ПРАВНА ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА

ПРАВНА ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА

СРЕДЊИ ВЕК Досељење

Словена Прве државе

Јужних Словена Србија Босна Време турске

владавине

НОВИ ВЕК Србија Црна Гора Срби у

Хабзбуршкој монархији

Заједничка држава Јужних Словена

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О СЛОВЕНИМА

Писани извори Антички извори Савремени (византијски извори), VI и VII век Константин Порфирогенит, X век

Извори материјалне културе Лингвистички извори

АНТИЧКИ ИЗВОРИ Херодот (482-424 пре н.е):

Историја Плиније Старији (23-79), Naturalis

historia Тацит (55-120): Germania Птолемеј, II век

Венети или Венеди, Лева обала Дунава, од средње Лабе, преко Одре до Северног мора, река Висла, јужне обале Северног мора

ВИЗАНТИЈСКИ ИЗВОРИ Прокопије из Цезареје, De bellis Јордан Менандар Протектор, подаци о времену

558-582. Теофилакт Симоката, о времену цара

Маврикија Псеудо-Маврикије,Стратегикон, време краја

VI и почетка VII века Чуда св. Димитрија, два списа, почетак и

крај VII века, хагиографије Константин VII Порфирогенит (905-959), De

administrando imperio (О управљању царством) , Трактат о народима (између 948. и 952), главе 29-36

ДОСЕЉЕЊЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Стара постојбина: северно од Карпата, јужно од Балтичког мора, на територији данашњих држава Пољске, источног дела Немачке, Белорусије и Украјине

Време досељења: од почетка VI века до почетка VII века

Територија: од источних Алпа до Балканског полуострва

После поделе Римског царства 395, и настанка тзв. варварских краљевина, углавном под влашћу Византије, мада слабомПродори на византијску територијуСавез са Аварима

УРЕЂЕЊЕ СЛОВЕНСКОГ ДРУШТВА

Раштркани на великом простору Балканског полуострва, мноштво малих територија – склавиније

Имена склавинија: стара, племенска или по територији насељења

Родовско-племенске заједнице; у време досељења и јачи племенски савези

Демократија, чланови родова и племена слободни и равноправни, нема ропства

Привреда: земљорадња и сточарство, занати, пловидба

УРЕЂЕЊЕ СЛОВЕНСКОГ ДРУШТВА 2.

Жупе, жупани, старешине скупина људи у крвном сродству, изборни, зачетак наследности

Војсковођа, веће старешина, скупштине – ВОЈНА ДЕМОКРАТИЈА

Након насељавања, сеоска општина, подела обрадивог земљишта, постанак својине

Територијализација племенске организације и даље раслојавање друштва условили постанак првих држава

Економски развитак доводи до стварања феудалног поседа..

ПРВЕ ДРЖАВЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Територија пространија од територије садашњих држава Јужних Словена

Утицај Византије и Франачке, у политичком погледу више Византије

У време досељења ове територије под византијском влашћу

Од VII века (словеначка) до X века (држава македонских Словена)

Крајем VIII и почетком IX века српске државе, Рашка и Дукља, средином IX века Хрватска

Словенска држава у Македонији – Самуилово царство

Словенска племена у МакедонијиСклавиније, покорене 688.

Бугари и бугарска државаСимеон (893-927), царска титулаПетар (927-969) Феудални односи

Јован Цимискије и устанак “комитопула” 976.

Самуило и царска титула, хијерархија владалаца

Бугарска патријаршија, седиште у Охриду Богумилска јерес

БОГУМИЛСКА ЈЕРЕС

За време цара Петра Корени јереси: манихејизам (Мани, III век),

павлићани (VII век) Дуалистичко учење: два бога, бог добра и

бог зла Негирају материјална добра Против црквеног устројства, свештенства

и епископа Социјални аспекти, против световне

власти, државног и друштвеног поретка Проширење на балканске и европске

земље

РАСПРОСТРАЊЕНОСТ КАТАРА

ШИРЕЊЕ ЈЕРЕСИ У ЕВРОПИ

Постанак и развој првих српских држава

Први помени српског имена (топоними), на Балкану и у малој Азији: Срб – Сервија –Гордосервон (680- 681)

Ајнхард 822. – данашња Босна О досељењу Константин Порфирогенит Области – земље, склавиније:

• Област Неретљана (између Цетине и Неретве) • Захумљана (између Неретве и Дубровника) • Травуњана ) између Дубровника и Боке которске) • Дукљана (између Боке и Бојане и око Скадарског

језера) • Србија (предели око Лима, Горње Дрине, са

сливовима Пиве и Таре, Ибра и Западне Мораве), Соли (око Тузле) и Босна (област око горњег тока реке Босне)

Територије првих држава

Прве српске државе

СРБИЈА, ПОСТАНАК И РАЗВОЈ 1. Крај VIII и почетак XIX векаПовезивање многобројних државица, под једним владалачким родом - наследници архонта под којим су досељениВизантија и БугарскаБугари и њихова освајања: око 840. (Пресијам), око 880. Михаило (Борис); склапање мираСимеон, 922-923. Обновио кнез Часлав, 927-928. године; помоћ византијског цара и врховна власт ВизантијеОхридска архиепископија – верски и политички утицај

СРБИЈА - ПОСТАНАК И РАЗВОЈ 2. Србија кнеза Часлава, обновљена 927-928. Држава обухвата све српске земље: Босну до Пливе, Цетине и Ливна на западу, Травунију и Конавле, Захумље и Неретљанску област. На истоку до Раса на северу до Рудника, можда до Саве. Распада се после Часлављеве смрти, средином X века, а сама Србија на Босну и РашкуКратко време византијска власт, а потом СамуилоОхридска архиепископија, настала 1018, јачање утицаја Византије

ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ СРБИЈЕ Слој угледних људи - жупани и

зависни људи - робовиЖупани - представници родовске аристократије, после насељавања старешине територија, носиоци војне и цивилне власти, моћ почива на земљишним поседима, насталим распадом колективне својине сеоских општина – замеци феудалне владајуће класе; властела и из војничке аристократијеЗависни људи, робови

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ СРБИЈЕ Српске вође архонти (Константин Порфирогенит), преводи се као кнезУ време досељења само старци – жупани, родовске и племенске старешинеФункција постаје наследнаАрхонти, кнезови – носиоци јавне власти, наследним путем долазе на власт, примогенитура, два изузетка, присуство патријархалних схватања

РУШЕВИНЕ ДУКЉЕ (Dioclea, Doclea, Dioclitia)

ДУКЉА, ПОСТАНАК ДРЖАВЕ 1.

До краја X века само Дукља, од XI века Зета (десна притока Мораче) Племенска припадност (Константин, писци из XI и XII века) До краја X века само кнез ПетарВише података од краја X века: кнез Владимир (Самуилово освајање Дукље, око 998) После Самуилове смрти васпостављена византијска власт, до смрти Василија II Македонског 1025. годинеУстанак у Зети 1035. године, кнез Војислав

ПЕЧАТ КНЕЗА ПЕТРА

ДУКЉА, ПОСТАНАК ДРЖАВЕ 2. Војислав ујединио Дукљу, Травунију и ЗахумљеКнез Михајло (1050-1082) у добрим односима са Византијом, протоспатарЦрквени расцеп 1054. годинеГргур VII 1077. краљевске знаке кнезу Михајлу – прекид са ВизантијомСтатус надбискупије добио Бодин од Клемента III. Краљ Бодин крајем XI века – велика држава: Зета, Рашка, Травунија, Захумље и БоснаПосле Бодиновог пораза од Византије 1090. Зета нагло опада, после његов смрти 1101. се одвајају Рашка, Босна, Захумље и ТравунијаОко 1183. Стефан Немања целу Зету припаја Рашкој

Кнез Михајло

ДУКЉА, ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ

Летопис попа Дукљанина (Барски родослов), оскудни подациПлемство (magnates, principes, nobiles, milites) , жупани - владареви рођаци, истакнуте старешине, војни заповедници; владар им даје земљишне поседе и поверава на управу поједине областиСељаци, слободни, претварају се у зависне

ДУКЉА, ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕМонарх, прво кнез, затим краљ, наследниНије учвршћен принцип примогенитуре, трагови и некадашње изборностиВладалац врховни војсковођа, највиша законодавна и судска власт, функција казнацаНародне скупштинеПриморски градови - аутономниЛокална управа, 4 провинције, банови (војводе), жупани, сатници

СРПСКА ДРЖАВА ОД СРПСКА ДРЖАВА ОД XIIXII ДО ДО XV XV ВЕКА ВЕКА

ПОЈАМ ИЗВОРА ПРАВАПорекло позитивног праваИзвори у материјалном смислу – друштвена снага која ствара правоУ формалном смислу – општи правни акт који садржи општу правну форму, на основу које се стварају појединачне правне нормеНеписани и писани, закони, уредбе и други

Обичајно правоПовељеВизантијски закониДомаћи закони

ОБИЧАЈНО ПРАВО Обичајно право дуго најважнији извор праваНаставља да живи и после стварања писаних правних нормиЗаштита обичајног права једна од основних функција владара – краљ Милутин 1308. Многе одредбе Душановог законика – кодификација обичајног праваПразнине у Душановом законику

ПОВЕЉЕ 1. Први писани извори праваВладаочеве наредбе, укази (повелевати - наређивати) Издају се повлашћеним слојевима: цркви, световној властели и градовима: манастирске, властеоске и градскеСадрже и прописе који се односе на шири круг субјеката – обимне повељеРазне врсте повеља: хрисовуље, књиге и простагме

ХИЛАНДАР

ХИЛАНДАР

Повеља Стефана Душана Хиландару

МАНАСТИР ЖИЧА

Манастир Жича

ПОВЕЉЕ 2. Манастирске:

Хиландарска, Стефана Немање 1198/99. годинеЖичка, Стефана Првовенчаног 1220.Краљ Владислав (1234-1243): манастиру св. Богородице на Бистрици у ПолимљуКраљ Милутин: Скопска 1299/1300; Светостефанска или Бањска 1313-1318 (Закон људем црковним 42 члана и Закон Влахом од 10 чланова); Грачаничка 1321 (Закон стари Србљем)

ХИЛАНДАР

Манастир Бањска

Манастир Грачаница

Грачаничка повеља 1321. на зиду манастира Грачанице

ПОВЕЉЕ 3. Дечанске хрисовуље, 1330. и 1336: попис свих мушких глава у 2432 куће у 40 села и 9 катуна Дечанског властелинства Арханђеловска повеља цара Душана 1348.манастиру св. Арханђела код Призрена (Закон Србљем и Закон Влахом)

Властеоске повеље Краљ Милутин, цар Стефан Душан, цар Урош и деспот Ђурађ Бранковић, различитој властели

Градска, Стефан Душан, Кроји 1343.

Манастир Дечани

Манастир Дечани

Краљ Стефан, ктитор манастира

Дечани

Дечанска хрисовуља

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ 1. 33 уговора, са Дубровником; са

МлецимаНемања 1186, уговор о миру, пријатељству и трговиниДушан 1349: слобода кретања, дажбине и данци, царине, накнада штете, начин суђења, надлежност судова за Дубровчане и мешовите спорове, ius naufragii, оружје, ратПравна снага самим потписивањем, ауторитет владаоцаПо форми изједначени са повељама –хрисовуља, повеља, закон

НЕМАЊИН УГОВОР С ДУБРОВНИКОМ 1186.

ВИЗАНТИЈСКИ ЗАКОНИ 1. Традиција и рецепција

Затечено романизовано становништво живи по римском праву – паралелно постојање двају правних системаПутем цркве улази римско право, канонско право је пут продирања римског права, рано мешовити зборници

ВИЗАНТИЈСКИ ЗАКОНИ 2. Corpus iuris civilis, ЈустинијанЕклога (726) Лава III Исауријског Македонски владаоци Василије I и Лав VI Мудри у IX веку: “чишћење старих закона”Прохирон (између 870. и 879), приручник за практичну употребу у судству и државној управи Епанагога, после 879, ослања се на Еклогу и репродукује Прохирон; ново: права цара и патријархаВасилике велики зборник, 60 књига у 6 томова, канонско, јавно и приватно правоЗемљораднички закон, 71 члан – односи на селуНомоканони, Фотијев 883, XII век Алексеј Аристин и Јован Зонара

СРПСКИ ЗБОРНИЦИ НАСТАЛИ НА ОСНОВУ ВИЗАНТИЈСКОГ ПРАВАНомоканон св. Саве, поред номоканонске грађе, Јустинијанове новеле и цео Прохирон - Законоправило, КрмчијаЗакон цара Јустинијана, 33 члана, компилација византијских законских текстова. Највише из Земљорадничког закона, али и других византијских правних зборника. Садржи грађанско, кривично, брачно и наследно правоСкраћена синтагма, Матија Властар 1335, у Србији 1348-1349. Скраћена, изостављене одредбе о цару, правне и политичке доктрине, начињена ради потреба царског суда. Садржи претежно грађанско право

Српска држава у

време краља Милутина и

краља Драгутина

Српска држава у време цара

Стефана Душана

ДУШАНОВО ЗАКОНОДАВСТВО

Скраћена синтагмаТзв. Јустинијанов законДушанов законик

ДУШАНОВ ЗАКОНИК Стање пре законикаРазлози и услови, право доношења законаВазнесење, 21. маја 1349, Скопље; 1354, Скопље или Серез201 одредба, садржина: јавно право - правни положај становништва, кривично право судови и судски поступак, мало одредаба грађанског праваСистем: до 83 члана, после 118-127 (градови и градско становништво), 145-150 (крађа и разбојништво); 129-132 (о војсци, поступању за време рата)

ДУШАНОВ ЗАКОНИК, ПРЕПИСИ

25 преписа познато, 24 сачуваноОбјављен први пут у Рајићевој Историји (по Текелијином рукопису) Струшки (1375-1380), Атонски (XIV век) , Хиландарски, Студенички Бистрички, Барањски и Ходошки (XV век), Призренски (почетак XVI века)

ДУШАНОВ ЗАКОНИКАтонски

препис,XIV век Призренски

препис, XVI век

Хиландарски и Ходошки препис, XV век

Душанов законик и византијско право

Примена Душановог законикаСнажна веза српског и византијског праваШездесет чланова непосредно из ВасиликаСкраћена синтагма, Јустинијанов закон и Душанов законикБројни преписи указују на примену неких прописаГрбаљски и Паштровићки преписА. Соловјев: “закон за поробљене Србе, кадгод су се могли сами између себе судити”.

Значај Душановог законикаЈединствен правни зборник, унифицирано право, превазилажење партикуларног праваЈединствен систем и за новоосвојене областиНајвиши ауторитет закона, обавезна снага закона, укључујући и самог цараУ Европи у то време ретки јединствени закониЗначај и као правни и као историјски изворС. Новаковић: “најлепше дело средњега века српског”А. Соловјев: “Душанов законик траје као аманет једне велике прошлости, као споменик дубоких политичких аспирација”

ЗАКОН О РУДНИЦИМА Деспот Стефан ЛазаревићДонет 1412. или 1417, откривен 1959. Није сачуван оригинал, препис вероватно с краја XV века, 49 (51) члан, Радојчић 1962. Са Законом о рудницима и извод из Статута града Новог Брда, 21 члан (23) , вероватно препис из времена Сулејмана ВеличанственогПрописи о рударској производњиДео европског рударског права, немачка варијанта, основа римско рударско право

Манастир Манасија (Ресава)

ОСНОВНЕ ЦРТЕ ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА

СТАЛЕШКА МОНАРХИЈАСталежи – друштвене групе чији је правни положај различит, начелна правна неједнакостСталеж - друштвена класа, консолидована и прецизно регулисана правним прописимаФактичке демаркационе линије између класа претворене у непомичне правне границеОсобеност феудалне државе – њен патримонијални карактер, сталешке разлике се заснивају на природи права земљишне својине - дominium eminens, directum и utile“Појам својине се уносио у правну конструкцију јавних функција” (Т.Тарановски)

ДРУШТВО СРЕДЊОВЕКОВНЕ СРБИЈЕ

ПОВЛАШЋЕНИ СТАЛЕЖИЦрквена властелаСветовна властела

ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО – СЕБРИ Зависни земљорадници, меропси Зависни сточари, Власи Сеоске занатлије Сеоски попови Сокалници Отроци

ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО

ПОВЛАШЋЕНИ СЛОЈЕВИ - ВЛАСТЕЛА

СВЕТОВНА ВЛАСТЕЛАПојам и титуле властелеВелика и мала властела, властеличићи (војници) Властела - баштиници и властела -пронијариКрунски вазалитетПраво својине и војна обавеза – основни елементи правног положајаНеприкосновеност баштинеИмунитетна праваОбавезе

ПОВЛАШЋЕНИ СЛОЈЕВИ – ВЛАСТЕЛА 2.

ЦРКВЕНА ВЛАСТЕЛАНајповлашћенији положајПравославље основ власти и државеВладари преузели функцију чувара вере и цркве, црква није одвојена од државе, симфонијаИмунитетна права цркве шира и стабилнија: својина, суђење

ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВОМЕРОПСИ (зависни земљорадници)

Називи: парици, људи (нечији), Србљи, меропсиСтруктура земљишне својине, (dominium eminens, dominium directum, dominium utile) Права сељака

Оптерећена баштина – право својине сељака (чл.174 ДЗ) Право да тужи господара у случају експлоатације преко законом утврђене мере (чл.139)

ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО 2. Обавезе према држави

ВојевањеПлаћање соћаГрадозиданијеГрадобљуденијеПриселицаОброк или приплата

Обавезе према властелинуФеудална рента

Обавезе према црквиДуховни бир

ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО 3.Власи –зависни сточари

Порекло, назив, начин живота, насељаОбавезеПоложај – аутономије (Хиландарска повеља)

Занатлије, сокалнициСеоски поповиОтроци

ГРАДСКО СТАНОВНИШТВО И СТРАНЦИ

Категорије градова у Србији Градови у унутрашњости Приморски градови Градови освојени од Византије

СтановништвоСтранци

Дубровчани Саси

ВЛАДАЛАЦ Схватање владалачке власти

Суверенитет из милости божје Хијерархија владалаца

Симболично име Стефан (св. Стефан, “стефанос”) Титуле: велики жупан, краљ (1217), цар (1346), кнез (1371), деспот (1402)

ВЛАДАЛАЦ 2. Велики жупан – најистакнутији међу жупанима, сакрални карактер, суверенитет и самосталност државеКраљ – Стефан Немањић, покушаји 1199. (Иноћентиjе III); Грађански рат међу браћом, мирење 1205, канонизација Немањина (1207) Учвршћена власт над Дукљом и ТравунијомХонорије III, 1217, краљевска круна, свечано крунисање; Првовенчани (венац – круна); самодржац (аутократор) Краљ све српске земље и Диоклитије и Далмације и Травуније и Хумске земљеРанг цркве – архиепископија 1219.

Манастир Жича,седиште архиепископије

ВЛАДАЛАЦ 3. Канонизација српских владалаца; св. Сава и Симеон заштитници српске државе и народа, трајан и распрострањен култ у народуОсвајања византијских области, ширење државе, снажан утицај ВизантијеЦарство – највећа држава на Балкану, не само територијално, него и економски и војноПосле освајања Сера 1345, уз сагласност светогорског протата, проглашава се за цара, крунисање 1346. (патријаршија) Разбијање српске државе после смрти цара Уроша

САВА И НЕМАЊА

САВА

САВА

ВЛАДАЛАЦ 4. Консолидована у северном делу под кнезом Лазаром, до 1389. Стефан Лазаревић, кнез од 1389. до 1402, турски вазал Стефан Лазаревић, деспот од 1402, после 1403/4, угарски вазалБранковићиПоследњи деспоти у Угарској; Павле Бакић 1537.

ВЛАДАЛАЦ 5. Наслеђивање престола Заостаци патримонијалног схватања у најраније време

ПримогенитураИнституција савладара, младог краља, краља, (Византија, Угарска)

Разни чиниоци – реалне политичке прилике, способност претендената, воља властеле и цркве

ВЛАДАЛАЦ Лоза Немањића Стефан Немања Стефан Немањић

(Првовенчани) Радослав Владислав Урош I Драгутин Милутин Стефан Дечански Стефан Душан Урош

Краљ Драгутин

Краљ Милутин

Цар Андроник и краљ Милутин

Краљица Симонида

Стефан Дечански

Стефан ДушанСтефан Душан (1331-1355) (1331-1355) Краљ од 1331. Краљ од 1331. Цар од 1345,1346. Цар од 1345,1346.

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

Цар Стефан Душан, царица Јелена и краљ Урош

ВЛАДАЛАЦ 6. Функције владалачке власти

Законодавна власт Чување обичајног права Доношење нових правних прописа

Војна функција Врховна команда, сам и уз помоћ војвода

Судска функција Управна функција

Финансије Чување безбедности

ВЛАДАЛАЦ 7. Приходи

Врховна својина (dominium eminens) Регалије: рудно богатство, ковање новца, жировнина, право прече продаје месаЦаринеПорез на земљу: соће, акростих Обавезе становништваПриходи од Дубровника: Стонски доходак, Светодмитарски доходакГлобеПоклони властеле

НОВАЦ

САБОРИСабори властеле: “сабор српски”, “сав сабор српски”, “сав сабор земље српске” - сталешке скупштинеНајвиши орган државне власти поред владаоцаОбичајноправно порекло – од скупова родовско-племенских старешинаВластела, црквена и световна (изузев властеличића)

САБОРИ 2. НАДЛЕЖНОСТ

Промене на престолуИзбор поглавара црквеБорба против јересиИздавање повеља и потврда ранијих привилегијаЗаконодавна делатностСпољна политика, питања рата и мираСуђење

ОДНОС ВЛАДАОЦА И САБОРАСабор умерава владаоца

ДРЖАВНА УПРАВАПодела државне територије

Удеоне кнежевине, и касније неке области Централна државна управа

Владалци двора краљеваКазнац, тепчија, војвода, велики челник, слуга ставилац, двородржица, логотет, дијациДворска звања у време царства

Локална државна управаПотчињене власти Посредујуће власти

7) 4) Три категорије сеоских попова су: 1) _____________________________ , 2)________________________________________________ и 3)__________________________________________________ .

8) У средњовековном српском праву умишљај се означавао изразом _______________ , а нехат се означавао као _____________ .

9) У српском средњовековном 9) У српском средњовековном кривичном праву два израза означавају кривичном праву два израза означавају и кривично дело и казну за то дело: и кривично дело и казну за то дело: _______________ и ___________ ._______________ и ___________ .

1010) У средњовековној Србији су судили: ) У средњовековној Србији су судили: 1)__________________ , 2) 1)__________________ , 2) _____________________ , _____________________ , 3)______________________ , 4) 3)______________________ , 4) ______________________ , 5) ______________________ , 5) __________________________ и __________________________ и 6)______________________ .6)______________________ .

11) 11) У средњовековној Србији црквени судови У средњовековној Србији црквени судови су судили: а) су судили: а) __________________________________________________ __________________________________________________ , б) , б) __________________________________________________________________________________________________________ и в) ______ и в) ______________________________________________________________________________________________________ .__ .

12) 12) Набројте најмање четири телесне казне из Набројте најмање четири телесне казне из српског средњовековног кривичног казненог српског средњовековног кривичног казненог система _______________________ , система _______________________ , ____________________________ , __________________ и ____________________________ , __________________ и _____________________________ ._____________________________ .

ПРАВОКРИВИЧНО ПРАВО

Појам кривичног права Систем правних правила, којима се у држави уређује заштита најзначајнијих добара и вредности од понашања појединаца којима се они вређају или угрожавају. То се постиже тако што се утврђује која су људска понашања друштвено опасна и представљају кривично дело, прописују кривичне санкције за та дела као и услове за њихову примену према учиниоцима кривичних дела.

ПРАВОКРИВИЧНО ПРАВО

Кривично дело Понашање човека које у закону

предвиђено као кривично дело, које је противправно и друштвено опасно због тога што вређа или угрожава особито важне друштвене односе и вредности и указује на опасност самог учиниоца.

Порекло кривичног праваКривично право – најстарији слој у развоју права уопште (Т. Живановић) Крвна освета – систем регулисања међугрупних односа у првобитној заједници, скуп санкција које чланови повређеног и оштећеног рода примењују мање-више колективно према роду чији је члан нанео повреду или увреду акцијом, која је супротна важећим међугрупним обичајимаФазе развоја крвне осветеМирењеДржава постепено преузима дужност гоњења и кажњавања кривца – гоњење кривца приватна ствар

Општи појмови кривичног права у Србији

Субјект кривичног дела: кривац (сви становници); правна неједнакост (Жичка хрисовуља) Колективна одговорност куће (глобе), село, град, жупаСаучесништвоВиност – субјективна одговорност

Умишљај – свесно и са противправном вољом (нахвалица, пизма) Нехат – немарност или неопрезност (грех)

Подобност за урачунљивост (малолетство или душевна поремећеност); пијанство Исти назив за казну и за кривично дело: вражда

Кривична дела против државе

Невера (неизвршавање војне обавезе, велеиздаја) Непокоравање владаочевим наредбама (чл.136) Неплаћање соћа (чл. 198) Насиље над сељацима (чл. 57, 142) Фалсификовање повеље (чл. 138) Тајно ковање новца (чл. 169) Бекство меропаха (чл. 22, 93, 115, 140, 141, 201) Збор себара (чл. 69) Освета меропаха (чл. 58, 144)

Кривична дела против судства

Самосуд (удава, изам) Међународни уговориСветостефанска повеља, 6 динара ДЗ – седмострука глобаПрестој (чл. 56)

Скопска повеља, 18 динараДЗ – 6 воловаОдбој (чл. 107) Увреда судије (чл. 111)

Кривична дела против вере и цркве

ЈересИсповедање богумилства (чл. 10) Бабунска реч (чл. 85)

Католичанство (чл. 6, 7, 8, 9) Враџбине (чл. 20, 109)

Ископавање и спаљивање мртваца (чл.

20) Врачање, магијски напици (чл. 109)

Кривична дела против личности

Убиство, намерно, нехатно, квалификовано (чл. 86, 87, 94) Телесна повреда, повеље, Душанов законик (чл. 166) Силовање, сталешки карактер казне (чл. 53) Увреда, речима, делом, сталешки карактер казне (чл. 50, 54, 55, 95, 97, 98)

Кривична дела против имовине

Крађа и разбојништво (чл. 145-150) Обична крађаТешка, професионална крађа и разбојништво

Паљевина (чл. 99, 100) Намерна и нехатна

Потка (чл. 77, 82) Скопска повеља, Душанов законик

Попаша (чл. 76) Намерна и нехатна

КазнеНајприметнији заостаци обичајног праваИмовинске, новчане казне – глобе, композицијаИзноси имовинских казниСмртна казна и телесне казнеЦрквене казне – епитимијеТамница

ГРАЂАНСКО ПРАВОСтатусно право

Правни положај лица, правна и пословна способностПравна способност – способност бити субјект у праву, тј. имати права и обавезеПословна способност – способност да се својим изјавама воље стварају права и обавезе, да се закључују правни пословиПравни субјект: физичко лице (човек, појединац), правно лице (установа, институција)

Статусно право 2. Пословна способност подразумева правну способностСлободни људи, не и робови (отроци); суђење (чл. 103 ДЗ)Грађанскоправна способност зависи од сталешке припадности субјекта (право својине) Свештенство (забрана послова лукративног карактера) Правна лица (цркве и манастири)

Стварно правоСвојина – најважнији институт стварног праваСвојинскоправна овлашћења: usus, fructus, abususУ феудализму подељена својина: dominium eminens, dominium directum, dominium utileБаштина (објект и право), купљеницаБаштина: слободна и потчињена (оптерећена) Неприкосновеност слободне баштине (чл. 39, 40, 43); ограничења регалним правима

Стварно право 2. Начини прибављања својине

Оригинарни начини (право се изводи из неких изворних, независних правних чињеница)

1. Окупација (крчевина, лаз), ограничење чл. 123, Саси

2. ОдржајДеривативни начини (право се изводи из права претходника, путем правног посла који преноси својину)

Стварна права на туђим стварима (службености, залога, пронија)

Облигационо правоНеразвијено, због натуралног карактера привредеУговори:

Уговор о поклону (повеље, поклони појединаца) Уговор о купопродаји (покретне ствари: тргови, слобода трговине, непокретне ствари: купљеница, два сачувана уговора: Призренска тапија и 1438)РазменаЗајам (посредни докази, самосуд, забрана зајмова са каматом, откупљивање залоге) Закуп (СС, ЈЗ) Остава (поклад, depositum de iure)

Брачно правоНадлежност цркве од XIII века, византијско право (Скраћена синтагма и други) Први прописи брачног права – Жичка хрисовуљаБрачне сметње: сродства, вера (чл. 9), Светостефанска и Дечанска повеља: Власи и меропси Услови за закључење бракаНачин закључења брака (чл. 2 и 3) Положај жене у бракуРазвод бракаОблици породице: инокосна и задружна (кућа)

Наследно правоПрописи о наслеђивању у византијским зборницима (Номоканон, Синтагма) Тестаментално и интестатско (законско) Наслеђивање меропашке баштине, обичајно право, породична задруга, Светостефанска повељаНаслеђивање занимања (свештеници и занатлије) Прописи о наслеђивању властеоске баштине у ДЗ: чл. 41 и 48.

УРЕЂЕЊЕ СУДОВА И СУДСКИ ПОСТУПАК

Уређење судоваЦрквени судПатримонијални, властелински судДржавни судовиВладаочев судАутономни судовиМешовити судови

Уређење судова 2. Црквени суд

Држава потврђује дотадашње стањеШирок судски имунитет

Судска надлежност над целокупним клиром (чл. 33) Духовни дугови : све оно што спада у надлежност црквеног суда (кривична дела против вере и цркве, брачна питања, наслеђивање), чл. 12 (о духовном дугу) Искључива судска власт над клирицима, чл. 30; патримонијални суд

Уређење судова 3.Патримонијални судови

Суд властелина на поседуПроистиче из имунитетног праваУ начелу суди за све, изузев духовних дугова и царских дугова

Уређење судова 4.Државни судови

Судије, области, угледЦарски дугови : 1. невера, 2. провод или прејем људски, 3. вражда (убиство), 4. крв (телесна повреда), 5. гуса (разбојништво), 6. татба (крађа), 7. коњ (крађа коња) 8. силовање властелинкеВластели за свеСтановницима владаочевих поседаСтановницима градова у унутрашњости

Владаочев судСуд у првом степену

Парнице око црквене земље Право азила (чл. 72, 112, 113) Резервата из аутономног судства Будве, Дубровчани

Суд у другом степену Релација, нема апелације

Велико дело (правна празнина или тежак случај) Несагласност царске наредбе и закона (први и други део ДЗ, чл. 105, 171, 172)

Аутономни и мешовити судовиАутономни судови: разни облици, базирани на персоналном принципу примене права

Градови на приморјуОсвојени византијски градовиВласиСаси

Мешовити судовиСтанакСтални мешовити суд (краљ Милутин, 1301. и 1302)

СУДСКИ ПОСТУПАКПокретање судског поступкаЗабрањено самовласно прибављање правде (међународни уговори, Светост. повеља, чл. 30, 84 и 101 ДЗ) Нема разлике између грађанскоправног и кривичноправног поступка – акузаторски карактер поступка; изузетно инквизициониПозивање на суд - оштећена страна Правила о позивању на суд; обличеније; печат, престој

Расправа пред судом и доказна средстваПроцесна правила

Забрана опаданија, (чл. 84 и 161) Прва изјава странке

Доказна средства Обличеније (хватање на делу), савршен доказ Свод Сведоци; пристав; милосна књига Исправе Признање Заклетва странака Порота Божји судови

Доношење и извршење пресуде

Пресуда мора почивати на закону (чл.171 и 172, чл. 139) Пресуда у писменом облику, у два примерка, један странци која је добила спор, други у судској архивиПресуду извршава пристав и помоћни судски органи (сокалник) , глобари

БОСНА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

НАСТАНАК И РАЗВОЈ БОСНЕТериторија, племена, Ајнхард 822. Константин Порфирогенит – први помен БоснеПоп Дукљанин, Јован Кинам (1150): Дрина дели Босну и Рашку; Босна има посебну управуОсамостаљење после смрти кнеза ЧаславаХрватска, Мађари, Самуило, Византија, ДукљаОд X века XII подаци попа Дукљанина – бан, magnates BosnaeСукоб Угарске и Византије у XII веку

НАСТАНАК И РАЗВОЈ БОСНЕ 2.

Кратко време поново Византија, не задугоПосле 1180. Босна се осамостаљује под баном КулиномОд почетка XII века (1138, 1139) угарски краљеви се сматрају врховним господаримаСамосталност Босне остала очуванаЦрква босанска

НАСТАНАК И РАЗВОЈ БОСНЕ 3.

Успон и територијално проширење у XIV векуОпадање крајем XIV векаКраткотрајан успон почетком XV векаРаздори крупне властеле, цепање и слабљење државеПад Босне 1463. године

ЦРКВА БОСАНСКАОсобена црквена организацијаДуга традиција хришћанства – босанска епископија још у касноантичко доба – особености: народна имена бискупа, словенско богослужење, источни обредЗа време бана Кулина – дуалистичка јересРеакција папске курије и угарских краљева, припрема крсташких ратоваКулин се јавно одриче јереси 1203. Матеја Нинослав први пут 1232, угарски вазал и католикЦркви се приписују тесне везе са јеретицима

ЦРКВА БОСАНСКА 2. Тридесетих година XIII века доминиканац босански бискуп; седиште бискупије пребачено у ЂаковоСтановништво под утицајем јеретика или остало верно старој бискупијиСпајање јеретичке вере са старом бискупијом, обележја обеју верских заједница. “Црква босанска”, преузела име старе бискупије, али нова, јеретичка доктрина, преовладао јеретички елемент

ЦРКВА БОСАНСКА 3.Централно место “право Христово крштење”; прави крстјани, мрсни људиЈерархија, дјед, гости, старци, живе у хижама, средиштима верског живота Нема територијалне организације, храмова, обреда, светих тајни, слабе су везе између крстјана и обичних верника. Близу паганстваВероватно не обухвата цело становништво, нема верски хомогене територијеУтиче на судбину босанске државе

Стећак из Горњих Мочиоца, ЦрепољскоА се лежи Толоје. Не преврни ми ови кам, не прекидај ми ови сан. Можда ми се сада здеси оно што жељех да ми се здеси у животу. 1066 кад вепр бјеше господар у шуми, а ја...

Рукопис јеванђеља крстјанина Хвала, прве деценије XV века

ДРУШТВЕНО УРЕЂЕЊЕ

Заостаци старих облика друштвене организације, елементи преддржавног уређења, изолован положај, нема утицаја развијенијих срединаДоста слободних сељака, али ипак постоји властела и зависно становништво

Стећак из Доње Згошће

ВЛАСТЕЛАДва извора: родовска аристократија (magnates, barones) и војна аристократија – дружина, феудализирањем локалних управних функцијаВластела, бољарин, добри Бошњани, племенити људиВластела и властеличићи, издвајају се велможе, титула кнезаХерцег, господари великих, готово осамостаљених областиХијерархијске вазалне лествицеКарактер феудалног поседа -племенито

ГРБОВИ БОСАНСКЕ ВЛАСТЕЛЕ

Грб у глагољском мисалу Хрвоја Вукчића

ВЛАСТЕЛА 2. Колективна својинаКолектив и у другим правним односима и пословимаИмунитетна права, шира него у СрбијиПрава обезбеђена “вјером господском”Основна обавеза – лојалност и оданост, “верна служба”, у првом реду војна служба

ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВОСељаци, земљорадници, у почетку слободни, непосредно подређени владаоцу, којем дугују неке обавезеВременом губе слободу, постају зависни – човек, кметДва дела властелинства, властеоски посед -„царина”; сељачки - „обори”, „куће”Обавезе од четвртине, па све до 62% приходаВезани за земљуТежак положај, нема законских ограничења експлоатације

ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО 2. Сточари – ВласиРадне обавезе – поносУ XIV веку стална насеља, катуни, почињу да тргују стоком и економски се уздижуОдржавају се њихове самоуправеВлашке старешине – катунари, управна и судска властИзједначују се са властелом, титуле кнеза, чак и војводеКао ратници и коњаници све значајнија улога у босанском друштву

ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО 3. Специфичност босанског друштва - постојање робоваЈеретициЗабрањено почетком XV века, у Дубровнику трговина босанским робљем забрањена 1413. и 1416.

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИВЛАДАЛАЦ

Прва владалачка титула – кнез у XI векуБан, први Борић 1154, Кулин византијски вазалДржава подељена на удеоне кнежевине којима управљају банови „часници”Владаоци у расцепу између цркве босанске и католицизмаПатримонијални карактер државне властиДржава је баштина, „владаније” или „господство” бана

Печат краља Твртка

Печат Стефана II Котроманића

Печат краља Стефана Остоје

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ 2.

У другој половини XIV века нова концепција о држави – утицај Угарске„Млади бан”, а не цела породица, утицај Србије и УгарскеНа Митровдан 1377. Твртко се крунише за краља у Милешеви „двоструким венцем”, симболом двеју држава, Србије и БоснеПосебан ауторитет српске круне, „светородне династије”, име Стефан

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ 3.

Круна – оличење државе, „русага босанског”, (мађарски ország) независно од личности владаоца, заступник јединства Босне, „Русаг” означава државу, државну територију, али и сталешку скупштину, станак, племствоКруни властела дугује обавезеКонцепција која имала значај за очување идеје о јединственој босанској државиВладаоци увек долазе избором на престо

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ 4.

Приходи владаоцаРегална права - рудници, ковање новца, царине, Стонски доходак, од 1333, Светодмитарски доходак од 1377, дукат

Чиновнички апарат„Владалци”, казнац

(протовестијар), тепчија, дворски, велики војвода, челник, пехарник, ставилац; дијаци, граматици

БОСАНСКИ НОВАЦ

Динари Твртка II

Велики златник Стефана Твртка

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ 5.

СТАНАКСбор, русаг босански, сва Босна, БоснаСва властела учествује на саборуСазива владалац, учествује са најближим члановима породицеОдлуке о најважнијим питањима спољне и унутрашње политике: избор и крунисање владаоца, додељивање и одузимање баштина властели, отуђење државне територије

ФЕУДАЛНА РАСЦЕПКАНОСТ И ПРОПАСТ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ

Крајем XIV века јачају великашиЧетири дела:

Северозападна Босна, Доњи Крајеви на Врбасу: Хрватинићи (Хрвоје Вукчић, велики војвода „русага босанског”) Подручје од Пријепоља, Пљеваља и Никшића до Цетине: Косаче (Сандаљ Хранић Косача; његов синовац Стефан Вукчић Косача 1448 – херцег од св. Саве) Источна Босна - Павловићи

ФЕУДАЛНА РАСЦЕПКАНОСТ И ПРОПАСТ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ 2.

Власт која се не разликује од краљевске, дворови, службенициДукат од зависног становништва, рудна регалијаСудство, спорови између својих људи и странацаЧести међусобни сукоби, али и са краљем доводе до нестабилности и растројства државне целинеУ међусобне спорове увлаче Турке као најамникеДо краја сматрају своје земље као део босанске државеУлога босанске цркве

ПРАВНИ ИЗВОРИ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ

Сазнања само о појединим институтимаОбичајно правоМеђународни уговори (око 60), са Дубровником, Сплитом (2) , напуљским краљем (1)

Кулин 1189. године, форма повеље, Твртко 1378. Права дубровачких трговаца, обавезе, суђење

ПРАВНИ ИЗВОРИ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ БОСНИ 2.

Владалачке повеље (око тридесетак), Доњи Крајеви, XIV и XV век, даровне и веровне

Мало о самој садржини права, из других извора (фрањевачки списи)

Приватноправни извориТестаменти: госта Радина, херцега Стефана (1466), једног великаша, у емиграцији у Млецима

ПОВЕЉА БОСАНСКОГ БАНА КУЛИНА

Судство и судски поступакПатримонијални судовиВластели суде колегији властеле, обично од 12 чланова, наводе се и као сведоциСудска власт владаоца, сужава се, сам или „владалци”Мешовити спорови

Мешовити судНадлежан суд тужене стране (actor sequitur forum rei)

Пристав, рота (заклетва)

ПОСТАНАК ТУРСКЕ ДРЖАВЕ И ЦЕНТРАЛНА ДРЖАВНА ВЛАСТ

Опсада Беча 1529.

Постанак турске државеБејлук (емират) у западном делу Мале Азије, крај XIII века, византијска покрајина Битинија, под Османом, Османска држава

Територијално ширењеПад Цариграда 1453. Србија 1459. Босна 1463. Црна Гора 1499. Мохач 1526, Славонија 1536, Будим 1541, Темишвар 1552.

Мурат

Бајазид

Освајање Цариграда Мехмед Освајач

1453.

ЈУГОСЛОВЕНСКЕЗЕМЉЕ ПОД ТУРСКОМ ВЛАШЋУ ПОСЛЕ1606. ГОДИНЕ

Опадање турске моћии ослобађање јужнословенских

земаљаКарловачки мир 1699, Пожаревачки мир 1718, Београдски мир 1739. Устанак у Србији 1804. Борбе за ослобођење у Црној ГориБерлински конгрес и његове одлукеБалкански ратови 1912-1913. – Македонија, Косово, део Метохије, Санџак

Централна државна властУређење утемељено на верској идејиОсновна покретачка сила – свети рат против неверника, газаЦиљ османске владавине – остварење идеала исламаОд освајања Цариграда, Мехмед Освајач се сматра наследником римског царства, јединствено светско царствоОд 1517. султан има титулу халифе муслимана (Селим I) 36 Османовића – начин доласка на престо

Насловна страна КуранаСулејман законодавац

Државно уређење

Султан једини и неприкосновени носилац властиРазгранати чиновнички апарат, на чијем је челу Диван Висока ПортаДржавни чиновници: везири, (велики везир), казаскери, дефтердари, нишанџије

Право и његови извориШеријат – верски закон исламаУлема – зналци закона и тумачи права Глава улеме: шејх-ул-ислам, све већи значај, представник султановог верског ауторитетаКануни, канун-наме – нови правни прописиЗадржавани затечени обичаји (рударски статути, уредбе о влашкој организацији) Султанови акти: фермани , хатишерифи (заповести), берати (акти о именовању) , ахднаме (међународни уговори)

Административно-територијална подела

Беглербеглуци, највеће области, у почетку два: Румелијски (Романија, освојене византијске области) , Анадолијски (Мала Азија) 1541. Будимски, 1552. Темишварски, 1580. Босански, крајем XVI века и почетком XVII века: Јегарски и Кањишки; ејалети пашалуциПочетком XVII века у царевини 34 ејалетаЈугословенске области до 1699. - 6 ејалета и 15 санџака

Административно-територијална подела 2.

Беглербеглук на челу са беглербегом– војно-управна област, беглербег носи титулу паше, касније везираСанџаци (ливе) , на челу са санџакбегом (мириливом) , прво војне, касније и управне области Субашилуци или вилајети (у југословенским земљама) НахијеКадилуци – судске области

Уређење војскеТемељи снаге турске државе: војска и тимарско-ленски феудални системВојска: сувоземна и морнарица (море и реке) Сувоземна војска: централна и провинцијскаЦентрална - јаничариПровинцијска – спахијеПомоћне војне формације: војнуци, мартолоси, дербенџије, акинџије

ДРУШТВО ОСМАНСКЕ ЦАРЕВИНЕ И ОБЕЛЕЖЈА ФЕУДАЛНОГ СИСТЕМА

Основна одредница друштвеног положаја – верска припадностХришћани и Јевреји – зимије (народи књиге) Нема сталешке поделе, типичне за западни феудализамАскер (војна класа) и раја (радна класа) Аскер: војска, чиновници и свештена лица и њихове породице, не плаћају дажбинеРаја, радна класа, плаћа дажбине, и муслимани

Тимарско-ленски феудални систем

У припојеним и вазалним арапским земљама стари својински систем – ејалети са салјаном (годишњи данак) У Малој Азији и европском делу Турске тимарско-ленски систем; земља државна својина – миријска добра; Миријска добра давана на уживање као спахилуци: тимари и зијамети (спахије: тимариоти и заими)Пуна својина – мулк, изузетакВакуфска својина, својина верских заједница

Тимарско-ленски феудални систем 2.

Берати, величина и приход са поседа (султан и беглербег), за војну, али и друге службе Спахија нема својину, већ уживањеТимар се дели на хаса-посед и рајинску земљуСпахије немају имунитетна права, изузев заима, ограничени административни имунитетОбавезни на војну службу, личну и џебелијеСељаци везани за земљу, имају својину: чифтлук (муслимани) , баштину (хришћани)

Тимарско-ленски феудални систем 3.Обавезе сељака

Џизја, царски данак, касније харач (35 акчи) Испенџе (лични порез) , за рад способни мушкарци (25 акчи) Ушур – рента, претежно натуралнаСаларија – обавеза да се угости спахијаУшур и саларија, од осмине до седмине сељачког приходаРесум – таксе за разне производе или делатностиРадне обавезеМуслиманска раја – ресми чифт (25 акчи по кући)

ВласиФилурија (1 дукат по кући) Дажбине у стоци

СПАХИЈА

Процес читлучењаПромене у време опадања турске војне моћи, крајем XVI векаПротивречност својинских односа: сељак има својину на баштини, спахија нема својину на спахилукуПроцес читлучења: присвајање сељачких баштина од стране читлук-сахибија (господара читлука) - удвостручавање сељачких обавеза, лично и економски зависни и од спахија и од читлук-сахибија (десетак и деветак од производа) У Босни у XVI веку, Македонији у другој половини XVII века, у Србији од почетка XVIII века

САМОУПРАВЕ СРБА У ОСМАНСКОЈ ЦАРЕВИНИ

Кнежинске самоуправеСпахилук није аутаркична (самодовољна) привредна јединица, спахије немају имунитетна праваТурска власт се задржава на нивоу нахијеЈављају се самоуправе, Власи (кнезови и премићури); 1467-1468. пропис о ВласимаТериторијализација кнежинаЛокалне самоуправе, чинилац одржања српског народа под туђинском владавином

ОСМАНСКА ЦАРЕВИНА1798-1923.

Положај српске православне цркве за време турске владавинеПећка патријаршија постојала од 1459. до 1525.Од 1525. до 1528. изгубила самосталност, потчињена Охридској архиепископијиСрби учествују у борбама око угарског престола и у освајању БанатаМехмед-паша Соколовић 1557. обнавља Пећку патријаршијуМакарије Соколовић, још три патријарха из те породицеПосле Пожаревачког мира 1718. формирана Београдско-карловачка митрополија 1726. године

ВЕЛИКИ ВЕЗИР МЕХМЕД-ПАША СОКОЛОВИЋ

Пећка патријаршија

ПАТРИЈАРХ МАКАРИЈЕ СОКОЛОВИЋ

Органи цркве и њихова права и надлежност

Црквени сабор, архијерејски сабор, митрополити, епископи и игуманиЦрквено-лаички сабори, осим црквених јерарха и нови домаћи феудални прваци, световне старешинеПатријарха бира сабор, али потврђује султан бератом

Органи цркве и њихова права и надлежност 2.

Патријарх има одређена права: Управна и управно-дисциплинска према клируЕкономска према црквеним поседима и материјално-финансијским интересима патријаршијеГрађанскоправна, у области брачног и наследног права, за клир и лаикеДруги грађанскоправни, па и кривични предмети, на основу обичајних и црквених, али и старих средњовековних правних прописа

Органи цркве и њихова права и надлежност 3.

Хришћанско обичајно право и хришћанска јурисдикција опстали, толерисани Српска црква претежно аутономна организација персоналног, у неким односима територијалног типаПатријарх не само црквени поглавар, него и милет-баша, старешина немуслиманске верске заједнице: верски и политички прерогативиСрпска православна црква – најизразитији елемент континуитета између установа старе средњовековне државе и новог османског поретка