selâse sinin 950.000 Peşin Ziyâde kerd Arslan Yehûdî şafar mültezim ba-arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6. Z 986. 100.000 Semen semen ........ b. David Yehûdî kâtib mültezim der tahvîl sene 983. mukâta‘a 30.000 70.000 Kefî lbi'l-mâl ber mûceb-i arz-i nâzır-ı mezbûr Menoyil Yehûdî Abraham veled-i Yakob ‘an mahalle-i Çelebioğlu der Istanbul ‘an mahalle-i Gûrânî der Istanbul semen 100.000 behâ-i cümle-i mâl

dahi kefiller virdikten sonra mubâşeret itmek üzre şart eylemişdir


El-emîn’ül-emânet Mukâta‘a-i mezbûre der uhde-i Dervîş Alî emîn mültezim fî 5. RA sene 972. Fî yevm 10 tahrir-i berât kerde fî 28. CA 975 . Ma‘zûl şüd becâyiş Hüseyin ‘an silahdârân emîn şüd ber vech-i emânet bâ taleb-i Ahmed Müslim ve Afta Yehûdî ber mûceb-i arz Mevlânâ Bâlî kâdî-ı Belgrad el-müfettiş ve Mü’min en-nâzır fî 18. Receb sene 979. Bâ ulûfe-i hod 145 k. Fî yevm 20 Ma‘zûl becâyiş Abraham Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Papo Yehûdî kâtib mültezim fî 10. Şa‘bân sene 980. Fî yevm 10 ‘an tezkire me‘a arz Yehûdî-i mezbûr ma‘zûl şüd becâyiş Vakkâs merd-i tîmâr emîn şüd ber vech-i kefâlet ba taleb-i Ahmed ve Mustafâ el-mültezimân fî 9. Safer sene 982. Ba tîmâr-i hod Vakkâs-i mezbûr merfû şüd becâyiş Mehmed b. Ibrâhîm ‘an nefs-i Kuçayna emîn şüd ber vech-i kefâlet ba taleb-i Velî ve Hüseyın el-mültezimân ber mûceb-i arz-i müfettiş ve nâzır fî 21. N sene 982. Fî yevm 9 Berât-i cedîd kerd bâ taleb-i Аfta Yehûdî mültezim-i cedîd fî 17. CA sene 983. Fî yevm 11

Ber vech-i kefâlet me‘a emânet-i ma‘den-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna Mehmed ma‘zûl şüd becâyiş Sоlimon Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet ba taleb-i David Yehûdî kâtib mültezim bâ taleb-i müfettiş ve nâzır-i mezkûr fî 21. M sene 984. Fî yevm 11 Becâyiş Abraham Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Manoyil Yehûdî kâtib mültezim bâ arz-i Mevlânâ Şemsüddîn kâdî-ı Belgrad el-müfettiş fî 27. CA 986. Fî yevm 11 Becâyiş Abraham veled-i Yakob emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Arslan Yehûdî el-mültezim bâ arz-i Receb en-nâzır fî 6. Z 986 Fî yevm 8 Ser martolosan-i parkan-i Medna Ipek ki hâlyâ hâlî der uhde-i Mustafâ b. Abdullâh bâ taleb-i Afta Yehûdî kâtib mültezim îrâd sebeb ki becay-i ser matolos şüde takrîr-i mâl-i mültezim 20.000 akçe kefîl bude fî 27. Safer sene 972. Fî yevm 8


Becâyiş Mehmed b. Lutfî ser martolos-i parkan-i Medna Ipek şüd ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Nasûh kâdî-i Omol ve Medna Ipek fî 8. CA 986. Fî ulûfe-i m. 280.) Kitâbet-i mukâta‘a-i ma‘den-i nukre ve nühâs-i Ma‘den-i Ipek der uhde-i Yahyâ bâ taleb-i Dervîş Alî emîn mültezim îrâd sebeb ki zarar mâl-i mültezim el-mezbûr 5.000 akçe kefîl bude ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Kuçayna fî 5. ZA sene 973. Fî yevm 5 Becâyiş-i Mordehay Yehûdî kâtib şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî kâtib mültezim fî 4. Safer sene 980. Fî yevm 10 Ma‘zûl şüd becâyiş-i Afta veled-i Arslan Yehûdî kâtib şüd ber vech-i iltizâm ber mûceb-i arz-i müfettiş ve nâzır fî 17. CA sene 983. Fî yevm 4 tafsîl-i iltizâm bâlâdan mukayyeddir Becâyiş-i Menoyil kâtib şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Arslan Yehûdî şafar mültezim bâ arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6. Z sene 986. Fî yevm 7 Şafar-i kefâlet 5.000 süvâr-i ma‘den-i mezbûre der uhde-i Şa‘ban bâ taleb-i Dervîş Alî emîn fî 5. ZA sene 973. ber vech-i kefâlet ber mûceb-i sûret-i sicil-i Mevlânâ-i m Fî yevm 3 şafar-i çarh Şa’ban el-mezbûr ma‘zûl şüd îrâd sebeb ki bâ ehl-i ma‘den ve becâyiş-i Vuk nev şafar-i çarh şüd ber mûceb-i arz-i Mü’min nâzır-i mukâta‘ât fî 27. N sene 977. Fî yevm 3 Ma‘zûl şüd becâyiş-i Alî b. Mustafâ ‘an kazâ-i Vılçitrn ki şafar-i çarh-i ma‘den-i Medn-i Ipek şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Ahmed ve Afta mültezimân-i mukâta‘a-i ma‘den-i mezbûr ve Kuçayna fî 18. Receb sene 979. Fî yevm 3 Ma‘zûl şüd becâyiş-i Solimon Yehûdî şafar-i çarh şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî kâtib mültezim fî 4. Receb sene 980. Fî yevm 5 Ma‘zûl şüd becâyiş-i Osmân b. Şücâ‘ şafar-i süvârî şüd bâ taleb-i Velî ve Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982. Fî yevm 5


Osmân ma‘zûl şüd becâyiş-i Velî b. İbrâhîm nefs-i Kuçayna şafar şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Afta Yehûdî mültezim fî 17. CA 983. Fî yevm 3 Şafar-i diğer der uhde-i Ömer bâ taleb-i Dervîş Alî emîn mültezim irâd sebeb ki takrîr-i mâl-i mültezim el-mezbûr 5.000 akçe kefîl bude ber mûceb-i sûret-i sicil-i Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Kuçayna fî 5. ZA sene 973. Fî yevm 3 şafar-i jol Ma‘zûl şüd becâyiş-i Ramazân bin Abdullâh ‘an sâkinân-i Kuçayna ki şafar-i jol-i ma‘den-i Medn-i Ipek şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Ahmed ve Afta mültezimân-i ma‘den-i mezbûr ve gayruhu ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Bâlî müfettiş kâdî-i sâbık-i Belgrad ve Mü’min en-nâzır fî 18. Receb sene 979. Fî yevm 3 Ma‘zûl şüd becâyiş-i Yonçul Yehûdî şafar-i jol şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî kâtib mültezim fî 4. Recebü'l-mürecceb sene 980. Fî yevm 4 Ma‘zûl şüd becâyiş-i Ramazân b. Abdullâh şafar-i jol şüd bâ taleb-i Velî ve Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982. Fî yevm 5 Osmân-i mezbûr ma‘zûl şüd becâyiş-i Malkoç b. Abdullâh şafar şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Afta Yehûdî el-mültezim fî 17. CA sene 983. Fî yevm 3 Becâyiş-i Kurd veled-i Bayram şafar-i jol şüd ber vech-i kefâlet bâ-taleb-i Menoyil kâtib mültezim bâ arz-i müfettiş fî 22. CA sene 986. Fî yevm 5 Becâyiş-i Arslan Yehûdî şafar ve mültezim bâ arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6. Z sene 986. Fî yevm 5 ......... akçesi mevâcib-i kadîm virir Şafar-i nâhıye-i Oreşkoviça der uhde-i Arslan Yehûdî bâ-taleb-i Menoyil Yehûdî kâtib mültezim bâ arz-i Mevlânâ Şemsüddîn kâdî-ı Belgrad el-müfettiş fî 22. CA sene 986. Fî yevm 3 ‘an mevâcib-i kadîm Becâyiş-i Arslan Yehûdî diğer şafar mültezim şüd bâ arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6. Z sene 986. Fî yevm 3 iltizâmı bâlâda mukayyeddir


ЗАКУПИ РУДНИКА МАЈДАНПЕК

ОД 1566. ДО 1579. ГОДИНЕ Белешке службеника Главне финансијске канцеларије о закупима рудника и постављењима емина, заповедника мартолоса, писара и шафара у Мајданпеку од 1566. до 1579. године. 279.) Муката рудника сребра и бакра Мајдан Пек, у дужности Дервиша Алија, емина, закупца, од почетка августа, који је био 15. мухарема 974. године (02.08.1566), а на основу извода из сиџила мевлане Бедредина, кадије Кучајне, од 8. зилкаде 973 (27.05.1566). за три године 250.000 [акчи] Приход рудника Медни Пек, на основу обрачуна који је сачинио Дервиш Али, емин, путем еманета, од почетка августа, који је био 17. сафера 977. године (01.08.1569) до 28 сафера 978. године (01.08.1570) годишње 54.197 [акчи]11. Смењен је, а уместо њега закупци су постали Ахмед, сахиби ајар12 ку-чајнске ковнице новца и Јеврејин Афта, писар кучајнске ковнице новца, 18. реџепа 979. године (06.12.157113), а на основу представке мевлане Ба-лија, кадије Београда, муфетиша и Мумина, назира. Закуп поменутих од почетка августа, који је био 28. сафера 978. године (01.08.1570) до краја три године 182.591 [акча] Основни капитал, 977. године, 54.197 [акчи] процењено на месту, за три године 162.591 [акча] Повећање, за три године 20.000 [акчи]

Са рудницима и ковницом новца Кучајна и осталим услов у готовом 651.000 [акчи]

11 Закуп Дервиша Алија трајао четири године, јер му је била додата по-

следња година претходног закупа. Приходи су били знатно нижи од очекиваних, па је утврђено да годишњи приход из 1569/70. (54.197 акчи) помножен с три (162.591) представља основицу следећег трогодишњег закупа, који је почињао 01.08.1570. године.

12 Сахиби ајар (sahib-i ayyâr), најважнији службеник ковнице новца, који је био задужен да контролише чистоћу произведеног сребра и злата и квалитет искованог новца.

13 Ахмед и Афта су наведеног датума постали закупци, али су преузели стари закуп, који је почео 16 месеци раније, а исто је учинио и следећи закупац Папо.


Повећање дато унапред, Јеврејин Папо син Менхајила, писар рудника Кучајна, путем закупа, предато мевлани Балију, 4. сафера 980. године (16.06.1572) 217.409 [акчи] Укупно, закуп поменутог, 28. сафер 978 (01.08.1570) до краја три године 400.000 [акчи] Започети [закуп]14 Ахмед и Јеврејин Афта бивши закупци и Јеврејин Па-по15 нови закупац од 28. сафера 978. године (01.08.1570) до почетка ав-густа, који је био 10. ребијулевела 979. године (02.08.1571). за годину 133.333 [акче] у складу с утврђеним дневницама Повећање дато унапред, поменути Јеврејин Папо, писар, закупац рудника Кучајна, а на основу представке мевлане Насрулаха, кадије Видина, му-фетиша и чауша Пирија, назира, 10. шабана 980. године (16.12.1572). [Нови] закуп поменутог од почетка августа, који је био 10. ребијулевела 979. године (02.08.1571) до краја три године. 483.694 [акче] Основни капитал за три године 400.000 [акчи] Повећање за три године 83.694.[акче] Муката је продата заједно с кучајнским рудницима и ковницом новца

Приближило се време закупа, промењен је, Мустафа и Ахмед16 постали су закупци, а на основу хуџета мевлане Бахаедина, кадије Истанбула, 9. сафера 982. године (31.05.1574). Закуп поменутих, од почетка августа, који је 13. ребијулахир 982. године (02.08.1574), до краја три године 633.694 [акче] Основни капитал за три године 483.694 [акче] Повећање за три године 150.000 [акчи] У оквиру закупа санџака Срем, Зворник, Крушевац и Смедерево за три године 26.067.530 [акчи] Јемац имовином на основу хуџета поменутог мевлане Вакас син Ахмеда, тимарник, из махале Часне џамије у Руднику, под условом да буде емин.17

14 Термин мубашерет (mübâşeret) се обично преводи као отпочињање неког посла. У документима о закупу означава започети трогодишњи закуп који је прекинут, а чији годишњи приход представља основицу следећег закупа.

15 Акционарско друштво предвођено Јафетом Папом потиснуло је Ахмеда и Афту и као закупце заједничког закупа Мајданпека и Кучајне (рудник, ковни-ца новца и раднички хас) понудивши 2.200.000 акчи, што је представљало повећа-ње од 700.000 акчи (MD 25, s 192, h 1869).

16 Мустафа и Ахмед су закупили све царске приходе на Београдском неза-рету. Ахмед је био преобраћеник, из махале маденџије Абди Шаха у Кучајни (MAD 654, 242), што такође сведочи о богатству целе рударске регије.

17 Вакас је био међу главним јемцима закупа, а један од његових услова било је постављење за емина Мајданпека (исто).


Повећање дато унапред, Вели и Хусејин, закупци, 21. рамазан 982. године (04.01.1575) 15.000 [акчи] Укупно од наведеног датума за три године 648.694 [акче]

Припојено закупу рудника Кучајна, на месту Повећање дато унапред, Афта син Арслана становник Медног Пека, писар, закупац, на основу представке мевлане Муслихудина, кадије Београда, муфетиша и заима Хусејина, назира, од 17. џемазијелевела 983. године (24.08.1575), дневно 4. Поменути закуп са рудником нахије Орешковица, која припада Кучајни, од наведених датума, до краја три године 940.000 [акчи] Износ, рудник Пек од почетка августа, који је био 13. ребијулахира 982. (02.08.1574), до краја три године. Повећање 140.000 [акчи] Основни капитал, дужност Велија и Хусејина, од поменутог три године 648.694 [акчи] Износ, рудник Орешковица, од почетка џемазијелевела 982. године (19.08.1574) до краја три године, основни капитал 151.306 [акчи]

Јемац имовином, на основу представке наведених 9 особа, вредношћу целокупне имовине

Започети [закуп], Мехмед емин и Јеврејин Афта, писар, рудника Медни Пек, од почетка августа, који је био 13. ребијулахира 982. године (02.08.1574) и рудника Орешковица од почетка џемазијелевела 983. го-дине (19.08.1574), у складу с утврђеним дневницама. Годишње 313.313 [акчи] Повећање плаћено унапред, Јеврејин Давид син Солимона, писар и шафар, закупац рудника Медни Пек, на основу представки и извода из сиџила мевлане Лутфулаха, кадије Београда, муфетиша и заима Хусејина, назира, путем јемства, 21. мухарем 984 (20.04.1576). 10.000 [акчи] [Нови] поменути закуп рудника Медни Пек и околине од почетка авгу-ста, који је био 22. ребијулахира 983. године (31.07.1575) и рудника Оре-шковица, који припада Кучајни, од почетка џемазијелевела 983. године (08.08.1575). До краја три године 950.000 [акчи] Јемац имовином, на основу представке и извода из сиџила наведених муфетиша и назира, 10 особа, целокупном имовином. Јемац имовином, на основу извода из сиџила наведеног муфетиша, 11 особа, износ од 300.000 [акчи] Појединачна имена су на почетку обрачуна


Време његовог закупа је потпуно завршено, Јеврејин Манојил Несви по-стао је закупац, а на основу представке мевлане Шемсудина, кадије Бео-града, муфетиша и заима Омера, назира, од 22 џемазијелевела 986. годи-не (27.07.1578). Наведени закуп поменутог рудника од почетка августа, који је 28 џема-зијелевела 986. године (02.08.1578) и рудника Орешковица од почетка џе-мазијелахира исте године (05.08.1578). до краја три године 1.200.000 [акчи] Основни капитал 950.000 [акчи] Повећање 250.000 [акчи] Повећање плаћено унапред, Јеврејин Арслан, шафар, закупац, на основу представке заима Реџепа, назира, од 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579). 100.000 [акчи] Износ ......... Јеврејина Давида, писара закупца, у тахвилу 983. године 30.000.[акчи] Износ мукате 70.000 [акчи]

Јемац имовином, на основу представке наведеног назира Јеврејин Менојил из махале Челебиоглу у Истанбулу, износ100.000 [акчи]. Абрахам син Јакоба из махале Гурани у Истанбулу, вредношћу целокупне имовине Постављен је услов да се почне пошто се дају јемци Служба емина Поменута муката спада у дужност Дервиша Алија, емина, закупца, од 5. зилкаде 973 (24.05.1566), дневно 10 [акчи]. Написан берат 28. џемазијелевела 975. године (30.11.1567). Смењен је, а уместо њега, да буде емин, постављен је Хусејин из реда силахдара, на захтев муслимана Ахмеда и Јеврејина Афте и на основу представки мевлане Балија, кадије Београда, муфетиша и Мумина, нази-ра, 18. реџепа 979. године (06.12.1571). Са његовом платом 145. буљука дневно 20 [акчи]. Смењен је, а уместо њега, да буде емин, постављен је Јеврејин Абрахам, путем јемства, на захтев Јеврејина Папоа, писара, закупца, 10. шабана 980. године (16.12.1572). дневно 10 [акчи]. на основу тескере и арза

Поменути Јеврејин је смењен, а уместо њега, да буде емин, постављен је тимарник Вакас, путем јемства, на захтев закупаца Ахмеда и Мустафе, 9. сафера 982. године (31.05.1574). С његовим тимаром


Поменути Вакас је премештен, а уместо њега, да буде емин, постављен је становник Кучајне Мехмед син Ибрахима, путем јемства, на захтев за-купаца Велија и Хусејина и на основу представке муфетиша и назира, 21. рамазана 982. године (04.01.1575). дневно 9 [акчи]. Нови берат издат је на захтев Јеврејина Афте новог закупца 17. џемазије-левела 983. године (24.08.1575). дневно 11 [акчи]. Путем јемства, с еманетом рудника Орешковица који припада Кучајни Мехмед је смењен, а уместо њега, да буде емин, постављен је Јеврејин Солимон, путем јемства, на захтев Јеврејина Давида, писара, закупца, и на захтев речених муфетиша и назира, 21. мухарем 984. године (20.04.1576). дневно 11 [акчи]. Уместо њега, да буде емин, постављен је Јеврејин Абрахам, путем јемства, на захтев, Јеврејина Манојила, писара, закупца, са представком мевлане Шемсудина, кадије Београда, муфетиша, 27. џемазијелевела 986. године (01.08.1578). дневно 11 [акчи]. Уместо њега, да буде емин, постављен је Јеврејин Абрахам син Јакоба, путем јемства, на захтев, Јеврејина Арслана, закупца и са представком назира Реџепа, 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579) дневно 8 [акчи]. Заповедник мартолоса у утврђењу Медни Пек,18 које је сада празно, у дужности Мустафе сина Абдулаха, на молбу Јеврејина Афте, писара, закупца, због тога што је по-тврдио депозит поменутог закупца и ујамчио се с 20.000 акчи, постао је заповедник мартолоса, 27. сафера 972. године (23.09.1565). дневно 8 [акчи]. Уместо њега Мехмед син Лутфија постао је заповедник мартолоса у утврђењу Медни Пек, на основу представке мевлане Насуха, кадије Хо-моља и Медног Пека,19 8. џемазијелевела 986. године (13.07.1578). С платом поменутог.

18 То је најстарији податак о утврђењу у Мајданпеку. У тексту се за утвр-ђење користи, у то време, распрострањени мађарски термин паркањ, што је си-ноним за паланку, односно утврђење од дрвета (види опширније С. Катић, „Тур-ско утврђење Кучајна од оснивања 1552/53. до аустријског освајања 1718. годи-не", Историјски часопис, XLVIII (2001) 137-146.

19 Од оснивања до средине седамдесетих година XVI века Мајданпек је био у оквиру кадилука Кучајна и ово је први пут да се помиње новоосновани кадилук Хомоље и Медни Пек, чије је средиште свакако морало бити у Мајданпеку.


280.) Служба писара мукате рудника сребра и бакра мајдан Пек, у дужности Јахје, на захтев Дервиша Алија, емина закупца, Повод захтева је тај што је с 5.000 акчи постао јемац депозита поменутог закупца, на основу представке мевлане Бедредина, кадије Кучајне, од 5. зилкаде 973. године (24.05.1566). дневно 5 [акчи] Смењен је20 уместо њега да буде писар постављен је Јеврејин Мордехај, на захтев Јеврејина Папоа, писара закупца, 4. сафера 980. године (16.06.1572). дневно 10 [акчи] Смењен је уместо њега да буде писар, постављен је Јеврејин Афта син Арслана, путем закупа, на основу представке муфетиша и назира, 17. џе-мазијелевела 983. године (24.08.1575). дневно 4 [акче] детаљи закупа су горе записани Уместо њега да буде писар, постављен је Менојил, путем јемства, на зах-тев Јеврејина Арслана, шафара закупца, на основу представке заима Ре-џепа, назира, 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579). дневно 7 [акчи] Шафар Јемство 5.000 [акчи] коњаник21 поменутог рудника у дужности Шабана, на захтев Дервиша Алија, емина, 5. зилкаде 973. године (24.05.1566), путем јемства, на основу преписа из сиџила поменутог мевлане дневно 3 [акче] Шафар кола Поменути Шабан је смењен на захтев рудара, а уместо њега да буде нови шафар кола постављен је Вук, на основу представке Мумина, надзорника муката, 27. рамазана 977. године (05.03.1570). дневно 3 [акче] Смењен је, а уместо њега да буде шафар кола рудника Медни Пек поста-вљен је Али син Мустафе из кадилука Вучитрн, на захтев Ахмеда и Аф-те, закупаца мукате поменутог рудника и Кучајне, 18. реџепа 979. године (07.12.1571).

20 Изостављен је Мустафа, који је био писар од 06.12.1571. до 16.06.1572. године (BBA, AE, II Selîm, 2/2).

21 Ради се о грешци коју је писар накнадно исправио. Шафари коњаници били су иначе задужени за надзор транспорта ћумура, дрвета и других потрошних материјала. У Мајданпеку се не наводе у званичним годишњим извештајима у периоду од 1564. до 1574. године, док је у рудницима сребра њихов број био ве-ћи од броја шафара кола и јамских шафара, задужених за рад топионица и руд-ника (DBŞM 61, 94).


дневно 3 [акче] Смењен је, а уместо њега да буде шафар кола постављен је Јеврејин Со-лимон, на захтев Јеврејина Папоа, писара и закупца, 4. реџепа 980. годи-не (10.11.1572). дневно 5 [акчи] Смењен је, а уместо њега да буде шафар коњаник постављен је Осман син Шуџе, на захтев Велија и Хусејина, закупаца, 21. рамазана 982. годи-не (04.01.1575). дневно 5 [акчи] Осман је смењен, а уместо њега да буде шафар постављен је Вели син Ибрахима, на захтев Афте, закупца, 17. џемазијелевела 983 (24.08.1575). дневно 3 [акче] Други шафар у дужности Омера, на захтев Дервиша Алија, емина закупца, због тога што је потврдио депозит поменутог закупца и с 5.000 акчи постао јемац, а на основу преписа из сиџила мевлане Бедредина, кадије Кучајне, 5. зилкаде 973. године (24.05.1566) дневно 3 [акче] Јамски шафар Смењен је, а уместо њега да буде јамски шафар рудника Медни Пек по-стављен је Рамазан син Абдулаха, становник Кучајне, на захтев Ахмеда и Афте, закупаца поменутог рудника и осталог, а на основу представке мевлане Балија, муфетиша, бившег кадије Београда и надзорника Муми-на, 18. реџепа 979. године (06.12.1571). дневно 3 [акче] Смењен је, а уместо њега да буде јамски шафар постављен је Јеврејин Јончул, на захтев Јеврејина Папоа, писара и закупца, 4. часног реџепа 980. године (10.11.1572). дневно 4 [акче] Смењен је, а уместо њега да буде јамски шафар постављен је Рамазан син Абдулаха, на захтев Велија и Хусејина, закупаца, 21. рамазана 982. године (04.01.1575). дневно 5 [акчи] Поменути Осман22 је смењен, а уместо њега да буде шафар постављен је Малкоч син Абдулаха, на захтев Афте, закупца, 17. џемазијелевела 983. године (24.08.1575).

22 Ради се о грешци, јер је уместо Рамазана написано име Османа, шафара кола, који је смењен истог датума.


дневно 3 [акче] Уместо њега да буде јамски шафар постављен је Курд син Бајрама, пу-тем јемства, на захтев Менојила, писара закупца, на основу представке муфетиша, 22. џемазијелевела 986. године (27.07.1578). дневно 5 [акчи] Уместо њега да буде шафар и закупац постављен је Јеврејин Арслан, на основу представке заима Реџепа, назира, 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579) дневно 5 [акчи] (замрљано) исплаћују се акче од старих плата Шафар нахије Орешковица, у дужности Јеврејина Арслана, на захтев Јеврејина Менојила, писара за-купца, а на основу представке мевлане Шемсудина кадије Београда, му-фетиша, 22. џемазијелевел 986. године (27.07.1578). дневно 3 [акче] од старих плата Уместо њега да буде други шафар и закупац постављен је Јеврејин Ар-слан, на основу представке заима Реџепа, назира, 6. зилхиџе 986. године (03.02.1579). дневно 3 [акче] закуп је горе уписани

Рудници на територији Смедеревског санџака у XVI веку

II

ГОДИШЊИ ОБРАЧУНИ РУДНИКА 1564-1574.

Годишњи извештаји су најважнији документи о пословању рудника. Овде представљамо десет временски повезаних извештаја о руднику Мајданпек за период од 1564. до 1574. године. Првих осам потиче из ар-хивске збирке Али Емин, која је хронолошки разврстана по султанима, док последња два представљају дефтер из архивске серије Главне финан-сијске канцеларије (Başmuhasebe kalemi). Ради се о извештајима које су, на основу података прикупљених на терену, саставили и оверили слу-жбеници локалног надзорништва царских прихода.

Обрачуни рудника рађени су типски, а разлике постоје само у делу који се односи на производњу. Због природе технолошког процеса, обра-чуни рудника бакра у том сегменту садрже знатно мање података од руд-ника сребра и злата.23 Подаци о производњи руде и метала омогућавају да се, поред продуктивности рудника утврди и проценат метала у руди.

Наредни део представља списак прихода, које је држава убирала у руднику. На почетку је износ државне десетине од бакра, који је добијан на основу количине произведеног метала и цене оке бакра. Потом следе порези и таксе сакупљани у рударском насељу и околним селима.

Део добијеног новца слат је у царску благајну, а део посадама утврђења и провинцијским управитељима за финансирање јавних радова. Интересантно је да су поред појединих војних редова у оближњим утврђе-њима на Дунаву, плате исплаћиване и посадама у околини Скрадина у Клишком санџаку. За сваку пошиљку уписани су подаци о суми, лицу за-дуженом за испоруку, и датуму приспећа.

Посебан део обрачуна посвећен је принадлежностима емина, главног писара и неколицини шафара, који су надзирали радове у руднику и то-пионицама. Појединачно су наведена њихова имена, врста службе, виси-на дневнице, број радних дана и зарађени износ.

Годишњи извештаји о пословању рудника и ковница новца, сачу-вани су као књиге24 или као појединачне листине.

23 Тако, на пример, годишњи обрачуни оближње Кучајне садрже податке

о количинама и цени шест врста разврстане руде, о нерафинисаном и чистом сребру, као и о злату (DBŞM 61)

24 Једна обрачунска књига Кучајне, на пример, садржи 18 извештаја и има 88 страна (исто).

Факсимил 6. - BBA, AE, Kânûni Süleymân, 112.

Годишњи обрачуни рудника 1564-1574. 40

ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE

MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1564/65. Muhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 22. Zi′l-hicce sene 971. ilâ 3. Muharrem sene 973. be zabt-ı Behrâm ‘an ebnâ-i sipâhiyân el-emîn ve be-kalem-i Afta el-mültezim. Asl-ı cevâhir kıbıl 5.524,5 ¼ Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre

nühâs vukıyye 35.092 öşr-i mîrî 3.509 vukıyye

Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl 43.178 ’an mahsûl-i nühâs ki der bâlâ mestûr est

vukıyye 3.509 fî 12 semen 42.108

‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr 350 ‘an mahsûl-i tapu-yı zemîn-i ma‘den-i m 720 Vuzı‘a min zalike Et-teslîmât Teslîm be-Mahmûd Beğ mîr-i livâ-i Segedin beha-ı zahîre be-ma‘rifet-i Bayram Beğ mîr-i livâ-i Semendire, mübâlağa 7.781

resid yerlerine Fî 22. ZA sene 974. Be-cihet-i mühimmât-ı fındukhâ-yı tüfenk ki der Belgrad rîhte ber-mûceb-i hükm-i şerîf-i âlî-şân 12.219 Mevâcib-i Mustafâ ser martolosan ‘an 27. Safer sene 972. ilâ 2. Muharrem sene 973. fî yevm 8 – 2.408 akçe. Mevâcib-i Afta Yehûdî kâtib mültezim fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 10 – 3.010 akçе.


Mevâcib-i Ramazân şafar-i ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 6 – 1.806 akçе. El-bâki der zimmet-i Behrâm emîn el-mezbûr 15.954

İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîrü’l-ibâd Bâlî el-kâdî bi-Belgrad el-müfettiş mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Mü’min en-nâzır mühür


ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ

РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1564/65. ГОДИНУ Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од 1. августа, од-носно 22. зилхиџе 971. године (01.08.1564) до 3. мухарема 973. године (31.07.1565), у држању једног од спахијских синова, Бехрама, емина, ко-ји је сачинио закупац Афта, писар. Очишћена руда: 5.524,5 и ¼ кабла (135,8 t) Приход од бакра из наведене руде:

бакра: 35.092 оке (43,1 t) државна десетина: 3.509 окa (4,3 t)

Обрачун у готовини основни капитал 43.178 [акчи] приход од десетине бакра који је горе записан

3.509 ока по 12 [акчи] износ 42.108 [акчи]

приход од градске баждарине поменутог рудника у наведеном периоду 350 [акчи] приход од земљишних тапија поменутог рудника 720 [акчи] Одузето од тога оно што је предато: Предато Мaхмуд-бегу санџакбегу Сeгедина, као трошак за намирнице, посредством Бајрам-бега, санџакбега Смедерева, вишак 7.781 [акчa]

достављено на места 31. 05. 1567. године25

Намењено за потребе ливења пушчаних зрна у Београду,26 у складу с пресветлом часном наредбом 12.219 [акчи]

25 Закаснеле уплате накнадно су уписиване у виду белешки. 26 У то време, у Београду су пушчана зрна ливена од олова из Кучајне и

Рудника, у количини од чак два милиона танади годишње (MAD 2775, s 116).


Принадлежност Мустафе, заповедника мартолоса, од 27. сафера 972. го-дине (29.09.1564) до 2. мухарема 973. године (30.07.1565), дневно по 8 [акчи] – 2.408 акчи Принадлежност Јеврејина Афте, писара и закупца поменутог рудника у наведеном периоду дневно 10 [акчи] – 3.010 акчи Принадлежност Рамазана, шафара поменутог рудника у наведеном пери-оду дневно 6 [акчи] – 1.806 акчи Остатак спада у задужење поменутог емина Бехрама 15.954 [акче] Потпис: Написано са знањем Балија, најсиротијег међу божијим слугама, кадије Београда, муфетиша печат Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира печат

Факсимил 7. - BBA, AE, Kânûni Süleymân, 115/2.



MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1565/66. Muhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nukrât27-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 3. Muharrem sene 973. ilâ 14. Muharrem sene 974. be zabt-ı Behram ‘an ebnâ-i sipâhiyân el-emîn ve be-kalem-i Afta kâtib mültezim. Asl-ı cevâhir kıbıl 10.441 Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre


Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl 103.489 ‘аn mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est

vukıyye 7.988 semen 90.522 vukıyye 5.334 fî 11 vukıyye 2.654 fî 12 semen 58.674 semen 31.848 ‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh-i ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr 1.500. ‘an mahsûl-i tapu-yı zemîn-i ma‘den-i m. 1.805. ‘an yed-i Dervîş emîn mültezim ‘an kesr-i iltizâm ber mûceb-i şartın 9.662 Vuzı‘a min zalike Et-teslîmât İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Hüseyin ‘an zümre-i silahdârân el-havâle bеrây-ı Nevrûz el-vâkı‘ fî 2. Ramazân sene 974. 21.000

resid fî 27. N. sene 974. İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mehmed ‘an gurebâ-i yesâr el-havâle bеrây-ı Ağustos el-vâkı‘ fî 25. Muharrem sene 975. 40.000

resid fî gurre-i C. sene 975.

27 Kâtibin hatası, nühâs yazılmalı idi.


İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mehmed çavuş ‘an çavuşan-i Dergâh-ı Âlî el-havâle berây-ı Nevruz el-vâkı‘ fî 12. Ramazân sene 975. 7.030

resid fî 30. N. sene 975. Mevâcib-i Mustafâ ser martolosan ‘an 3. Muharrem sene 973. ilâ 3. Zi′l-ka‘de sene-i mezbûre fî yevm 8 – 2.360. Mevâcib-i Afta Yehûdî kâtib mültezim ‘an 3. Muharrem sene 973. ilâ 2. Zi′l-ka‘de sene-i minh fî yevm 10 – 2.950 Mevâcib-i Ramazân şafar-i ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 6 – 1.770 Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 3. Zi′l-ka‘de sene 973. ilâ 14 Muharrem sene 974. fî yevm 10 – 710 Mevâcib-i Yahyâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 5 – 355 Mevâcib-i Şa‘ban şafar-i jol-i ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 3 – 213 Mevâcib-i Ömer şafar-i çarh-ı ma‘den-i m. fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 3 – 213 El-bâki der zimmet-i Behrâm emîn el-mezkûr 26.930 İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîrü’l-ibâd Bâlî el-kâdî bi-Belgrad el-müfettiş mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Mü’min en-nâzır mühür



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1565/66. ГОДИНУ Обрачун прихода од руде и сребра28 мајдана Медни Пек, од 1. августа, од-носно 3. мухарема 973 (31.07.1565), до 14. мухарема 974. године (1. 08. 1566), у држању једног од спахијских синова Бехрама, емина, који је сачи-нио закупац Афта, писар. Очишћена руда: 10.441 кабаo (256,6 t) Приход од бакра из наведене руде:

бакра 79.881 ока (98,2 t) државна десетина: 7.988 ока (9,8 t)

Обрачун у готовини основни капитал 103.489 [акчи] приход од десетине бакра који је горе записан 7.988 ока износ 90.522 [акче] 5.334 оке по 11 [акчи] 2.654 оке по 12 [акчи] износ 58.674 [акчe] износ 31.848 [акчи] приход од градске баждарине поменутог рудника у наведеном периоду 1.500 [акчи] приход од земљишних тапија поменутог рудника 1.805 [акчи] део закупа Дервиша, емина, закупца, према условима споразума 9.662 [акчe] Одузето од тога оно што је предато: Пошиљка царској благајни коју је обавио Хусејин, припадник силахдара, пошиљком за Невруз,29 што се догодило 2. рамазана 974. године (13. 03. 1567). 21.000 [акчи].

испоручено 27. рамазана 974. године (07.04.1567).

28 Писар је погрешио и уместо бакра написао сребро. 29 Пошиљке су слате за Невруз – персијску Нову годину (22. март) и 1.

августa.


Пошиљка царској благајни коју је обавио Мехмед, гуребаи јесар, август-овском пошиљком, што се догодило 25. мухарема 975. године (01.08.1567) 40.000 [акчи]

испоручено првог дана џемазијелахира 975. године (03.12.1567). Пошиљка царској благајни коју је обавио чауш Мехмед, један од чауша Високе Порте, пошиљком за Невруз, што се догодило 12. рамазана 975. године (11.03.1568). 7.030 [акчи]

испоручено 30. рамазана 975. године (29.03.1568). Принадлежност Мустафе, заповедника мартолоса, од 3. мухарема 973. године (31.07.1565) до 3. зилкаде наведене године (22.05.1566) дневно по 8 [акчи] – 2.360 [акчи] Принадлежност Јеврејина Афте, писара и закупца од 3. мухарема 973. године (31.07.1565) до 3. зилкаде наведене године (22.05.1566) дневно 10 [акчи] – 2.950 [акчи] Принадлежност Рамазана, шафара поменутог рудника у наведеном пери-оду, дневно 6 [акчи] – 1.770 [акчи] Принадлежност Дервиша, емина и закупца од 3. зилкаде 973. године (22.05.1566) до 14. мухарема 974. године (01.08.1566), дневно 10 [акчи] – 710 [акчи] Принадлежност Јахје, писара поменутог рудника, у наведеном периоду, дневно 5 [акчи] – 355 [акчи] Принадлежност Шабана, жолског шафара поменутог рудника, у наведе-ном периоду, дневно 3 [акче] – 213 [акчи] Принадлежност Омера, шафара чархова поменутог рудника, у наведеном периоду, дневно 3 [акче] – 213 [акчи] Остатак који спада у задужење поменутог емина Бехрама 26.930 [акчи] Потпис: Написано са знањем Балија, најсиротијег међу божијим слугама, кадије Београда, муфетиша печат Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира печат

Факсимил 8. - BBA, AE, Kânûni Süleymân, 115/1.



MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1566/67. Muhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 14. Muharrem sene 974. ilâ 25. Muharrem sene 975. be zabt-ı Dervîş emîn mültezim ve be-kalem-i Yahyâ el-kâtib Asl-ı cevâhir kıbıl 9.316,5 Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre

nühâs vukıyye 51.935,5 öşr-i mîrî 5.193,5 vukıyye

Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl 58.142 ‘an mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est vukıyye 5.193,5 fî 10,5 semen 54.532 ‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh-i ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr 1.518 ‘an mahsûl-i bâd-ı hevâ-i ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr 2.092 Vuzı‘a [min] zalike Et-teslîmât İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mehmed gulâm-ı şâhî havâle-i Ağustos el-vâkı‘ fî 7. Safer sene 976. 49.498

resid fî 16. C. sene 976. Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 14. Muharrem sene 974 ilâ 25. Muharrem sene 975 fî yevm 10 – 3.640 Mevâcib-i Yahyâ kâtib-i ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 5 – 1.820 Mevâcib-i Ömer şafar-i çarh-ı ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 3 – 1.092 Mevâcib-i Şa‘bân şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 3 – 1.092


Becihet-i rüsûm-ı çavuşân ve bevvâbân-i Dergâh-ı Âlî be-yed-i Hüseyin el-bevvâb ber mûceb-i hükm-i şerîf 1.000 İmza: ......... bi-ma‘rifeti’l-fakîrü’l-ibâd Bâlî el-kâdî bi-Belgrad el-müfettiş mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Mü’min en-nâzır mühür



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1566/67. ГОДИНУ30

Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од 1. августа, од-носно 14. мухарема 974. године (01.08.1566), до 25. мухарема 975. годи-не (01.08.1567), у држању Дервиша, емина, закупца, а који је сачинио Ја-хја писар.

Очишћена руда: 9.316,5 кабала (229 t) Приход од бакра из наведене руде: бакра 51.935,5 ока (63,8 t) државна десетина: 5.193,5 ока (6,4 t) Обрачун у готовини: основни капитал 58.142 [акчe] приход од десетине бакра који је горе записан 5.193,5 ока по 10,5 [акчи] износ 54.532 [акчe] приход од градске баждарине поменутог рудника, у наведеном периоду 1.518 [акчи] приход од бадухаве поменутог рудника, у наведеном периоду 2.092 [акчe] Одузето од тога оно што је предато: Пошиљка царској благајни коју је обавио Мехмед, царски гулам, авгу-стовском пошиљком, што се догодило 7. сафера 976. године (01. 08 1568). 49.498 [акчи]

испоручена 16. џемазијелахира 976. године (06.11.1568) Принадлежност Дервиша, емина-закупца, од 14. мухарема 974. године (01.08.1566) до 25. мухарема 975. године (01.08.1567) дневно по 10 [акчи] – 3.640 [акчи].

30 Овај и следећи годишњи извештај објављени су у: С. Катић, „Два извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године“, Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006), 175-186.


Принадлежност Јахје, писара поменутог рудника, у наведеном периоду, дневно 5 [акчи] – 1.820 [акчи] Принадлежност Омера, шафара топионице поменутог рудника, у наведе-ном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акчe] Принадлежност Шабана, јамског шафара поменутог рудника, у наведе-ном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акчe] На име таксе за чауше и капиџије Високе Порте, руком Хусејина, капи-џије, у складу са часном заповести 1.000 [акчи] Потпис: Учињено са знањем Балија, најсиротијег међу божијим слугама, кадије Београда, муфетиша печат Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира печат

Факсимил 9. - BBA, AE, II Selîm, 1/1.



MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1567/68. Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 25. Muharrem sene 975. ilâ 6. Safer sene 976. be-zabt-ı Dervîş emîn mültezim ve be-kalem-i Yahyâ el-kâtib Asl-ı cevâhir kıbıl 6.227 ¼ Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre


Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl 47.814 ‘an mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est

vukıyye 4.031 fî 10 semen 40.310

‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh-i ma‘den-i mezbûre 5.000 ‘an mahsûl-i bâd-ı hevâ-i ma‘den-i mezbûr 2.504 Vuzı‘a [min] zalike Et-teslîmât İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mustafâ ‘an zümre-i silâhdâran havâle-i Nevrûz el-vâkı‘ fî sene 976. 20.000 Becihet-i ta‘mîr ü termîm-i câmi‘-i şerîf-i kal‘a-ı bâlâ-yı Belgrad ber-mûceb-i hükm-i şerîf be-yed-i Receb Beğ hâdim-i hâkânî 10.170 Teslîm be-Mehmed Beğ mîr-i livâ-i Sirem sâbıka be-cihet-i zahîre ber-mûceb-i emr-i şerîf ve tezkire-i hod 10.000 Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 25. Muharrem sene 975 ilâ 6. Safer sene 976. fî yevm 10 – 3.640 Mevâcib-i Yahyâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 5 – 1.820


Mevâcib-i Ömer şafar-i çarh-ı ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 3 – 1.092 Mevâcib-i Şa‘bân şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 3 – 1.092 İmza: Ez’af ’ül-ibâd Lutfî el-müvellâ bi-kazâ-i Belgrad mühür el-müfettiş İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mü’min en-nâzır mühür



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1567/68. ГОДИНУ Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од 1. августа, одно-сно 25. мухарема 975. године (01.08.1567), до 6. сафера 976. године (31.07.1568), у држању Дервиша, емина и закупца, а који је сачинио писар Јахја. Очишћена руда: 6.227 кабала и ¼ (153 t) Приход од бакра из наведене руде: бакра 40.312 ока (49,5 t) државна десетина: 4.031 ока (4,95 t) Обрачун у готовини основни приход 47.814 [акчи] приход од десетине бакра који је горе записан 4.031 ока по 10 [акчи] износ 40.310 [акчи] приход од градске баждарине поменутог рудника 5.000 [акчи] приход од бадухаве поменутог рудника 2.504 [акче] Одузето од тога оно што је предато: Пошиљка царској благајни коју је обавио Мустафа, припадник силахдара, пошиљком за Невруз 976. године 20.000 [акчи] Поправка и обнова часне џамије у Горњем граду београдске тврђаве, у складу с часном заповести, посредством Реџеп-бега, царског службеника 10.170 [акчи] Предато Мехмед-бегу бившем санџакбегу Срема, као трошак за намирнице, у складу с часном наредбом и тескером 10.000 [акчи] Принадлежност Дервиша, емина-закупца, од 25. мухарема 975. године (01.08.1567) до 6. сафера 976. године (31.07.1568), дневно по 10 [акчи] – 3.640 [акчи]


Принадлежност Јахје, писара поменутог рудника у наведеном периоду, дневно 5 [акчи] – 1.820 [акчи] Принадлежност Омера, шафара топионице поменутог рудника у наведеном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акче] Принадлежност Шабана, јамског шафара поменутог рудника у наведеном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акче] Потпис: Најпонизнији од слугу Божијих, Лутфи,

заступник у кадилуку Београд, муфетиш печат Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира печат


Годишњи обрачуни рудника 1564-1574 60


MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1568/69. Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni Ipek ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 7. Safer sene 976. ilâ 17. Safer sene 977. be-zabt-ı Dervîş emîn mültezim ve be-kalem-i Yahyâ el-kâtib Asl-ı cevâhir kıbıl 9.409,5 Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezkûre

nühâs vukıyye 48.225 öşr-i mîrî 4.822,5 vukıyye

Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl 55.307 ‘аn mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est

vukıyye 4.822,5 fî 10,5 semen 50.637

‘аn mahsûl-i bâc-ı siyâh ve bâd-ı havâ-i ma‘den-i mezbûre 5.070 Vuzı‘a [min] zalike Et-teslîmât İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Ferîd gulâm-ı hâkânî havâle-i Ağustos el-vâkı‘ fî sene 977. 40.000

resid fi 25. C 977. İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl 263 Teslîm be-Mehmed Beğ mîr-i livâ-i Sirem sâbıkâ be-cihet-i zahîre ber-mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân ve tezkire-i hod 8.000 Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 7. Safer sene 976. ilâ 17. Safer sene 977. fî yevm 10 – 3.640 Mevâcib-i Yahyâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 5 – 1.820


Mevâcib-i Ömer şafar-i çarh-ı ma‘den-i mezbûre fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 3 – 1.092 Mevâcib-i Şa‘bân şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 3 – 1.092 İmza: Ez’af ’ül-ibâd Lutfî el-müvellâ bi-kazâ-i Belgrad el-müfettiş mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mü’min en-nâzır mühür



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1568/69. ГОДИНУ

Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од 1. августа, од-носно 7. сафера 976. године (01.08.1568), до 17. сафера 977. (01.08.1569), у држању Дервиша, емина закупца, који је сачинио писар Јахја. Очишћена руда: 9.409,5 кабала (231,3 t) Приход од бакра из поменуте руде: бакар 48.225 ока (59,3 t) државна десетина: 4.822,5 оке (5,93 t) Обрачун у готовини основни приход 55.307 [акчи]

приход од десетине бакра који је горе записан 4.822,5 ока по 10,5 [акчи] износ 50.637 [акчи] приход од градске баждарине и бадухаве поменутог рудника 5.070 [акчи] Одузето од тога оно што је предато: Пошиљка царској благајни коју је обавио Ферид, царски гулам, авгу-стовском пошиљком 977. године. 40.000 [акчи]

испоручено 25. џемазијелахира 977 (05.12. 1569). Пошиљка царској благајни коју је обавио (без имена) 263 [акче]. Предато Мехмед-бегу бившем санџакбегу Срема, као трошак за намирнице, у складу с часном наредбом и тескером. 8.000 [акчи] Принадлежност Дервиша, емина, закупца, од 7. сафера 976. године (01. 08. 1568), до 17. сафера 977. године (01.08.1569) дневно по 10 [акчи] – 3.640 [акчи] Принадлежност Јахје, писара поменутог рудника у наведеном периоду, дневно 5 [акчи] – 1.820 [акчи]


Принадлежност Омера, шафара топионице поменутог рудника у наведеном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акче] Принадлежност Шабана, јамског шафара поменутог рудника у наведеном периоду, дневно 3 [акче] – 1.092 [акче] Потпис: Најпонизнији од слугу Божијих Лутфи,

заступник у кадилуку Београд, муфетиш печат Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира печат

Факсимил 11. - BBA, AE, II Selîm, 3.



MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1569/70.

Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre

43.000 vukıyye öşr-i mîrî 4.300

Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl 54.197 ‘An mahsûl-i nühâs ki der bâlâ mestûr est 4.300 vukıyye fî 11 semen 47.300 ‘An mahsûl-i resm-i kapan ve bâc-ı siyâh ve bâd-ı hevâ-i ma‘den-i Medni İpek fî’t-târîhi’l-mezbûr 6.897 makbûz-i Alî merdüm-i Mûsâ en-nâzır makbûz-i Husrev merdüm-i Pîrî çavuş 5.147 nâzır-ı sâbık 1.750 Vuzı‘a ‘an ez-zalike Et-teslîmât İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Ahmed ‘an ebnâ-i sipâhiyân havâle-i Ağustos el-vâkı‘ fî sene 978. – 20.000 resid fi 10. N. sene 978. İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Hasan hâdim-i Hâkânî havâle-i Nevrûz el-vâkı‘ fî sene 978. – 32.000 resid fi 14. Şevvâl sene 978. Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr ‘an 27. Ramazân sene 977 ilâ 27. Safer sene 978. fî yevm 3 – 447 El-bâki der zimmet-i Husrev merdüm-i nâzır Pîrî çavuş el-mezkûr ‘an makbûz-i hod 1.750 İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr Bâlî el-kâdî bi-Belgrad el-müfettiş mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mü’min en-nâzır mühür



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1569/70. ГОДИНУ31

Приход од бакра из поменуте руде: 43.000 ока бакра (52,8 t) Државна десетина: 4.300 окa (5,28 t) Обрачун у готовини: Основни приход 54.197 [акчи] Приход од десетине бакра који је горе записан 4.300 ока по 11 [акчи] што износи 47.300 [акчи] Приход од ресума на вагу, од градске баждарине и бадухаве мајдана Медни Пек, у наведеном периоду од 6.897 [акчи] признаница Алија човека назира признаница Хусрева човека чауша Мусе за 5.147 [акчи] Пирија, бившег назира за 1.750 [акчи] Одузето од тога: Оно што је предато: Пошиљка царској благајни коју је обавио Ахмед из редова спахија, авгу-стовском пошиљком, која се догодила 978. године – 20.000 [акчи]

стигла 10. ребијулевела 978 године (12 08.1570) Пошиљка царској благајни коју је обавио Хасан, царски слуга, пошиљком за Невруз, која се догодила 978. године – 32.000 [акчи]

стигла 14. шевала 978. године (11.03.1570). Принадлежност Вука, јамског шафара поменутог рудника, од 27. рамазана 977. године (05.03.1570) до 27. сафера 978. године (31.07.1570). дневно 3 [акче] – 447 [акчи]. Остатак у дуговању Хусрева човека поменутог назира Пирија, чауша, према његовој признаници 1.750 [акчи]. Потпис: Написано са знањем убогог Балија,

кадије Београда, муфетиша печат Потпис: Написано са знањем убогог Мумина, назира печат

31 Извештају недостаје насловни део и подаци о произведеној руди.


.



MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1570/71. Мuhâsebe-i mahsûlât-ı öşr-i nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 29. Safer sene 978. ilâ 9. Rebî‘u′l-evvel sene 979. be-zabt-ı Hüseyin el-emîn der tahvîl-i Papo Asl-ı cevâhir kıbıl 12.492,5 Min zaliki’l-cevâhir kârende ve nühâs şüde kıbıl 7.853 Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezbûre

45.991 vukıyye öşr-i mîrî 4.599 vukıyye fî 11

El-bâki cevâhir nâ-kârende ki der çarhehâ mânde

kıbıl 4.639,5 Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl 61.089 ‘аn mahsûl-i nühâs ki der bâlâ mestûr est 4.599 vukıyye fi 11 semen 50.589 ‘аn mahsûl-i bâc-ı siyâh ve resm-i kıntâr-ı ma‘den-i Medni İpek ‘an yed-i âmil-i pay 10.500 Vuzı‘a ‘an ez-zalike еt-teslîmât İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Kansu ‘an zümre-i silâhdâran havâle-i Ağustos el-vâkı‘ fî sene 979. 30.000

resid fî 28 Receb 979 ‘an yed-i Kansu el-mezbûr İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Receb ‘an gurebâ-i yemin havâle-i Nevrûz el-vâkı‘ fî 29. Şevvâl sene 979. 30.000

resid fi 25 Şevvâl sene 979 ‘an yed-i Receb el-mezbûr


Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr ‘an 29. Safer sene 978 ilâ 9. Rebî‘ü′l-evvel sene 979. fî yevm 3 – 1.092

İmza: Hurrire mâ-fîh bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mustafâ el-kâdî bi-Belgrad el-me‘mûr bi-teftîş min el-kazıyye mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-fakîr el-müvellâ bi-Kuçayna el-me‘mûr bi-haza mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Nasrullâh el-kâdî bi-Vidin el-müfettiş mühür İmza: El-fakîr bende Pirî en-nâzır mühür



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1570/71. ГОДИНУ Обрачун прихода од ушура на бакар мајдана Медни Пек, од 1. августа, односно 29. сафера 978. године (02.08.1570), до 9. ребијулевела 979. го-дине (01.08.1571), у држању емина Хусејина, у тахвилу Папоа. Очишћена руда: 12.492,5 кабала (307 t) од тога је прерађено у бакар: 7.853 кабала руде (193 t) Приход од бакра из поменуте руде: бакра 45.991 ока (56,5 t) државна десетина: 4.599 ока (5,65 t) остало је непрерађене руде у топионицама 4.639,5 каблова (114 t)32

Обрачун у готовини основни приход 61.089 [акчи]

приход од десетине бакра који је горе записан 4.599 ока по 11 [акчи] укупно 50.637 [акчи] приход од градске баждарине и кантарине рудника Медни Пек, део који је предао амил 10.500 [акчи] Одузето од тога оно што је предато Пошиљка царској благајни коју је обавио Кансу, из реда силахдара, авгу-стовском пошиљком 979. године 30.000 [акчи]

испоручио 28. реџепа 979. (16.12.1571), поменути Кансу.

32 У овом, као и у наредна три обрачуна део руде остао је непрерађен, а

разлози могу бити потражња на тржишту, пад цена и капацитет топионица.


Пошиљка царској благајни коју је обавио Реџеп, гуребаи јемин, по-шиљком за Невруз, која се десила 26. шевала 979. године (12. 03 1572) 30.000 [акчи]

испоручио 25. шевала 979. (11.03.1572), поменути Реџеп.33

Принадлежност Вука, јамског шафара овог рудника од 29. сафера 978. године (02.08.1570) до 9. ребијулевела 979. године (01.08.1571) дневно 3 [акче] – 1.092 [акче]

Потпис: Написано са знањем, убогог Мустафе, кадије у Београду, задуженог за истрагу овог случаја печат Потпис: Написано са знањем убогог заступника у Кучајни, овдашњег службеника печат Потпис: Написано са знањем понизног Насрулаха, кадије Видина, муфетиша печат Потпис: Убоги слуга Пири, назир печат

33 Пошиљка је очигледно упућена раније, јер је стигла дан пре предви-

ђеног рока за слање.

Факсимил 13. - AE, II Selîm, 2/2.



MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1571/72. Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 10. Rebî‘u′l-evvel sene 979. ilâ 15. Rebî‘ü′l-evvel sene 980. be-zabt-ı Hüseyin el-emîn der tahvîl-i Papo Asl-ı cevâhir

kıbıl 30.815,5 ‘an muhâsebe-i lâhik ‘an bakiyye-i muhâsebe-i mâziyye kıbıl 26.176 kıbıl 4.639,5 Min zalik el-cevâhir kârende ve nühâs şüde kıbıl 6.120 Mahsûl-i nühâs ‘an cevâhir-i mezkûre vukıyye 51.983 vukıyye öşr-i mîrî 5.198 Minhâ der uhde-i rencberân-i ma‘den-i m. bâki 1.616 vukıyye 3.582 vukıyye El-bâki cevâhir nâ-kârende kıbıl 24.695,5 Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl 48.320 ‘an mahsûl-i öşr-i nûhas ki der bâlâ mestûr est vukıyye 3.582 fî 10 semen 35.820 ‘an mahsûl-i bâc-ı sıyâh ve resm-i kıntâr-ı ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezkûr 10.500 ‘an mahsûl-ı menopolya-ı hişt/heşt?-i ma‘den mezbûr 2.000 Vuzı‘a min zalik еt-teslîmât Mevâcib-i Mustafâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr ‘an 18. Receb sene 979. ılâ 4. Safer sene 980. fî yevm 10 – 1.940 Mevâcib-i Alî şafar-i çarh-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezbûr fî yevm 8 – 1.552


Mevâcib-i Ramazân şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr fî’t-târîhi’l-mezbûr fi yevm 5 – 970 Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i m. ‘an 10. Rebî‘ü′l-evvel sene 979 ilâ 17. Receb sene-i minh fî yevm 3 – 378 Be-cihet-i resm-i çavuşân ve bevvâbân-ı Dergâh-ı Âlî be yed-i Behrâm el-bevvâb 918 El-bâki 42.562 İmza: Hurrire mâ fih bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mustafâ el-kâdî bi-Belgrad, el-müfetiş mimen ...... men lehü’l-emr mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Ahmed el-müvellâ bi-Kuçayna el-me‘mûr bi-haza mühür İmza: Hurrirе bi-ma‘rifeti’l-hakîr Nasrullâh el-kâdî bi-Vidin el-müfettiş mühür İmza: El-fakîr bende Pirî en-nâzır mühür Mevâcib-ı fârisân-i kal‘a-i Ostroviça-i Cedîd der lıvâ-i Klıs vâcib-i Lezez sene 980. be yеd-i Oruç ser-oda el-havâle 8.635 Mahsûb ba hükm-i şerîf ve hucec-i Abdülhamîd nâyib-i kâdî-ı Istanbul fî 12. CA 981. Mevâcib-i azebân-i varoş-i Dobra der livâ-i Semendire ‘an gurre-i Şevvâl 980. ilâ gâye-i RA sene 981. ba yed-i Hüseyin reîs el-havâle 10.388 Mahsûb ba hükm-i şerîf ve hucec-i Abdülhamîd nâyib-i kâdî-ı Istanbul fî 12. CA 981. Mevâcib-i martolosân kal‘a-i Gradişte der liva-i Semendire vâcib ‘an gurre-i Şevvâl 980 ilâ gâye-i RA sene 981. ba yed-i Yûsuf ser-oda el-havâle 11.370 Mahsûb ba hükm-i şerîf ve hucec-i m. fî m. Mevâcib-i azebân-i kal‘a-i Gugercinlik der lıvâ-i Semendire vâcib-i Masar sene 981. ba yed Hasan ve Mustafâ el-havâlegân 10.318 Mahsûb ba hükm-i şerîf ve hucec-i m. fî m.



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1571/72. ГОДИНУ Обрачун прихода руде и бакра мајдана Медни Пек, од почетка августа, који је био 10. ребијулевела 979. године (02.08.1571), до 15. ребијулевела 980. године (26.07.1572), у држању емина Хусејина, у тахвилу Папоа. Пречишћена руда: 30.815,5 кабала (757,3 t) додато обрачуну остатак из ранијег обрачуна 26.176 кабала (643,3 t) 4.639,5 кабала (114 t) од тога је прерађено у бакар 6.120 кабала руде (150,4) Приход од бакра из наведене руде: бакра 51.983 оке (63,9 t) државна десетина: 5.198 ока (6,39 t) од тога: у држању копача поменутог рудника остатак

1.616 ока (1,99 t) 3.582 оке (4,4 t) остатак непрерађене руде 24.695,5 каблова (606,9 t) Обрачун у готовини основни приход 48.320 [акчи]

приход од десетине бакра који је горе записан 3.582 оке 10 [акчи] износи 35.820 [акчи] приход од градске баждарине и кантарине поменутог рудника Медни Пек, у наведеном периоду 10.500 [акчи] приход од монополије ........ поменутог рудника 2.000 [акчи] Од тога је предато Принадлежност Мустафе, писара реченог рудника, од 18. реџепа 979 (06.02.1571) до 4. сафера 980 (16.06.1572) дневно 10 [акчи] – 1940 [акчи] Принадлежност Алија, шафара чархова поменутог рудника, у наведеном периоду дневно 8 [акчи] – 1.552 [акче] Принадлежност Рамазана, јамског шафара поменутог рудника, у наведе-ном периоду дневно 5 [акчи] – 970 [акчи]


Принадлежност Вука, јамског шафара реченог рудника од 10. ребијулевела 979. године (02.08.1571) до 17. реџепа исте године (05.12.1571) дневно 3 [акче] – 378 [акчи] Намењено за порез чауша и капиџија Високе Порте, руком Бехрама, капиџије 918 [акчи] Остатак: 42.562 [акче] Потпис: Написано са знањем убогог Мустафе, кадије у Београду, муфетиш онога који је властан да издаје заповести печат Потпис: Написано са знањем понизног Насрулаха кадије Видина, муфетиша печат Потпис: Написано са знањем убогог Ахмеда, заступника у Кучајни, овдашњег службеника печат Потпис: Убоги слуга Пири, назир печат

Принадлежности фариса тврђаве Нова Островица у Клишком санџаку, за четврто тромесечје 980. године (04.02. – 02.05.1573), руком хавале Оруча, сер-оде, 8.635 [акчи] Обрачунато према часној заповести и хуџетима Абдулхамида наиба ка-дије Истанбула 12. џемазијелевела 981. године (09.09.1573).

Принадлежности азапа вароши Добра у Смедеревском санџаку, од

почетка шевала 980. године (04.02.1573) до краја ребијулевела 981. године (30.07.1573), руком хавале Хусејина, реиса, 10.388 [акчи] Обрачунато према часној заповести и хуџетима Абдулхамида, наиба ка-дије Истанбула. 12. џемазијелевела 981. године (09.09.1573 ).

Принадлежност мартолоса тврђаве Градиште у Смедеревском

санџаку од почетка шевала 980. године (04.02.1573) до краја ребијулевела 981. године (30.07.1573), руком хавале Јусуфа, сер-оде, 11.370 [акчи] Обрачунато према часној наредби и хуџетима реченог, истог датума.

Принадлежност азапа тврђаве Голубац у Смедеревском санџаку

за прво тромесечје 981. године (03.05. – 30.07.1573), руком хавале Хасан и хавале Мустафе, 10.318 [акчи] Обрачунато према часној наредби и хуџетима реченог, истог датума.

Факсимил 14. - BBA, DBŞM 79, 6-7.



MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1572/73. Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 15. Rebî‘ü′l-evvel sene 980. ilâ gâye-i Iliyos 981. ‘an tahvîl-i mültezim Papo ve be-zabt-ı Yehûdî Abraham el-emîn ve be-kalem-i Mordehay el-kâtib Asl-ı cevâhir kıbıl 75.488,5 der zimmet el-cevâhir kârende ve nühâs şüde kibıl 20.000 Mahsûl-ı nühâs [‘an] cevâhir-i mezkûre vukıyye 111.020 öşr-i mîrî 11.002 El-bâki cevâhir nâ-kârende kıbıl 55.488 Muhâsebe-i nakdiyye Asl-ı mâl ber mûceb-i kıst el-yevm 161.231 ber mûceb-i el-kesr muhâsebe-i hod 115.018 ‘an el-kıst 41.212 ‘an mahsûl-i öşr-i nühâs ki der bâlâ mestûr est vukıyye 11.002 be her vukıyye fî 9 semen 99.018 ‘an mahsûl-i bâc-ı siyâh ve ihtısâb ve ihzâriyye ber vech-i maktû‘ fî sene 16.000 Vuzı‘a min zalik Et-teslîmât İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mustafâ gulâm-ı hâkânî berây-ı Ağustos 50.000 resid fî 11. CA sene 981. ‘an yed-i Mustafâ el-havâle


Mevâcib-ı azebân-i kal‘a-i Rakitniça der lîvâ-i Klis ‘an gurre-i Şevvâli'l-mükerrem sene 979. ilâ [gâye-i] Rebî‘ü′l-evvel sene 980. be yed-i Mustafâ el-havâle ba-hükm-i şerîf ve huccet-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin 42.920

mahsûb ba-hükm-i şerîf ve hucec-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin el-müfetiş fî 8. Receb sene 982. Mevâcib-i Abraham el-emîn ‘an 4. Safer sene 980. ılâ 25. Rebî‘ü′l-evvel sene 981. fî yevm 5 – 200 ‘an 5. Rebî‘ü'l-evvel sene 980. ilâ sene-i kâmile fî yevm 10 – 3.540 Mevâcib-i Yehûdî Mordehay el-kâtıb fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 5 fi sene – 1970 Mevâcib-i Solimon şafar-i çarh fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 5 fî sene – 1970 Mevâcib-i Yonçul şafar-i jol-i fî’t-târîhi’l-mezkûr fî yevm 4 fî sene – 1570

İmza: Еl-muhâsebe vâkı‘a bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mehmed bin İskender el-

müvellâ bi-kazâ-i Vidin el-me‘mûr mimen lehu‘l-emr azze nasruhu

mühür



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1572/73. ГОДИНУ Обрачун прихода руде и бакра мајдана Медни Пек, од почетка августа, који је био 15. ребијулевела 980. године (26.07.1572), до краја јула 981. године, спада у тахвил закупца Папоа, у држању Јеврејина Абрахама, емина, а који је сачинио Мордехај, писар. Пречишћена руда: 75.488,5 кабала (1.855,2 t) дуговање, прерађено у бакар 20.000 кабала руде (491,5 t) Приход од бакра из наведене руде: 111.020 ока (136,4 t) државна десетина: 11.002 оке (13,6 t) остатак непрерађене руде 55.488,5 каблова (1363,7 t) Обрачун у готовини основни приход у складу с дневницама 161.231 [акча] према његовом рачуноводству одређено за закуп 115.018 [акчи] 41.212 [акче] приход од десетине бакра који је горе записан 11.002 оке за сваку оку по 9 [акчи] износ 99.018 [акчи] приход од градске баждарине, ихтисаба и ихзарије, одсеком годишње 16.000 [акчи] Одузето од тога Предато је: Пошиљка царској благајни коју је обавио Мустафа, царски гулам, за ав-густ 50.000 [акчи]. стигла 11. џемазијелевела 981. године (08.09.1573), испоручио Мустафа Принадлежности азапа тврђаве Ракитница у Клишком санџаку, од почетка поштованог шевала 979. године (16.02.1572) до краја ребијулевела 980.


(10.08.1572), руком хавале Мустафе, према часној заповести и хуџету мевлане Насрулаха, кадије Видина. 42.920 [акчи]

Обрачунато према часној заповести и хуџету мевлане Насрулаха, кадије Видина, муфетиша, 8. реџепа 982. (24.10.1574).

Принадлежност Абрахама, емина, од 4. сафера 980. године (16.06.1572) до 25. ребијулевела 981. године (25.07.1573), дневно 5 [акчи] – 200 [акчи]; од 5. ребијулевела 980. године до краја [обрачунске] године, дневно 10 [акчи] – 3.540 [акчи]. Принадлежност Јеврејина Мордехаја, писара, у наведеном периоду дневно 5 [акчи] – 1.970 [акчи]. Принадлежност Солимона, шафара чархова, у наведеном периоду дневно 5 [акчи] – 1.970 [акчи]. Принадлежност Јончула јамског шафара, у наведеном периоду дневно 4 [акчи] – 1.570 [акчи].

Потпис: Обрачун се догодио са знањем убогог Мехмеда сина Искендера, заступника у кадилуку Видин, службеникa онога који је властан

да издаје заповести, нека му је Бог у помоћи печат

Факсимил 15. - BBA, DBŞM 79, 2-3.



MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1573/74. Мuhâsebe-i mahsûlât-ı cevâhir ve nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 25. Rebî‘ü′l-evvel sene 981. ilâ gâye-i Iliyos ‘an tahvîl-i mültezim Papo ve be-zabt-ı Abraham el-emîn ve be-kalem-i Mordehay el-kâtib Asl-ı cevâhir kıbıl 157.327 ‘an mahsûl sene-i mezbûre kıbıl 101.839 ‘an bakiyye-i muhâsebe-i mâziyye-i cevâhir nâ-kârende kıbıl 55.488 Min zalik el-cevâhir kârende ve nühâs şüde kıbıl 40.000 Mahsûl-i nühâs-i mezkûre ki kârende şüde vukıyye 162.080 öşr-i mîrî 16.208 El-bâki cevâhir nâ-kârende ki der tahvîl-i cedîd kârende şüde kıbıl 117.327 Muhâsebe-i nakdiyye Asl 444.380 ‘an mahsûl-i cevâhir ki sene-i mezbûre kârende ve nühâs şüde vukıyye 16.208 be her vukıyye 7,5 semen 121.560 ‘an mahsûl-i bâd-ı hevâ ve bâc-ı siyâh ve ihtısâb ve resm-i kıntâriye-i ma‘den-i mezbûre ber vech-i maktû‘ fî sene 11.500 ‘an mahsûl-i cevâhir nâ-kârende ki der tahvîl-i cedîd kârend ve nühâs şüde vukıyye 39.777 Minhâ fürûht vukıyye 13.792 be her vukıyye fî 7,5 semen 103.440 fürûht vukıyye 25.985 be her vukıyye fî 8 semen 207.880


Vuzia [min] zalike Et-teslîmât İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Nasûh gulâm-ı şâhî berây-ı Ağustos 50.000 resid fî 12. CA sene 983. ‘an yed-i Nasûh el-havâle Mevâcib-i azebân-i kal‘a-i ....... der lîvâ-i Klis ‘an gurre-i Şevvâl sene 979. ilâ gâye-i Rebî‘ü′l-evvel sene-i minh ‘an yed-i Hüseyin el-havâle ba-hükm-i şerîf ve huccet-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin 22.813 mahsûb ber mûceb-i hükm-i şerîf ve huccet-i

Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin el-müfetiş fî 8. Receb 982. İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-ı Mehmed gulâm-ı şâhî berây-ı Nevrûz 50.000 resid fî 13.R sene 984. ‘an yed-i Mehmed el-havâle İrsâliyye be-Hızâne-i Âmire be-nakl-i Mahmûd berây-ı Ağustos 75.000 resid fi 9. ZA sene 984. ‘an yed-i Mahmûd el-havâle, tamâmen Mevâcib-i Yehûdî Abraham el-emîn ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 25. Rebî‘ü′l-evvel sene 981. ilâ gâye-i Iliyos fî yevm 10 fî sene 3540 Mevâcib-i Yehûdî Mordehay el-kâtıb fî’t-târîhi’l-mezbûr fî yevm 5 fî sene 1770 Mevâcib-i Solimon şafar-i çarh fî’t-târîhi’l-mezbûr fî yevm 5 fî sene 1770 Mevâcib-i Yonçul şafar-i jol fî’t-târîhi’l-mezbûr fî yevm 4 fî sene 1416 İmza: Mâ-beyyinetuhu el-muhâsebe vâkı‘a bi-ma‘rifeti’l-fakîr Mehmed bin

İskender el-müvellâ bi-kazâ-i Vidin el-me‘mûr mimen lehu‘l-emr azze nasruhu mühür

Tahvîlâtda 15.000 akçesi Ruyna hâslarından yazılmışdır eğerce mültezimi bir olmağla cümlesi bir mukâta‘a kıymetdır amma tashîh mukayeddir.



РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1573/74. ГОДИНУ Обрачун прихода од руде и бакра мајдана Медни Пек, од почетка авгу-ста, који је био 25. ребијулевела 981. године (25.07.1573), до краја јула [1574], у тахвилу закупца Папоа и држању емина Абрахама, који је сачи-нио писар Мордехај. Пречишћена руда: 157.327 каблова (3.866,5 t) производње из поменуте године 101.839 каблова (2.502,8 t) преостало од ранијег обрачуна, непрерађено 55.488 каблова (1.363,7 t) Од тога је прерађено у бакар: 40.000 каблова руде (983 t) приход од реченог бакра 162.080 ока (199,2 t) државна десетина: 16.208 ока (19,9 t) Остатак непрерађене руде, прерађене у новом тахвилу: 117.327 каблова (2.883,4 t) Обрачун у готовини основни приход 444.380 [акчи] приход од руде која је наведене године прерађена у бакар 16.208 ока за сваку оку по 7,5 [акчи] износ од 121.560 [акчи] приход од бадухаве, градске баждарине, ихтисаба и кантарине помену-тог рудника, одсеком, годишње 11.500 [акчи] приход од руде која није прерађена, а у новом тахвилу је од ње добијен бакар [397.770 ока (488.8 t), државна десетина] 39.777 ока (48,9 t). Од тога: продато је 13.792 оке (16,9 t), за сваку оку по 7,5 [акчи] што износи 103.440 [акчи] продато је 25.985 ока (31,9 t), за сваку оку по 8 [акчи] што износи 207.880 [акчи] Одузето од тога Предато је:


Пошиљка царској благајни коју је обавио Насух, царски гулам, за август 50.000 [акчи].

Стигла 12. џемазијелевела 983. (19.08.1575) испоручио Насух. Принадлежности азапа тврђаве .......... у Клишком санџаку, од почетка шевала 979. године (16.02.1572) до краја ребијулевела 980. године (10.08.1572), испоручио Хусејин, према часној заповести и хуџету мевла-не Насрулаха, кадије Видина 22.813 [акчи] Обрачунато према часној заповести и хуџету мевлане Насрулаха, кадије Видина, муфетиша, 8. реџепа 982. године (24.10.1574). Пошиљка царској благајни коју је обавио Мехмед, царски гулам, за Невруз – 50.000 [акчи].

Стигла 13. ребијулахира 984. (10.07.1576), испоручио Мехмед. Пошиљка царској благајни коју је обавио Махмуд, за август 75.000 [акчи]

Стигла 9. зилкаде 984, испоручио Махмуд, у потпуности. Принадлежност Јеврејина Абрахама, емина, од почетка августа, који је био 25. ребијулевела 981. године (25.07.1573), до краја јула [1574] дневно 10 [акчи] – 3540 [акчи]. Принадлежност Јеврејина Мордехаја, писара, у наведеном периоду, дневно 5 [акчи] – 1770 [акчи]. Принадлежност Солимона, шафара чархова, у наведеном периоду, дневно 5 [акчи] – 1770 [акчи]. Принадлежност Јончула, јамског шафара, у наведеном периоду, дневно 4 [акче] – 1.416 [акчи]. Потпис: Оно што је овде je oбрачун који се догодио са знањем убогог

Мехмеда сина Искендера, заступника у кадилуку Видин, службеника онога који је властан да издаје заповести, нека му је Бог у помоћи. печат

У тахвиле је уписано 15.000 акчи од хасова Рујна; пошто је један

закупац све се рачуна као вредност једне мукате, исправка је заведена.34

34 Рујно је средњовековни назив Златибора. Ради се о малом делу закупа јер је трогодишњи закуп хасова Рујна из 1574. године износио 705.000 акчи (MAD 654, 242). Када је та муката издавана у заједнички закуп онда је то било с мукатом рудника Чемерно (D.BŞM/ BLH, 16750).


ГРАФИКОНИ: Производња бакра у Мајданпеку од 1564. до 1574.35

643 (-607)(+114)

307(-114) ?231,3

153229256,6

135,8

688,9

136,463,956,552,859,349,563,899,2

430

250

500

750

1000

1250

1500

1750

2000

2250

2500

1564

/5.

65/66

.

66/67

.

67/68

.

68/69

.

69/70

.

70/71

.

71/72

.

72/73

.

73/74

.

руда у тонама бакар у тонама

(+1.363,7) 2.502,8

(+607) 1.248,2 (-1.363,7)

Знаком (-) означена је руда која није обрађена у години производње, а знаком (+) иста количина пренета у нови обрачун.

35 Табела је преузета из: С. Катић, „Производња бакра у Мајданпеку

шездесетих и седамдесетих година 16. века“, Историјски часопис, LVII (2008).

III

КОРИШЋЕЊЕ И ИСПОРУКЕ БАКРА

Бакар је од свих метала највише коришћен у свакодневном животу

становника Османског царства. Од њега су прављени: казани, синије за обедовање, тепсије, лавори, ибрици и друго посуђе. Коришћен је у занат-ству за израду калупа, у тополивницама за ливењe топова, а у ковницама за ковање бакарних новчића – мангира.

Бакар је имао широку примену и у рудницима. Коришћен је у то-пио- ничарском процесу у чистиљама рудника сребра, а посебно у руд-ницима соли и шалитре у којима се најважнији технолошки процес одви-јао у посебним бакарним казанима. У рудницима соли са сланим извори-ма биле су у употреби десетине плитких бакарних казана великог преч-ника, у којима је искувавана со. Ипак, највећи предмети израђивани од бакра били су џиновски казани за производњу шалитре, која је поред сумпора и ћумура била главни састојак при добијању барута. Шалитра је настајала таложењем и труљењем органских материја, па је било најви-ше у областима Панонског басена. Откривање нових налазишта, или проширивање производње на већ постојећим, изискивали су израду ве-ликог броја казана, за шта је било неопходно финансијско учешће држа-ве. Османске власти су увек придавале велику важност овом послу, а по-себно у време ратова.

Поред сталних наруџби државе, велике количине бакра продаване су на слободном тржишту. С неким еснафима постојала је дуготрајна са-радња, па су тако из Мајданпека деценијама снабдеване истанбулске ка-занџије. Трговина бакром била је уносан посао, а извесне количине завр-шавале су на црном тржишту. Део производње бакра одвијао се тајно, да би се избегло плаћање пореза. На тај бакар није био утиснут одговарају-ћи жиг, па су власници и купци настојали да га што пре прераде у казане и друге предмете, чиме се губио траг о његовом пореклу.

Кријумчарен је, међутим, и бакар са жигом, тако што је кршена за-брана, према којој се бакар као стратешки производ није смео извозити у иностранство без одобрења државе. Највеће зараде оствариване су у Персији, због велике разлике у цени бакра, па је на том тржишту неретко завршавао и бакар из Мајданпека. Порта је настојала да то спречи оштрим казнама, поготово у време тешких и исцрпљујућих ратова про-тив Персије у другој половини XVI века, али је у томе само делимично успевала.

Коришћење ииспорука бакра 90

Три документа потичу из већ поменуте архивске серије Финан-сијских дефтера, а један, који се односи на испоруке бакра у Истанбул, из серије Мухиме (mühimme) дефтера. Ради се о регистрима у које су завођени преписи заповести царског дивана, чији су примаоци најчешће били провинцијски управитељи и кадије.


COPPER BRAND DAMAGE AND

SENDING THE NEW ONE FROM ISTANBUL

Imperial order issued on 26. August 1575. to kadi-müfettiş of Belgrade on his report about the copper brand damage, necessity for the new one as well as about the problem concerning Majdanpek cauldron makers who purchased unbranded copper.

[1] Müfettiş, Belgrad kâdîsına hüküm yazıla ki: Hâliyâ Kapum'a arz gönderüp Medni Ipek ma‘deninde istihdâm olunan

[2] bakır tamgası bozulup intifâ’dan kalup Âsitâne-i Sa‘âdet'ten bir tamga gelmesi lâzım olmuşdur.

Ve mezkûr [3] ma‘dende kazganiler olup ekser zamânda tamgasız bakır alup öşr vermemekle mâl-i mîrîye zararları [4] olmağın ref‘ olunurlar ise mâl-i mîrîye küllî nef‘ olmak mukarrerdir diyü bildürmişsin.

Imdi Âsitâne-i Sa‘âdetim'den [5] bir tamga gönderilup minba‘d evvel tamga isti‘mal olunmak emrim olmışdır. Buyurdum ki hükm-i şerîfim vardukda [6] bu bâbda olan emrim mûcebince a‘mel edup minba‘d mezbûr tamgayı oligelen âdet ü kânûn üzere isti‘mal [7] etdiresiz ve Anatolı'ya bakır gönderduği istimâ‘ olındı muhkem tenbîh idüp Anatolı cânibine bakır [8] göndermeyeler diyü.

Tahrîren fî 19. CA sene 983.

Коришћење и испоруке бакра 92

ОШТЕЋЕЊЕ ЖИГА ЗА БАКАР

И СЛАЊЕ НОВОГ ИЗ ИСТАНБУЛА Царска заповест од 26.08.1575. године, упућена београдском кадији-муфетишу, поводом његовог извештаја о оштећењу жига за бакар, потреби за новим, као и о проблемима с мајданпечким казанџијама, који набављају нежигосани бакар.

Муфетишу, београдском кадији написана је заповест: Сада си на моју Порту послао представку у којој си известио сле-

деће: У руднику Мајданпек оштетио се жиг за бакар, који је до тада био у употреби, а сада је бескористан, па је потребно да један жиг стигне с Прага Среће.36

У поменутом руднику постоје казанџије, које углавном купују ба-кар без жига и зато не плаћају ушур, чиме наносе штету државној благај-ни. Kада би се то спречило била би остварена велика корист за државну благајну.

Стога сам наредио да се с мог Прага Среће пошаље жиг, који ће од сада бити у употреби. Заповедам да када стигне моја часна заповест, а у складу с мојом наредбом, да се тако и поступи и да се од сада речени жиг користи као што је то уобичајено, према адету и кануну. А пошто се чуло да се бакар шаље у Анадолију, строго је забрањено да се бакар ша-ље на анадолску страну.

Записано 19. џемазијелевела 983. године (26.08.1575).

36 Мисли се на султанов двор.

Факсимл 17. - BBA, MAD 2775, s 1388.


COPPER RANSOM IN MAJDANPEK

FOR THE BEYLERBEYI OF BUDA

Imperial command issued on 19. April 1566. to Smederevo sancakbeği, kadi and nazir Mumin, ordering the purchase of copper in Majdanpek copper mine and its transport to Buda for the purpose of manufacturing the cauldron for saltpeter.

[1] Semendire beğine ve kâdısına ve nâzır Mü’mine hüküm yazıla ki: Hâliyâ Budun beğlerbeğisi Dergâh-i Mu‘allâm'a arz gönderüp [2] bu

kullarına güherçile husûsu buyurulup emr-i şerîf mûcebince bu cânibde lâzım olan mühimmâtı tedârük olınmağile [3] işlenmek üzre olup ve güherçile ma‘denleri husûsu tetebbu‘ olındıkda bi′l-fîil elli mikdâr kazgan [4] kifâyet edecek ma‘denler olup hâlâ arz olınup isti’mâl olunan ma‘denlerden gayrı isti’mâlа [5] kâbil ma‘denler olup her ne kadar güherçile fermân buyurulurse tedârüki mümkün olup ve bu cânibde tokuz aded [6] kazgan tedârük olınup bi′l-fîil işlenmek üzre ve kırk bir aded kazgan içün bakır lâzım [7] olmağı livâ-i Semendire'de vâkı‘ olan ma‘den-i Ipek nâm ma‘denden yüz elli kantar bakır mu‘acele [8] Belgrad'a irsâl olınmak içün hükm-i şerîf irsâl olınup ağanın üstâları bu cânibde hâfir olup [9] hemân bakırın gelmesine tevakkuf olınur ve Belgrad'dan Budun şaykalarile ta‘cîl gelmek mümkün olup [10] inşâllah zamân fevt olmayup müstevfî güherçile yetiştirilmeğle usret çekilmedüği arz olındu diyü [11] bildürmişsin.

Imdi buyurdum ki hükm-i şerîfim vardukda te‘hir etmeyup ma‘den-i mezbûreden zikr olınan [12] yüz elli kantar bakırı sâhiblerinden satun alup ve Belgrad'da olan şayka gemilerine sen ki sancak [13] beğisin tahmîl etdirüp mûmâ-ileyh Budun beğlerbeğisine teslîm etdiresin ve bahâsı ve sâ’ir harcı içün [14] haccet olan akçeyi ol cânibde olan hâssa mukâta‘alardan alup sarf edesin ve alınan akçe içün [15] emîn eline temessük viresin ve ne zamânda irsâl olınduğın yazup Kapum'a arz eyleyesin şöyle bilesin diyü.

Тahrîren fî 29. Ramazân sene 973.


ОТКУП БАКРА У МАЈДАНПЕКУ

ЗА ПОТРЕБЕ БЕГЛЕРБЕГА БУДИМА Царска заповест од 19.04.1566. упућена санџакбегу и кадији Смедерева и назиру Мумину, којом је наложен откуп бакра у руднику Мајданпек и његово слање у Будим ради израде казана за производњу шалитре.

Смедеревском санџакбегу, кадији и назиру Мумину написана је за-повест:

Сада је беглербег Будима послао представку на моју Узвишену Порту, у којој је известио да му је наређено да се позабави питањем ша-литре и да у складу са часном наредбом, припреми све што му је неоп-ходно. Пошто је проучио питање везано за производњу шалитре обаве-стио је да му је неопходно педесет комада казана. Осим већ кори-шћених мајдана [шалитре] има још мајдана који се могу експлоатисати, па коли-ко год да се затражи шалитре толико се може произвести. На тој страни припремљено је девет казана за производњу, а потребно је још бакра за четрдесет и један казан.

Зато је [смедеревском бегу и кадији и назиру Мумину] послата часна заповест да се из рудника Мајданпек у Смедеревском санџаку хитро по-шаље у Београд сто педесет кантара бакра (8.466,5 kg)37. Известио си [смедеревски кадија] да си издвојио јаничарске усте38 који спремно чека-ју да стигне бакар, који ће, што је пре могуће, бити допремљен будим-ским шајкама из Београда, како се не би губило време, и да, ако Бог да, не би било невоља око производње довољних количина шалитре.

Стога сам заповедио, да чим стигне моја часна заповест, не окле-вајте, већ одмах откупите од власника у поменутом руднику сто педесет кантара бакра.39 Ти који си смедеревски санџакбег нареди да се утоваре на бродове-шајке40 који су у Београду и да се испоруче будимском беглер-бегу. А неопходан новац за куповину и друге трошкове узми и потроши од царских муката на тој страни, а за новац који узмеш издај потврду емину и извести моју Порту чим пошаљеш бакар. Тако да знаш.

Написано 29. рамазана 973. године (19.04.1566).

37 На основу наручене количине може се израчунати да је за израду сва-ког казана за производњу шалитре било потребно преко 200 килограма бакра, што сведочи о њиховој изузетној величини и запремини.

38 Мисли се на стручњаке у јаничарском корпусу задужене за прављење казана, који би предводили остале казанџије.

39 У првој половини 1566. ока мајданпечког бакра продавана је за 11 акчи. Пошто је кантар тежио 44 оке његова цена била је 484, а укупан износ 72.600 акчи.

40 Врста лаког речног војног брода, опремљеног малокалибарским топовима.



SENDING THE COPPER AND

LOCAL CAULDRON MAKERS TO BUDA

Imperial command issued on 17. June 1566. to Belgrade kadi ordering the transport of Majdanpek copper and cauldron makers to Buda for the purpose of manufacturing the cauldron for saltpeter.

[1] Belgrad kâdısına hüküm yazıla ki: Hâliyâ Budun Beğlerbeğisi Arslan Paşa dâmet m‘ааlihûnın adamları

Südde-i Sa‘âdet-Meâbim'a gelüp [2] kırk nefer kazgancı Pehlivân nâm üstâd-ı serdâr ile cümle kırk bir nefer lâzım olduğun bildürdiler.

[3] Imdi buyurdum ki hükm-i şerîfüm vardukda bir an ve bir sâ‘at te’hîr u tevakkuf itmeyüp zikr olunan [4] kırk nefer kazgancıları taht-ı kazânda her yerde bulunursa âlât ü esbâbları ile ihrâc edüb [5] ve mezkûr Pehlivân nâm üstâdı kendülere baş ta‘yîn idüp ve isimler ile defter idüp [6] ve âdet üzre kefîlleyüp âlât ü esbâblar ile ber vech-i ta‘cîl müşârun-ileyh cânibinden varan adamlarına [7] koşub Budun'a gönderüp mûmâ-ileyh beğlerbeği dâmet m‘ааlihuya teslîm etdiresin ki lâzım olan mühimmâtı [8] görüp itmâma irişdürüb ve anda işledüklerince âdet üzre lâzım olan ücretlerin müşârun-ileyhden [9] Budun hazînesinden taleb idüp alalar bi’l-cümle taleb olınan kazgancılar sefer-i hümâyûnüma müte‘allik [10] mesâlih içün taleb olınmışlardır ana göre mukayyed olup ber vech-i ta‘cîl ihrâc idüp âlât [11] esbâblar ile bi-eyyi tarîk kân gönderüp yetiştiresin şöyle bilasın diyü.

Tahrîren 29. Zi′l-‘kade sene 973. ’an yed-i Bâlî Kethudâ-ı Arslan Paşa Mîr-i mîrân-i Budun


СЛАЊЕ БАКРА И ЛОКАЛНИХ КАЗАНЏИЈА У БУДИМ Царска заповест од 17.06.1566. године упућена београдском кадији, којом је наложено слање мајданпечког бакра и мајстора у Будим ра-ди израде казана за производњу шалитре.

Београдском кадији написана је заповест: Људи будимског беглербега Арслан-паше, нека му је трајна узви-

шеност, дошли су на мој Праг Среће и известили да је потребно четрде-сет казанџија на челу са сердаром, устом Пеливаном, укупно четрдесет једно лице.41

Зато сам наредио да, када ти стигне моја часна заповест, не окле-ваш и не застајкујеш ни трена ни часа већ да изведеш четрдесет речених казанџија с подручја твог кадилука, где год да се налазе, и то са свим њиховим алатом и опремом и да им на чело поставиш поменутог усту Пеливана. Сачини попис њихових имена и ујамчи их према обичају. На-реди да се они, са алатом и опремом, што пре састану с људима реченог [Арслан паше] и пошаљи их за Будим како би били испоручени том бе-глербегу, нека му је трајна узвишеност. Нека се учини све што је по-требно и нека се посао заврши. А када обаве посао нека траже и узму своје плате, које им према обичају и припадају, из будимске благајне по-менутог беглербега. Све затражене казанџије су потребне ради доброби-ти мог царског похода,42 па их према томе упиши [у сиџил] и што пре окупи с њиховим алатом и опремом и на сваки начин пошаљи их да стигну у рудник, тако да знаш.

Написано 29. зилкаде 973. године (17.06.1566). Посредством Балија, ћехаје будимског беглербега Арслан-паше

41 Уочљиво је и да je број казана наведених у претходном документу исти

као и број казанџија, што значи да је сваки казанџија био задужен да направи по један казан. То упућује на закључак да је прављење великих казана за шалитру представљало сложен и релативно дуг процес. Такође се може приметити да је транспорт казана представљао проблем, због чега се и прибегавало њиховој изра-ди у самим мајданима шалитре.

42 Ради се о походу који је завршен освајањем Сигета. То је била последња војна султана Сулејмана Величанственог (1520-1566), који је умро приликом оп-саде града.

Факсимил 19. - BBA, MD 58, s 321, h 822.

ISTANBUL CAULDRON MAKERS’ DEMAND FOR THE NEW COPPER DELIVERIES

Imperial command issued on 21.september 1585. to Kučajna kadi ordering the renewal of copper deliveries to Istanbul as well as prohibition of exportation

[1] Kuçayna kâdîsına hüküm ki: Mahrûse-i Istanbul'da kazancı tâifesi Dergâh-i Mu‘allâm'a arz-ı hâl sunub kadîmu'l-eyyâmdan [2] Kuçayna ma‘deninden Mahrûse-i Istanbul'a bakır gönderilü gelup haylı zamândır ki olıgelene muhâlif bakır gelmedüğün bildirdikleri [3] ecilden buyurudum ki [hükm-i şerîfim] vardukda bu bâbda mukayyed olup, ma‘den-i mezbûrden olügeldüği üzre [4] Mahrûse-i Istanbul'a bakır gönderüb hârice gelmekden ziyâde hazer eyliyesin.

Kapuculardan çıkma Keyvân Çavuş'a verilmişdir fî 26 N sene 993. Ba hatt-ı Efendi


ЗАХТЕВ ИСТАНБУЛСКИХ КАЗАНЏИЈА ЗА ОБНАВЉАЊЕ ИСПОРУКА БАКРА

Царска заповест упућена је 21.09.1585. кучајнском кадији, којом је наређено да се обнове испоруке бакра у Истанбул и да се спречи извоз.

Кучајнском кадији је наређено: Казанџије у богомштићеном Истанбулу поднеле су представку

мојој Високој Порти и саопштиле следеће: Од давних времена из рудника Кучајна43 допреман је бакар у Богомштићени Истанбул. Међутим, већ дуже времена, супротно уобичајеном, уговорени бакар не стиже. Стога сам хитно наредио да, чим стигне моја часна заповест, да је упишеш [у сиџил] и да веома поведеш рачуна да се бакар из поменутог рудника ша-ље у Истанбул, а да се не извози напоље [у иностранство].44

Дато чаушу Кејвану бившем капиџији 26. рамазана 993. године

(21.09.1585). Руком ефендије

43 Писар је вероватно због дугогодишњег заједничког издавања у закуп,

направио грешку и уместо Мајданпека навео рудник Кучајну, у којој, у то време, није произвођен бакар, већ злато, сребро и олово (BBA, DBŞM 61).

44 За Порту је било веома важно да спречи извоз бакра у Персију, јер је већ шесту годину Османско царство водило изузетно тежак рат против Персијанаца.

IV

ПУСТОШЕЊЕ У БЕЧКОМ РАТУ

(1683-1699) И ОБНОВА

Бечки рат (1683-1699) представља прекретницу у историји Осман-

ског царства. Након неуспеле опсаде Беча повлачење војске претворило се у низ пораза и војних побуна, који су противнику омогућили да про-дре све до Скопља. Велика ратна разарања и страдања изазвала су вели-ке сеобе становништва свих вера.

Током Бечког рата Мајданпек је опљачкан од стране хабзбуршке војске и хајдука 1688, а страдао је и приликом њиховог повлачења 1690. године.

Стратешки значај Мајданпека утицао је да већ у пролеће 1691. го-дине почне обнова постројења, а малобројним повратницима унапред је исплаћен новац да би могли да почну с радом. До краја рата 1699. године рудник је постепено обнављан.

Године мира нису донеле очекивани напредак. Близина нове границе, слабљење институција централне власти и доминација војничког слоја нису представљали сигурно окружење за улагање, па се на јавним надметањима за закуп најчешће појављују локални војни заповедници. Да би обновила рудник у Мајданпеку, Порта им је чинила бројне уступке, дајући олакшице при закупу, под условом да се та средства улажу у поправку постројења. Међутим, због лошег газдовања и бројних проневера приходи државе били су све мањи, па је Порта 1708. године покушала да реорганизује државне приходе и војне посаде под заповедништвом београдског везира. Том приликом поново су обједињени закупи рудника Мајданпек и Кучајна, али предузете мере нису донеле жељени успех.

Тек када је 1714. године централна власт довољно ојачала, преу-зела је директну управу над неколико најуноснијих муката, међу који-ма је била и обједињена муката рудника Мајданпек и Кучајна. Поста-вљена је нова управа, доведени су искусни стручњаци из других рудни-ка и обезбеђен потребан новац. Нова управа је утврдила дуговања заку-паца, направила шестомесечни пресек производње и извршила попис села у служби рудника. Веома брзо производња је значајно повећана, али је даљи развој онемогућен избијањем новог аустро-турског рата (1716-1718), после кога је Мајданпек око две деценије био под хабзбур-шком влашћу.

Пустошење у Бечком рату ... 102

Из наведеног периода издвојена су три најупечатљивија извора. Први је једини познати опис Мајданпека из османског периода Абдулаха Ускударија, службеника канцеларије задужене за снабдевање војске. Он је био учесник похода 1690. године, током којег је водио дневник. Једну страну посветио је боравку у опустошеном Мајданпеку. Ускударијев дневник оцењен је као изузетно поуздан историјски извор.45

О стратешком значају Мајданпека сведочи документ о његовом обнављању издат само неколико месеци после освајања. Ради се о тескери из архивске збирке Ибн’ул Емин, која је сачињена ради издавања те, као и заповести о обнављању Самокова и неких мањих рудника гвожђа. Поред сажетог текста заповести тескера садржи и списак државних прихода из наведених рудника.46

Трећи документ потиче из архивске серије Главне финансијске канцеларије. То је кратак дефтер од шест страна настао након успоста-вљања државне управе у Мајданпеку 1714. године. Садржи препис цар-ске заповести о довођењу стручњака из анадолских рудника 1715, пре-глед дуговања закупаца из претходних десетак година и обрачун шесто-месечног пословања из 1714. године.47

45 Ускударијев опис Мајданпека објављен је у: Татјана Катић, „Сувоземни

пут од Београда до Видина – према дневнику похода Мустафа-паше Ћуприлића 1690. године“, Историјски часопис XLVII (2002), 103-115. Захваљујем аутору на одобрењу да овај извор поново буде објављен.

46 Овај документ објављен је у: С. Катић, „Отварање рудника Самоков и Мајданпек 1691. године“, Мешовита грађа (Miscellanea), XXVII (2006), 245-252.

47 Природан наставак овог дефтера представља попис села радничког ха-са рудника извршен исте године, који због великог обима и незанимљиве фор-ме, није уврштен (DBŞM 1244).

Факсимил 20. - Abdüllâh bin İbrahim el-Üsküdari, Vaki’ât-i sefer-i Sultân Süleyman Sânî, Topkapı Revan Köşkü, No 1223-1225, II, 65b.


DESCRIPTION OF MAJDANPEK BY ABDULLAH BIN

IBRAHIM ÜSKÜDARI After the conquest of Belgrade, Ottoman chronicle Uskudari describes return of sultan’s army and its arrival in Majdanpek, destroyed by war, on 16. November 1691.

[65a] Ve ma’den dağları ta’bîr olınan dağlar Hikmetbârî birle [65b] demür çapraz misâl birbirlerine girift olup ve cümlesi ma‘âdin demür olmağla bî nihâye demür ocakları ve kârhâneleri olup, ahâlîsin dâ’imâ kârları demür cevherin ihrâc idup kârhâne ocaklarında k’al itmekle demür hâsıl iderler imiş. Ve zikr olınan cibâllerin meyânında üç saat mikdârı mesâfe-i tûlânî ve arâzî üç dört dönüm mikdârı bir sahra olup ve meyân-i sahradan bir küçük mâ-i ceryân idup demür ocakları ve kârhâneleri sahra-yı mezbûrde vâkı‘ olmışdır. Ve sahra-yı mezbûrun cânib-i şarkısının intihâsında kasaba-i Ma‘den vâkı‘ olmışdır. Ve Ma’den kasabası dahi Semendire sancağına tâbi‘ kadîmden müstakil kazâ olup, tûlen ve arzan ber vech-i tahmîn altmışar zirâ‘ seng ile binâ olınmış. Bedenli çârköşe bir sagîr hısârı olup varoşunda beşyüzden mütecâviz büyûtleri ve bî nihâye dekâkînleri olup istîlâ-yı kefere sebebden ahâlîsi bi’l-cümle perâkende ve perîşân olmağın kasaba-i mezbûre hâliya hâliya hâlâ harâb ve vîrândir. Ve bu menzil râhının dahi ba‘id ve mesâfesi dokuz sâ‘at olup ve cümlesi kûhî cibâller olmağın mürûr ve ubûrda haylice mihnet ve zahmet çekilmişdir. Ve cibâllerin toprağı ma‘âdin demür olmağla te’sir cevherden giyâh hâsıl olmayup cibâlleri bî giyâhdır ve lakin müntehâ ve bal ve bülend eşcârı kesîr olup [66a] kesretinden zemîne şemsin ziyası vâkı‘ olmayub dâ’imâ gölge olmağla giyâhin husûline manı‘ olmışdır.

.


ОПИС МАЈДАНПЕКА

АБДУЛАХ БИН ИБРАХИМА УСКУДАРИЈА Након освајања Београда, османски хроничар Ускудари описује по-вратак султанове војске и њен долазак у ратом опустошени Мајдан-пек 16.11.1690. године.

Планине које се зову Мајдан нижу се једна на другу, промишљу Творца сличне гвозденој решетки. Све оне богате су гвозденом рудом48 па зато овде има безброј топионица и калхана. Становништво од вајкада живи од производње гвожђа: вади гвоздену руду и пречишћава је у кал-ханама. У сред поменутих планина налази се једно поље које је дугачко три сата хода, а широко три-четири дунума (300-400 m). На средини по-ља је мала река и овде се налазе пећи за топљење гвожђа и калхане. На источном крају поменутог поља налази се касаба Мајдан. Касаба Мајдан од давнина припада Смедеревском санџаку и посебан је кадилук. Има једно мало четворострано утврђење с бедемима, дужине и ширине от-прилике по 60 аршина (45,5 m) саграђено од камена. У вароши има пре-ко 500 кућа и небројено дућана. Због освајања неверника сво становни-штво се расуло и разбежало па је зато поменута касаба сада празна, разо-рена и разрушена. Растојање до овог мензила је девет сати,49 а пошто пут целом дужином води кроз шумовите планине, кретање и пролазак задали су много мука и тешкоћа. Пошто је земља у овим планинама сва од гво-здене руде, та руда утиче да трава уопште не расте; планине су без траве, али зато има у изобиљу изузетно високог, огромног дрвећа. Од његовог мноштва сунчева светлост не допире до тла па трава не може да расте јер је стално у сенци.

48 Ускудари је погрешно навео да се ради о руднику гвожђа, јер је и у то

време главни производ Мајданпека био бакар. 49 Претходно коначиште било је у месту Богаз (тур. boğaz, ждрело, те-

снац, кланац), вероватно нешто источније од ушћа Бродице у Пек, а следеће на пољу код Пореча (Т. Катић, Сувоземни пут, 110-111).

Факсимил 21. - BBA, Ibn ül Emîn, Meadin I, 104.


RENEWAL OF SAMAKOV AND MAJDANPEK MINES

IN 1691 Tezkire written on 22. March 1691. on the occasion of issuing separate orders for renewal of mines Samakov and Majdanpek, destroyed by war, and some other smaller iron mines as well. Mukâta‘a-i karye-i Duşnik der kazâ-i Niş Mukâta‘a-i hâshâ-i Samakov guruş 200 ve tevâbi‘hâ 24.000 fî sene 449.900 Der behre-i Der behre-i karye-i Zarbinçe der nâhiye-i Topolnica karye-i Desivofçe der tâbi‘-i nezâret-i Üsküb nâhiye-i m. tâbi‘-i mezkûr çarh kıt‘a 2 vigne kıt‘a 1 vigne kıt‘a 2 maktû‘ be her çarh fî sene fî sene be her vigne timur fî sene timur 2.000 timur maktû‘ maktû‘ 4.000 kıyye 100 kıyye 100 fî sene 2.000 fî sene yekûn kıyye 200 yekûn 4.000 kıyye 200 Der karye-i Relina der kazâ-i Dubniça Mukâta‘a-i Kuçayna ve der livâ-i Köstendil ma‘den-i Ipek çarh vigne fî sene kıt‘a 1 kıt‘a 1 524.000 mukâta‘a-ı Kuçayna fî sene 2.000 fî sene 2.000 206.000 ma‘den-i Ipek 730.000

Mukâta‘a-i Ivlasina Fî sene 659.100

[1] Vilâyet-i Rûmilinde Samakov ta‘bîr olınur timur ma‘deni olan [2] mahallere haydud ve harbî kefere istîlâsından ahâlîsi perâkende [3] ve bakıyye kalanları dahi za‘yıf’ul-hâl olmalarile kâr-hâneler işlemeyup [4] timur hâsıl olmadığından mîrî içün iktizâ eden timur ziyâde bahâ ile [5] alınup mîrîye gadr olındığından mâ’dâ lüzûmi bulunmak dahi [6] mümkün olmayup timur hâsıl olan mevzi‘lerde olan re‘âyâ [7] fukarâsına kuvvet virup ve kâr-hâneleri


yapdırılup gereği gibi nizâm [8] ve timur tedârikinde olan zarûreti def‘ ehemm olmağla ol havâlîlerde [9] emvâl-i mîrî tahsîline me’mûr olan Ak Papla Mehmed zîde kadruhû [10] bâlâda defter olınan mukâta‘âtın ahâlîsine kuvvet virup ve kâr-hânelerin [11] yapdırup ve işletdirup hâsıl olan timuri mîrî içün cem‘ [12] ve fermân ile ta‘yîn olınan mahallelere irsâl ü îsâl ve sarf eyleduği [13] icârât ü ihrâcâtı kâdılarının mümzâ ve mahtûmi huccet ve defterleri mûcebince [14] deyne mahsûb olmak olmak (sic!) şartile me’mûr buyurulmak ve Semendire sancağında [15] ma‘den-i İpek ta‘bîr olınur mevzi‘de vâkı‘ nühâs ma‘deni dahi harâb [16] ve ahâlîsi perîşân olmalarile livâ-i mezbûrede cizye tahsîline me’mûr [17] Sofya kethudâyeri Arnavud Alî zîde kadruhûya şurût-i sâbıka üzre [18] nizâm virup Der-i Sa‘âdete arz eylemek üzre mûcebince mahalline kayd ve başka [19] başka evâmir-i şerîfe virilmek bâbında telhîs olınup arz olındıkda [20] tamâm ücretlerile işletmek üzre ancak za‘yıf hâlleri olmağla kendülere [21] kuvvet olmak içün peşîn birer mıkdâr akçe virilmek üzre mûcebince [22] mahalline kayd ve ahkâmı virilmek fermân-i alî sâdır olmağın vech-i meşrûh [23] üzre başka başka emr-i şerîf yazılmak içün tezkire virildi.

Fî 22 C. [Cemâziye'l-âhir] sene 1102. mühür Kenarında: Mûcebince amel olınmışdır


ОБНАВЉАЊЕ РУДНИКА

САМОКОВ И МАЈДАНПЕК 1691. ГОДИНЕ Тескера сачињена 22.03.1691. године поводом издавања одвојених за-повести за обнављање ратом опустошених рудника Самоков и Мај-данпек, као и неких мањих рудника гвожђа. Муката села Душник50 у кадилуку Ниш Mуката хасова Самокова 200 гроша и околине годишње 24.000 [акчи] 449.900 [акчи] У делу села Зарбинце51 у нахији Тополница, припада Скопском незарету коло комада 2 вигањ комада 1 одсеком од сваког кола годишње годишње годишње 100 ока гвожђа 2.000 100 ока гвожђа 4.000 укупно 200 ока У делу села Десивојце52 у реченој нахији, припада наведеном [незарету]

вигањ комада 2 од сваког вигња одсеком гвожђе одсеком годишње 2.000 годишње укупно 4.000 200 ока У селу Рељина, у кадилуку Дупница у санџаку Ћустендил коло комад 1 вигањ комад 1 годишње 2.000 годишње 2.000

50 Jугоисточно од Ниша. Према попису из 1498. године у селу Доњи Ду-шник радио је један самоков (М. Васић, О. Зиројевић, А. Стојановски, „Попис Нишког кадилука из 1498. године", Споменик, CXXXI (1992), 138). Производња гвожђа убрзо је престала, а у изворима се поново помиње тек у XVII веку.

51 Припада старом рудишту, које се налази у новобрдској рударској обла-сти (Јужно Поморавље, Физичко географска карта 1:25000, Геокарта, Београд 1997). То рудиште простире се у правцу Чар – Седлар – Десивојце и захвата севе-ро-источни део Криве Реке, прелазећи делимично у Јабланицу и Пољаницу. (В. Симић, Рударство гвожђа средњовековне Србије и Босне, Београд 1988, 183-184).

52 Село се налази у северном делу рудишта поменутог у претходној напо-мени.


Муката Кучајна и Мајдан Пек (Мајданпек) Муката Власина53

годишње годишње 659.100 524.000 муката Кучајна 206.000 мајдан Пек 730.000

Становнштво рудника гвожђа званог Самоков у Румелијском еја-

лету разбежало се услед освајања хајдука и ратног непријатеља, а они који су остали у тако су јадном стању, да топионице не раде и гвожђе се не производи. Због тога се, за државу неопходно, гвожђе купује по високој цени, чиме јој се наноси штета, а чак се ни тако не могу задовољити по-стојеће потребе. Зато је најважније оснажити сиротињу рају у местима у којима се производи гвожђе, поправити и како треба припремити топио-нице и уклонити недостатке у производњи гвожђа.

Ради тога је послат и одаслат, у ферманом му додељене, крајеве Ак Папла Мехмед, службеник задужен за сакупљање државног иметка у по-менутој области - нека му се увећа вредност - како би оснажио стано-вништво горе уписаних муката, дао да се изграде и покрену топионице и прикупио за државу произведено гвожђе. Он је постављен на дужност под условом да се приходи и расходи које направи, сходно дефтерима и хуџетима овереним кадијским печатима и потписима, рачунају у дуг.

Рудник бакра по имену Мајданпек у Смедеревском санџаку такође је разорен, а његово становништво растурено. Зато је Арнаутину Алију, локалном спахијском ћехаји Софије - нека му се увећа вредност - који је задужен за сакупљање џизије у поменутом санџаку, дато упутство, у складу с пређашњим условима.

С тим у вези написани су телхис и молба којима се тражи да се са-чине и заведу [у регистар] одвојене часне заповести [за Самоков и Мајданпек], а у складу са садржајем представке упућене Прагу Среће. Ради тога је објављен часни ферман и у регистар заведено да се [раја] упосли с пуним платама, с тим да јој се дâ унапред извесна свота акчи, пошто је у јадном стању и треба је оснажити. Зато је и издата тескера да би се, на горе описани начин, сачиниле одвојене часне заповести.

22. Џумаде друге 1102. године (22.03.1691). Извршено према наведеном печат

53 Власински крај је у средњовековној српској држави и под османском

влашћу био познат по производњи гвожђа, која је била међу највећима на Бал-кану (В. Симић, Рударство гвожђа, 107-139).

Факсимил 22/а. - BBA, DBŞM 1250, 2.

Факсимил 22/б. - BBA, DBŞM 1250, 3.

Факсимил 22/в - BBA, DBŞM 1250, 4.

Факсимил 22/г - BBA, DBŞM 1250, 5.

УВОЂЕЊЕ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ НА МУКАТИ РУДНИКА БАКРА 1714. ГОДИНЕ


INTRODUCING STATE MANAGEMENT IN COPPER

MINE MUKATA’A IN 1714. Defter’s contents: transcript of an imperial order concerning arrival of experts from Anatolian mines in 1715, survey of lessees’ debts for period 1703-1714 and six months business account for 1714.

2.)

Kuçayna ma‘den emînine hüküm ki: [1] ma‘den-i mezbûr hâlis ma‘den ve cevheri ziyâde ve nühâsa dahi

hâlis olup lakin üstâları olmayup [2] Gümüşhâne üstâlarından bir kaç nefer üstâ irsâl olınmak içün Ordu-yı Hümâyûnum tarafına i‘lâm [3] eyleduğin ecilden ma‘den-i mezbûr taraf-i mîrîden zabt ve şen işlendirmek içün hâlâ Âsitâne-i [4] Sa‘âdetüm'de olan Gümüşhâne üstâlarından ma‘den ahvâlına vâkıf iki üç nefer üstâ mukayyed üzre [5] harc-ı râhları virilup irsâl olınmak bâbında Ordu-yı Hümâyûnum tarafından emr-i âlî-şânım sadır olmağin [6] Sarıyar ve Gekbuze ve Balya ma‘denleri içün Gümüşhâne'den gönderilen üstâd ber üstâdlardan [7] ve ma‘dencilerden ber nefer bir üstâd ve iki nefer ma‘denci tedârük ve iktizâ iden harc-ı râhları Âsitâne-i [8] Sa‘âdetüm hazînesinden borç virilup ma‘den-i mezbûrede gereği gibi işlemeleri içün senin tarafına [9] mübâşir ile irsâl olınmışdır. İmdi senki emîn-i mûmâ-ileyhsin asla tevakkuf işbu emr-i şerîf-i âlî-şânım [10] vardığı sâ‘at ma‘den-i merkûmi gereği gibi işlendirup nizâm ve temşiyete cebr u sa‘y eyleyup [11] bir vechile ihmâl ve müsâmaha idesin deyü emr-i şerîf sadır olınup bâkî kulı Mayalı Mehmed Beğ ile [12] tarîh-i mezbûrede Kuçayna'ya vâsıl olmışdır.

Fî 18. N sene 1127.

‘an üstad Hüseyin Beğ ma‘denci nefer 1 nefer 2

semen neferan 3 fî 23. Şa‘bân

Reft Belgrad ber mûceb-i mektûb amed ‘an yed-i Emir-oğlu fî 25. Ş sene 1127. Мezbûrler Kuçayna'ya vâsıl oldıkda emîn ağa Belgrad'da olmağla

Emir-oğlu ile i‘lâm olınup gelen mübâşir bâkî kulı Mayalı Mehmed Beğ ile üç nefer ma‘denciler Belgrad'a gelüp işletmeğe gelen mübâşir ile maan Belgrad'a gönderilmişdir fî 26. Ş sene 1127.

Amed 5 nefer Kuçayna fi 13. L sene [1]127. Reft ma‘den-i İpek fi-23 ZA 1127.


3.) Hâsıl-ı bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs vâcıb ’an 11. N sene 1126. be-ma‘rifet-i Turmış-zâde Ahmed Beşe tahsîl-i bâc ta‘yîn şüde öşr semen Makbûz-ı 146 Ahmed Çelebi Turmış-zâde ber-mûceb-i mektûb-ı Hâcî Abdullâh 54 Fî 15. ZA sene 1126. 200 Cem‘an emîn-i sâbıkâ İsmâ‘îl efendi

Hâsıl-ı bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs vâcıb ‘an evvel-i Mart sene 1126. be-ma‘rifet-i Osmân bölükbaşı tahsîl şüde ilâ 10. N sene-i minh öşr semen revgan-ı sâde kısrak Мakbûz-ı 276 kıyye 18 re’s 1 Osmân bölükbaşı ber-mûceb-i mektûb-i Hâcî Abdullâh fî 15. ZA sene 1126. Cem‘an hod

İrsâl-ı kâğit-ı ispençe ‘an yed-i Hâcî Abdullâh tevzi‘ şüd ‘an ma‘den-i Kuçayna ilâ ma‘den-i nühâs irsâl şüd fî 15. ZA sene 1126. kâğit-ı ispençe 5 Мakbûz-ı Hâcî Abdullâh fî 15. ZA sene 1126. ‘an yed-i Kovaç zımmî irsâl şüd Cem‘an hod Zimmet-i El-Hâc Mehmed ağa-yı neferât-i yirlüyân-i kal‘a-i Belgrad vâcib ‘an sene 1115. ilâ sene [1]125 itmâmdır nühâs-i hums-i hisse-i mîrî der yed-i hod bâki bude ber-mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân tahsîl karye-i mevcûd anbar lazım şüd el-vâkı‘ fî 28. L sene 1126. Mezbûr El-Hâc Mehmedin zimmetinde zuhûr iden mîrî hums hissesinden on beş bin vukıyye nûhâs tahsîl ve mevcûd kâr-hâne ittirilmek üzre emr-i şerîf sadır olmışdır fî 10. L sene [1]126. Fî‘l-asıl fî be her sene hums-i mîrî hâsıl-ı nühâs hâsıl-ı nühâs kıyye 30.000 nühâs-ı hâlis 15.000 kıyye 150.000


Minhâ et-teslîmât ‘an cânib-i ümenâ-i aklâma-yı Belgrad ‘an sene 1115. ilâ 1125. öşr-i nühâs-ı hâlis 15.000 kıyye El-bâki der yed-i hod hums-ı mîrî-i nühâs-ı hâlis 15.000 kıyye fî 80 1.200.000 10.000 guruş Zimmet-i Halîl Beşe ve Ibrâhîm ve Süleymân Beğ ber vech-i iştirâk vâcıb ‘an sene 1119. ilâ 1125. itmâmdır nühâs-ı hums-i hisse-i mîrî ki der yed-i mezbûran bâki bude ve hâlâ ber mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân tahsîl karye anbâr mevcûd şüd el-vâk‘ı fî 28. L sene 1126.

Мezbûr Halîl ve Ibrâhîm ve Süleymân nâm müşriklerin zimmetinde mîrî hums hissesinden altı bin vukıyye nühâs zuhûr etmekle mezbûrlarından zuhûr iden altı bin vukıyye nühâs tamâmen tahsîl ve mevcûd-i mahzen itdirilmek bâbında emr-i şerîf sadır olmışdır fî’t-târîh Fi’l-asıl fî be her sene hums-i mîrî hâsıl-ı nühâs hâsıl-ı nühâs 12.000 kıyye nühâs-ı hâlis 10.000 kıyye 60.000 kıyye Minhâ et-teslîmât ‘an cânib-i ümenâ-i aklâma-yı Belgrad öşr-i nühâs-i hâlis 6.000 kıyye El-bâki der yed-i mezbûran hums-ı mîrî hums-ı mîrî nühâs-ı hâlis 6.000 kıyye fî 80 480.000 4.000 guruş


4.) Tezkire-i defter-i îrâd-i ma‘den-i nühâs el-vâkı‘ fî 17. Ramazân 1126. Der zimmmet-i El-Hâc Mü’min ağa-yı yeniçeriyân-i yerlüyân-ı kal‘a-i Belgrad vâcıb ‘an evvel-i Mart fî 25. Safer sene 1126. ilâ gâye-i şehr-i Şa‘bân sene-i minh be-kavl-i hod itmâmdır nühâs-ı hâsıl şüde ber-mûceb-i defter-i memhûr-i İsmâ‘îl Efendi emîn-i ma‘den.

Hâsıl nühâs-ı hâlis 12.051 kıyye 00.671 – makbûz-ı müteferrika Ahmed Ağa emîn-i mukâta‘a-yı Kuçayna 11.380 vâcıb sene 1126. Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından sene-i mezbûre Şa‘bân gâyetine değin hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî hums hâlâ zimmetlerine kalmağla bi′t-temâm bi-eyyi hâl tahsîl olınmak bâbında Belgrad muhâfizı paşaya hitâben mü’ekked emr-i şerîf vârid olmışdır. Fî 28. L sene 1126. Der zimmmet-i Halîl Beşe ve Ibrâhîm Çelebi ve Süleymân Beğ ber vech-i iştirâk vâcıb ‘an evvel-i Mart fî 25. Safer sene 1126. ilâ gâye-i şehr-i Şa‘bân sene-i minh be-kavl-i hod itmâmdır nühâs-i hâsıl şüde ber-mûceb-i defter-i memhûr-i İsmâ‘il Efendi emîn-i ma‘den. Hâsıl-ı nühâs-ı hâlis 8381,5 0838 – makbûz-ı öşr-i müteferrika El-Hâc Ahmed Ağa 7543 emîn-i mukâta‘a-yı mezkûr vâcıb sene 1126. Minhâ-yı makbûz-i İsmâ‘îl Efendi emîn-i ma‘den ber-mûceb-i memhûr defter nühâs-ı hâlis hums-ı mîrî 838 kıyye Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî hums hâlâ zimmetlerine kalmagla bi′t-temâm bi-eyyi hâl tahsîl olınmak bâbında Belgrad muhâfizi paşaya hitâben mü’ekked emr-i şerîf varid olmışdır fî 28. L sene 1126.


Mezbûratdan taleb olınan nühâsın zımmeti mahalle terkin ve güzeşte senelerin zimmetlerinde еdâ eylemek üzre ve yuz yiğirmi altı senesi içün fîmâba‘d mezbûrlar ta‘ddi ve rencîde olınmamak üzre yedlerine emr-i şerîfi virilmek telhîs olındıkda telhîs mûcebince amel olınmak üzre fermân sadır olmışdır. Fî 17. CA sene [1]127 Emin ber-mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân in‘âm şüde el-vâkı‘ fi 17. CA sene 1127. 5.) Der zimmet-i Nu‘mân Beğ veled-i Eyyûb Paşa vâcıb ‘an evvel Mart fî 25. Safer sene [1]126 ilâ gâye-yi şehr-i Şa‘bân sene-i minh ve birâdereş Süleymân ber-vech-i iştirâk Hâsıl-ı nühâs-ı hâlis 2235 kıyye 0223,5 makbûz-i öşr-i müteferrika Ahmed Ağa vâcıb sene 1126. 2011,5 Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından sene-i mezbûre Şa‘bân gâyetine değin mezbûrlerin hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî hums hisseleri zimmetlerine kalmagla bi′t-temâm tahsîl etdirilmek bâbında Belgrad muhâfizı paşaya hitâben mü’ekked emr-i şerîf vârid olmışdır fî 28. Şevvâl sene 1126. Der zimmet-i müteferrika Ahmed Ağa emîn-i mukâta‘a-yı Kuçayna vâcıb ‘an evvel-i Mart fî 25. Safer sene 1126. ilâ gâye-yi şehr-i Şa‘bân sene-i minh makbûz-ı mezbûr ber mûceb-i memhûr temessük hod der yed-i ma‘denciyan-i mezkûri öşr-i nühâs ve gayruhu kıyye 671 ‘an yed-i dizdâr Mü’min Ağa vekîl-i El-Hâc Mü’min Ağa

itimâmdır öşr-i nühâs teslîm şüde 838 ‘an yed-i Halîl Beşe öşr teslîm şüde 223,5 ‘an yed-i Tiryaki Ahmed Ağa vekîl-i Nu‘mân Beğ 1732,5 fî 80 138.600 41.400 – bahâ-i hınta ve şa‘îr ve bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs ve şem‘-hâne 180.000 ve öşr-i kovân ve âsyâb ve rüsûmât-i sâ’ire-i mukâta‘a-yı m bahâ-i hınta bahâ-i şa‘îr bâc-i kasaba-i şem‘-hâne-i kıyye 4.872 fî 3 himl 29,5 ma‘den-i nühâs mukâta‘a-yı Kuçayna 14.616 alef 2 4.200 6.600 fî 80 31,5 2.520


öşr-i kovan-i berây-ı hâsıl-i rüsûmât-i ma‘den-i nühâs kurâ-yı mukâta‘a -yı m 4.200 9.264

Yekûn nühâs-i hâlis 22.667,5 kıyye 1.732,5 makbûz-i müteferrika Ahmed Ağa emîn-i sâbık vâcıb sene 1126. 20.935


УВОЂЕЊЕ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

НА МУКАТИ РУДНИКА БАКРА 1714. ГОДИНЕ Дефтер садржи препис царске заповести о довођењу стручњака из анадолских рудника 1715. године, преглед дуговања закупаца за пе-риод од 1703. до 1714. и обрачун шестомесечног пословања из 1714. године.54 2.)

Заповест емину рудника Кучајна: Послао си допис у моју царску ордију55 у којем си известио да у том

руднику има у изобиљу богате руде, а такође и чистог бакра, али да му недостају стручњаци, због чега си затражио да их неколико буде послато из Ђумушхане.56 Стога је из моје царске ордије издата високославна за-повест, да се међу стручњацима Ђумушхане, која се налази у мојој Срећ-ној Престоници, упишу њих двојица-тројица, вичних рударским посло-вима, да им се плате путни трошкови и да се пошаљу у речени рудник, који је преузет од стране државе, ради његовог опоравка.

Од виших стручњака и маденџија, који су из Ђумушхане послати у руднике Саријар,57 Гекбузе58 и Балја59, изабран је један „виши“ мајстор и двојица маденџија и дат им је тражени новац за путне трошкове из бла-гајне моје Престонице Среће. Они су послати теби, заједно с мубаширом, како би се у реченом руднику радови обављали на ваљан начин. Стога ти, који си горе поменути емин, никако не оклевај, већ истог часа када стигне ова високославна и часна моја заповест нареди да се у реченом руднику ради како треба и уложи труд да се исти доведе у ред и да на-предује, и никако немој то да занемариш и запоставиш. С тим у вези из-дата је часна заповест, која је стигла у Кучајну наведеног датума с баки-кулу Мајали Мехмед-бегом.

18. рамазан 1127. године (17.09.1715).

54 Дефтер има шест страна, прва страна је празна, на другој је царска за-повест, на трећој дуговања, а на четвртој и петој попис шестомесечних прихода.

55 У току је био рат Османског царства против Млетачке републике, који је почео 1714. године, па је због тога допис упућен у ордију.

56 Ђумушхана – кућа сребра, назив царске ковнице у Истанбулу. 57 Данас Саријер, насеље на европској страни Босфора, у коме се налазе

очувани остаци рудника бакра. 58 Налази се на крајњем северозападу Анадолије између Истанбула и Ко-

џаелија, некада познато и под именом Гекбовизе. 59 Рудник сребра и олова у западној Анадолији у близини Баликесира.


Хусејин-бег, од стручњака маденџије 1 особа 2 особе

укупно 3 особе 23. шабан 1127. године (24.08.1715) Одлазак у Београд према садржини писма које је донео Емироглу 25. ша-бана 1127. године (26.08 1715).

Пошто је емин-ага био у Београду када су речени стигли у Кучајну послати су у Београд: Емироглу, мубашир, бакикулу Мајали Мехмед-бег, који је дошао [у Истанбул] и поднео извештај, као и тројица маденџија с мубаширом задуженим за производњу. 26. шабан 1127 (27.08.1715).

[Поновни] долазак у Кучајну, 5 особа, 13. шевал 1127. године (12.10.1715)

Одлазак у Мајданпек, 23. зилкаде 1127. године (30.11 1714).

3.) Приход од баждарине касабе рудника бакра [Мајданпек] од 11. рамазана 1126. године (20.09.1714) посредством Дурмушзаде Ахмед-бешеа, коме је додељено прикупљање баџа. износ ушура Признаница Ахмед челебије Дурмушзадеа, према садржају 146 писма Хаџи Абдулаха од 15. зилкаде 1126 (22.11.1714). 54

200 укупно, бивши емин Исмаил-ефендија Приход од баждарине касабе рудника бакра [Мајданпек] од почетка марта 1126. године (1714), који је прикупљен посредством буљубаше Османа до 10. рамазана те године (19.09.1714). ушур обично масло кобила Признаница Османа буљубаше, према 276 18 ока грло1 садржају писма Хаџи Абдулаха од 15.

зилкаде 1126. године (22.11.1714). укупно

Слање листова спенџе подељених руком Хаџи Абдулаха; послати су из рудника Кучајна у рудник бакра [Мајданпек] 15. зилкаде 1126. године (22.11.1714). 5 листова спенџе. Признаница Хаџи Абдулаха, 15. зилкаде 1126. године (22.11.1714). Послато по зимији Ковачу.

укупно


Дуговање Хаџи Мехмеда аге јерлија у тврђави Београд за период од 1115. године до краја 1125. го-дине (1703-1714). У поседу поменутог остао је део петине државног ба-кра, према садржају високославне часне заповести исти треба прикупити и сместити у тамошњи сеоски амбар, 28. шевал 1126. године (06.11.1714).

Издата је часна заповест, 10. шевала 1126 (19.10.1714), да се део државне петине бакра, који је дуг реченог Хaџи Мехмеда од 15.000 ока бакра, прикупи и преда у тамошњу кархану. Основни приход за сваку годину државна петина чисти бакар произведено бакра 30.000 ока 150.000 ока 15.000 ока Од тога је предато од стране повереника београдских канцеларија60 од 1115. до 1125. године десетина од чистог бакра 15.000 ока Остатак државна петина од чистог бакра код поменутог [Хаџи Мехмеда]

15.000 ока по 80 [акчи] 1.200.000 [акчи] 10.000 гроша

Заједничко дуговање Халил-бешеа, Ибрахима и Сулејман-бега за период од 1119. године до 1125 (1707-1714). У поседу поменутих остала је петина бакра која припада држави. Сада га, у складу с преузвишеном часном заповешћу, треба прикупити и сместити у сеоски амбар, 28. шевал 1126. године (06.11.1714).

Пошто се у дуговању наведених партнера Халила, Ибрахима и Сулеј-мана појавило 6.000 ока бакра, који спада у део државне петине, издата је, наведеног датума, часна заповест да се од поменутих у потпуности прикупи 6.000 ока бакра и да се смести у складиште.

Основни приход за сваку годину државна петина чисти бакар произведено бакра 12.000 ока 60.000 ока 10.000 ока

Од тога је предато од стране повереника београдских канцеларија од 1119. до 1125. године. десетина од чистог бакра

6.000 ока

60 Мисли се на емине рудника, који су били под јурисдикцијом Београд-ске финансијске канцеларије.


Остатак државна петина у рукама поменутих, чист бакар који спада у државну петину – 6.000 ока по 80 [акчи]

480.000 [акчи] 4.000 гроша

4.)

Потврда о попису прихода рудника бакра [Мајданпек] од 17. рамазана 1126. године (26.09.1714).

Обавеза Хаџи Мумина, аге јаничара јерлија у тврђави Београд, од почетка марта, односно 25. са-фера 1126. године (12.03.1714) до краја месеца шабана исте године (09.09.1714), која је испуњена према изјави поменутог. Бакар је произве-ден, на основу печатом овереног дефтера Исмаил ефендије, емина рудника. Произведено чистог бакра 12.051 ока 00.671 – признаница мутеферике Ахмед-аге, емина рудника Кучајна из 11.380 1126. године Државна петина бакра, која је произведена у периоду од почетка марта 1126. године до краја шабана исте године, још увек је у њиховом дуговању. Зато је бeoградском паши, мухафизу, стигла поновљена часна заповест, да се [бакар] у потпуности и на сваки начин прикупи. 28.-ог шевала 1126. (06.11 1714).

Заједничка обавеза Халил-бешеа, Ибрахим-челебије и Сулејман-бега, од почетка марта, односно 25. сафера 1126. године (12.03.1714) до краја месеца шабана исте године (09.09.1714), која је испуњена према изјави поменутих. Бакар је произведен, на основу печатом овереног дефтера Исмаил ефендије, емина рудника. Произведено чистог бакра 8381,5 0838 – признаница за ушур мутеферике Хаџи Ахмед-аге, емина речене 7543,5 [ока] мукате из 1126. године Од тога признаница Исмаил-ефендије, емина рудника, према запечаћеном дефтеру државна петина чистог бакра 838 ока


Државна петина бакра, која је произведена од почетка марта, још увек је у њиховом дуговању. Зато је бeoградском паши, мухафизу, стигла по-новљена часна заповест, да се [бакар] у потпуности и на сваки начин прикупи. На 28. шевала 1126 (06.11.1714). Пошто је издат телхис којим се захтева да се реченима да часна запо-вест о томе да је тражено дуговање бакра измирено, да су платили за претходне године и да их за 1126. годину и надаље нико не омета и узне-мирава, обзнањен је ферман како би се у складу с овим телхисом и по-ступило.

17. џемазијелевел 1127. године (21.05.1715).

Према садржају преузвишене часне заповести, којом су обдарени 17. џемазијелевела 1127. године (21.05.1715).

5.) Обавеза Нуман-бега сина Ејуп-паше, од почетка марта, односно 25. сафера 1126. (12.03.1714) до краја месеца шабана исте године (09.09.1714), заједно с његовим братом Сулејманом. Произведено чистог бакра 2.235 ока 0.223,5 – признаница мутеферике Ахмед-аге из 1126. године. 2.011,5 Државна петина бакра, коју су поменути произвели од почетка марта до краја месеца шабана поменуте године, још увек је у њиховом дуговању. Зато је бeoградском паши, мухафизу, стигла поновљена часна заповест, да се [бакар] у потпуности прикупи, 28-ог. шевала 1126 (6.11.1714). Обавеза мутеферике Ахмед-аге, емина мукате Кучајна, од почетка марта, односно 25. сафера 1126. године (12.03.1714) до краја месеца шабана исте године (09.09.1714). Признаница реченог, [написана] на основу његовог печатом овереног те-месућа, имају је у рукама поменуте маденџије. Десетина од бакра и осталог ока 671 – руком диздара Мумин-аге, опуномоћеника Хаџи Мумин-аге, предат је у потпуности ушур од бакра 838 – руком Халил-бешеа, предат је ушур 223,5 – руком Тирјаки Ахмед-аге, опуномоћеника Нуман-бега 1732,5 по 80 [акчи] 138.600 [акчи]


41.400 – цена пшенице и јечма, баждарина касабе рудника бакра, воскара, 180.000 ушур од кошница, воденица и остали порези речене мукате. цена пшенице цена јечма баждарина касабе воскара 4.872 оке по 3 товара рудника бакра мукате Кучајна 14.616 29,5 4.200 6.600

2 зоб 31,5 по 80 2.520 ушур од кошница од прихода на име дажбина рудника бакра села поменуте мукате 4.200 9.264 УКУПНО: чист бакар 22.667,5 ока 1.732,5 – признаница мутеферике Ахмед-аге, бившег емина из 1126. 20.935

V

ТЕШКОЋЕ У РАДУ РУДНИКА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XVIII ВЕКА

Мајданпек је 1738. године заузела османска војска, после скоро две деценије хабзбуршке власти у северној Србији, током које је рудник радио веома успешно. Рударска производња убрзо је обновљена, док у Кучајни није било таквих покушаја и у попису из 1741. године територија рудника с околином заведена је као тимар. Међутим, стари назив мукате рудника бакра Кучајна и Мајданпек се одржао, па се чак у документима из наред-них деценија дешавало да се у називу помиње само Кучајна. Ради се о обичају османске администрације да на списковима закупа воде и оне му-кате чији су приходи практично угашени, да би, у повољнијим околности-ма, владар могао да полаже правo на њих. Документи које доносимо, пого-тово последња два, са списком рударских и топионичарских постројења, недвосмислено показују да се производња на мукати рудника бакра одви-јала искључиво у Мајданпеку.

После поновног успостављања османске власти у закупничким од-носима извршена је важна промена. Статус мукате трајно је промењен успостављањем доживотног закупа – маликане. Након плаћања наступ-нине власник маликане био је дужан да даје годишњу ренту и да држави испоручује петину произведеног бакра. После смрти, право првозакупа имали су његови наследници. Плаћањем наступнине, они су стицали иста права и обавезе које је имао претходник. На тај начин, износ годи-шње ренте остајао је исти, што је, с обзиром на велику инфлацију, сма-њивало државне приходе.

Четрдесетих и педесетих година XVIII века, производња бакра у Мајданпеку била је успешна и власници маликане углавном су на време испуњавали своје обавезе. У наредном периоду стање у Смедеревском санџаку знатно је погоршано. Учестале су злоупотребе порезника, а ло-кални моћници почели су да присвајају планине и шуме које су припада-ле руднику. То је утицало на пад производње и исељавање становништва које је било у служби рудника.

Средином шездесетих година XVIII века чињени су напори да се обнови производња и да се рудари врате у Мајданпек и околна села. Усвајање планова за обнову рудника ометали су опречни ставови Порте и београдске администрације, која је настојала да онемогући јачање ути-цаја централне власти. Због тога је било потребно неколико година да се

Тешкоће у раду рудника ... 128

део раје приволи на повратак, као и да се руднику врати земљиште у околини. Када је то учињено мукати рудника бакра припојени су рудник Црнајка и село Кучајна, што је довело до склапања новог власничког уговора.

Обнова рудника је, међутим, привукла и разбојнике који су почет-ком осамдесетих година XVIII века опустошили Мајданпек, након чега је овај привремено запустео. Страдања је донео и нови аустро-турски рат (1788-1791), али је и поред свих невоља производња у Мајданпеку обна-вљана и трајала је вероватно све до Првог српског устанка.61

Карактеристика докумената из овог периода је да су изузетно оп-ширни и да садрже и по десетак различитих молби, жалби, потврда из различитих канцеларија, извода из дефтера, мишљења стручњака и на крају сажетак који је одговорно лице подносило надлежној институцији на одлучивање. Због бројних понављања определио сам се за издавање само дотичног сажетка који у себи сумира сву пратећу документацију о дотичном предмету. У једном случају дат је и пратећи извод из дефтера с подацима о Мајданпеку.

Тако се, не само по снази војске или по производњи рудника, већ и по ефикасности администрације може сагледати огромна разлика између Царства на заласку и Царства у доба његове највеће моћи, у којем је и отворен рудник Мајданпек.

61 На основу документа из 1797. године види се да су те као и претходних

година обавезе закупаца уредно исплаћиване и износиле су 3.500 гроша (BBA, CT – maliyye, 10917). Тај документ није уврштен у књигу, јер је веома обиман, а осим наведених не садржи друге податке о Мајданпеку.

Факсимил 23 - BBA, CT – darphane, 1177.


PARTIAL REIMBURSEMENT OF LEASE

INSTALLMENT DUE TO MISTAKE IN DATE COUNTING

Heir of deceased Osman Aga, lessee of ¾ part of the copper mine mukata’a, asks to get back the money paid by mistake because of the difference between the solar and lunar calendar.

Devletlû inâyetlû efendim sultânım hazretleri sağ olsun [1] Bundan akdem vefât iden sâbıka ismetlû Sâlihe sultân efendimizin

kethudâsı pederim merhûm Osmân Ağa kullarının mutasarrıf [2] oldıği ma‘den-i nühâs mukâta‘asının zamân-i zabti Eylül iptidâsından olub bin yuz yetmiş bir senesi Eylüli olmayup [3] sene-i merkûmede gerek taksît-i evvel mâlı ve gerek havâlât mecmu‘i iki bin dört yuz altmış buçuk guruş sehven teslîm-i [4] Hazîne-i ‘Âmire idup mukâta‘a-i mezkûrin dört sene zarfında iki yuz yetmiş dört guruş zimmeti iktizâ itmekle merâhim-i aliyyelerinden [5] mercûdurki sehven Hazîne-i ‘Âmire'ye teslîm olunan meblağdan pederim kullarının zimmeti mukâbelesinde iki yuz yetmiş dört guruşi takâs [6] ve bâkî kalan iki bin yuz seksen altı buçuk guruştan pederim kullarının mahlûlundan bu kullarına ihsân buyurılan Saruhan sancağı [7] âdet-i ağnâmı mukâta‘asının yetmiş iki senesi mâl-i mîrîyi olan yedi yuz yiğirmi guruşi takâs ve senedâtın bu kullarına [8] ihsân ve bâkî kalan bin dört yuz altmış altı buçuk guruşi dahi bâ rûznâmce-i aliyye bir sağçe yerden havâle buyurulub bu [9] yetîm kularına merhamet ve hayrı du‘âlarımıza mazhar buyurulmak bâbında fermân devletlû inâyetlû merhametlû efendim sultânım [10] hazretlerindir. Bende Abdürrahman yetîm kulları

’An mâl-i mukâta‘a-i ma‘den-i nühâs-i Kuçayna der nâhıye-i İpek der livâ-i Semendire ’an aklâm-i Belgrad vâcib ’an evvel-i Eylül sene 1171 ’an hisse-i Osmân Ağa 3 rub‘ hisse-i malikâne ’an gurre-i Zilhicce sene 1170 ’an yed Ömer çavuş mevâcib-i guruş topçuyân-i kal‘a-ı Tirebin sene 1169 407 ’an m ’an yed-i m mevâcib-i topçuyân-i kal‘a-ı Hlivna sene 1169 488 ’an m ’an yed-i m bahâ-ı hınta-ı topçuyân-i kal‘a-ı Hlivna sene 1169 42 ’an 15 RA sene 1171 ’an yed-i m mevâcib-i topçuyân-i ......... ve Tirebin sene 1169 12,5 ’an gurre-i CA sene 1171 ’an yed Nu‘mân Ağa beray taksît min asl 792

1741,5 ’an gurre-i S sene 1172 mevâcib-i yerlüyân-i palanka-i Hasan Paşa 729 dört hisse-i Osmân Ağa 546,5 2470,5

hisse-i Mehmed Ağa 182 729


Bin yuz yetmiş bir senesine mahsûben mukâta‘a-i mezbûrenin Osmân Ağa hissesin havâlâtına vech-i meşrûh ifnâ, fermân devletlû izzetlû sultânım hazretlerindir Fî 19. M sene 1172

Yüz yetmiş bir senesine Eylülün vukû‘ var mıdır ?

Şühûr şemsiye hesâbiyle ........ vechile yetmiş bir senesine Eylüli yetmiş iki senesine Muharremin sekizinci gün vâkı‘ olub kameriye hesabiyle yetmiş bir senesinde Eylül vâkı‘ olmamiş olur, fermân devletlû merhametlû sultânım hazretlerindir. Fî 20. C sene 1172

Uhdesinde olan mezbûre mukâta‘asından hesabı var mı dır ve aklamdan ... ?

Mukâta‘a-i ma‘den-i nühâs-i Kuçayna ve İpek ’an evvel-i Eylül sene 1167 ila gâye-i sene 1170 der uhde-i Osman Ağa 3 rub hisse-i malikâne Fî sene guruş

3.050 762 Hisse-i müşir?...... Mümin Ağa 2287,5 sene 1167 2287,5 sene 1168 2287,5 sene 1169 2325,5 sene 1170 9187,5

Minhâ el-havâlât 8913,5 guruş El-bâkî der zimmet guruş 274

Kuçayna mukâta‘asın müteveffâ Osmân Ağanın senet-i mezkûrlerde gayrı ez havâlât bu mikdâr guruşi iktiza iderler, fermân merhametlû inâyetlû sultânım hazretlerindir. Fî 25 M sene 1172. İşbu ma‘den-i nühâs-i Kuçayna mukâta‘asından olan havâlâtın senedatı kaleme teslîm ...... olmış mı dır ? İşbu ma‘den-i nühâs-i Kuçayna mukâta‘asının bin yüz altmış yedi senesinden yetmiş senesi gâyete gelince sekiz bin dokuz yüz on üç buçuk guruşluk senedat kaleme teslîm ve hesâb icmâl olmışdır, fermân devletlû izzetlû sultânım hazretlerindir. Fi 29. M sene 1172


ПОВРАЋАЈ ДЕЛА НОВЦА ОД ЗАКУПА ЗБОГ ГРЕШКЕ У РАЧУНАЊУ ВРЕМЕНА

Захтев наследника преминулог Осман-аге, закупца ¾ мукате рудника бакра, да им се врати новац уплаћен грешком, која је настала при-ликом прерачунавања разлике у времену између сунчевог и месече-вог календара.62

Његова екселенција, славни и милостиви мој султан и господар, нека је здраво!

Пре извесног времена умро је мој отац, бивши ћехаја наше врле господарице султаније Салихе, покојни Осман-ага, Ваш кул. Он је прите-жавао мукату рудника бакра, а време његовог држања било је од почетка септембра. Године 1171. није било септембра63 и те године је грешком предат новац царској благајни, било да је за прву рату таксита, било за друге намене, све укупно 2460,5 гроша. Пошто се за речену мукату потра- жује дуг, који за четири године износи 274 гроша, Узвишено милосрђе (султан) умољава се следеће:

Да се од своте, која је грешком послата царској благајни, намири дуговање мог оца, Вашег кула, од 274 гроша. Да се од преосталих 2186,5 гроша, који спадају у конфисковану имовину мога оца, надокнади 720 гроша државног новца, који дугује за 72. годину од мукате овчарине Са-руханског санџака, којом је био обдарен овај кул и да му се о томе дају по-тврде. Да се овом сирочету вашег кула преосталих 1466,5 гроша пошаље с неког „здравог места“, посредством високе канцеларије рузнамџе64 С тим у вези моли се да [сироче] буде предмет милосрђа и благослова. Ферман је у његове екселенције, мога славног, милостивог и милосрдног господара и султана.

Слуга понизни Абдурахман, сироче Вашег кула

62 Документ поред основног текста, мишљења зналаца за мерење времена и обрачуна које доносимо, садржи и друге делове. Ради се о проверама Осман-агиног рачуноводства на мукати овчарине у Сарухану и мукати Џемата анадолских Јурука, као и онима у Главној финансијској канцеларији, рачуноводству џизије и другима, у којима нису пронађена нова дуговања. Ти делови нису увршћени, јер се тематски не уклапају.

63 Ради се о обрачунавања временске разлике између сунчевог календара од 365 и месечевог, хиџретског календара од 354 дана. Неке мукате издаване су по једном, а неке по другом календару, па је тако Мајданпек од оснивања издаван по сунчевом, а суседна Кучајна по месечевом календару. Разлози за такав приступ још увек ми нису познати.

64 Ова канцеларија била је задужена за обрачунавање закупа и џизије, а под „здравим местом“ подразумева се нека муката са стабилним приходом.


Од новца мукате рудника бакра Кучајна у нахији Пек, у санџаку Смеде-рево, [стигло] из београдских канцеларија, за период од 1. септембра 1171. године (1758), од дела Осман-аге који држи ¾ ове мукате. -од 1. зилхиџе 1170. године (17.08.1757) из руке чауша Омера гроша за плате тобџија у тврђави Требиње за 1169. годину 407 - од истог датума, из руке поменутог за плате тобџија у тврђави Ливно за 1169. годину 488

- од истог датума, из руке поменутог за набавку пшенице за тобџије у тврђави Ливно за 1169. годину 42 -од 15. ребијулевела 1171. године (27.11.1757) из руке поменутог за плате тобџија у тврђави ........ и Требиње, за 1169. годину 12,5 -од 1. џумаделевела 1171. године (11.01.1758) из руке Нуман-аге за прву рату таксита од основног прихода 792

1741,5 - од 1. сафера 1172. године (04.10.1758) плате јерлија у Хасан-пашиној паланци ¾ дела Осман-аге 546,5 729 део Мехмед-аге 182 2470,5 729

Да се на описани начин обуставе пошиљке новца са речене мукате, које спадају у део Осман-аге, а обрачунате су за 1171. годину, ферман је у његове екселенције, славног и поштованог мог султана. 19.-ог мухарема 1172. године

Да ли је било септембра [1]171. године? Рачунајући месеце према сунчевом календару септембар 71. године био је 8. мухарема 72. године.65 Рачунајући према лунарном календару 71. године није било септембра, ферман је у његове екселенције, славног и милосрдног мог султана. 20. џемазијелахир 1172. године (18.02.1759)

Да ли постоји обрачун мукате који је у дужности реченог? Муката рудника бакра Кучајна и Пек, од 1. септембра 1167 (1754) године до краја 1170. године (14.09.1757) дужност је Осман-аге, поседује ¾ дела маликане.

65 Према савременим таблицама за прерачунавање хиџретског календара то је 11 септембар, па би се могло претпоставити да због поменуте разлике између сунчевог и месечевог календара тих првих 11 дана септембра није рачунато. По-стоји, међутим, и друга могућност, јер се у документу изричито наводи да је из-остављен цео септембар и да је Осман-агин закуп почињао првог дана тог месе-ца. То упућује на претпоставку да је, у то време, у Османском царству, за прера-чунавање времена коришћен јулијански календар, који је у XVIII веку за 11 дана каснио за грегоријанским. По њему је 8. мухарем 1172. био управо 1. септембар 1758. године.


Годишње гроша 3.050 762 део мушир?....... Мумин-аге 2287,5 године 1167. 2287,5 године 1168. 2287,5 година 1169. 2325,5 година 1170. 9187,5

Од тога је послато 8913,5 гроша Остало у дуговању 274 гроша У наведеним признаницама покојног Осман-аге, за кучајнску мукату, осим онога што је послато, потражује се ова количина гроша, ферман је у његове екселенције, милосрдног и милостивог мог султана. 25. мухарема 1172. године (28.09.1758).

Да ли су предате признанице о испорукама новца из рудника ба-кра Кучајна ? С мукате рудника бакра Кучајна од 1167. до краја 1170. канцеларији су предате признанице за 8.913,5 гроша и сведен је рачун, ферман је у ње-гове екселенције, славног и поштованог мог султана.



SETTLING A DEBT OF DECEASED SMELTER

Lessee of Majdanpek copper mine, Abdulkerim Aga’s request submitted to Baş Muhasebe kalemi in Istanbul and Belgrade vali, concerning the confiscation of state-owned copper, left in possession of deceased smelter and protection of reaya as well. Vali’s order about this matter was written on 5. December 1762.

Sah buyuruldu verile. mûcebince iktizâsına Mâliye tarafından mütevakkır emr tahrîr olup Еmr-i vâlî fi 18. CA sene [1]176.

[1] Devletlû, inâyetlû, merhametlû efendüm sultânım hazretleri devlet ü ikbâl ile [2] sağ olsun. Arz-ı hâl kulları budur ki: Hâlâ Belgrad'da ma‘den-i nühâs Kuçayna ve İpek mukâta‘amızın kâr-hâne işçilerinden [3] Seyyid Monlâ Mustafâ fevt olmakla üzrinden mâl-ı mîrî olup zimmetinde bulunan cevher-i nühâsa kimesne vaz‘-ı yed itmeyup mâl-ı mîrî mukâbili [4] ma‘den emînimiz olan ser-turnaci Mustafâ Ağaya zabt ve mâl-ı mîrî-i mezbûrn bulunan cevher-i nühâsından tahsîl ve re‘âyâ vü berâyâ zamân [5] emn ü emân devletlerinden asûde hâl ve müreffehü′l bâl ve zulm ü te‘addîden men‘ u def olunmak içün Belgrad vâlîsine hitâben emr-i âlîlеri [6] ihsân buyurulmak bâbinda emr ü fermân devletlû inâyetlû merhametlû efendüm sultânım hazretlerinizdir

Bende Abdülkerîm Еnderûn-ı Hümâyun Hâne-i Hassa hâlâ


ИЗМИРЕЊЕ ДУГОВАЊА ПРЕМИНУЛОГ

ТОПИОНИЧАРА Представка закупца Абдулкерим-аге упућена Финансијској канце-ларији и Истанбулу и београдском валији, у којој тражи да се запле-ни државни бакар који је био у поседу преминулог топионичара и да се раји обезбеди сигурност. Тим поводом издате су заповести, од ко-јих валијина 05.12.1762. године.

Његовој преузвишености, љубазном и милостивом, моме господину и племенитом господару, да је здраво и срећно у свом господству.

Молба вашег роба је ова: Сада је у Београду умро Сејид мула Мустафа, један од запослених

у кјархани наше мукате, рудника бакра Кучајна и Мајданпек. Од њега се потражује државни иметак, а бакарну руду коју он дужи [још] нико није запленио. Зато се обраћам београдском валији да би благоизволео издати часне заповести моме рудничком емину, Мустафа-аги, заповеднику турна-џија,66 да, ради надокнаде државног иметка, заплени и од затечене руде бакра намири поменути иметак, као и да се раји и бераји омогући трајна безбедност и сигурност, миран живот и напредак, а спрече и уклоне зулуми и насиља. Заповест и ферман су код ваше преузвишености, љубазног мог господина и племенитог господара.

Ваш слуга Абдулкерим, садашњи [службеник] Унутрашњег сараја, Хас одаје.

Регистровано, издата је бујурулдија. У складу с захтевом написана је узвишена заповест од стране

Финансија, валијина наредба од 18. џемазијелахира 1176 (05.12.1762).

66 Турнаџибаша је био високи официр јаничарског корпуса. Заповедао је од-

редом јаничара-турнаџија, који су султана пратили у лову. Овај јаничарски џемат добио је име по ждраловима (turna), које су припитомљавали и узгајали за двор.



MINE RENEWAL PLAN FROM THE YEAR 1764/65.

Mine renewal plan was made according to lessee Abdulkerim’s request and report of former Belgrade defterdar. Plan, probably made in 1764/65, was based on immunity status strengthening of the entire area

[1] Belgrad aklâmından Semendire sancağında İpek nâhiyesinde vâkı‘ senevi üç bin yüz guruş mâl-ı mukayyedinden iki bin seksen altı buçuk guruşa ocaklık [2] ve bin on guruşa irsâliyye olan ma’den-i nühâs Kuçayna mukata‘asının üç rub‘ hissesine Еnderûn-i Hümâyun ağalarından Abdülkerîm Ağa kullarının [3] ve rub‘-ı âharı dahi Mehmed Ağa nâm kimesnenin ber vech-i mâlikâne uhdelerinde olup mûmâ-ileyhumadan Abdülkerîm Ağa hissesinin yetmiş iki senesinden [4] yetmiş beş senesine gâyetine dek gayr-ez ocaklık mâl-ı irsâliyyesinden bin iki yüz altmış iki guruş ve Mehmed Ağa hissesinin yetmiş senesinden yetmiş beş senesine [5] hitâmına dek mâl-ı irsâliyyesinden iki bin altıyüz yiğirmi bir buçuk guruş açık zimmetleri oldığı der kenârından zâhir olup merkûm Mehmed Ağanın [6] rub‘ hissesi bundan akdem mahlûlundan mezâda virilmekle hâlâ tâlibi zuhûr eylemediğinden el-yevm-i mezâdda olmakla şimdi ağa-yı mûmâ-ileyh tarafından virilen [7] takrîr ve arz-ı hâl mefhûmları ve sabıkâ Belgrad Defterdârı Seyyid Hüseyin Hüsni Efendi kulların dahi takrîri üzre ma’den-i mezbûr ’an asl küllîyetlü [8] ve cesîm bir ma‘den olup i‘mâl u i‘mâri ancak kesret-i ’amele ve re‘âyâya muhtâc ve lâzımasına tedârükine mütevakkıf olmakla ma‘den-i mezkûran nizâm [9] ahvâline vesîle olmak içün dâhilinde oldıği Pojarefçe kazâsının ve re‘âyâ-yi ma‘denin Belgrad defterdârları taraflarından cibâyet olınıgelen [10] cizyeleri dört bin sekiz yüz otuz beş aded evrâk ile Belgrad cizyesinden ifrâz sa‘yen li'l-mîrî bin aded ednâ evrâkı zam ve başkaca [11] kalem i‘tibâr ile ma‘den-i mezbûr emînleri taraflarından cibâyet ve Belgrad muhâfizlerine senede iki taksît ile müretteb olan hazariyyeden dahi senevî dört bin [12] sekiz yüz yiğirmi guruş be her sene vakt-i taksîtleri duhûlunda ma‘den emînleri yedlerile tahsîl ve teslîm olunup kâffe-i mezâlimden re‘âyâsına siyânet ve şürût-i [13] serbestiyet üzre yed-i vâhidden zabt ve ma‘den-i mezbûr idâre itdirilmek şartile Câmi-i Cedîd-i hümâyûn evkâfına senede dört bin vukıyye nühâs virmekle [14] taahhüd ve şürût ve kuyûdi hâvî hatt-ı hümâyûn-i şevketmakrûn ile mu‘anven emr-i âlî-şân sudûri istid‘âları vâk‘ıa mukâta‘a-yı mezbûrun nizâmata [15] vesîle olup lakin kazâ-yı mezburûn ne mikdâr evrâkı oldıği kaleminde ma‘lûm olmamagla defterdâr-i mûmâ-ileyhin takrîri üzre yetmiş sekiz senesi Muharreminden [16] dört bin sekiz yüz otuz beş aded ednâ evrâk ile ifrâz ve sa‘yen lil'-mîrî bin aded ednâ evrâkı dahi zam olınup ancak bu takrîbiyle sâir kazâların [17] mukâyeselü re‘âyâsına evrâk virmemek ve bir dürlü nizâ‘ getürilmemek şartı derc olınarak nizâmi emr ü re‘y-i âlîlerine


menût idüği ma‘lûm-i devletleri [18] buyuruldukta ne vechile emr ü fermân-i âlîleri buyurulursa emr ü fermân devletlû, sa‘âadetlû, sultânım hazretlerindir.

İzzetlû Defterdâr Efendi [1] nefs′ül-emr bu vechile nizâm virilmek mukâta‘a-yı mezbûrenin [2]

sağlanmasına bâdî olup amma sonra Belgrad tarafından [3] bu nizâmi fesh idecek tahrîrât vürûdi ihtimâldan [4] ba‘îd olmamağla iptidâ-yı emirde nâhıye-i mezbûrenin [5] cizye evrâkı bu mikdâr mı dır diyü ist‘ilâmı müş‘ir emr-i şerîf [6] tahrîr ve keyfiyet-i nizâm mukaddeme-i emre derc ve nizâm-i [7]mezkûrun lüzûmi olındığı dahi tastîr olınmak [8] fermân buyuruldu bakalım ne cevâp gelür.


ПЛАН ЗА ОБНОВУ РУДНИКА 1764/65. ГОДИНЕ

План је сачињен на основу представке већинског закупца Абдулке- рима и извештаја бившег београдског дефтердара. Заснива се на ја-чању имунитетног положаја целе области. Вероватно је настао 1764/65. године.

Муката рудника бакра Кучајне која се налази у нахији Пек у Сме-деревском санџаку и припада Београдској канцеларији, а за коју је упи-сан годишњи износ од 3.100 гроша, од чега је 2.086,5 гроша за оџаклук,67 а 1.010 гроша за ирсалију,68 дата је у дужност, као маликана, следећим лицима:

Абдулкерим-аги, кулу, једном од ага Унутрашњег сараја, дате су три четвртине мукате, а извесном Мехмед-аги једна четвртина. На осно-ву белешки на маргини69 види се да њихова дуговања износе: део Абдул-керим-аге, без оџаклука, за ирсалију од [11]72. до краја [11]75. године 1.262 гроша, а део Мехмед-аге, такође од суме предвиђене за ирсалију, од [11]70. до краја [11]75. године, 2.621,5 грош.

Пре извесног времена упражњена четвртина реченог Мехмед-аге дата је на аукцију, али до сада се још увек није појавио нико заинтересован за њу. Пошто је понуда још увек отворена, неопходно је да се речени рудник доведе у ред, и то на основу замисли које је у свом извештају и представци поднео речени [Абдулкерим] ага, као и на основу извештаја Сејид Хусејин Хусни-ефендије, бившег београдског дефтердара. Према ономе што су навели, јасно је да је овај рудник заиста један огроман руд-ник и да може [успешно] да ради и да напредује, само је потребно више радника и раје, као и да се проведу неопходне припреме.

[Предложили су] да се на 4.835 листића џизије (главарине) које бе-оградски дефтердари уобичајено сакупљају у пожаревачком кадилуку, као и од рударске раје, дода још 1.000 најнижих70 листића издвојених из Београдске џизије, који иначе иду у корист државе, и да се [сви листићи]

67 Оџаклук је био назив за принадлежности тврђавских посада. У XVIII

веку ⅔ прихода од закупа одвајано је за ту намену. 68 Ирсалија је био назив за испоруке новца у царску благајну, за које је у

XVIII веку одвајана ⅓ прихода од закупа. 69 Писар се позива на податке из нама непознатог извештаја упућеног из

Београдске канцеларије. 70 Ради се о најнижој пореској стопи намењеној за сиромашне.


рачунају као посебна канцеларија71. Нека је [џизију] прикупљају емини поменутог рудника. Такође нека руднички емини, сваке године, прикупе и предају, у време таксита, годишњу своту од 4.820 гроша, која спада у хазарију72 намењену београдским мухафизима а [предаје се] у две рате годишње. Нека се раја штити од свих насиља и нека буде под влашћу са-мо једнога према условима сербестијета.73

И још су, у циљу довођења речене мукате у ред, замолили да се изда славна заповест насловљена царским хатихумајуном, која ће у себи садр-жати претходно наведене услове и забране, као и уговорену обавезу да ће се, уколико поменути рудник буде радио како треба, вакуфу Нове царске џамије, годишње давати 4.000 ока бакра.

Пошто није познато колико листића има у канцеларији реченог ка-дилука издвојиће се 4.835 најнижих листића, како је то предложено у из-вештају поменутог дефтердара из мухарема месеца 78. године, и додаће им се још 1.000 листића, који иначе иду у корист државе. Само још треба укључити и услов да се на овај начин не издају листићи раји других ка-дилука, јер би то изазвало разне неспоразуме и кавге.

Када се Ваше величанство упозна [с предметом], нека изда високи ферман и заповест, јер описани поредак зависи од Вашег преузвишеног мишљења и наредбе. Заповест и ферман су у Његове екселенције, мога славног и срећног султана.

Поштованом дефтердар-ефендији Суштина предмета је да се на описани начин заведе ред и обнови

наведена муката. Али, пошто је могуће да накнадно стигну дописи који-ма ће предложени поредак бити поништен од стране Београда, написа-на је часна заповест у којој се званично тражи одговор да ли у нахији [Пек], наведеној на почетку заповести, заиста има толико џизијских ли-стића. У уводу заповести је уврштен и опис поретка. Наређено је да се напише све што је неопходно за [увођење] реченог поретка, па да види-мо какав ће одговор стићи.

71 Стварањем посебне канцеларије под надзором рудничког емина биле

би онемогућене дотадашње злоупотребе сакупљача пореза. 72 „Мирнодопска помоћ“ (imdâd-ı hazariyye), нешеријатска дажбина прику-

пљана, најчешће у новцу, за потребе провинцијских управитеља. Њена исплата вршена је у два таксита, који су доспевали у месецима мухарем и реџеп, па је на-ведени порез називан и мухаремски и реџепски таксит.

73 Мисли се на закупца мукате, којем се у управљање не смеју мешати други носиоци османске власти, што је прописано имунитетним статусом мукате - сербестијетом.

Факсимл 26. - BBA, CT – darphane, 3062.


PROPOSAL TO RETURN DISPLACED MINERS AND

USURPED LAND IN THE MINING AREA Several summarized documents sent as a proposal to Istanbul by representatives of provincial government and judicial authorities, as well as mine lessees, concerning the return of displaced miners and usurped land, submitted to defterdar on 7. October 1766.

Arz-ı bendeleridir ki: [1] Semendire sancağında İpek nâhiyesinde ma‘den-i nühâs Kuçayna

ve İpek mukâta‘asının re‘âyâsı bir kaç seneden berü perîşân olup ma‘den-i mezkûr a‘mâl olınmadığından mukâta‘a-i mezbûre mâlından ta‘yîn ve havâle olınan mâl-ı ocaklık [2] edâ olınmamakdan nâşi ma‘den-i mezkûr re‘âyâsının sebeb-i perîşânlıkları ve a‘mâlı tevich ile der ehl-i vukûfdan suâl ve tashîh ve tanzîmi bâbında sâdır olan emr-i âlî mûcebince tâife-i ma‘denciyan Belgrad'a ihzâr ve hakîkat-i hâl [3] tefahhus ve istihbâr olındıkda bir kaç seneden berü mukâta‘a-i mezbûrenin müteayyin emîni olmadığından ma‘den-i mezkûrun kurâ ve cibâl ve çayırlarını ba‘zı eşhâs zabt ve ma‘den-i mezkûr içün iktizâ iden hatab ve giyâhın zikr olınan [4] cibâl ve çayırlardan kat‘ u naklını murâd iden re‘âyâyı fuzûlî vaz‘ul-yed olan kimesneler kendü mülkleri olmak zu‘m ile men‘ ü zülm ve ta‘addîlerinden re‘âyâ perîşân olmağla ma‘den-i mezkûrun a‘mâlı arâzî-i mezkûre vaz‘ul-yed [5] olanlardan nez‘u istihlâs ve re‘âyâyı müteferrikası bulundıkları mahaldan kaldırılup mesken-i kadîmeleri olan ma‘den karyelerine nakl ve iskân ve zikr olınan cibâl ve çayır kemâfi's-sâbık emîn-i mukâta‘a tarafından zabta [6] muhtâc olmakla vech-i muharrer üzre nizâm virildiği sûretde hâsıl olacak nühâsın humsini mâl-ı mîrî ve ocaklığa vefâ eyledikden sonra mâlikane mutasarrıfına dahi be her sene nef‘-i husûli emr mukarrerdir deyü takrîr etmelerile takrîr-i meşrûhleri [7] nefs’ül-emre mutâbık oldığini hâlâ Belgrad muhâfızı vezîr-i mükerrem sa‘âdetlû Mustafâ Paşa hazretleri mektûblarında ve Belgrad kazâsı nâibi bir kıt‘a i‘lâmında tahrîr ve inhâ ve Belgrad aklâmından Hasan Paşa palankasına muhâfazasında [8] olan müstahfızân cemâ‘atının yetmiş üç senesi mevâcibler içün zikr olınan ma‘den-i nühâs Kuçayna mukâta‘asının yetmiş dört senesi mâlından ber vech-i ocaklık havâle olınan yedi yuz yiğirmi dokuz guruşun ahz u istifâsı [9] mümkün olmamakdan nâşi emvâl-i sâ’ireden edâ ve havâle olınmasını diğer mektûb ve i‘lâmında tastîr ve inbâ.

Mukâta‘a-i mezbûrenin üç rub‘ hisesine mâlikane mutasarrıf olan mûmâ-ileyh Abdülkerîm Ağa kulları dahi Bâb-i Âlîyelerine [10] gönderdiği bir kıt‘a arz-ı hâlı mefhûmında mukâta‘a-i mezbûreye yetmiş iki senesinde mutasarrıf olup mültezim-i sâbık Alî nâm kimesne mukaddemâ fevt oldıkda hesâbi rü’yet ve terekesine vaz‘-ı yed olınmadığından gerek fâiz [11] ve gerek


mâl-ı mîrî olmak üzre bir akçe makbûzı olmayup beş senede iktizâ iden yiğirmi kîse fâizi muzmahil oldığından on iki kîse masârife mübtelâ ve medyûn olup öteden berü ocaklık ve havâlât akçeleri [12] ol cânibinin ma‘dencilerinden alınugelmekle muhâfız-ı müşâr ve nâib-i mûmâ-ileyhumanın muktazâ-yı tahrîrâtları üzre mukâta‘a-i mezbûrenin a‘mâl içün re‘âyâyı müteferrikası me’vâ-i kadîmlerine ivâ ve iskân itdirilmesini hâvî emr-i âlî sûdurini [13] istid‘â ider.

Poreç nâhiyesine tâb‘i kırk iki re‘âyâ ve iki nefer ma‘denciyan ve dört sekbânân-i ma‘den ve dört ocak ve beş kâr-hâne ve ma‘den-i atîk ve bâyır Karaoğlan ve Surekanlık ve Şupla Glava nâm mevâzi‘de [14] yiğirmi üç cevher-i nühâs kuyuları ile karye-i ma‘den-i İpek hâsılı tahtında ispençe ve gendüm ve tapû-yı zemîn yekûn on tokuz bin akçe yazu ile defter-i mufassalda tahrîr ve icmâllara havâss-ı hümâyûn olmak üzre tahrîr ve İzvijd nâhiyesine [15] tâb‘i on beş re‘âyâ ile nefs-i Kuçayna hâsılı tahtında kezalık on bin akçe yazu ile ol dahi mufassalda tahrîr ve sübût ve nefs-i Kuçayna el-mezbûre ma‘den tahrir olınmadığını izzetlu defter emini efendi kulları arz eder.

[16] Mukâta‘a-i mezbûre mea zam senevi uç bın guruş mâl ile mukayyed olup üç rub‘i hâne-i seferli ağayânından Abdülkerîm Ağanın ve rub‘ hissesi Mehmed Ağa nâm kimesnenin mâlikane uhdelerinde iken merkûm Mehmed fevt olmakla [17] rub‘ hıssesi mahlûlundan müddet-i medîdeden berü mezâdda oldığı ve bu makûle mâlikane virilen ma‘adin-i mîrîye re‘âyâsına tahsîsen Baş Muhâsebede iskân şurûti kaydı bulunmayup lakin bu misillü havâss-ı hümâyûndan bir karyenin [18] defterde mukayed ra‘iyyet ve ra‘iyyeti oğullarından olup kadîmi sâkin oldıkları karyelerin terk ve varub âhar mahalde tavattun edenler hâlâ oldıkları mahalde sâkin olalı on sene mürûr etmeyup ve mücededden avârız hânesine [19] kayd olınmış değiller ise kaldırılup kadîmi sâkin oldıkları karyelerine nakl ve iskân etirilup amma yıne oturdukları mahallerde sâkin olalı on sene geçüb yahûd avârız hânesine kayd olınmışlar ise ol makûleler kaldırılmak [20] teklîfi ile rencîde olınmayup oturdukları mahallerde üzerlerine edâsı lâzım gelen rüsûm-i ra‘iyyetlerini kânûn u defter mûcebince asıl ra‘iyyet kayd olındıkları zâbıtlarına edâ etmeleri iskân şürûtundan idüği Baş Muhâsebe'den [21] der kenar olınmışdır.

Ma‘lûm-i devletleri buyuruldukda vech-i meşrûh üzre mukayyed olan iskân şürûtuna ......... hakka ri‘âyet olınarak hâlâ Belgrad muhâfızı vezîr-i mükerrem sa‘âdetlû Mustafâ Paşa hazretleri ve Belgrad defterdarı [22] ve Belgrad yeniçeri ağası taraflarından mu‘temed-aleyh birer nefer mübâşir ile birer nefer müstakîm kâtib ta‘yîn ve irsâl olınup zikr olınan İpek karyesinin ma‘denci re‘âyâsından etrâf ve havâliyye müteferrik ve perîşân olan re‘âyâsını bulundukları mahallerde [23] alâ eyyi hâl ahz ve kurâ-i kadîmelerine nakl ve iskân tavattun olınup taraf-ı âhardan bir dürlü ta‘allül ve muhâlefet ve irâd-i özür ve bahis ittirilmemek ve kezalık sâlifü’l-beyân İpek karyesinin mümtâz ve mu‘ayyen olan arâzî-i mahdûde ve çâyır ve otlak ve yaylak [24] ve bağ ve bağçe ve tarla arâzî-i sâ’iresini Belgrad ve Semendire ve sâ’ir ol havâli ahâlîlerinden fuzûlî zabt ve zirâ‘at idenlerin yerlerinden nez‘ ve tahlîs ile mutasarrıf-i sâbıkları olan İpek karyesi ahâlî ve re‘âyâsına teslîm ittirilup


kemâ-fî’l-evvel zabt [25] u rabtlarına ta‘arruz ve müdâhale olınmamak ve iskân olınan ma‘dencı re‘âyâsı dahi umûr-i me’mûreleri olan ma‘den-i mezbûrede a‘mâl ve idâresine mübâderet birle öteden berü hâsıl olan vâridâtına kesr u terti göturmeyecek [26] vechile ihtimâm ve dikkat ve bu makûle mîrî mukâta‘at min küllî’l-vücûh serbestiyet olmakla vüzerâ ve mîr-i mîrân ve mîr-i livâ ve müteselim ve sâ’ir ehl-i örf tâ’ifeleri taraflarından vechen min el-vücûh zülm ü te‘addî olınmayup [27] herhâlde himâyet u sıyânet olınmalarına ihtimâm ve dikkat voyvodaları ma‘rifetiyle serbestiyet üzre zabt u rabt olınup bundan sonra dahi mugâyir-i serbestiyet gerek Belgrad ahâlîleri ve gerek taraf-ı âhardan [28] ta‘arruz ve müdâhale ederi olur ise mühkem haklarından gelinmek üzere Der-i Sa‘âdet'e arz ve i‘lâm olınmak üzre emr-i şerîf tahrîri bâbında fermân devletlû inâyetlû sultânım hazretlerinindir

Sah buyuruldu,Telhîs mûcebince verile 9. C sene [1]180.

Tezkire emrdâde 11. C sene [1]180. İmza


ПРЕДЛОГ ЗА ВРАЋАЊЕ РАСЕЉЕНИХ РУДАРА И

УЗУРПИРАНОГ ЗЕМЉИШТА У ОКОЛИНИ РУДНИКА У предлогу су сумирани садржаји неколико докумената, које су представници провинцијске управне и судске власти, као и закупци слали у престоницу у вези с враћањем расељене рударске раје, као и узурпираног земљишта. Предлог је предат дефтердару 07.10.1766.

Представка ваших слугу74 понизних је: Пре неколико година раселила се раја мукате Пек и рудника Кучај-

на у нахији Пек у Смедеревском санџаку. Речени рудник нема раднике, због чега се не исплаћује новац за оџаклук75 који је одређен да се шаље с ове мукате. Стога је била издата висока заповест да зналци истраже узроке расељавања раје и радника и да обнове и доведу у ред [мајданпеч-ку мукату]. У складу с овом заповешћу, затражено је да се у Београду појаве маденџије како би се поближе истражило и сазнало право стање ствари. Они су тада изложили следеће:

„Од пре неколико година речена муката нема постављеног емина, због чега су неке особе присвојиле села, планине и ливаде наведеног рудника. Они су рају, која је хтела да, за потребе рудника, сече и преноси дрво и сено с поменутих планина и ливада, бесправно у томе спречавали, а с намером да оно што су приграбили претворе у своја имања. Због њи-хових зулума и насиља раја се разбежала. Треба спасити производњу тог рудника од оних који су присвојили речено земљиште; расељену рају ди-ћи с места на којима се нађе и довести је и населити у рудничка села која су њихови давнашњи домови; поменуте планине и ливаде треба, као не-када, да држи емин мукате. Када се на описани начин доведе овај случај у ред, моћи ће и притежаваоц маликане да испуњава обавезу да петину произведеног бакра преда држави и оџаклуку, а ствар је уређена тако да, пошто то уради, и он сâм може сваке године да оствари добит“. Рекавши ово, они су дали изјаве.

Суштину претходно описаних излагања, написали су и саопштили, сада, београдски мухафиз, његова екселенција племенити везир, срећни Мустафа-паша, у свом писму, и наиб београдског кадилука у једном ила-му. Из београдских канцеларија [стигли су] и друго писмо и илам у ко-јем је написано да за плате мустахфиза који чувају Хасан-пашину палан-ку, за ’73. годину, није било могуће прикупити и исплатити 729 гроша,

74 Документ пише наиб београдског кадилука или можда сам кадија. 75 Оџаклук је назив за принадлежности посадника утврђења.


који путем оџаклука стижу од новца мукате реченог рудника бакра Ку-чајна за ’74. годину и зато су они исплаћени од другог новца.

Такође је на Високу Порту послата и једна представка од стране ку-ла Абдулкерим-аге, који притежава ¾ дела ове мукате као маликану. У њој је саопштио да речену мукату притежава од ’72. године и да, када је умро бивши закупац, извесни Али, нико није прегледао његов обрачун ни-ти запленио његову заоставштину. Зато нема признанице ни за једну акчу, било да је камата, било да је државни новац. Тако је изгубљено 20 кеса76 камате, које се потражују за пет година, због чега је 12 кеса приписано трошковима и толико износи задужење. Досада је било уобичајено да се акче намењене за испоруку, за оџаклук, узимају од овдашњих маденџија, а на основу дописа поменутих мухафиза и наиба. Зато је [Абдулкерим-ага], у циљу пословања речене мукате, затражио да се изда висока заповест ко-јом ће се наредити да се расељена раја трајно смести и насели у своје нека-дашње домове.

А поштовани ефендија дефтер-емин затражио је да се 42 рајетина из нахије Пореч, двојица маденџија, четири рудничка сегбана, четири топионице, пет кјархана и у старом руднику и на местима по имену: брдо Караоглан, Суреканлик и Шупља Глава, са 23 окна с бакарном рудом, као и приходи села Мајданпек, спенџа, пшеница и тапија на земљу, све укупно 19.000 акчи, који су уписани у опширни дефтер, да буду уписани и у збирне с тим да се рачунају у царске хасове. Исто то да се установи и за 15 рајетина из нахије Звижд и приходе саме Кучајне од 10.000 акчи који су такође уписани у опширни дефтер, а да се не упише рудник и само место Кучајна.

Речена муката, с додатком, уписана је за 3.000 гроша годишње и дата је у маликану Абдулкерим-аги, који је један од ага суланове Ратне одаје, и то ¾ дела, а ¼ је дата у дужност особи по имену Мехмед-ага Ка-да је речени Мехмед умро, његова четвртина је остала упражњена, па је зато, већ дуже време, на аукцији.

За ову врсту маликане, под коју се дају државни рудници, односно за њихову рају, у Главном рачуноводству нису били уписани посебни услови насељавања. Једино је, [утврђено] за сеоску рају и рајинске синове уписане у дефтер сличних царских хасова, [попут рудника], да ако напусте своја села у којима од давнина станују и оду и населе се на друго место, у случају да није прошло десет година од када су се доселили и ако нису поново уписани у авариске куће77, да се одатле покрену и одведу у села у којима су пре становали и да се тамо населе. Али, уколико је прошло десет година од када су настањени у новим местима или уколико су упи-сани у авариске куће, да се такви не узнемиравају тиме што ће се дизати

76 Износ од 500 гроша. 77 Обрачунске јединице за прикупљање авариза, које су у зависности од

богатства области обухватале различит број домаћинстава.


[из нових места]. Нека они, који су, према кануну и дефтеру, уписани као права раја, плаћају забитима у местима становања рајинске порезе, који им стигну на наплату. Ови услови насељавања које је прописало Главно рачуноводство написани су на маргини документа.

Сада су, пошто се држава благоизволела упознати [с овим случајем], а поштујући ....... право и описане услове насељавања, београдски мухафиз, племенити везир, његова екселенција срећни Мустафа-паша, затим београд-ски дефтердар и ага београдских јаничара, одредили и послали по једног, њима поверљивог мубашира и по једног поузданог писара. Поменути треба да, на сваки начин, у местима у којима је затекну, да ухвате маденџијску рају села Пек, која се растурила и распршила на све стране и по околини, и да је пошаљу у стара села и тамо да је населе. И никако не треба тра-жити изговор за супротно, нити се извињавати ни оправдавати.

Такође, претходно наведено земљиште, које је одређено и додељено селу Пек, ливаде, зимске и летње пашњаке, винограде, баште, њиве и друго, присвојили су незаконито неки становници Београда, Смедерева и других околних места.78 Треба их отерати са земље коју обрађују и осло-бодити је и предати је старим притежаваоцима, раји и становницима се-ла Пек, да је, као и раније држе и притежавају и да се томе нико не про-тиви и не супротставља.

Треба пазити и водити рачуна да се што пре насељена маденџијска раја упосли на својим дужностима у реченом руднику и да исти почне с радом, како се не би наносила штета приходима, који се од давнина до-бијају од њега.

Пошто је ова врста државних муката слободна у сваком погледу, ни на који начин не смеју да је узнемиравају и да јој чине насиља везири, беглербегови, санџакбегови, мутеселими и други из управљачког слоја. У сваком случају треба пазити и бринути да се она чува и штити и да се њоме управља према [условима] сербестијета, а под надзором војвода.79 Од сада, ако се појави неко ко се, супротно сербестијету, противи и наср-ће [на мукату], било да су то становници Београда или неки други, треба их казнити најстрожим казнама. О свему томе су поднети молба и илам Вратима Среће, како би се с тим у вези написала часна заповест.

Ферман је у његове екселенције, славног и милосрдног мог султана. Наређено је, дато у складу с телхисом, 9. џемазијелахира [1]180 године (12.11.1766). Издата је тезкира, 11. џемазијелахира [1]180 године (14.11.1766). Потпис

78 Највероватније се мисли на јаничаре. 79 Војводе су били надзорници хасова и извршни органи санџакбегова.

Факсимил 27/а. - BBA, CT – askeriye, 2198.

Факсимил 27/б. - BBA, CT – askeriye, 2198.

Факсимил 27/в. - BBA, CT – askeriye, 2198.

Факсимил 27/г. - BBA, CT – askeriye, 2198.


CONSOLIDATION AND NEW LEASE IN 1777.

Defter-emîn’s request which summarized all documents concerning preservation of the new-established order on the copper mine mukata’a. These were: request of new malikane owner Seyyid Ahmed Aga submitted in order to strengthen his rights and prevent sipahis’ abuses; Baş Muhasebe kalemi’s certificate confirming the overtaking of malikane under the condition of serbestiyet; account of current and additional incomes; a separate request to establish the borders of mezraas sown by Crnajka miners; a decision concerning attachment of Kučajna timar to the imperial domain and copper mine mukata’a.

Arz-ı bendeleridir ki: [1] sâhib-i arz-ı hâl Seyyid Ahmed Ağa kullarının mâlikâne uhdesinde olan Semendire sancağında İpek nâhiyesinde vâkı‘ [2] ma‘den-i nühâs Kuçayna mukâta‘asına tevâbi‘nden Gorna Çrepaşniça ve sâir derûn-i arz-ı hâlda mestûr ve gayr-i mezkûre [3] kurâ re‘âyâları ma‘denciyân kayd olunduklarından hâsıl eyledikleri mezru‘âtlarının a‘şâr-ı şer‘îye ve rüsûm-ı [4] mu‘tâdesin sâhib-i arza ba‘del’edâ vücûh-i diğer ile rencîde olunmaları icâb itmez iken kurâ-yı merkûmenin [5] zü‘amâ ve erbâb-ı tîmârları rüsûmât-ı mu‘ayyene-yi mezkûreyi ahza adem-i kanâ‘at birle mugâyir-i şürût re‘âyâ-yı [6] mezbûreyi bilâ mûcib-i rencîde ve bu takrîb ile perâkende ve perîşânlıklarına bâ‘is ve ma‘den-i mezkûrede iptâlına [7] bâdî olmalarile ba‘dezîn o makûlelerin bîvech vâkı‘ olan müdâhale ve te‘addîleri men‘ u def‘ ve ber mûceb-i [8] şürût amel ve hareket itdirilmek üzre emr-i şerîf sudûrini işbu arz-ı hâl ile istid‘â eylemekden nâşî [9] der kenâra havâle olundukta mukâta‘a-yı mezbûre senevi üç bin yuz guruş mâl ile merkûm Ahmedin [10] mâlikâne uhdesinde olındığu ve mâlikâne virilen mukâta‘ât ve maktûa‘ât ve kurâ vu mezâri‘ vüzerâ ve mîr-i mîrân [11] ve mütesellimler ve sâire ehl-i örf tâifesi taraflarından bilâ fermân bir akçe ve bir habbe mutâlebesiyle rencîde vü remîde olunmayub [12] cevr ü te‘addîleri men‘ u def‘ ve mefrûz’ ul-kalem ve maktû‘ul kadem min külli’l-vücûh serbestiyet üzre hayevatda? [13] oldıklar nice te'yiden mâlikâne bir berâtile mütesarrif olmaları hatt-ı hümâyûn ile muanven düstûr’ül-amel tutulan [14] mâlikâne şürûtundan iduği baş muhâsebeden ve Poreç nâhiyesine tâbı‘ kırk iki nefer re‘âyâ ve dört nefer [15] sekbânân-ı ma‘den ve dört aded kâr-hâne ve dört aded ocak ve yiğirmi beş aded kuyu-yı cevher-i nühâs ile ma‘den-i [16] İpek ve hâsılı tahtında ispençe ve gendüm ve şa‘îr ve mahsûl-i beyt-ül-mâl-i âmme ve mâl-ı gâyib ve mâl-ı mefkûd ve yave ve kaçkun [17] ve bâd-ı hevâ ve resm-i arûs ve resm-i fuçı ve cürm ü cinâyet yekûn mea gayruhu ondokuz bın akçe ve yine nâhıye-i mezbûreye [18] tâbı‘ otuz altı nefer re‘âyâ ve onbeş nefer sekbânân-ı ma‘den ve onüç nefer ma‘denciyan ve bir kâr-hâne ile [19] karye-i


Çrnika nâm-i diğer Çrnova ve bâc-i ma‘den ve hâsılı tahtında ispençe ve gendüm ve şa‘îr ve mahsûl-i beytü'l-mâl-i âmme ve [20] mâl-i gâyib ve mefkûd ve yave ve kaçkun ve bâd-ı hevâ ve resm-i arûs ve resm-i fuçı ve cürm ü cinâyet yekûn mea gayruhu [21] ondokuz bin üçyuz akçe yazu der kenârda mestûr hudûd ve sınûr ile defter-i mufassalda muharrir kalemile başka başka [22] tahrîr defter ve defter-i icmâlda havâss-ı hümâyûn mülhakâtından olmak üzre tahrîr defter olınmıştır ve İzvijd nâhıyesine [23] on sekiz nefer re‘âyâ ile nefs-i Kuçayna ve hâsılı tahtında ispençe ve gendüm ve şa‘îr ve mahsûl-i beytü'l-mâl-i âmme ve mâl-i gâyib [24] ve mâl-i mefkûd ve yave ve kaçkun ve bâd-ı hevâ ve resm-i arûs ve resm-i fuçı ve cürm ü cinâyet yekûn mea gayruhu on bin akçe [25] yazu ile ol dahi defter-i mufassalda muharrir kalemile tahrîr ve defter-i icmâlda tamâmen bir icmâl olmak üzre tahrîr olunup nefs-i [26] Kuçayna karyesı feth-i cedîdden mukaddem ma‘den-i nühâs Kuçayna ve İpek mukâta‘ası ümenâsı tarafından zabt ve Gümüşhâne misilû [27] i‘mâl ve idâre olunur iken tahrîr-i cedîdde on bin akçe tîmâr olmak üzre tahrîr ve taraf-ı âhardan tîmârlık vechile [28] zabtı mukâta‘a-yı mezbûrenin bî-hâsıl kalmasına bâis ve cânıb-ı mîrîye kesri mûeddî olmakla bir kaziye-i virândan [29] hatt-ı hümâyûn şevketmakrûn mûcebince tahrîr-i ‘âtîki üzre kâffe mahsûlât ve ’âidâti-i ma‘den-i mezbûre ilhâk ve ümenâsı [30] tarafından zabt olunmak üzere bin yuz seksen senesini tevkiî kalemile havâss-ı hümâyûn tashîh olınışdır ve yine Poreç [31] nâhıyesine tâbı‘ mezra‘a-yı Gorna Çrepaşniça beru mezra‘a-yı Dobroşsnica mezra‘a-yı mezbûre civârında vâkı‘ Çrnika ma‘deni nâm [32] karye ahâlîleri zirâ‘at idüp öşrin sâhib-i arza eda ederler ve hudûdi Miloş nâm hârabe kuleden iptidâ [33] olınıp Oklihan nâm mahale varıncaya değin mezra‘a-yı mezbûre arâzisî tamam olup nihâyet bulur ve hâsıl ’an el-galle [34] ve öşr-i hubûbât ve rüsûmât iki bin beşyüz akçe ve yine nâhıye-yi mezbûreye tâbı‘ Dolna Çrepaşniça nezd-i karye Çrnika [35] nâm-i diğer Çrnova mezra‘a-yı mezbûreyi mezkûr karye ahâlîleri zirâ‘at idüp öşrin sâhib-i arza eda ederler [36] ve hudûdi Miloş nâm hârab kuleden iptidâ olunup Toçak çeşmesi nâm hârab çeşme yerine değin varub nihâyet [37] bulur ve hâsıl ’an el-galle ve öşr-i hubûbât ve rüsûmât iki bin akçe yazular ile defter-i mufassalda anlar dahi muharrer kalemile [38] başka başka tahrîr ve defter-i icmâlda mezra‘a-yı Dolna Çrepaşniça el-mezbûre nâhıyesinde Baistrina nâm karye ve gayruhu ile bir görilub [39] ondört bin akçe yekûndan yedi bin akçesi ifrâz ve bir icmâl ve Mustafâ veled-i Hasan kaydında ve yedi bin akçe dahi [40] ifrâz ve bir icmâl Mehmed emîn kaydında ve mezra‘a‘a-yı Dolna Çrepaşniça el-mezbûre dahi yine nâhıyesinde Rudna Glava nâm karye [41] ve gayruhu ile bir görilub yedi bin akçe bir icmâl olduği Mahmûd veled-i Osmân kaydındadır bu takdirce ber mûceb-i [42] defter-i hâkânî mezra‘a-i mezbûrinlere hîn-i tahrîrde re‘âyâ tahrîr olınmamağa ancak ma‘den-i mezbûr kurâları re‘âyâları [43] mezra‘a-yı mezbûrin hudûdunda zirâ‘at eyledikleri arâzînin öşrin sipâhî-yi mezkûreye eda eyledinden sonra [44] sipâhî-yi mezbûrunun dahî ma‘den-i merkûme re‘âyâlarında alâkaları olmamak iktizâ eylediğini izzetlû defter emîni [45] efendi kulları arz eder


ma‘lûm-i devletleri buyuruldukda arz mûcebince emr-i şerîf tahrîr bâbında fermân devletlû sa‘âdetlû sultânım hazretleridir.

Sah buyuruldu,Telhîs mûcebince verile 19. Ş sene [1]191. Tezkire emrdâde 25. Ş sene [1]191. İmza

Muhâsebe der livâ-i Semendire Nefs-i Kuçayna tâbi‘-i İzvijd sene 10.000 ber icmâl Nefs-i Kuçayna tâbi‘-i mezbûr, nâhiye-i İzvijd der livâ-i Semendire neferân aded 18 Hâsıl İspençe gendüm şa‘îr mahsûl-i neferân keyl 112 keyl 80 beytü’l-mâl-ı amma ve mâl-ı gâ’ib ve aded 78 semen 782 semen 560 mâl-ı mefkûd ve yave ve kaçkun 2.000 bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçı ve minhâ mea yekûn 10.000 cürm ü cinâyet ve resm-i haymânegân 800 ber mufassal

Hâsshâ-yı hümâyûn der livâ-i Semendire mukâta‘a-i mukâta‘a-i mukâta‘a-i gümrük-i iskele-i İpek tâbi‘-i Poreçе Çrnika nâm-i diğer Çrnova ve Belgrad sene sene 19.000 bâc-ı ma‘den tâbi‘-i m sene 19.300

ber icmal minhâ yekûn Karye-i Ma‘den-i İpek tâbi‘-i Poreç der livâ-i Semendire neferân sekbânân-i kâr-hâne-i sâbıka der tasarruf-i Halîl Ağa mezbûr aded ma‘den-i m Halîl Ağa bâ-fermân-i âlî bâ-hüccet-i şer‘iyye 42 neferât aded 4 bâ-tapû-nâme-i Hasan Ağa emîn-i Ma‘den-i İpek

ocak kuyu-i cevher-i nühâs kuyu-i cevher-i nühâs aded 4 der mevzi‘-i ma‘den-i atîk der mevzi‘-i bayır Surekanlık

aded 2 battâl aded 5 aded 6 battâl aded 6 kuyu-i cevher-i nühâs der kuyu-i cevher-i nühâs kâr-hâne-i sâ’ire mevzi‘-i bayır-i Karaoğlan der mevzi‘-i Şupla Glava aded 4 battâl aded 3 battâl aded 3 Hâsıl İspençe gendüm şa‘îr mahsûl-i neferân keyl 196 keyl 140 beytü’l-mâl-i amma ve mâl-ı gâ’ib aded 48 semen semen ve mâl-ı mefkûd ve yave ve kaçkun

1372 980 3.500


bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçı Minhâ yekûn 19.000 cürm ü cinâyet ve resm-i haymânegân 2.400 ber mufassal Karye-i Çrnika nâm-i diğer Çrnova, ve bâc-i ma‘den tâbi‘-i mezbûr, nâhiye-i Poreç der livâ-i Semendire

neferân sekbanân-i ma‘den-i ma‘denciyân-i kâr-hâne-i

36 mezbûre mezbûr cedîd neferân 15 neferân 1 aded 1

Karye-i mezbûrun hudûdi yok ta‘yîn olınup bayırdan akan sudan iptidâ olınup nehr-i mezbûr sırasiyle Miloş nâm harâb kuleye varınca mezbûr kuleden Toçak nâm harâb çeşmeye varınca Dolna Çrebaşnica mezra‘ası nihâyet bulur Hâsıl ispençe gendüm şa‘îr mahsûl-i neferân 56 keyl 224 keyl 160 beytü’l-mâl-i amma ve mâl-ı 1275 semen semen gâ’ib ve mâl-ı mefkûd ve yave 1548 1120 ve kaçkun ve gayruhu 4000

resm-i âsiyâb bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçı minhâ yekûn bâb 1 ve cürm ü cinâyet ve resm-i haymânegân 19.300 nîm 60 1600 ber mufassal

Mezra‘a-yı Gorna Çrepaşniça nezd-i mezra‘a-yı Dobroşniça, nâhiye-i Poreçе der livâ-i Semendire Mezra‘a-yı mezbûr civârında vâkı‘ Çrnika ma‘deni nâm karye ahâlîler zirâ‘at idub öşrin sâhıb-i arza eda iderler. Mezra‘a-yı mezbûrun hudûdi Miloş nâm harâb kuleden iptidâ olınup Oklihan nâm mahale varıncaya değin mezra‘a-yı mezbûr arazisi tamâm olub nihâyet bulur, tımârdır Hâsıl ’an el-galle ve öşr-i hubûbât ve rüsûmât 2.500 ber mufassal

Mezra‘a-yı Dolna Çrepaşniça nezd-i karye-i Çrnayka nâm-i diğer Çrnova nâhiye-i Poreçе der livâ-i Semendire Mezra‘a-yı mezbûri mezkûr karye ahâlîleri zirâ‘at idub öşrin sâhıb-i arza eda iderler Mezra‘a-yı mezbûrun hudûdi Miloş nâm harâbe kuleden iptidâ olınup Toçak çeşme nâm harâb çeşme yerine değin varub nihâyet bulub tamâm olur, tımârdır. Hâsıl ’an el-galle ve öşr-i hubûbât ve rüsûmât 2.000. ber mufassal


СРЕЂИВАЊЕ СТАЊА И НОВИ ЗАКУП 1777. ГОДИНЕ

Молба дефтер-емина у којој сумира сва документа у вези с очувањем новоуспостављеног поретка на мукати рудника бакра. То су: захтев новог власника маликане Сејид Ахмед-ага да се оснаже његова пра-ва и убудуће спрече злоупотребе заима и тимарника; потврда Глав-ног рачуноводства да је речени преузео маликану са условима сербе-стијета; обрачун постојећих и додатних прихода; посебан захтев за утврђивање граница мезри које обрађују рудари Црнајке и одлука о припајању тимара Кучајна царском хасу и мукати рудника бакра.80

Молба Вашег роба [дефтер-емина] је: Ваш кул81 Сејид Ахмед-ага, који је послао представку, држао је, као

маликану, Горњу Црепашницу, која спада под мукату рудника бакра Ку-чајна у нахији Пек у Смедеревском санџаку, као и остала села наведена у представци [на маргини исте], и друга ненаведена. Рајетини ових села уписани су као маденџије и због тога, након што би платили власнику зе-мље шеријатске ушуре на произведене житарице и уобичајене дажбине, он не би имао право ништа више да тражи ни да их на било који начин узнемирава. Међутим, заими и тимарници речених села нису се задово-љили узимањем наведених уобичајених дажбина, већ су, супротно усло-вима [сербестијета]82, рају без потребе злостављали због чега се она ра-селила и разбежала.

Пошто су они [заими и тимарници] били разлог што је речени рудник престао да ради, требало је, убудуће, спречити и онемогућити њихова насиља и противљења, уколико их буде било, и с тим у вези је власник ове представке затражио да се изда часна заповест која ће их приморати да се понашају и поступају у складу са условима [сербестијета].

Након тога је [стигла потврда] из Главног рачуноводства, да је го-ре наведена муката постала маликана тог Ахмеда за 3.000 гроша годи-шње и да везири, беглербегови, мутеселими и остали из слоја управите-

80 Приложени су и преписи свих наведених молби и обрачуна, али је због

понављања приказан само сумарни текст дефтер-емина, као и препис из дефтера с обрачунима рудника, као и села и мезри које им припадају.

81 Припадник султанове стајаће војске. 82 Сербестијет је био назив за имунитетни статус неког земљишног поседа

или другог добра. У документу се односи на територију рудника и околине, који су били у искључивој надлежности емина. Ове услове уживали су и рудари који су живели на тимарима или су их обрађивали. Они су морали да уживаоцу поседа дају ушуре од житарица и других производа и осим тога ништа више.


ља, без фермана, не смеју да траже ни једну акчу и ни једно зрно и тако да узнемиравају и ометају мукате, одсеке83, села и мезре, дате у маликану. [Треба] спречити и онемогућите њихова насиља и злостављања јер је [ова муката] „одвојено перо и одсечен корак“84, односно слободна у сваком погледу. Услови под којима њоме управљају они који имају берат, утвр-ђени су одредбама и хатихумајуном.

На маргини [поменуте представке] уписана су 42 рајетина, који спадају под нахију Пореч, као и четири рудничка сегбана, четири кархане, четири топионице, рудник бакра Пек (Мајданпек) с 25 рударских окана, и оно што спада у његов доходак: спенџа, пшеница, јечам, приход од оп-штег бејтулмала, имања одсутних и несталих лица, одбегле марве, бегу-наца, бадухаве, младарине, ресума на бурад за вино, казне и глобе и дру-гог у укупном износу од 19.000 акчи. И још што припада наведеној нахи-ји: 36 рајетина, 15 рударских сегбана, 13 маденџија, једна кјархана, село Црнајка, другим именом Црнова,85 руднички баџ и оно што спада у дохо-дак [мукате]: спенџа, пшеница, јечам, приход од општег бејтулмала, има-ња одсутних и несталих лица, одбегле марве, бегунаца, бадухаве, млада-рине, ресума на бурад за вино, казне и глобе и другог у укупном износу од 19.300 акчи. Све то је уписано и у детаљном попису, са границама и ме-ђама [села]. Пописивач је завео све понаособ, с тим да их је и у попи-сном и у сумарном дефтеру придодао царским хасовима.

Такође је пописивач сачинио попис од 18 рајетина, који припадају нахији Звижд, и самог места Кучајне, с њој припадајућим дохотком од спенџе, пшенице, јечма, прихода од општег бејтулмала, имања одсутних и несталих лица, одбегле марве, бегунаца, бадухаве, младарине, ресума на бурад за вино, казни и глоба и другог у укупном износу од 10.000 ак-чи, што је све уписано и у детаљном попису. Наведено је у потпуности пренето и у сумарни попис, с тим да се рачунају као додатак.

Само село Кучајну су, иначе, пре новог освајања [1717] држали емини мукате рудника бакра Кучајне и Мајданпека и тада се њоме добро управљало и радила је слично Ђумушхани.86 У време новог пописа [1741] регистрована је као тимар од 10.000 акчи и притежавана је од стране других лица као тимар што је разлог да је речена муката остала без прихода, да је држава оштећена за свој део и да је цела ствар пропа-ла. Зато је, године 1180. (1766/67) извршена корекција царских хасова, с потврдом нишанџије, како би, у складу с царским хатихумајуном и старим

83 Паушално разрезане дажбине. 84 Ова фраза (тур. mefrûzu’l-kalem ve maktû’l-kadem) користи се приликом

описа имунитетног статуса мукате и значи да она представља посед независтан у административном и територијалном погледу.

85 Црнова се може читати и као Црно поље (Çrn Ova). 86 Мисли се на царску ковницу у Истанбулу.


пописом, сви приходи и дохоци овог рудника били спојени и дати на притежавање еминима.

У детаљном попису уписанa je мезра Горња Црепашница, близу ме-зре Доброшница, која припада нахији Пореч, а обрађују је становници оближњег села по имену рудник Црнајка и плаћају [дажбине] власнику зе-мље. Граница земљишта речене мезре почиње од рушевина Милошеве ку-ле и иде до места по имену Оклихан где се завршава и стиже до краја. До-ходак од житарица и ушури од зрнатица, с таксама износе 2.500 акчи. Ме-зру Доња Црепашница, која такође припада истој нахији, а налази се у близини села Црнајка, другим именом Црнова, обрађују становници поме- нутог села и плаћају [дажбине] власнику земље. Њена граница почиње од рушевина Милошеве куле и иде до разрушене чесме по имену Точак че-сма, где се и завршава. Доходак од житарица и ушури од зрнатица, са так-сама износе 2.000 акчи.

Пописивач је и ове мезре, сваку понаособ пописао и унео их у су-марни попис, с тим што се мезра Горња87 Црепашница сматра као једно са селом по имену Баистрина у наведеној нахији и другим, што је укупно 14.000 акчи; од тога је издвојено 7.000 акчи и као додатак уписано Муста-фи сину Хасанa и још је издвојено 7.000 акчи и као додатак уписано еми-ну Мехмеду. И поменута мезра Доња Црепашница спојена је са селом Рудна Глава у истој нахији и с другим и чини додатак од 7.000 акчи који је уписан Махмуду сину Османа.

Имајући све ово у виду, а у складу с царским дефтером, да се раја у време пописа не би уписала на овим мезрама, Ваш роб, поштовани ефен-дија дефтер-емин, моли да само раја из села реченог рудника обрађује зе-мљиште у границама речених мезри и да, пошто плате наведеним спахија-ма ушур на земљу, те спахије више немају никакве везе с рајом рудника. Ради тога моли да, када држава благоизволи да се упозна с овом молбом, у складу с њом напише часну заповест а ферман је код Његове екселенције преузвишеног и славног мог султана. Наређено је, дато у складу с телхисом, 19. шабан [1]191 (22.09.1777).

Издата је тезкира, 25. шабан [1]191 године (28.09.1777). Потпис

87 У оригиналу је дефтер-емин направио грешку написавши Доња.


Oбрачун у санџаку Смедерево, сама Кучајна, припада Звижду годишње 10.000 на основу сумарног [дефтера] Сама Кучајна, припада поменутом, нахија Звижд у санџаку Смедерево особа 18

Приход спенџа пшеница јечам приход од општег бејтулмала, особа мерица 112 мерица 80 имања одсутних и несталих лица, 78 износ 782 износ 560 залутале марве и бегунаца 2.000 бадухава, младарина, такса на бурад [за вино], казне и глобе и такса за Од тога укупно годишње 10.000 лутајућа лица 800 на основу опширног [дефтера]

Царски хасови у санџаку Смедерево

Муката Муката Муката царине скеле Пека, припада Поречу Црнајка, другим именом Београд годишње годишње 19.000 Црнова и руднички баџ, припада поменутим

годишње 19.300 Од тога укупно на основу сумарног [дефтера]

Село Мајданпек, припада Поречу у санџаку Смедерево особа сегбана стара кјархана, притежава је Халил-ага, 42 овог рудника на основу узвишеног фермана, шеријатског 4 хуџета и тапија Хасан-аге, емина Мајданпека топионице окна с бакарном рудом окна с бакарном рудом комада 4 на месту старог рудника на брду Суреканлик

комада 2 запуштених 5 комада 6 запуштених 6 окна с бакарном рудом окна с бакарном рудом остале кјархане на брду Караоглан на месту Шупља Глава комада 4 запуштених комада 3 запуштених комада 3

Приход

спенџа пшеница јечам приход од општег бејтулмала, особа мерица 196 мерица 140 имања одсутних и несталих лица, 48 износ 1372 износ 980 одбегле марве и бегунаца 3.500


бадухава, младарина, такса на бурад [за вино], казне и глобе и такса на Од тога укупно 19.000 лутајућа лица 2.400 на основу опширног [дефтера] Село Црнајка, другим именом Црнова и руднички баџ, припада поменутом, нахија Пореч у санџаку Смедерево

људи секбани истог рудника маденџије истог [рудника] кјархана

36 особа 15 особа 1 нова ком. 1

Речено село није имало границу па је утврђено да иде од реке која тече с брда и све истом реком до рушевина Милошеве куле, онда од те куле до разрушене чесме по имену Точак, а завршава се код мезре Доња Црепа-шница.

Приход спенџа пшеница јечам приход од општег бејтулмала, људи 56 мерица 224 мерица 160 имања одсутних и несталих лица, 1.275 износ 1.548 износ 1.120 залутале стоке, бегунаца и др. 4.000

млинарина бадухава, младарина, такса на бурад [за вино], жрвањ 1 казне и глобе и такса на лутајућа лица пола [године] 60 1.600 Од тога укупно 19.300 на основу опширног [дефтера] Мезра Горња Црепашница, у близини мезре Доброшница, нахија Пореч у санџаку Смедерево. Ову мезру обрађују становници оближњег села по имену Црнајка рудник, господару земље плаћају ушуре. Граница речене мезре почиње од рушевина Милошеве куле и иде до ме-ста по имену Оклихан, које такође спада у земљиште речене мезре, где се и завршава. Ово је тимар. Приход од зрнатица, ушура на житарице и такси 2.500

на основу опширног [дефтера]

Мезра Доња Црепашница, у близини села Црнајка, другим именом Цр-нова, нахија Пореч у санџаку Смедерево. Речену мезру обрађују станов-ници поменутог села и плаћају ушуре господару земље. Граница ове мезре почиње од рушевина Милошеве куле а завршава се код места разрушене чесме по имену Точак чесма. Ово је тимар. Приход од зрнатица, ушура на житарице и такси 2.000.

на основу опширног [дефтера]

РЕЧНИК ТЕРМИНА88

АГА – почасни назив војних заповедника и угледних чиновника АДЕТ – обичај; обичајно право АЗАП – припадник плаћеничке војске који је првобитно служио у флоти, а потом

као лаки пешак у утврђењима на обалама река и мора АКЧА – најситнији османски сребрни новац АРЗ – представка; судски извештај без решења БАДУХАВА – група од неколико пореза, међу којима су најважнију ставку пред-

стављале казне за крвне деликте и друге злочине БАКИ КУЛУ – службеник задужен за прикупљање ненаплаћених пореза. Гонио је

дужнике и спроводио одлуке финансијског суда БЕГ – господин, господар; титула високих војних заповедника и чиновника БЕГЛЕРБЕГ – намесник највеће војно-управне области, беглербеглука, ејалета БЕЈТУЛМАЛ – заједнички назив за државне приходе од непотраживане заостав-

штине, изгубљене стоке, трајно расељених и несталих лица и одбеглих робова БЕРАТ – указ о постављењу на дужност или о давању поседа на коришћење БЕШЕ – назив за јаничара БУЈУРУЛДИЈА – заповест везира БУЉУБАША – заповедник буљука, мањег одреда плаћеничке војске ВАКУФ – задужбина; завештање у верске или добротворне сврхе ВИГАЊ – пећ за топљење гвожђа; ковачница ГРОШ – општи назив за велики сребрни новац. У Османском царству почео је да

се кује крајем XVII века ГУЛАМ – царски слуга; дворјанин ГУРЕБАИ ЈЕМИН – припадник 5. буљука царске коњице, који је чинио десно

крило у заједничком одреду с гуребаи јесарима ГУРЕБАИ ЈЕСАР – припадник 6. буљука царске коњице, који је чинио лево кри-

ло у заједничком одреду с гуребаи јеминима ДЕФТЕР – регистар, протокол; пописна или обрачунска књига ДЕФТЕР ЕМИН – управник архива ДЕФТЕРДАР – главни финансијски службеник централне или провинцијске ад-

министрације ЕЈАЛЕТ – или беглереглук, највећа административно-војна област у Царству

88 У речнику нису наведена сва значења термина, већ само она која се односе на текст.

Речник термина 164

EМИН – управник; службеник коме је поверена управа над одређеним државним добрима или приходима

ЕФЕНДИЈА – господин, господар, титула верски образованог муслимана ЗАБИТ – официр; службеник задужен за одржавање јавног реда ЗАИМ – уживалац зеамета, војничког лена с приходом од 20.000 до 100.000 акчи ЗИЛКАДЕ – 11. месец муслиманског хиџретског хиџретског календара ЗИМИЈА – штићеник, хришћански, или јеврејски поданик Османског царства ЗИЛХИЏЕ – 12. месец муслиманског хиџретског календара ИЛАМ – судско решење; извештај ИРСАЛИЈА – део закупа испоручиван у царску благајну ИХЗАРИЈА – такса за позивање и привођење оптужених лица код кадије, и преда-

ју осуђеника извршним властима ИХТИСАБ – приход од такси наплаћиваних за кршење норми трговачког и занат-

ског пословања ЈАНИЧАР – припадник пешадијског корпуса султанове стајаће војске ЈУРУК – турски номади у Анадолији и на Балкану КАБАО – запреминска мера за мерење руде. Незнатно се разликовала у различи-

тим деловима. За обрачунавање смо користили кабао од 20 ока, односно 8.000 тебриских дирхема, што је тежина од 24,576 килограма

КАДИЈА – судија који је делио правду према шеријату и кануну КАДИЈА МУФЕТИШ – кадија-инспектор, поред назира главни службеник у ло-

калном надзорништву царских прихода КАДИЛУК – област у надлежности кадије КАНТАР – мера за тежину. Најшире распрострањени истанбулски кантар тежио

је 44 оке, што је 54,067 кг. према тебриском мерном систему. КАНУН – општи назив за закон КАНТАРИНА – такса за мерење робе на јавној ваги КАСАБА – назив за мање отворено градско насеље КЕСА – износ од 500 гроша КЈАРХАНА – радионица за обраду бакра КОЛО – вертикално постављен точак који је захваљујући потиску воде покретао

мехове у топионицама и млатове у самаковима. ЛОКАЛНИ СПАХИЈСКИ ЋЕХАЈА – заповедник престоничких коњичких трупа,

спахија и силахдара, стационираних по провинцијским гарнизонима. МАДЕНЏИЈА – општи назив за припадника рударског слоја; власник рударских

и топионичарских постројења МАЛИКАНА – доживотни закуп MАРТОЛОСИ – припадници посебног рода војске, који су служили су као посад-

ници у утврђењима, граничари и шајкаши, док су у унутрашњости обезбеђи-вали руднике и њихову околину

МАХАЛА – градска четврт најчешће формирана око богомоља; заселак МЕВЛАНА – почасни назив за кадије и друге високо образоване људе МЕЗРА – обрадиво земљиште; старо селиште


МУКАТА – закуп различитих врста државних прихода од рудника, скела, риболо-ва, великих земљишних поседа и разних пореза; назив је коришћен и за сам предмет закупа, као и за територију чији су приходи издавани у закуп

МУБАШИР – султанов повереник задужен за одређени временски ограничен за-датак

МУСТАХФИЗ – члан тврђавске посаде МУТЕФЕРИКЕ – истакнути дворјани, синови најугледнијих људи у пратњи вези-

ра и других достојанственика МУТЕСЕЛИМ – заменик управитеља провинције МУХАРЕМ – 1. месец муслиманског хиџретског календара МУХАФИЗ – заповедник одбране града или одређене области НАИБ – судски заступник НАЗИР – надзорник; управник надзорништва царских прихода НАХИЈА – најмања управна и територијална јединица НИЈАБЕТ – глобарина плаћана за пресуђена кривична дела ОКА – мера за тежину, од 400 дирхема. Тежина оке у тебриским дирхемима је

1.228,8 грама, а у византијским или. руми дирхемима 1.282,8 грама. ОРДИЈА – османска војска ОЏАК – војнички ред стајаће војске, организован по принципу заједничког живо-

та и исхране ОЏАКЛУК – наследни приход војничког реда који има статус оџака ПОРТА – влада Османског царства, којом председава велики везир „ПРАГ СРЕЋЕ“ – султанов двор РАЈА – „стадо“, сви султанови поданици, без обзира на веру, који плаћају тзв. ра-

јинске дажбине. Од XVIII века овај појам се односи на немуслимане РАМАЗАН – 9. месец муслиманског хиџретског календара РЕБИУЛАХИР – 4. месец муслиманског хиџретског календара РЕБИУЛЕВЕЛ – 3. месец муслиманског хиџретског календара РЕЏЕП – 7. месец муслиманског хиџретског календара САНЏАК – основна војно-управна област у Османском царству. Био је подељен

на нахије, а неколико санџака образовало је беглербеглук, односно ејалет САНЏАКБЕГ – управник санџака САФЕР – 7. месец муслиманског хиџретског календара СЕГБАН – најамник у служби државе или провинцијског управитеља СЕРБЕСТИЈЕТ – имунитетни статус одређеног поседа или територије СЕР-ОДА – заповедник оде, најмање јединице у свим родовима османске плаће-

ничке војске, у којој је било од пет до десет војника СИЛАХДАРИ – припадници другог од шест буљука царске коњице СИЏИЛ – судски протокол СКОПСКИ НЕЗАРЕТ – финансијска институција, која је надзирала пословање

рудника и ковница новца у Скопском и неколико околних санџака. СПАХИЈА – поседник тимара-спахилука, који је, у зависности од прихода, сам

или с пратњом одлазио у поход СПАХИЈСКИ СИНОВИ – синове припадника царске коњице, који су наслеђива-

ли очеве у служби

Речник термина 166

СПЕНЏА – лични рајински порез од 25 акчи ТАКСИТ – рата „мирнодопске помоћи“, нешеријатске дажбине прикупљане за по-

требе провинцијских управитеља. Исплата је вршена у два таксита у месецима мухарем и реџеп, па је наведени порез називан и мухаремски и реџепски таксит

ТАПИЈА – поседовни лист ТАХВИЛ – период у коме корисник поседа има право да убира приходе ТЕЛХИС – допис којим је велики велики везир тражио од султана одобрење или

упутства за неки поступак ТЕМЕСУЋ – признаница, потврда ТЕСКЕРА – исправа, потврда ТИМАР – војно лено с приходом до 20.000 акчи ТИМАРНИК – уживалац тимара УСТА – мајстор; стручњак УШУР – десетина, општи назив за све натуралне порезе ФАРИС – припадник плаћеничке коњице у градовима ФЕРМАН – царска заповест ХАС – велики земљишни посед с приходом већим од 100.000 акчи ХИЏРА – пресељење пророка Мухамеда из Меке у Медину 622. године; почетна

година муслиманског календара ХАТИХУМАЈУН – царска заповест ХАВАЛЕ – испорука новца; службеник који врши испоруку ХУЏЕТ – судско решење; одлука ЋЕХАЈА – помоћник, заступник османских великодостојника ЧАУШ – дворски службеник, упућиван у провинцију с царском наредбом, чије је

извршење по потреби и надгледао ЧАРШИЈА – градска занатско-трговачка четврт; заселак ЧЕЛЕБИЈА – образована особа племенитог порекла ЏАМИЈА – већа муслиманска богомоља у којој се свакодневно обавља пет моли-

тви и велика молитва петком ЏЕМАТ – група заснована на верској или територијалној основи; највеће једини-

це појединих родова плаћеничке војске ЏЕМАЗИЈЕЛАХИР – 6. месец муслиманског хиџретског календара ЏЕМАЗИЈЕЛЕВЕЛ – 5. месец муслиманског хиџретског календара ЏИЗЈА – харач, главарина, лични порез који су плаћали сви пунолетни радно спо-

собни немуслимани ШАБАН – 8. месец муслиманског хиџретског календара ШАФАР – члан рударске управе. Јамски шафар надгледао је рударске послове,

шафар кола топионичарске, а шафар коњаник послове транспорта ШЕВАЛ – 10. месец муслиманског хиџретског календара ШЕРИЈАТ – исламско верко право

Скраћенице/Abbreviations

AE Ali Emiri tasnifi

BBA Başbakanlık Аrşivi, Istanbul

(Архив Председништва Владе, Истанбул)

CT Cevdet tasnıfi

DBŞM Bab-i defteri, Başmuhasebe kalemi

IE Ibn ül-Emin tasnifi

MAD Maliyeden müdevver defteri

MD Mühimme defteri

Индекс/Index

Ћирилица Абди Шах, маденџија, 29 Абдулах Ускудари, османски хроничар

102, 105, 175 Абдулкерим, закупац, ага Хас-одаје,

137, 141, 148, 175 Абдулхамид, наиб кадије Истанбула,

76 Абдурахман, син Осман-аге, закупца Мајданпека, 132

Абрахам, из Истанбула, емин, 31, 32 Абрахам, из Мајданпека, емин, 80, 81,

85, 86 Ак Папла Мехмед, 110 Али син Мустафе, шафар, 33, 75 Али, закупац, 148 Али, човек назира Мусе, 66 Анадолија, анадолски, 92, 102, 121,

132, 175 Арнаутин Али, локални спахијски ће-хаја Софије, 110

Арслан Јеврејин, шафар, закупац, 19, 31, 32, 35

Арслан-паша, 98 Афтa, закупац Мајданпека, 13, 16, 29.

31-34, 43, 48, 173 Ахмед, закупац, 29, 31, 33, 34 Ахмед, заступник кучајнског кадије, 76 Ахмед, сахиби ајар, 28 Ахмед, спахија, 66 Ахмед-ага, емин мукате Кучајна, 124-

126, Баистрина, село, 160 Бајрам-бег, смедеревски санџакбег, 13,

42 Бали, београдски кадија, 28, 29, 31, 34,

43, 48, 53, 66 Бали, ћехаја будимског паше, 98 Баликесир, 121

Балја, рудник, 121 Балкан, 110, 164 Банат, 6 Бахаедин, истанбулски кадија, 29 Бедредин, кучајнски кадија, 28, 33, 34 Београд, београдски – везир (валија),

101, 137, 149, 175; - дефтердар, 141, 149, 175; - кадија, 28, 30-32, 34, 35, 43, 48, 53, 58, 63, 66, 71, 76, 92, 98, 174; - канцеларија, 123, 133, 141; - надзорништво, 9, 13, 173; - тврђава, 5, 6, 42, 57, 95, 105, 122-124, 137, 142, 147, 161, 175

Бехрам, емин, закупац, 16, 42, 43, 47, 48, 173

Бехрам, капиџија, 76 Беч, Бечки рат, 6, 101 Богаз, коначиште, 105 Бојанић-Лукач, Душанка, 5 Босфор, 121 Бродица, притока Пека, 105 Будим, 95, 98, 174 Бујурделен (Шабац), 13 Вакас син Ахмеда, из Рудника, 29, 31, 32 Васић М., 109 Вели син Ибрахима, шафар, 34 Вели, закупац, 30, 32, 34 Видин, - кадија (кадилук), 76, 81, 86,

102 Власина, муката, 110 Врата Среће, вид. Истанбул Вук, шафар, 33, 66, 71, 76 Гекбузе (Гекбовизе), рудник, 121 Голубац, тврђава, 76 Горња Црепашница, мезра, 158 Градиште, тврђава, 76 Гурани, истанбулска махала, 31 Давид син Солимона, Јеврејин, 30

Индекс/Index 170

Дервиш Али, емин, закупац, 16, 28, 31, 33, 34, 47, 48, 52, 57, 62, 173

Десивојце, село, 109 Диздар Мумин-ага, 125 Добра, варош, 76 Доброшница, мезра, 160, 162 Доња Црепашница, мезра, 160, 162 Дунав, 37 Дупница, кадилук, 109 Дурмушзаде Ахмед-беше, 122 Душник, село, 109 Ђумушхана у Истанбулу, 121, 159 Ејмирхан, 13 Емироглу, 122 Зарбинце, село, 109 Звижд, нахија, 148, 159, 161 Зворник, санџак, 9, 29 Зиројевић, О., 109 Златибор, 86 Ибрахим Челебија, 123, 124 Илија Јеврејин, 19 Исмаил, емин, 122, 124 Истанбул, истанбулски, 5, 6. 31, 89, 92,

98, 100, 110, 121, 122, 137, 149, 164, 167, 174, 175; - кадија, 29, 76

Јафета Папо син Менхајила, Јеврејин,

19, 28, 29, 31, 33, 34, 70, 75, 80, 85 Јахја, писар, 33, 48, 52, 53, 57, 58, 62 Јеврејин, Јевреји, 1, 5, 13, 16, 19, 28-35,

43, 48, 80, 81, 86, 173 Јончул, Јеврејин, 34, 81, 86 Јусуф, сер ода, 76 Кансу, силахдар, 70 Караоглан (Караоглановић) Никола, сараф, 19, 173

Караоглан, Караоглија, брдо, рудник, 19, 148, 161

Катић Татјана, 102, 105 Катић, С., 32, 52, 87, 102 Кејван, чауш, 100 Клис, - санџак, 37, 76, 80, 86 Ковач, зимија, 122 Коџаели, 121 Крушевац, санџак, 9, 29 Курд син Бајрама, шафар, 35 Кучајна, 5, 30, 32, 34, 121, 122, 127, 128,

148, 158, 159, 161; - кадија; 19, 28, 33,

34, 71, 76, 100, 173, 174, 176; - ковница новца, 28, 29; - муката, 9, 101, 110, 125, 126, 134, 141; - рудник, 13, 16, 29, 30, 33, 100, 101, 121, 122, 124, 127, 133, 134, 137, 141, 147, 148, 158, 159

Ливно, тврђава, 133 Лутфи, београдски кадија, 58, 63 Лутфулах, београдски кадија, 30 Мајали Мехмед-бег, 121, 122 Мајданпек, Медни Пек, Мајдан, 5, 6,

9, 10, 13, 16, 19, 28, 30, 32-34, 37, 42, 47, 52, 57, 62, 66, 70, 75, 80, 85, 87, 89, 95, 100-102, 105, 109, 110, 122, 124, 127, 128, 132, 137, 148, 149, 159, 173, 174, 175; - муката, 9, 28, 147, 161; - нахија, 133, 141, 142, 147, 158

Малкоч син Абдулаха, шафар, 34 Манојил (Менојил) Несви, Јеврејин, писар и закупац, 31, 32, 33, 35

Махмуд син Османа, 86 Махмуд-бег, сегедински санџакбег, 42 Мелница, 5 Менојил, јемац, истанбулски Јеврејин,

31 Мехмед син Ибрахима, из Кучајне, емин, 30, 32

Мехмед син Искендера, заступник ви-динског кадије, 81, 86

Мехмед син Лутфија, заповедник мар-толоса, 32

Мехмед, гулам, 52, 86 Мехмед, гуребаи јесар, 48 Мехмед, емин, 160 Мехмед, чауш, 48 Мехмед-ага, закупац 133, 141, 148 Мехмед-бег, сремски санџакбег, 57, 62 Милошева кула, 160, 162 Млетачка република, 121 Мордехај Исакоглу, Јеврејин, маденџи-ја, писар, 19, 33, 80, 81, 85, 86

Мордехај Исакоглу, Јеврејин, писар, 19, 33, 80, 81, 85, 86

Мумин, назир, 13, 16, 28, 31, 33, 34, 43, 48, 53, 58, 63, 66, 95, 174

Муса, назир, 66 Муслихудина, београдски кадија, 30 Мустафа син Хасана, тимарник, 160 Мустафа сина Абдулаха, заповедник мартолоса, 32, 43, 48

Мустафа, београдски кадија, 71, 76 Мустафа, гулам 80


Мустафа, закупац, 29, 31 Мустафа, писар, 75 Мустафа, силахдар, 57 Мустафа, хавале, 76, 81 Мустафа-ага, заповедник турнаџија 137 Мустафа-паша, београдски везир, 147,

149 Насрулах, видински кадија, 29, 71, 76,

81, 86 Насух, гулам, 86 Насух, кадија Хомоља и Мајданпека, 32 Ниш, 109 Нова Островица, тврђава, 76 Нуман-ага, 133 Нуман-бег син Ејуп-паше, 125 Оклихан, место, 160, 162 Омер, београдски назир 31 Омер, чауш, 133 Омер, шафар, 34, 48, 53, 58, 63 Омер-бег, ћехаја смедеревског санџак-бега, 13

Орешковица, рудник, 30-32, 35 Оруч, сер ода, 76 Осман син Шуџе, шафар, 34 Осман-ага, 132-134, 175 Осман-буљубаша, 122 Османско царство, османски, 5, 6, 10, 89,

100, 101, 121, 128, 133, 163, 164, 165 Пек, вид. Мајданпек Пеливан, сердар уста, 98 Персија, 89, 100 Пири, назир, 29, 66, 71, 76 Пожаревац, - кадилук, 141 Пореч, 105; - нахија, 148, 159, 160, 161,

162 Праг Среће, вид. Истанбул Престоница Среће, вид. Истанбул Ракитница, тврђава, 80 Ракова Бара, 5 Рамазан син Абдулаха, шафар, 34, 43,

48, 75 Рељина, село, 109 Реџеп, гуребаи јемин, 71 Реџеп, назир, 31-33, 35 Реџеп-бег, 57 Решковица, 5 Рудна Глава, 160 Рудник, 5, 29, 42 Рујно, 86

Румелија, румелијски, 10, 110 Салиха, султанија, 132 Самоков, рудник, 102, 109, 110, 175 Сарајлија Сулејман, 19 Саријар, рудник, 121 Сарухан, санџак, 132 Сегедин, санџак, 42 Сејид Ахмед-ага, 158, 176 Сејид Хусејин Хусни-ефендија, бео-градски дефтердар, 141

Симић, В.,109, 110 Синан Јеврејин, 19 Скопље, 101; - незарет, 109, 165 Скрадин, 37 Смедерево, 149; - кадија, 95, 174; - сан-џак, 9, 29, 36, 76, 95, 105, 110, 127, 141, 158, 161, 162; - санџакбег, 13, 19, 42, 95, 173, 174

Солимон Јеврејин, емин, шафар 32, 34, 81, 86

Софија, - локални спахијски ћехаја, 110 Србија, 6, 127 Срем, санџак, 9, 29, 57, 62 Стојановски, A., 109 Сулејман I Величанствени, 8, 98 Сулејман-бег, 123-125 Суреканлик, место, 148, 161 Тирјаки Ахмед-ага, 125 Тополница, нахија, 109 Точак чесма, 160, 162 Требиње, тврђава, 133 Ћустендил, санџак, 109 Ускудари, вид. Абдулах б. Ибрахим Ускудари

Ферид, дворјанин, 62 Халил-ага, 161 Халил-беше, 123, 124, 125, Хасан, хавале, 76 Хасан, царски слуга, 66 Хасан-ага, емин, 161 Хасан-пашина паланка, 133, 147 Хаџи Мехмед, ага београдских јерлија,

123 Хаџи-Мумин, ага београдских јанича-ра, 124, 125

Хомоље, кадилук, 32 Хусејин, емин, 31, 70, 75


Хусејин, закупац, 30, 32, 34 Хусејин, капиџија, 53 Хусејин, назир, 30 Хусејин, реис, 76 Хусејин, силахдар, 47, 86 Хусејин-бег, уста, 122 Хусрев, 66 Црнајка (Црнова, Црно поље), 128,

158-162, 176 Челебиоглу, истанбулска махала, 31 Чемерно, 86 Шабан, шафар, 33, 48, 53, 58, 63

Latinica

Abdülhamîd, nâyib-i kâdî-ı Istanbul 74 Abdülkerîm, mültezim, 136, 139, 144,

145, 179 Abdürrahman, mültezim Osman Ağanın

oğlu, 130 Abraham Emîn, İstanbullu Yehûdi, 24, 25, Abraham Emîn, Majdanpekli Yehûdi, 78,

79, 83, 84 Afta Yehûdi, mültezim, 12, 15, 22-27, 40,

45, 46, 177 Ahmed Ağa, emîn, 118, 119, 120, Ahmed, Kuçayna mollası, 74 Ahmed, mültezim, 23, 25-27 Ahmed, sâhib-i ayâr, 22 Ahmed, sipâhi, 65 Ak Papla Mehmed, 108 Alaca hisar (Kruševac) livâsı, 23 Alî b. Mustafâ, şafar, 26, 73 Alî, mültezim, 144 Alî, nâzır Mûsâ adamı, 65 Anatolı, Anatolian, 91, 115, 179 Arnavud Alî, Sofya kethüdayeri, 108, Arslan Paşa, 97 Arslan Yehûdi, şafar ve mültezim, 18, 23-

27 Âsitâne-i Sa'âdet, 91 Baha’eddîn, İstanbul kâdîsi, 23 Baistrina karyesi, 155 Bâlî Kethudâ, 97 Bâlî, Belgrad kâdîsi, 22, 25, 27, 41, 46,

51, 65 Balya ma‘deni, 115 Bayram Beğ, Semendire sancakbeği, 12,

40

Bedreddîn, Kuçayna kâdîsi, 22, 26, 27 Behrâm Emîn, mültezim, 15,40, 41, 45,

46, 177 Behrâm, kapıcı, 74 Belgrad, Belgrade, 7, 15, 40, 55, 94, 104,

115, 117, 139, 140, 144-146, 156, 179; - defterdâr, 44, 139, 140, 145, 179; - nezâreti, 12, 177; - kal’ası, 116, 118; - vezîr (vâlîsi), 118, 119, 136, 144, 145

Boğurdelen (Šabac) kâdısı, 12, 15 Budun, Buda, 94, 97, 178 Çelebioğlu, Istanbul mahallesi, 24 Çrnova (Çrn Ova), Crnajka, 154, 155,

156, 157, 159, 180 David veled-i Solimon, Yehûdî, 24, 25 Derviş Alî Emîn, mültezim, 15, 22, 25-27,

45, 46, 50, 55, 60, 177 Desivofçe karyesi, 107 Dizdâr Mü’min Ağa, 119 Dobra varoş, 74 Dobroşniça mezra‘ası, 155, 157 Dolna Çrepaşniça mezra‘ası, 155, 157 Dubniça kazâsı, 107 Duşnik karyesi, 107 El-Hâc Mehmed Ağa, 116 El-Hâc Mü'min, 118, 119 Emir-oğlu, 115 Eymirhân, 12 Ferîd, gulâm, 60 Gekbuze ma‘deni, 115 Gorna Çrepaşniça mezra‘ası, 154, 157 Gradişte kal‘ası, 74 Gugercinlik (Golubac) kal‘ası, 74 Gûrânî, Istanbul mahallesi, 24 Gümüşhâne, Istanbulda, 115, 155 Halîl Ağa, 156 Halîl Beşe, 117, 118, 119 Hasan Ağa, emîn, 156 Hasan Paşa palankası, 130, 144, 155 Hasan, hâdim-i hâkânî, 65 Hasan, havâle, 74 Hlivna (Livno) kal‘ası, 130 Husrev, 65 Hüseyin Beğ, usta, 115 Hüseyin Emîn, 25, 43 Hüseyin Nâzır, 23, 24 Hüseyin, bevvâb, 51


Hüseyin, mültezim, 23, 25-27, 68, 73 Hüseyin, reis, 74 Hüseyin, silâhdar, 45, 84 Ibrâhîm Çelebi, 117, 118 Iliya Yehûdî, 18 Ipek, see Majdanpek Isakoğlu Mordehay, Yehûdî, 18 Istanbul, 7, 23, 24, 74, 91, 99, 136, 144,

167, 178, 179 Ivlasina (Vlasina) mukâta‘ası, 107 Izvornik (Zvornik) livâsı, 23 İsmâ'îl Emîn, 116, 118 İzvijd (Zvižd) nâhiyesi, 145, 155, 156 Jew, Jews, see Yehûdî Kansu, silâhdâr, 68 Karaoğlan bayırı, 145, 156 Karaoğlan Nikola, sarraf, 18, 177 Keyvân, çavuş, 99 Klis livâsı, 74, 79, 84 Kovaç, zımmî, 116 Köstendil livâsı, 107 Kučajna, Kuçayna - dârü'd-darbı, 22, 23; -

kâdîsi, 18, 22, 26, 27, 99; - nefsi , 25, 27, 69, 74, 115, 145, 155; - ma‘deni, 12, 15, 22, 23, 24, 26, 99, 116, 130, 131, 136, 139, 144, 154, 156; - ma‘den emîni, 115; - mukâta‘ası, 107, 118, 119, 131, 154

Kurd veled-i Bayram şafar-i jol, 27 Lutfî, Belgrad kâdîsi, 56, 61 Lütfullâh, Belgrad kâdîsi, 24 Mahmûd Beğ, Segedin sancakbeği, 40 Mahmûd veled-i Osmân, 155 Mahmûd, havâle, 84 Majdanpek, Medna İpek, Ma‘den-i İpek,

Medni İpek, İpek ma‘deni, 7, 9, 12, 15, 18, 22-27, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 68, 73, 78, 83, 91, 94, 97, 104, 107, 108, 115, 136, 156, 177, 178, 179; - nâhıye, 130, 139, 144, 154

Malkoç b. Abdullâh, şafar, 27 Manoyil Nesvi Yehûdî kâtib mültezim,

24, 26, 27 Manoyil Yehûdî, kefîl, 24 Mayali Mehmed Beğ, 115 Mehmed Ağa, mültezim, 130, 139, 145 Mehmed b. Ibrâhîm, emîn, 24, 25 Mehmed b. İskender, Vidin monlâsı, 79, 84 Mehmed b. Lutfî, ser martolosan, 26

Mehmed Beğ, Sirem sancakbeği, 55, 60 Mehmed Emîn, 155 Mehmed, çavuş, 46 Мehmed, gulâm-ı şâhî, 50, 84 Mehmed, gurebâ-i yesâr, 45 Mehmed, havâle, 84 Miloş kulesi, 155, 157 Mordehay İsakoğlu Yehûdi, ma‘denci,

kâtib, 18, 26, 78, 79, 83, 84 Mûsâ Nâzır, 65 Muslihuddîn, Belgrad kâdîsi, 23 Mustafâ b. Abdullâh, ser martolosan, 25,

40, 46 Mustafâ kâtib, 73 Mustafâ Paşa, Belgrad vâlîsi, 144, 145 Mustafâ veled-i Hasan, 155 Mustafâ, Belgrad kâdîsi, 69, 74 Mustafâ, gulâm, 78 Mustafâ, havâle, 74, 78, 79 Mustafâ, mültezim, 23, 25 Mustafâ, silâhdâr, 55 Mü'min Nâzır, 12, 15, 22, 25-27, 41, 46,

51, 56, 61, 65, 94, 178 Nasrullâh, Vidin kâdîsi, 23, 69, 74, 79, 84 Nasûh, gulâm-ı şâhî, 84 Nasûh, kâdî-i Omol ve Medna Ipek, 26 Niş, 107 Nu'mân Ağa, 130 Nu'mân Beğ veled-i Eyyûb Paşa, 119 Oklihan mevzi‘, 155, 157 Omol (Homolje) kazâsı, 26 Oreşkoviça ma‘deni, 23-25, 27 Oruç, ser oda, 74 Osmân Ağa, 130, 131 Osmân b. Şücâ', şafar, 26, 27 Osmân Bölükbaşı, 116 Ostroviça-i Cedîd kal‘ası, 74 Ottoman Empire, 7 Ömer Beğ, 12 Ömer Nâzır, 24 Ömer, çavuş, 130 Ömer, şafar, 27, 46, 50, 56, 61, Pehlivân, üstâd-ı serdâr, 97 Pîrî Nâzır, 23, 65, 69, 74 Pojarefçe kazâsı, 139 Poreç nâhiyesi, 145, 154, 156, 157 Rakitniça kal‘ası, 79 Ramazân b. Abdullâh, şafar, 27, 41, 46, 74, Receb Beğ, hâdim-i hâkânî, 55


Receb Nâzır, 24-27, Receb, gurebâ-i yemin, 68 Relina karyesi, 107 Rudna Glava karyesi, 155 Rudnik ma‘deni, 23 Rûmili, 107 Ruyna (Zlatibor) hâsları, 84 Sâlihe sultân, 130 Samakov ma‘deni, 107, 179 Saraylı Süleymân, 18 Sarıyar ma‘deni, 115 Saruhan sancağı, 130 Segedin livâsı, 40 Serbia, 7 Seyyid Ahmed Ağa, 154, 180 Seyyid Hüseyin Hüsni, Belgrad defter-

dârı, 139 Seyyid Monlâ Mustafâ, 136 Sinân Yehûdî,18 Sirem livâsı, 23, 55, 60 Smederevo, Semendire, 145; - kâdîsi, 177;

sancağı, 7, 18, 23, 74, 94, 104, 108, 130, 139, 144, 154, 156, 157; - sancakbeği, 18, 40, 94, 177, 178

Sofya kethudâyeri, 108 Surekanlık, mevzi‘, 145, 156 Süleymân Beğ, 117, 119 Şa'ban, şafar, 26, 46

Şemsüddîn, Belgrad kâdîsi, 24, 25, 27 Şupla Glava, mevzi‘, 145, 156 Tirebin kal‘ası, 130 Tiryaki Ahmed Ağa, 119 Toçak çeşmesi, 155 Topolnica nâhiyesi, 107 Turmış-zâde Ahmed Beşe, 116 Üsküb nezâreti, 107 Vakkâs b. Ahmed, an Rudnik, 23, 25 Velî b. İbrâhîm, şafar, 27 Velî, mültezim 23, 25-27 Vılçitrn kazâsı, 26 Vidin kâdîsi, 69, 74, 79, 84 Vienna War, 7 Vuk, şafar, 26, 65, 69, 74 Yafet Papo veled-i Menhayil, Yehûdi, 22,

23, 25-27, 68, 73, 78, 83 Yahyâ, kâtib, 26, 46, 50, 55, 60 Yehûdî, 12, 15, 18, 22-27, 40, 46, 78, 79,

84, 177 Yonçul, Yehûdî, 27, 79, 84 Yûsuf, ser oda, 74 Zarbinçe karyesi, 107

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР .................................................................................................... 5

I ЗАКУПИ РУДНИКА МАЈДАНПЕК У XVI ВЕКУ ....... 9

1. ПРВИ ЗАКУПИ МАЈДАНПЕКА ИЗ 1564. И 1565. ГОДИНЕ......... 13 Царска заповест од 30.09.1565. упућена кадији-муфетишу и надзор-

нику Београдског надзорништва, од којих се тражи да за нови закуп провере имовинско стање закупца и његових јемаца.

2. ЗАКУП РУДНИКА МАЈДАНПЕК 1566. ГОДИНЕ .......................... 16 Царска заповест од 13.06.1566, упућена муфетишу и назиру, којом се на

захтев новог закупца Дервиша Алија, наређује привођење и провера ра-чуноводства бившег закупца Јеврејина Афте и јемца емина Бехрама.

3. ЖАЛБА САРАФА ИЗ МАЈДАНПЕКА .............................................. 19 Царска заповест од 7.01.1577, упућена санџакбегу Смедерева и кадији

Кучајне, поводом жалбе Николе Караоглана, сарафа из Мајданпека. Никола се жалио на Јевреје, емине рудника, који штите своје суна-роднике, а његове дужнике. Он на основу оверених признаница, од њих потражује новац, бакар и чоју.

4. ЗАКУПИ РУДНИКА МАЈДАНПЕК ОД 1566. ДО 1579. ГОДИНЕ 28 Белешке службеника Главне финансијске канцеларије о закупима

рудника и постављењима емина, заповедника мартолоса, писара и шафара у Мајданпеку од 1566. до 1579. године.

II ГОДИШЊИ ОБРАЧУНИ РУДНИКА 1564-1574. .......... 37

1. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1564/65. ГОДИНУ ...................................................

42


47

3. ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ПОСЛОВАЊУ РУДНИКА БАКРА МАЈДАНПЕК ЗА 1566/67. ГОДИНУ....................................................

52

Садржај 176


57


62


66


70


75


80


85

III КОРИШЋЕЊЕ И ИСПОРУКЕ БАКРА ......................... 89

1. ОШТЕЋЕЊЕ ЖИГА ЗА БАКАР И СЛАЊЕ НОВОГ ИЗ ИСТАНБУЛА ..........................................................................................

92

Царска заповест од 26.08.1575, упућена београдском кадији-муфети-шу, поводом његовог извештаја о оштећењу жига за бакар, потреби за новим, као и о проблемима с мајданпечким казанџијама, који наба-вљају нежигосани бакар.

2. ОТКУП БАКРА У МАЈДАНПЕКУ ЗА ПОТРЕБЕ БЕГЛЕРБЕГА БУДИМА .........................................................................

95

Царска заповест од 19.04.1566. године упућена санџакбегу и кадији Смедерева и назиру Мумину, којом је наложен откуп бакра у рудни-ку Мајданпек и његово слање у Будим ради израде казана за произ-водњу шалитре.

3. СЛАЊЕ БАКРА И ЛОКАЛНИХ КАЗАНЏИЈА У БУДИМ .......... 98 Царска заповест од 17.06.1566. године упућена београдском кадији,

којом је наложено слање мајданпечког бакра и мајстора у Будим ра-ди израде казана за производњу шалитре.

4. ЗАХТЕВ ИСТАНБУЛСКИХ КАЗАНЏИЈА ЗА ОБНАВЉАЊЕ ИСПОРУКА БАКРА …………………………………………………...

100

Царска заповест упућена је 21.09.1585. кучајнском кадији, којом је наређено да се обнове испоруке бакра у Истанбул и да се спречи извоз.


IV ПУСТОШЕЊЕ У БЕЧКОМ РАТУ (1683-1699) И ОБНОВА ...............................................................................

101

1. ОПИС МАЈДАНПЕКА АБДУЛАХ БИН ИБРАХИМА УСКУДАРИЈА .........................................................................................

105

Након освајања Београда, османски хроничар Ускудари описује по-вратак султанове војске и њен долазак у ратом опустошени Мајданпек 16.11.1690. године.

2. ОБНАВЉАЊЕ РУДНИКА САМОКОВ И МАЈДАНПЕК 1691 ГОДИНЕ....................................................................

109

Тескера сачињена 22.03.1691. године поводом издавања одвојених заповести за обнављање ратом опустошених рудника Самоков и Мај-данпек, као и неких мањих рудника гвожђа.

3. УВОЂЕЊЕ ДРЖАВНЕ УПРАВЕ НА МУКАТИ РУДНИКА БАКРА 1714. ГОДИНЕ ......................................................

121

Дефтер садржи препис царске заповести о довођењу стручњака из ана-долских рудника 1715. године, преглед дуговања закупаца за период од 1703. до 1714. и обрачун шестомесечног пословања из 1714. године.

V ТЕШКОЋЕ У РАДУ РУДНИКА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XVIII ВЕКА ...............................................

127

1. ПОВРАЋАЈ ДЕЛА НОВЦА ОД ЗАКУПА ЗБОГ ГРЕШКЕ У РАЧУНАЊУ ВРЕМЕНА .......................................................................

132

Захтев наследника преминулог Осман-аге, закупца ¾ мукате рудника ба-кра, да му се врати новац уплаћен грешком, која је настала приликом пре-рачунавања разлике у времену између сунчевог и месечевог календара.

2. ИЗМИРЕЊЕ ДУГОВАЊА ПРЕМИНУЛОГ ТОПИОНИЧАРА .... 137 Представка закупца Абдулкерим-аге упућена Финансијској канцела-

рији у Истанбулу и београдском валији, у којој тражи да се заплени државни бакар који је био у поседу преминулог топионичара и да се раји обезбеди сигурност. Тим поводом издате су заповести, од којих валијина 05.12.1762. године.

3. ПЛАН ЗА ОБНОВУ РУДНИКА 1764/65. ГОДИНЕ .......................... 141 План је сачињен на основу представке већинског закупца Абдулкерима

и извештаја бившег београдског дефтердара. Заснива се на јачању иму-нитетног положаја целе области. Вероватно је настао 1764/65. године.

4. ПРЕДЛОГ ЗА ВРАЋАЊЕ РАСЕЉЕНИХ РУДАРА И УЗУРПИРАНОГ ЗЕМЉИШТА У ОКОЛИНИ РУДНИКА ............

147

У предлогу су сумирани садржаји неколико докумената, које су пред-ставници провинцијске управне и судске власти, као и закупци слали у престоницу у вези с враћањем расељене рударске раје, као и узурпи-раног земљишта. Предлог је предат дефтердару 07.10.1766. године.

Садржај 178

5. СРЕЂИВАЊЕ СТАЊА И НОВИ ЗАКУП 1777. ГОДИНЕ ……… 158 Молба дефтер-емина у којој сумира сва документа у вези с очува-

њем новоуспостављеног поретка на мукати рудника бакра. То су: захтев новог власника маликане Сејид Ахмед-ага да се оснаже њего-ва права и убудуће спрече злоупотребе заима и тимарника; потврда Главног рачуноводства да је речени преузео маликану с условима сербестијета; обрачун постојећих и додатих прихода; посебан захтев за утврђивање граница мезри које обрађују рудари Црнајке и одлука о припајању тимара Кучајна царском хасу и мукати рудника бакра.

РЕЧНИК ТЕРМИНА …………………………………………………….. 163

СКРАЋЕНИЦЕ ……………………………………………………………... 167

ИНДЕКС ……………………………………………………………................. 169

CONTENTS

. PREFACE ……………………………………………………………………... 7

I LEASES OF MAJDANPEK COPPER MINE IN XVI CENTURY .....................................................................

9

1. THE FIRST TWO LEASES OF MAJDANPEK COPPER MINE IN 1564. AND 1565. …………………………………………………………

12

Imperial order issued on 30. September 1565. to kadi-müfettiş and super-visor of Belgrade nezaret, who had to check capital assets of the new les-see and his guarantors.

2. LEASE OF MAJDANPEK COPPER MINE IN 1566. ......................... 15 Imperial command issued on 13. June 1566. to müfettiş and Belgrade na-

zır, at the demand of the new lessee Dervish Ali, ordering bookkeeping investigation of the former lesse Afta the Jew and his guarantor emîn Be-hram�

3. ABOUT THE COMPLAINT OF ONE MAJDANPEK SARRAF ...... 18 Imperial order issued on 7. January 1577. to Smederevo sancakbeğ and ka-

di of Kučajna at the demand of Nikola Karaoglan, sarraf from Majdanpek. Nikola accused the Jews, emîns of copper mine, who protected their coun-trymen who owned him a certain amount of money, copper and fabric.

4. LEASES OF MAJDANPEK COPPER MINE SINCE 1566. TO 1579. 22 Baş Muhasebe kalemi officers’ notes about the leases of Majdanpek copper

mine and appointments of emîn, chief of martoloses, mine clerks and şafars since 1566. to 1579.

II ANNUAL BUSINESS MINE REPORTS 1564-1574. ……………… 37

1. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1564/65. ……………………………………

40

2. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1565/66. ………………………………………

45

Contents 180

3. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1566/67. ……………………………………...

50


55


60

6. ANNUAL BUSINESS REPORT OF THE MAJDANPEK COPPER MINE FOR THE YEAR 1569/70. ………………………………………

65


68


73


78


83

III COPPER USAGE AND DELIVERIES ………………….. 89

1. COPPER BRAND DAMAGE AND SENDING THE NEW ONE FROM ISTANBUL ............................................................................

91

Imperial order issued on 26. August 1575. to kadi-müfettiş of Belgrade on his report about the copper brand damage, necessity for the new one as well as about the problem concerning Majdanpek cauldron makers who purchased unbranded copper

2. COPPER RANSOM IN MAJDANPEK FOR THE BEYLERBEYI OF BUDA ………………………………………………………………...

94

Imperial command issued on 19. April 1566. to Smederevo sancakbeği, kadi and nazir Mumin, ordering the purchase of copper in Majdanpek copper mine and its transport to Buda for the purpose of manufacturing the cauldron for saltpeter.

3. SENDING THE COPPER AND LOCAL CAULDRON MAKERS TO BUDA ...................................................................................................

97

Imperial command issued on 17. June 1566. to Belgrade kadi ordering the transport of Majdanpek copper and cauldron makers to Buda for the purpose of manufacturing the cauldron for saltpetre.


4. ISTANBUL CAULDRON MAKERS’ DEMAND FOR THE NEW COPPER DELIVERIES ...........................................................................

99

Imperial command issued on 21. September 1585. to Kučajna kadi orde-ring the renewal of copper deliveries to Istanbul as well as prohibition of exportation

IV DESTRUCTIONS DURING THE VIENNA WAR (1683-1699) AND AFTER-WAR RENEWAL ……………

101

1. DESCRIPTION OF MAJDANPEK BY ABDULLAH BIN IBRAHIM ÜSKÜDARI ……………………………..

104

After the conquest of Belgrade, Ottoman chronicle Üsküdari describes re-turn of sultan’s army and its arrival in Majdanpek, destroyed by war, on 16. November 1691.

2. RENEWAL OF SAMAKOV AND MAJDANPEK MINES IN 1691. 107 Tezkire written on 22. March 1691. on the occasion of issuing separate

orders for renewal of mines Samakov and Majdanpek, destroyed by war, and some other smaller iron mines as well.

3. INTRODUCING STATE MANAGEMENT IN COPPER MINE MUKATA’A IN 1714. ………………………………..

115

Defter’s contents: transcript of an imperial order concerning arrival of ex-perts from Anatolian mines in 1715, survey of lessees’ debts for period 1703-1714 and six months business account for 1714.

V DIFFICULTIES IN MINE PRODUCTION IN THE SECOND HALF OF 18. CENTURY ………………………………………………

127

1. PARTIAL REIMBURSEMENT OF LEASE INSTALLMENT DUE TO MISTAKE IN DATE COUNTING ………………………………...

130

Heir of deceased Osman Aga, lessee of ¾ part of the copper mine muka-ta’a, asks to get back the money paid by mistake because of the differen-ce between the solar and lunar calendar.

2. SETTLING A DEBT OF DECEASED SMELTER ............................... 136 Lessee of Majdanpek copper mine, Abdulkerim Aga’s request submitted

to Baş Muhasebe kalemi in Istanbul and Belgrade vali, concerning the confiscation of state-owned copper, left in possession of deceased smelter and protection of reaya as well. Vali’s order about this matter was written on 5. December 1762.

3. MINE RENEWAL PLAN FROM THE YEAR 1764/65. ……………. 139 Mine renewal plan was made according to lessee Abdulkerim’s request

and report of former Belgrade defterdar. Plan, probably made in 1764/65, was based on immunity status strengthening of the entire area.

Contents 182

4. PROPOSAL TO RETURN DISPLACED MINERS AND USURPED LAND IN THE MINING AREA ………………………………………..

144

Several summarized documents sent as a proposal to Istanbul by repre-sentatives of provincial government and judicial authorities, as well as mine lessees, concerning the return of displaced miners and usurped land, submitted to defterdar on 07.October 1766.

5. CONSOLIDATION AND NEW LEASE IN 1777. ................................ 154 Defter-emîn’s request which summarized all documents concerning pre-

servation of the new-established order on the copper mine mukata’a. These were: request of new malikane owner Seyyid Ahmed Aga submit-ted in order to strengthen his rights and prevent sipahis’ abuses; Baş Mu-hasebe kalemi’s certificate confirming the overtaking of malikane under the condition of serbestiyet; account of current and additional incomes; a separate request to establish the borders of mezraas sown by Crnajka mi-ners; a decision concerning attachment of Kučajna timar to the imperial domain and copper mine mukata’a.

GLOSSARY ……………………………………………………………………... 163

ABBREVIATIONS ………………………………………………………………… 167

INDEX …………………………………………………………………………….. 169

Издавач МУЗЕЈ У МАЈДАНПЕКУ

Светог Саве бр. 41 19250 Мајданпек

За издавача

Снежана Старчевић

Лектор и коректор Слободанка Марковић

Ликовна реализација

Душан Ђурица

Штамша Чигоја штампа

Тираж 1000 примерака

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658.1622.343(497.11)"15/17" (093.2) КАТИЋ, Срђан, 196- Османски документи о руднику Мајданпек : XVI-XVIII век / Срђан Катић. – Мајданпек : Музеј, 2009 (Београд : Чигоја штампа). 182 стр. : факс. ; 25 cm Текст на срп., енгл. и тур. jезику. – Напомене уз тест. Регистар.

ISBN 978-86-87793-00-2 А) Рудник бакра (Мајданпек) – 16-18в – Историјска грађа COBISS.SR-ID 156022028