Zurnal SRPSKI

Република СрбијаМинистарство одбране

Институт за стратегијска истраживања

ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЕДНОСНЕ СТУДИЈЕ

001/2008

Уз несебичну подршку:

Oдговорни уредник

пуковник др Михајло Басара

Уређивачки колегијум

потпуковник др Катарина Штрбац,

др Јованка Шарановић,

др Милан Терзић,

мр Тања Ристић,

капетан Миљан Милкић

Дизајн и прелом

Centurio

Језички редактор

Ана Ћорковић, др Роберт Орттунг

Преводилац

Ана Ћорковић

Телефони

+381112063-852

Телефакс

+381113006-137

Адреса

Незнаног јунака 38

11000 Београд

2 ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЕДНОСНЕ СТУДИЈЕ

Октобар001/2008

Ставови аутора у текстовима које објављује Журнал за безбедносне студије не одражавају обавезно и ставове Министарства одбране или институције из које аутори долазе

САДРЖАЈ

Уводна реч 4

Татjана Милошевић Расположиве опције безбедносне политике Србије 5

мр Тања Ристић Односи са Хашким трибуналомкао препрека приступању Србије Европској унији 13

Миљан Милкић Верска служба у Bојсци Србије – потреба за новим моделом 24

Радоjка Дражић Потребе већег ангажовања војних психологау припреми припадника Војске Србије за мисије мира 34

др Небоjша Николић Чување муниције и минско-експлозивних средстава –– случај Параћин, поуке и искуства 41

мр Златан Јеремић Нови вредносни систем Војске Србије –– наслеђе или пројекција 52

Татjана Вишацки Организациона култура као оквирза нови систем вредности у војној средини 70

мр Деjан Вулетић Претње сајбер тероризмом у Републици Србијии безбедносни одговори на њих 76







УВОДНА РЕЧ

Институт за стратегијска истраживања излази пред јавност са првим бројем Журнала за безбедносне студије. Часопис је покренут као део пројекта за унапређење истраживачких мо-гућности Института за стратегијска истраживања који је подржан донацијом Министарс-тва одбране Краљевине Норвешке. Институт има десетак младих истраживача који су за-вршили Војну академију родовских или техничких усмерења, Факултет политичких наука или Филозофски факултет (психологија и историја). Неки међу њима су докторанти, један део је на магистарским постдипломским студијама. Њихове магистарске и докторске теме припадају војнополитичким и безбедносним истраживачким областима и тиме су у функ-цији унапређења и проширивања знања о сектору безбедности и његовом општем значају за реформу и демократску транзицију српског друштва. До сада су ови млади истраживачи своје радове објављивали у стручним часописима у земљи или у делу војне периодике и публицисти-ке. Радећи на пројектима Института њима се указује шанса, а то је и њихова обавеза, да своје резултате објављују и одмеравају са истраживачким налазима младих истраживача у овој области у земљи и иностранству. Намера издавача Журнала јесте да омогућимо младим ауторима из Института да своје анализе ставе под критичку лупу стручне и лаичке јавнос-ти. Такође, имајући у виду да велики број младих официра, односно војних службеника Минис-тарства одбране и Војске Србије похађа постдипломске специјалистичке, магистарске или докторске студије из области безбедности, интернет странице нашег часописа отворене су и за њих. Они се тиме кандидују као могући сарадници и будући истраживачи Института. Надамо се да ћемо у будућности међу сарадницима имати и друге ауторе који ову област прате на факултетима, у медијима и невладином сектору. Стварањем широке мреже сарад-ника отвара се и велики број тема које се на компетентан начин могу представити јавнос-ти. Српски сектор безбедности пати од многих наслеђених нерешених или болних тачака које чекају на објашњење. Дубина и ширина постављања проблема сама по себи може бити довољно добар почетак. Истраживања глобалне и националне безбедности, реформа сектора безбедности у Србији, место сектора безбедности у ширем концепту реформе друштва и његовог приступања Европској унији, концепти регионалних и глобалних интеграција, су главна истраживачка поља за све потенцијалне младе ауторе.

У овом броју радови истраживача Института писани су различитим формама, као: (1) пред-лози за практичну политику, (2) анализе практичне политике и (3) академски чланци. Нада-мо се да су теме релевантне, а читаоци ће ценити колико у њима има ваљаних информација и објашњења. Коначно, Журнал за безбедносне студије треба да информише, образује, опо-миње, али и да политичким и војним актерима понуди идеје за решавање проблема у сфери системског и институционалног одлучивања.

Одговорни уредник др Михаjло Басара

� ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЕДНОСНЕ СТУДИЈЕ

Октобар001/�008

РАСПОЛОЖИВЕ ОПЦИЈЕ БЕЗБЕДНОСНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ

Татjана Милошевић

АпстрактАктуелна расправа и очигледна дисхармонија у односу према степену, правцу и моделу кретања ка безбедносним интеграцијама заокупља политичке одлучиоце, стручну јавност и целокупно јавно мњење.У овом раду ћемо анализирати могуће опције безбедносне политике Србије, њихове позитивне и негативне аспекте и препоручити која је опција најприхватљивија у краткорочном и средњорочном периоду.У погледу опција безбедносне политике Србије препознају се четири могућа курса спољне политике:

Прва опција потпуног удаљавања од евроатлантских интеграција и успоставља ња блиских односа са Русијом, Кином и другим земљама које су, условно речено, опозит Северноатлантској алијанси. Међутим, овде је важно уочити да и Русија има активан дијалог са НАТО, тако да је потпуно игнорисање или захлађивање односа са НАТО готово немогуће осим у условима „затворене изолативне дипломатије” и као такво прихватање ове опције није реално.

Друга опција је војна неутралност Србије. Иако ова опција искључује одустајање од чланства у НАТО, она не искључује учешће Србије у ПзМ као што је видљиво код већине европских неутралних држава које имају веома активне програме сарадње и партиципације са НАТО (као што су нпр. Аустрија и Швајцарска);

Tрећа опција је Србија као држава кандидат за чланство у НАТО. Иако НАТО није упутио формалан позив, опција је реална у дужем временском периоду, зависно од пратећих политичких збивања;

Четврта опција је сарадња Србије са НАТО само кроз Програм Партнерство за мир (ПзМ). Ова опција осликава тренутну политику државе, и најреалнија је у краткорочном периоду. У оквиру тога, теоретски може да се предвиди пасивнија или активнија улога Србије.

Проблем прихватања јасног курса ка било којој од ових опција се налази у спољнополитичком парадоксу истовремено Србија сарађује са НАТО кроз ПзМ и коорди

◆

◆

◆

◆



нацију са КФОР, а питање одржања целовитости територијалног интегритета (Косово и Метохија КиМ) постављено је пред Србију и НАТО, и произашло је као директна последица интервенције из 1999. године. Унутар владајуће коалиције постоји дилема европске или евроатлантске интеграције (само политичке или војнополитичке интеграције). Ову дилему би требало покушати решити комбинацијом како политичких тако и експертских решења, укључујући пре свега економске аспекте проблема.

Безбедносни парадокси

Очигледно је да је питање безбедносне политике Србије горуће питање око кога постоји нај-мањи ниво сагласности. Ако држава није решила питање концепта безбедности, не може решавати велики број других исто тако важних суштинских питања, пре свега економске и политичке природе.

Тренутно, Србија се налази у једној парадоксалној ситуацији - учествује у Програму ПзМ, према Презентационом документу, са јасним циљем да буде активан партнер, а с друге стране, не чине се кораци ка потписивању Безбедносног споразума, разматрају се опције вој-не неутралности, а у опозицији и делу јавности се све више чују поруке преиспитивања без-бедносног положаја Србије, питања војне неутралности итд. Проблем КиМ само додатно ус-ложњава и компликује овај проблем и практично, одлаже његово брзо решавање.

Узроци проблема су вишеслојни. Питање безбедносне политике у Србији има историјско залеђе јер практично није било решено током XX века, као ни почетком XXI века. Важност решавања овог питања је у том смислу приоритет.

Први ниво проблема налази се у неодговорном и анти-реалполитичком приступу српских политичких елита кроз читаву новију историју. Сваки народ и свака држава у свом културном наслеђу баштине одређене митове и легенде, на којима граде јединство, кохезионост духа народа и одржавају висок ниво самопоштовања једне нације. У новијој историји српског на-рода, политички одлучиоци су мит претварали у политички тестамент и циљ, што је њихову политику чинило покушајем остварења тог циља.

Други ниво проблема лежи у искривљеној слици и погледу на међународне односе који су настали током Хладног рата и биполарне поделе света, а према којој је Југославија (читај: Ср-бија) значајан међународни фактор са којим Велике силе комуницирају као са релевантним партнером у решавању међународних и регионалних питања. Та слика је значајно допринела катастрофалној политици током деведесетих. Неразумевање, слободно можемо рећи, револуционарне промене која је настала након пада Берлинског зида, довела је до ситуације да је Србија заратила са најјачом војном алијансом у светској историји. Проблем политике деведесетих, у ствари, лежи у чињеници да су потребе произашле из проблема везаних за унутрашњу политику усмеравале спољну политику, а сви неуспеси унутрашње политике су били објашњавани спољнополитичким (диверзиона теорија рата).



Трећи ниво проблема лежи у реалним територијалним споровима, који су уско повезани са касним ослобађањем балканских народа од Отоманске империје и Аустро-Угарске монархије, што је касније резултирало њиховом борбом за територије. Нерешавање овог проблема оне-могућава давање примата другим питањима виталним за овај простор, нарочито оним која су везана за економски развитак и подизање стандарда грађана.

Четврти ниво везан је за непосредно близак период из прошлости - парадокс сарадње са онима који су пре само осам година бомбардовали Србију, и можемо га назвати емоционалним оквиром. Тај емоционални оквир је превише укључен у процес доношења одлука код кључ-них актера у српској спољној политици и то је тренд који се није значајно смањио ни до данас. У српској спољној политици можемо чешће чути расправу о ономе шта је праведно, него о ономе што представља политику могућег и онога што је најбоље за Србију.

Прикључење у НАТО или не?

Уколико ово питање не почне да се решава у скорој будућности, са јасно заузетим курсем, Србија се може наћи у својеврсној "тихој" изолацији од партнера из ЕУ и НАТО, али и без конкретне подршке савезника са Истока. Уколико Србија задржи јасан став према ЕУ и активно учествује у ПзМ, сценарио из претходне реченице би био избегнут, али би настала већа штета, јер би несумњиво дошло до заостајања у самом процесу реформе и одвајања од других регионалних суседа.

У решавању безбедносних питања геополитички фактор не може бити изгубљен из вида, па тако треба јасно сагледати да свако потенцијално дистанцирање од ПзМ и НАТО води ка комплетној окружености земљама које су или у ПзМ или у пуноправном чланству НАТО.

При том, не смемо сметнути с ума да је у српској историјској традицији управо супротно - нео-слањање на било какве геополитичке постулате (у Првом светском рату, Србија је била окруже-на са свих страна, осим према југу, где се налази једини савезник, Грчка, а у Другом, Југославија је била окружена са свих страна, јер је пре ње већ и Грчка била освојена од стране Немаца).

Ако би се Србија нашла дистацирана од евроатлантских партнера, према опцији која би чак искључивала и учешће у ПзМ, то би значило смањену безбедност државе, с обзиром на тенден-ције глобализовања и повећања сарадње у безбедности. Овакав приступ био је акту елан током деведесетих и његови резултати су погубни у безбедносном смислу. Такав приступ допринео је тренутном нерешеном проблему целовитости територијалног интегритета. Сваки сличан покушај одвео би Србију у изолацију из које би било још теже изаћи него претходни пут.

Поред геополитичког фактора, проблем дистанцирања Србије од Северноатлантске алијансе огледао би се и у уско политичком смислу, економском и социјалном. НАТО далеко надилази по својој структури само војну организацију и представља значајан политички фактор. Конфронта-ција са таквим савезом подиже ниво претњи и ризика за једну земљу, што се конкретно одражава



у директним инвестицијама, слободној трговини, а директно утиче и на стандард грађана, њихо-ву личну безбедност и осећај сигурности, што може водити социјалним немирима.

Воjна неутралност Србиjе

Опција војне неутралности Србије је у ствари степеница ка одустајању од политике присту-пања Србије евроатлантским интеграцијама.

Швајцарска и Аустрија су као неутралне земље постале чланице ПзМ, а Србија је као чланица ПзМ исказала жељу за војном неутралношћу. Дакле, то су поруке које збуњују и евроатлантске партнере, али и стручну јавност, а највише грађане Србије.

Поставља се реално питање шта значи неутралност за оне који подржавају ову опцију. Она у ствари није могућа, јер је потреба за комуникацијом и сарадњом толико јака да чини око-сницу спољне политике сваке државе. Другим речима, само успешном сарадњом, кроз све видове дипломатије (укључујући и војну) постиже се позитиван ефекат како на спољном, тако и на унутрашњем плану.

Надаље, Аустрију и Швајцарску НАТО види као напредне партнере у ПзМ (често се за на-предне партнере тј. Аустрију, Швајцарску, Финску и Ирску каже да сарађују са НАТО у фор-ми „Партнерство за мир плус”). И што је још важније, Аустрија и Швајцарска, као неутралне земље се такође ангажују у операцијама под вођством НАТО у Авганистану и на Балкану. Због свих ових чињеница поставља се питање који су могући добици који би се могли пости-ћи политиком војне неутралности.

Проглашавање војне неутралности Србије може изгледати као погодна опција за актуелни политички тренутак, у коме се због КиМ Србија ослања на подршку Русије, а дистанцира се од свих оних који подржавају опцију независности српске покрајине. Чак ни у тактичком смислу, ова тема не може имати тренутне бенефите, а у стратешком, Србија много више губи него што може добити овим приступом. Размена информација, заједничке вежбе, школовање официрског кадра у иностранству, помоћ у реформи сектора безбедности били би у значајном смислу смањени, јер таква врста односа није приоритетна са неутралним земљама.

Швајцарска и Аустрија су неутралне земље које су у хладноратовској историји из совјетске визуре посматрани као „западни блок” и из такве перспективе су и развиле партнерске одно-се са НАТО, пре свега кроз ПзМ. Оно што је још важније, ове неутралне земље и НАТО везује заједнички систем вредности.

Србији недостаје та врста блискости, у историјском (хладноратовском), али и идеолошком смислу. Надаље, Србија се налази у региону који је историјски турбулентан и који је обележен многобројним сукобима у XX веку и у том смислу одудара од Швајцарске, која није ратовала од 1815. године, тј. од Бечког конгреса.



Војна неутралност Србије водила би ка безбедносној изолацији и тиме би још више умањила безбедност државе, али и појединца - грађанина. То би условило поново нестабилан регион Западног Балкана, и позорност НАТО. Русија у геополитичком смислу нема претензије ка ближој сарадњи са Србијом која би прогласила војну неутралност, јер би подручја сарадње била ограничена.

Србиjа у НАТО

Учешћем у ПзМ и сарадњом са Северноатлантском алијансом, Србија је на конкретан начин показала опредељеност ка евроатлантском партнерству. Према Северноатлантском споразу-му, тачки 10, свака чланица Алијансе може позвати земљу која дели заједничке вредности са Савезом, да се прикључи. У том смислу, нису тачне оцене да Србија није позвана у пуноправно чланство НАТО.

У краткорочном периоду не постоје услови за улазак земље у НАТО. Не постоји ни политички консензус, нити је достигнута економска стабилност и могућност економске исплативости учешћа у Алијанси. С обзиром да је НАТО једна веома широко политичко-војна структура, нису достигнути ни заједнички систем вредности, нити се ради на широј друшвено-социјал-но-политичко-безбедносној стандардизацији са НАТО чланицама. С друге стране, Брисел држи отворен пут ка НАТО, као што је много пута поновљено од највиших званичника за-пад них чланица ове организације.

Када се разматра потенцијално учешће Србије у НАТО, не постоји costbenefit анализа.

Који су то аргументи за НАТО, а који против?

Аргументи за:

Подела одговорности за све одлуке у политичко-безбедносном оквиру (све одлуке у НАТО се доносе консензусом);

Повећан утицај на политику Алијансе – учешће Србије као равноправног партнера у решавању питања глобалне безбедности

Повећана безбедност, гарантовање територијалног интегритета и одбране земље;

Заједнички систем вредности у политичком и друштвеном смислу;

Побољшање војних ефектива;

Дугорочно, економска добит у смислу повећања броја директних инвестиција, привредни раст.

Аргументи против:

Непостојање политичког консензуса, неповерење грађана према НАТО (због бом-бардовања Србије 1999. и недовољног знања и информисаности - страх од губитка суверенитета, слања војника широм света под НАТО командом итд.);

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆



Превелики економски напор за земљу у транзицији;

Неучествовање у решавању питања глобалне безбедности;

Војно-техничка неприпремљеност (што се у ширем смислу може подвести под економски моменат);

Повећана опасност од терористичких напада Ал Каиде и других терористичких организација са којима је НАТО у рату;

Чланство ван НАТО значи не само повећане трошкове, већ и слабу безбедност пре-ма спољашњим факторима који могу угрозити безбедност државе.

Србиjа у ПзМ: активан или пасиван партнер

Када разматрамо прву опцију, битно је да укажемо да се, с обзиром да је Србија у ПзМ, не налазимо у фази евалуације опције, чак не ни у фази избора опција, већ разматрамо изабрану опцију и покушавамо указати шта и како даље. С обзиром да се Нацрт Безбедносног спо-разума налази у процедури у Влади Србије, о темпу и моделу учешћа у ПзМ може се говорити тек након што се тај споразум потпише. Када се једна држава већ налази у ПзМ, који се може упоредити са "шведским столом" - са кога се узима оно што је понуђено, а што одговара по-требама онога ко се њиме користи, онда је активно учешће у сваком случају пожељније. Исто важи и за Србију, која је и одабрала осам приоритетних облика сарадње, као и још десет обла-сти за које је изразила заинтересованост. Према Презентационом документу, изгледа да се Србија определила да буде активан партнер.

Међутим, у пракси ствари изгледају другачије - док је другим земљама од позива да се при-кључе ПзМ до израде Презентационог документа требало три месеца, Србији је требало девет. Иако има стварних разлога за то (каснило се са формирањем владе), они су негативне природе и управо постојање ових проблема поставља питање спремности државе да буде активан партнер на путу ка чланству у НАТО.

Такође, искуство из региона је показало да су све државе биле превише амбициозне. Некада је боље не приказивати превише амбициозне планове на папиру, а не бити у могућности, ка-ко због проблема око решавања статуса КиМ, али и сарадње са Међународним кривичним Трибуналом (МКТ) у Хагу, тако и због материјалних, техничких или процедуралних пробле-ма, испунити ни мали део онога што се задало.

Србија као недовољно активан партнер:

Сарадња са НАТО ограничена jе на Индивидуални програм партнерства (ИПП) и Процес планирања и прегледа (ПАРП). И овако ограничена сарадња је довољно корисна за Србију, нарочито с обзиром на економски лошу ситуацију и неадекватну техничко-технолошку опремљеност Војске Србије.

Не би могла рачунати на улогу регионалног лидера у безбедности;

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆



Низак ниво безбедносне сарадње са чланицама Алијансе наметнуо би неопходност повећања процента БНД који би Србија требало да издваја за одбрану како би вој-ска Србије самостално могла извршавати читав низ сложених мисија и задатака.

У краткорочном периоду, с обзиром на недостатак политичког консензуса, економску и тех-нолошку неадекватност, намеће се само по себи као закључак да Србија мора на почетку са-радње са Алијансом деловати као недовољно активан партнер.

Србија као активан партнер:

Ојачава и детаљније осмишљава започете реформе у области демократске контроле оружаних снага;

Ствара ефективе за могућност учешћа у мировним мисијама и хуманитарним опе-рацијама;

Интензивира сарадњу у области стратегије, политике одбране и војног образовања;

Оспособљава специјалне службе у смислу нуклеарне, биолошке и хемијске одбране.

За овако амбициозан програм, потребан је значајан економски напор, који би оптеретио срп-ски буџет. Такав расплет догађаја морао би бити праћен ширим политичким консензусом, уз транспарентност трошкова и јасна објашњења утрошених средстава. Ова опција је могућа у средњерочном периоду.

Препоруке

1. Узимајући у обзир Резолуцију Народне скупштине Републике Србије којом се проглашава војна неутралност, најпогоднија безбедносна опција у краткорочном периоду је пасивно чланство у Партнерству за мир. То значи билатералну сарадњу са земљама чланицама НАТО и у оквиру ИПП (Индивидуалног програма партнерства) као и наставак и проширење кооперације на оним пољима која су се до сада показала корисним за Србију и њене партнере.

2. Без обзира на смер диктиран политичким одлукама, активности које је Србија изабрала би у сваком случају морале бити редуциране, јер је такав програм превише амбициозан и свеобухватан у политичком и економском смислу. Озбиљност и спремност је много боље показати избором мањег броја активности које би биле реализоване у потпуности. Погрешно је одабрати велики број активности, а не бити у могућности да се споведе више од половине онога што је планирано. Сваки недовршен посао представља лошу поруку, ма како тај посао био велики, док, с друге стране, све што се реализује до краја, наилази на позитивне реакције, без обзира на квантитет.

Овакав пут у краткорочном периоду значиће успоравање реформског процеса у систему од-бране и појачаће притисак пре свега у сфери економско-социјалног положаја и статуса запо-слених, али и застарелости техничко-технолошких средстава. Размена информација са НАТО партнерима биће знатно умањена, али чак и уз све ове негативности, достигнути ниво сарадње гарантује напредак који неће бити лако мерљив у кратким временским интервалима.

◆

◆

◆

◆

◆

1� ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЕДНОСНЕ СТУДИЈЕ


Спори напредак у краткорочном периоду ће представљати проблем пре свега за запослене у систему одбране и стручну јавност. Због тога је потребно јасно указати на темпо реформи, како очекивања не би била већа од реалности.

3. У средњерочном периоду, требало би радити на активнијем учешћу у Програму ПзМ и постепено повећавати број програма у којима би се учествовало (у складу са политичким и економским могућностима, пре свега), како би се повећала безбедност државе, ојачао њен кредибилитет и трасирао пут ка битном регионалном чиниоцу. Србији према поло-жају, величини и другим карактеристикама припада улога лидера у региону Западног Балкана, али с обзиром на тренутну укупну слику, Република Хрватска заузима ту улогу (нестална чланица Савета Безбедности УН, кандидат за чланство у ЕУ и НАТО).

4. Постепено повећавање учешћа у програмима и активностима ПзМ мора бити осмишљено, што подразумева израду cost-benefit анализе као и темељне анализе регионалних искуства која би била свеобухватна у смислу да одговори на питања зашто су нам одређени програм или одређена активност потребни, колико нас то може коштати, и да ли ми то себи можемо приуштити. Та анализа би такође морала садржати временске оквире, тј. податке о томе када би се требало укључити у нову/е активност/и и за колико би оне могле бити реализоване

5. Због тога је неопходно и у краткорочном и средњорочном периоду радити на едукацији кадрова у МО и ВС, уз коришћење капацитета у земљи и иностранству, повећању утицаја thinktank центара у МО и ВС и ојачавању економске базе која би била на располагању за активније учешће у ПзМ.

6. Такође треба разрадити велике могућности самофинансирања реформе у смислу кориш-ћења средстава од продаје војне имовине.

Литература

1. NATO handbook. 2001. Brussels

2. Vodič kroz Partnerstvo za mir. 2007. Beograd: ISAC fond

3. Sedište NATO. Brisel. http://www.nato.int

4. NATO Review. http://www.nato.int/docu/review.htm

5. NATO vojna kancelarija za vezu. Beograd. http://www.jfcnaples.nato.int/mlo/index.htm

6. Partnerstvo za mir. http://www.nato.int-issues-pfp-index.html

7. KFOR - Snage za Kosovo. http://www.nato.int/kfor/

8. V.I.P. Daily News Report

9. Beta Defense . Military & Police reform in Serbia

10. Beta Week. Weekly bulletin - political and economic analysis

11. Watkins , Amadeo. 2004. PfP Integration: Croatia, Serbia & Montenegro. CSRC Paper. Shrivenham



ОДНОСИ СА ХАШКИМ ТРИБУНАЛОМ КАО ПРЕПРЕКА ПРИСТУПАЊУ СРБИЈЕ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

мр Тања Ристић

Овај предлог за практичну политику треба да доносиоцима политичких одлука укаже на тренутно запостављање веома важног проблема који се односи на повезаност сарадње са Хашким трибуналом са процесом приступања Србије Европској унији (ЕУ). До стављања овог проблема у други план дошло је услед решавања актуелних политичких питања у Србији, пре свега приближавања председничких избора и решавања статуса Косова и Метохије. Проблем сарадње са Хашким трибуналом је сложен, јер задире у ставове веома подељеног јавног мњења у Србији, где се 54% испитаника умерено или веома противи тој сарадњи�. С друге стране, везу између сарадње са Хашким трибуналом и процеса прикључи-вања ЕУ, половина испитаника сматра основним условом за преговоре, а 35% сматра да је то "важан, али не и неопходан услов за наставак преговора". Четвртина противника сарадње са Хашким трибуналом би, ипак, променила одлуку и одлучила се за сарадњу са наведеним трибуналом уколико би од тога зависио наставак преговора са ЕУ.

Наведени проблем значајно утиче и на однос Србије (раније СРЈ и СЦГ) и ЕУ, а на самој по-вршини манифестује се кроз степен спремности политичких субјеката да преузму одговор-ност и суоче се са прошлошћу, пре свега пристеклом из распада СФРЈ.

Многе политичке партије нису спремне да питање сарадње са Хашким трибуналом доведу до краја, јер се боје негативног имиџа у јавности. Непостојање довољне политичке воље да се постигне консензус међу политичким елитама Србије, доводи до ситуације да су поруке о сарадњи са Хашким трибуналом које долазе из владајуће политичке елите, како ћемо видети у тексту, двосмислене и да, замагљујући суштину проблема, указују на необавезност сарадње са Хашким трибуналом.

У предлогу за практичну политику наведена су три сценарија која се односе на могуће ре-шавање овог проблема. Прва опција подразумева погоршање или прекид сарадње са Хашким трибуналом, што би несумњиво довело и до поновног прекида процеса приближавања Србије ЕУ. Овај сценарио несумњиво значи и јачање радикалних политичких снага у Србији.

� Истраживање агенције “Strategic Marketing” на узорку од 1.047 испитаника, спроведеном од 18. до 26. јуна 2007. године.



Ако узмемо у обзир шири политички контекст у Србији, можемо очекивати да ће радикална политичка опција у склопу решавања питања коначног статуса Косова и Метохије искори-стити могућност да Хашки трибунал опет представи као "антисрпски", а вероватно и ЕУ прогласи једним од криваца, уколико се догоди да неке чланице ЕУ признају евентуалну независност Косова и Метохије. Тиме би се дошло близу или сасвим до напуштања политике приступања Србије ЕУ.

Други сценарио могао би бити завршетак сарадње са Хашким трибуналом у кратком периоду, уз предају оптужених, а након успостављања политичког дијалога и договора кључних политичких актера у Србији. То би довело до потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању и до убрзања приступања Србије ЕУ. Тешкоће остварења овог сценарија: приближавање председничких избора у Србији, решавање коначног статуса Косова и Метохије, непостојање политичке воље или немогућност служби безбедности да заврше сарадњу са Хашким трибуналом, у смислу изручења осталих оптужених за разне злочине пред тим трибуналом или постизања односа поверења са Хашким трибуналом и прихватање трибунала да оптужени нису у Србији.

Трећи, можда и најреалнији сценарио је да 28. јануара� или до краја зиме 2008. године буде потписан Споразум о стабилизацији и придруживању, без изручења Ратка Младића Хашком трибуналу, као знак подршке ЕУ Србији како би се у тренутку када се решава статус Косова и Метохије, предупредило радикализовање политичке сцене у Србији и јавног мњења, које је већ ионако подељено. Међутим, политичка елита у Србији не би требало да овај сценарио представља јавности у Србији као одустајање од сарадње са Хашким трибуналом. Акценат би требало ставити на визију Србије као пуноправне чланице ЕУ и то које би конкретне користи од тога имали грађани Србије.

Закључци:

1. Не постоји јасна политичка воља да се сарадња са Хашким трибуналом доведе до краја.

2. Питање сарадње са Хашким трибуналом користи се за идеолошке и политичке потребе.

3. Изјаве из самих државних структура опречне су и двосмислене.

4. Јавност није довољно упозната са обавезношћу сарадње са Хашким трибуналом и повезаношћу сарадње са Хашким трибуналом са приближавањем Србије ЕУ.

5. Исувише подељено јавно мњење отежава приближавање Србије ЕУ.

Препоруке:

1. Неопходно је постићи политички договор кључних политичких партија о питању завршетка сарадње са Хашким трибуналом, потписивањем заједничког документа, који обавезује на извршавање преосталих обавеза према Хашком трибуналу.

� Датум који су најавили потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић и медији у Србији.



2. Јасним ставом не дозволити да питање решавања статуса Косова и Метохије буде препрека европским интеграцијама Србије. Мора се постићи државна одлучност и усмереност ка ЕУ, исказани ставови и изјаве које долазе из државних структура морају бити јасне и јединствене.

3. Побољшати координацију и контролу служби безбедности, ради хапшења преосталих оптужених или постизања односа поверења са Хашким трибуналом да оптужени нису у Србији.

4. Треба едуковати јавно мњење, информативним циљаним акцијама и у спрези са невладиним сектором, ради постизања јединственог става о обавезности завршетка сарадње са Хашким трибуналом и усмеравања јавности ка бенефитима приступања Србије ЕУ.

Окончање сарадње са Хашким трибуналом могуће је само уз постојање јасне, државне политике, искристалисаних националних интереса и преовлађујућег става јавног мњења у Србији да је будућност Републике Србије пуноправно чланство у ЕУ. Тек затварањем циклуса потпуне сарадње са Хашким трибуналом, можемо се надати убрзању процеса приступања Србије Европској унији.

Политичке и друштвене околности у којима се обавља сарадња са Хашким трибуналом

Питање повезаности сарадње Републике Србије са Хашким трибуналом са приступањем Србије ЕУ, тренутно је услед приближавања председничких избора и решавања коначног статуса Косова и Метохије, гурнуто у други план на политичкој сцени Србије. С друге стране, не смемо сметнути са ума приближавање 28. јануара 2008. године, који се у јавности помиње као дан када ће у ЕУ бити донета одлука о потписивању Споразума о стабилизацији и при-друживању Србије ЕУ. У Бриселу је 7. новембра 2007. године парафиран наведени споразум. Према речима комесара ЕУ за проширење Оли Рена, одлука да се парафира наведени спора-зум донета је на основу оцене тадашње главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Пон-те да постоји политичка воља у Београду и да су ојачани напори за проналажење и хапшење хашких бегунаца. Комесар је, такође, истакао да је за потписивање споразума нужна пуна сарадња са Хашким трибуналом.

Тренутна политичка активност у Србији усмерена је на вођење кампања политичких пар-тија за победу на председничким изборима, као и на питање решавања будућности Косова и Метохије. У таквом политичком окружењу постоји могућност да се питање сарадње са Хашким трибуналом и потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању ставе у дневно-политичке оквире и тиме угрози стратегијско опредељење Републике Србије, иска-зано кроз Националну стратегију Србије за приступање СЦГ ЕУ јуна 2005. године, коју је усвојила Влада Републике Србије и Резолуцију о придруживању Европској унији, коју је ок-тобра 2004. године усвојила Народна Скупштина Републике Србије.



Додатну отежавајућу околност представљају и подељени ставови јавног мњења о сарадњи са Хашким трибуналом (54% се умерено или веома противи тој сарадњи). С друге стране, везу између сарадње са Хашким трибуналом и процеса прикључивања ЕУ, половина испитаника сматра основним условом за преговоре, а 35% сматра да је то важан, али не и неопходан ус-лов за наставак преговора. Из тога можемо извући закључак да јавност у Србији није у вели-кој мери свесна чињенице да је сарадња са Хашким трибуналом међународноправна обавеза Србије, без обзира на тренутна политичка превирања, решавање статуса Косова и Метохије или одлуке о приступању Србије ЕУ. Подсетимо се да је у мају 2006. године Европска коми-сија донела одлуку о суспензији преговора о стабилизацији и придруживању управо због недовољне сарадње са Хашким трибуналом�, укључујући хапшење и изручење бившег ко-манданта Војске босанских Срба генерала Ратка Младића.

Циљ овог предлога за практичну политику јесте да укаже доносиоцима одлука на опасност да се зарад тренутних уских партијских интереса, услед нерешених проблема у Србији и несхватања значаја сарадње са Хашким трибуналом, може склизнути са пута приступања Србије Европској унији.

Морамо напоменути да је истраживање чије ћемо резултате представити у овом предлогу за практичну политику пре свега ослоњено на отворене изворе, доступна стратегијска и закон-ска документа Републике Србије, као и објављене резултате истраживања јавног мњења, које је спровела агенција "Strategic Marketing".

Обрадићемо следећа питања:1. Обавеза сарадње са Хашким трибуналом.

2. Процес приступања Србије ЕУ.

3. Повезаност процеса приступања ЕУ и сарадње са Хашким трибуналом.

4. Ставови јавног мњења у Србији о приступању ЕУ и сарадњи са Хашким трибуналом.

Обавеза сарадње са Хашким трибуналом – – проблеми и околности

Међународни кривични суд за бившу Југославију (у медијима и јавном мњењу познатији као Хашки трибунал, јер се налази у Хагу, у Холандији, и у овом документу ћемо користити тај назив) основан је Резолуцијом 827 Савета безбедности Уједињених нација. Резолуција је донета 25. маја 1993. године, као реакција на тешко кршење међународног хуманитарног права у бившој Југославији, а на основу извештаја генералног секретара УН. Задаци су му да: доведе пред лице правде особе одговорне за кршења међународног хуманитарног права, обезбеди правду жртвама, обесхрабри даље чињење злочина и спречи ревизионизам, допринесе поновном успостављању мира и подстакне помирење на подручју бивше Југославије��.

� Пун назив је Међународни кривични суд за бившу Југославију, али је због локације (град Хаг у Холандији) у јавности познатији под именом Хашки трибунал.

�� Пренето са сајта Хашког трибунала - http://www.un.org/icty/



Хашки трибунал надлежан је за тешке повреде Женевских конвенција, кршење закона и обичаја ратовања, геноцид и злочине против човечности. Надлежан је само над приватним лицима, а не над организацијама, политичким странкама, административним јединицама или другим правним субјектима. Важна је и одредба да Хашки трибунал има "примат над домаћим судовима, те може преузети домаће истраге у било којој фази ако се покаже да је то у интересу правде". Главни тужилац од 15. септембра 1999. године до 01. јануара 2008. године била је Карла дел Понте (Швајцарска) и она је у значајној мери обележила рад Хашког трибунала и сарадњу Србије са тим трибуналом.

Од почетка рада Хашког трибунала, он је у Србији доживљаван као "антисрпски", политички при- страсан суд за кажњавање Србије. Главни виновници ратног распада СФРЈ нису имали једнак третман пред Хашким трибуналом, поступци су предуго трајали, поједини оптужени су умрли... Хашки трибунал, супротно очекивањима, није допринео помирењу земаља бивше СФРЈ.

Међутим, заборавља се да Хашки трибунал није једини суд такве природе у свету. Постоји, рецимо, и Међународни кривични суд за Руанду, који је такође основан резолуцијом Савета безбедности у новембру 1994. године ради кривичног гоњења одговорних за геноцид и друга тешка кршења међународног хуманитарног права на територији Руанде, у периоду од 1. јануара 1994. до 31. децембра 1994. године.

Државе чланице Уједињених нација, чији је члан и Република Србија, имају пуну законску обавезу да сарађују са Хашким трибуналом. Обавеза потиче из Повеље УН, према којој све државе чланице морају поштовати резолуције које доноси Савет безбедности. Та обавеза је поновљена и у извештају генералног секретара УН у додатку Резолуције 827 којом је основан Хашки трибунал. Обавеза државе да сарађују са Хашким трибуналом изнесена је у члану 29. Статута наведеног трибунала�.

Поред тога, не треба сметнути са ума постојање Закона о сарадњи са Хашким трибуналом, које је усвојило (тадашње) Веће република СРЈ, као и да се Србија обавезала на сарадњу са Хашким трибуналом потписивањем Дејтонског споразума.

Процес приступања Србије ЕУ

Придруживање и приступање Европској унији је стратешко опредељење Србије, које је исказано и у Националној стратегији Србије за приступање СЦГ ЕУ из јуна 2005. године. За приступање ЕУ постоји широки политички и социјални консензус. Према резултатима теренског испитивања, које је агенција "Strategic Marketing" спровела, скоро 70% изјаснило се да подржава чланство Србије у ЕУ. Приближно исти ниво подршке агенције су прибележиле

� Став 4. гласи: “Савет безбедности доноси одлуку да ће све државе у пуној мери сарађивати са Међународним судом и његовим органима у складу са овом Резолуцијом и Статутом Међународног суда, те да ће, сходно томе, све државе подузети све мере које су неопходне по одредбама њихових националних закона да спроведу одредбе ове Резолуције и Статута, укључујући обавезу држава да удовоље захтевима за помоћ или налозима које изда Претресно веће сходно члану 29 Статута”.



и на ранијим испитивањима јавног мњења. Проценат отворених противника придруживања се није значајније мењао и износи између 12 и 15%. Како се наводи у Стратегији "пут ка ЕУ се види као пут ка модернијем друштву стабилне демократије и развијене економије, a политички и економски захтеви, које поставља ЕУ, будући подударни са претпоставкама за успешну политичку и економску трансформацију, као средство, а не као циљ развоја"�. Грађани Србије, према резултатима истраживања јавног мњења, постојећи имиџ ЕУ оцењују позитивно (46% у односу на 40% 2006. године), а петина има негативну слику о ЕУ (у 2006. години било их је 22%).

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, које очекује Србију, део је Процеса стабилизације и придруживања, који је Европска комисија 26. маја 1999. године предложила као нову форму регионалног приступа ЕУ државама Западног Балкана (по формули "бивша СФРЈ-Словенија+Албанија"). Споразум се обликује према свакој држави појединачно, а дужина преговора и реализација наведеног споразума разликују се од држа-ве до државе. Предности овог процеса јесу: различити програми помоћи, техничка сарадња, трговинске повластице, сарадња у областима правосуђа и унутрашњих послова, као и поли-тички дијалог.

Са друге стране, постоје и одређени политички услови које ЕУ поставља држави која изрази жељу да постане њена чланица и то није само случај са Србијом, како то често јавност тумачи��. Неки од услова јесу: појачана сарадња свих држава у региону и испуњавање Копенхагеншких критерију-ма��. Европска комисија прати развој државе и доноси годишњи извештај за сваку државу поједи-начно, регионални извештај, као и новоуведени механизам Европско партнерство��.

За Србију су посебно важни Закључци Савета за општe послове (General Affairs Council) из 1997. године, као и саопштење Европске комисије из маја 1999. године, којима се критеријуми за приступање ЕУ допуњују потпуном сарадњом са Хашким трибуналом, као и "стварањем реалних шанси за повратак избеглица и интерно расељених лица".

Европска комисија је 6. новембра 2007. године, усвојила Годишњи извештај о напретку ре-форми у Србији у 2007. години��. У извештају се истиче да се Влада Републике Србије у свом програму обавезала на испуњавање међународних обавеза, као и да су власти Србије по-бољшале сарадњу са Хашким трибуналом, али да још није достигнута пуна сарадња, која би довела до хапшења преосталих оптужених пред Хашким трибуналом. Истакнуто је да је пуна сарадња услов за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању��.

� Пренето из: Националне стратегије Србије за приступање СЦГ Европској унији, страна 6�� Захтеви за приступање ЕУ постављани су државама средње и источне Европе, па тако и државама западног Балкана.�� Копенхагеншки критеријуми: правни (правна држава и хармонизација свих закона са законима ЕУ), политички

(стабилне институције, демократски поредак и поштовање људских и мањинских права) и економски (тржишна привреда, отворене границе, отворена привреда и способност за конкуренцију).

�� Заснива се на партнерству у приступању (Accession Partnership), осмишљеном за државе средње и источне Европе. Савет министара ЕУ је усвојио Европско партнерство за СЦГ, укључујући и Косово у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, а Влада Србије је усвојила Акциони план Србије за спровођење овог Партнерства (новембар 2004. године).

�� Наслов документа је: “Serbia 2007 Progress Report – Enlargement Strategy and Main Challenges 2007-2008”.�� Тачка 1.2 на страни 4 извештаја “Serbia 2007 Progress Report – Enlargement Strategy and Main Challenges 2007-2008”.



Повезаност на релацији Хашки трибунал - ЕУ

Европска комисија је 12. априла 2005. године позитивно оценила Студију изводљивости, тј. спремност Србије да преговара са ЕУ, а 25. априла исте године, истакла да преговори са ЕУ зависе од пуне сарадње Србије са Хашким трибуналом.

Политичка тежина повезаности сарадње са Хашким трибуналом и приближавања Србије ЕУ најјасније се видела када је Европска комисија суспендовала преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању 3. маја 2006. године, јер Србија није испунила пуну сарадњу са Хашким трибуналом. Након тога, 13. јуна 2007. године Комисија је најавила наставак преговора са Србијом, а 10. септембра 2007. завршени су последњи технички преговори. Наравно, још једном је истакнута неопходност пуне сарадње са Хашким трибуналом.

Из напред наведеног, види се обавезност завршетка сарадње са Хашким трибуналом, али и значај који та сарадња има за даљи процес приближавања и приступања Србије ЕУ. Како би се могла испунити већинска политичка воља о приступању Србије ЕУ, неопходно је превазићи унутрашње политичке проблеме који успоравају (и коче) напредовање Србије. За завршетак сарадње са Хашким трибуналом неопходан је политички договор кључних политичких партија о питању завршетка сарадње са Хашким трибуналом. Контролом рада служби безбедности требало би да дође до хапшења преосталих оптужених или, уколико то није могуће, постићи однос поверења са Хашким трибуналом да оптужени нису у Србији.

Ставови јавног мњења о сарадњи са Хашким трибуналом и Европској унији

Анализом резултата испитивања јавног мњења, како смо видели, убедљива већина грађана Србије подржава приступање Европској унији (око 70%). То није случај када је реч о сарадњи са Хашким трибуналом. Од укупног броја испитаника, 54% се умерено или веома противи сарадњи са Хашким трибуналом (у 2006. години било их је 57%). Умерену или снажну подршку дало је 46% испитаника. Четвртина противника сарадње са Хашким трибуналом би, према том истраживању, ипак променила одлуку уколико би од тога зависио наставак преговора са ЕУ.

На питање да ли постоји и каква је веза између сарадње са Хашким трибуналом и процеса прикључивања ЕУ, половина испитаника сматра да је то основни услов за преговоре, 35% сматра да је то "важан, али не и неопходан услов за наставак преговора". 15% испитаника сматра да преговори нису условљени сарадњом. У односу на претходна истраживања, порастао је број оних који уочавају условљеност сарадње са Хашким трибуналом и приступања ЕУ, а смањио се број испитаника који је негирају.

Забрињавајући је одговор испитаника на питање: "Шта би се десило када бисмо испунили захтеве Хашког трибунала?". 54% испитаника сматра да би ЕУ поставила нове захтеве који

�0 ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЕДНОСНЕ СТУДИЈЕ


би отежали процес придруживања. Овај став, у 61%, исказали су ниже образовани и најста-рији испитаници.

Охрабрујућа је чињеница да је прва асоцијација код испитаника када се помене ЕУ, већином позитивна и односи се на бољи стандард, слободу кретања (путовања без виза). Мање од 10% чине негативне асоцијације ("ништа добро" и "политика захтева и уцена").

Из претходно наведених резултата испитивања јавног мњења може се закључити да више од две трећине испитаних има проевропске ставове, али и даље је јавност подељена у ставовима о сарадњи са Хашким трибуналом.

Придруживање Србије ЕУ кочи "политика сталног условљавања и уцена које ЕУ примењује према нашој земљи", сматра 49,1% испитаника. 20,1% испитаника сматра да придруживање Србије ЕУ кочи неиспуњавање преузетих међународних обавеза (пре свега сарадња са Хашким трибуналом). У препознавању узрока и разлога за кочење процеса придруживања, испитаници су се раслојили. Млађи сматрају да је кривац наша неспремност за промене (16%) и неиспуњавање међународних обавеза (24%). Трећина млађих испитаника сматра кривцем политику коју ЕУ води. Најстарији испитаници у значајном проценту (67%) окривљују политику ЕУ. Када посматрамо ниво образовања, ситуација је следећа: високо и средње образовани сматрају да одговорност лежи у неиспуњавању обавеза, а мање образовани сматрају да су спољни чиниоци криви.

Резултати испитивања јавног мњења изузетно су важни, јер се на основу опипавања пулса јавности може направити добро осмишљена стратегија комуникације. Да би Србија постигла успех у европским интеграцијама, неопходна је подршка и обавештеност њених грађана о бенефитима које ће грађани и држава у целини добити учлањењем у ЕУ.

Стратегија комуникације Владе Републике Србије је оквир за усмерено деловање у области информисања грађана. Координација рада државних органа са невладиним сектором, факул-тетима и медијима, несумњиво ће допринети остваривању заједничког циља – уласка у ЕУ.

Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању 28. јануара са или без Младића?

У жару политичке борбе пред предстојеће председничке изборе, једна од тема несумњиво ће бити и питање сарадње са Хашким трибуналом. У случају да чланице ЕУ појединачно признају Косово као независну државу, можемо очекивати да одређене политичке опције поставе и питање приближавања Србије ЕУ. Већ подељено јавно мњење ће тиме још више бити поколебано и по питању сарадње са Хашким трибуналом.

Изјава министра за рад и социјалну политику Расима Љајића да "постоје веће шансе да Србија 28. јануара потпише Споразум са ЕУ него да га не потпише, чак и без Ратка Младића у Хашком трибуналу", иако изречана са најбољом намером, може произвести контраефекат,



јер се у јавности може створити утисак да сарадња са Хашким трибуналом, не само да није нужна, већ није ни неопходна у процесу приближавања ЕУ.

На тај начин, законска обавеза Србије да поштује међународне уговоре се релативизира и носи опасност да се питање Хага покрене сваки пут када је потребно зарадити неки политички поен. Мишљење министра Љајића да су Холандија и Велика Британија "прилично усамљене" у инсистирању на Младићу, не сме да умањи свест политичара, јавности, обичног грађанина Србије да је то обавеза која се мора испунити. Тога је свестан и министар Љајић, који наводи да нас та обавеза "чека у даљим европским интеграцијама".

Влада Републике Србије овим шаље нејасну поруку својим грађанима, а то може само довести до даље подвојености у јавном мњењу Србије. Позитивно је што је најављен нов начин функционисања и рада у Акционом тиму за сарадњу са Хашким трибуналом. Пре свега, мисли се на бољу координацију безбедносних служби и надлежних органа који учествују у проналажењу хашких бегунаца.

У самој Националној стратегији Србије за приступање ЕУ наводи се да "ЕУ и други значајни међународни актери очекују да Србија потпуно и доследно испоштује међународне обавезе које произлазе из Повеље УН, резолуција Савета безбедности УН, документа Савета Европе и аката КЕБС-а/ОЕБС-а, а посебно оне које произлазе из Мировног споразума о Босни и Херцеговини (Дејтонско-париског мировног споразума из 1995) и Кумановског споразума из јуна 1999. године". То, наравно, подразумева пуну сарадњу са Хашким трибуналом, а посебно изручење свих оптужених. Легитимно изабрани органи власти морају преузети одговорност за доношење одлука, како би дошло до наставка европских интеграција.

Могући правци решавања проблема

Анализирајући наведени проблем, не смемо губити из вида следеће чињенице:

1. Обавеза сарадње са Хагом је законски регулисана.

2. Повезана је са приближавањем Србије ЕУ.

3. Чак и ако Споразум о стабилизацији и придруживању буде потписан без хапшења Ратка Младића, то не значи да ћемо ту обавезу избећи.

4. Боље је да се тај проблем реши како би се јавност Србије у потпуности окренула приближавању ЕУ и бенефитима које ће грађани Србије имати од тога.

Једна од могућих опција је прекид сарадње са Хашким трибуналом, што би несумњиво довело до поновног прекида процеса приближавања Србије Европској унији. Поред тога, то би довело до негативног односа међународне заједнице према Србији, а самим тим и до смањења економске помоћи Србији и директних страних инвестиција. Ова опција значи и јачање радикалних политичких снага у Србији. Та политичка опција ће несумњиво, у склопу решавања питања коначног статуса Косова и Метохије, искористити могућност да Хашки

�� ЖУРНАЛ ЗА БЕЗБЕДНОСНЕ СТУДИЈЕ


трибунал прогласи "антисрпским", а вероватно и ЕУ једним од криваца, уколико се догоди да неке чланице ЕУ признају евентуалну независност Косова и Метохије. Јачање ове опције довело би до удаљавања од политике приступања Србије ЕУ и доктринарних докумената, која су у Скупштини Србије и Влади Републике Србије усвојена с циљем што успешнијег приближавања ЕУ.

Сценарио по којем би Србија завршила сарадњу са Хашким трибуналом, уз предају оптужених, а након успостављања политичког дијалога и договора са кључним политичким актерима у Србији, довео би до потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, а тиме вероватно и до убрзања приступања Србије ЕУ. Ограничавајући фактори за реализацију оваквог сценарија су: приближавање председничких избора у Србији, решавање коначног статуса Косова и Метохије, непостојање политичке воље или немогућност служби безбедности да заврше сарадњу са Хашким трибуналом, у смислу изручења осталих оптужених пред тим трибуналом или постизања односа поверења са Хашким трибуналом да оптужени нису у Србији.

Трећи, можда и најреалнији сценарио је да 28. јануара или до краја зиме 2008. године буде потписан Споразум о стабилизацији и придруживању, без изручења Ратка Младића Хашком трибуналу, као знак подршке ЕУ Србији, како би се у тренутку када се решава статус Косова и Метохије, предупредило радикализовање политичке сцене у Србији и јавног мњења, које је већ ионако подељено. Међутим, политичка елита у Србији не би требало да овај сценарио представља јавности у Србији као одустајање од сарадње са Хашким трибуналом. Акценат би требало ставити на визију Србије као пуноправне чланице ЕУ и то које би конкретне користи од тога имали грађани Србије.

Најзначајнији закључци анализе и препоруке за деловање

Из наведене анализе, можемо извући следеће закључке:

1. Не постоји јасна политичка воља да се сарадња са Хашким трибуналом доведе до краја.

2. Питање сарадње са Хашким трибуналом користи се за дневно-политичке потребе.

3. Изјаве из самих државних структура опречне су и двосмислене.

4. Јавност није довољно упозната са обавезношћу сарадње са Хашким трибуналом и повезаношћу сарадње са Хашким трибуналом и приближавања Србије ЕУ.

5. Исувише подељено јавно мњење отежава приближавање Србије ЕУ.

Препоруке:

1. Неопходно је постићи политички договор кључних политичких партија о питању завршетка сарадње са Хашким трибуналом, потписивањем заједничког документа, који обавезује на извршавање преосталих обавеза према Хашком трибуналу.



2. Јасним ставом не дозволити да питање решавања статуса Косова и Метохије буде препрека европским интеграцијама Србије. Мора се постићи државна одлучност и усмереност ка ЕУ, исказани ставови и изјаве које долазе из државних структура морају бити јасне и јединствене.

3. Побољшати координацију и контролу служби безбедности, ради хапшења преосталих оптужених или постизања односа поверења са Хашким трибуналом да оптужени нису у Србији.

4. Треба едуковати јавно мњење, информативним циљаним акцијама и у спрези са невладиним сектором, ради постизања јединственог става о обавезности завршетка сарадње са Хашким трибуналом и усмеравања јавности ка бенефитима приступања Србије ЕУ.

Окончање сарадње са Хашким трибуналом одвија се у неповољном политичком окружењу, када се решава питање коначног статуса Косова и Метохије и приближавају председнички избори у Србији. Ситуацију додатно отежава и велика подељеност јавног мњења. Неопходан услов за завршетак сарадње са Хашким трибуналом и убрзање интеграције Србије у ЕУ јесте постојање јасне, државне политике, искристалисаних националних интереса и постојање преовлађујућег става јавног мњења у Србији да је будућност Републике Србије пуноправно чланство у Европској унији. Тек затварањем циклуса сарадње са Хашким трибуналом, можемо се надати убрзању процеса приступања Србије Европској унији.


1. Национална стратегија Србије за приступање СЦГ ЕУ, јун 2005. године.

2. Резолуција о придруживању Европској унији, октобар 2004. године.

3. Serbia 2007 Progress Report – Enlargement Strategy and Main Challenges 2007-2008.

4. Писање и извештавање медија о раду Хашког трибунала.

5. Сајт Хашког трибунала.

6. Сајт Европске уније.



ВЕРСКА СЛУЖБА У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ – ПОТРЕБА ЗА НОВИМ МОДЕЛОМ

Миљан Милкић

Апстракт

На основу описа организовања верске службе у српској и југословенској војсци у XIX и првој половини XX века, анализе актуелних нормативних докумената и приказа примера испољавања верских осећања припадника Војске Србије у периоду 20002006, у раду се указује на потребу изналажења новог модела за регулисање верске службе у Војсци Србије и дају одређене смернице у том циљу.

Увод

Модерна држава која негује принципе грађанске демократије гарантује својим грађанима слободу мисли, савести, уверења и вероисповести. На основама које гарантује Устав Републике Србије (члан 43), „свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероис-поведања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења”. Влада Републике Србије треба да одлучи како ће бити регулисано задовољење верских потреба припадника Војске Србије (ВС), а у овој организацији не постоји континуитет у заштити права на слободу вере. Закон о црквама и верским заједницама, Закон о одбрани и Закон о Војсци Србије пружају законску основу за регулисање обављања верске службе у ВС.

Проблем настаје приликом покушаја конкретизације основних законских одредби. На који начин треба регулисати рад свештених лица у касарнама и другим војним објектима? Опш-ти контекст одговора на ово питање треба тражити у подацима о религиозности у Републици Србији, а нарочито о религиозности младих и припадника ВС. Део одговора можемо добити на основу искуства организовања верске службе у српској и југословенској војсци у XIX и првој половини XX века. Резултати историографских истраживања регулисања верског живота у српској и југословенској војсци до Другог светског рата приказани су у овом раду.

Други део тог одговора потражићемо у ближој прошлости, описујући спорадичне догађаје који су у вези са верским потребама припадника ВС, и то на основу анализе писања домаће штампе. Подсетићемо и на нормативна документа која прате ову област. На крају, навешћемо



које још дилеме у вези са верском службом у ВС треба решити и понудити смернице за про-налажење њеног новог модела.

1. Религиозност у Србији

Република Србија је мултиетничка и мултиконфесионална држава. Према Попису станов-ништва из 2002. године, у Републици Србији је живело 7.498.001 становника, од којих се 6.371.584 (84,98%) изјаснило да припадају православној вероисповести. Подаци показују да у то време римокатоличкој вероисповести припада 410.976 становника (5,48%), исламској 239.658 становника (3,20%), протестантској 80.837 становника (1,07%), док јудаистичкој веро-исповести припада 785 становника (0,01%). Као следбеници прооријенталних култова изја-снило се 530 (0,01%), верника чија вероисповест није наведена приликом Пописа било је 18.768 (0,25%), а верника који не припадају ниједној вероисповести 473 (0,01%). О својој религијској припадности (неприпадности) није се изјаснило 197.031 (2,63%), за 137.291 становника (1,83%) није познато њихово религијско опредељење, а као атеисти изјаснило се 40.068 становника (0,53%).� Корисно је ове податке упоредити са резултатима социолошког истраживања спроведеног упоредо са Пописом становништва 1991. године. Истраживање спроведено међу 4.804 становника српске националности са простора бивше СФРЈ дало је следеће резултате: уверених верника било је 8.5%, верника „који не прихватају све што вера учи” 16,2%, они који нису сигурни да ли верују 13%, равнодушних према религији 11,2%, оних који „нису религиозни, али немају ништа против религије” 47,3%, док је 3,4% испитаника изјавило да „нису религиозни и противници су религије” (Марковић, 2005: 151)

На основу резултата Пописа становништва 2002. године, министар вера Милан Радуловић закључује да је „Република Србија истовремено и модерна секуларна држава, и држава која има изузетно експанзивну, динамичну, разуђену, издиференцирану, а ипак врло стабилну религијску структуру.” То је „помало можда изненађујуће за једну земљу у којој је атеизам деценијама био државна религија.” (Министарство вера, 2004: 2)

Истраживања показују да се у прошлој деценији број оних који се изјашњавају као религиозни два пута повећао, док се драстично смањио број атеиста. (Политика, 2007а: А13). Међутим, према подацима из 2007. године, деца су још религиознија од својих родитеља. Рецимо, у Војводини се на 47% родитеља чак 59% средњошколаца изјаснило као верујући.�� Овај податак је од нарочитог значаја за нашу тему, јер је реч о делу популације којој предстоји одслужење војног рока. Зорица Кубурић каже да млади селективно припадају религији, што је компромис између традиционализма религије и модерних вредности (Danas, 2007: 17). Према њеним речима, истраживања показују да средњошколци желе да религиозност буде део њиховог идентитета, али да у исто време прихватају и модерне токове.

� Подаци су наведени према публикацији „Становништво – вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу”, Републички завод за статистику, Београд, 2003.

�� Истраживања су извршена на узорку од 1.253 испитаника.



Значајан број припадника ВС изјашњава се као религиозан. Истраживање које је Управа за морал Генералштаба Војске Југославије спровела месец дана после напада НАТО 1999. године, показало је да се више од 69% припадника Војске Југославије изјаснило да су религиозни. „Преглед по стратегијским групацијама потврдио је старо правило да вера у Бога зависи од степена опасности” (Политика, 2007б: А5). Тада се као верници изјаснило 51,9% припадника Прве армије, 63% припадника Ратне морнарице, 67% војника Друге армије, 68% из РВ и ПВО и 82% војника Треће армије, која је била највише угрожена од нападача.

2. Историјат верске службе у српској војсци

Почетак законског регулисања верске службе у српској војсци везан је за доношење Устроениеа гарнизоне воиске 29. маја 1839. године (Сборник, 1840: 58). Тада је одређено да у сваком штабу гарнизона постоји по један војни свештеник. Начин на који се верска служба обавља први пут је регулисан Војним законом који је донет 31. октобра 1839. године (исто, стр. 132). Чланом 8, глава II, одређено је да ,,у војном логору служба Божиа да се тачно по уставима црквеним сврши.’’ Присуствовање служби је било обавезно. Официр који би без оправдања изостао био би затворен, док би војницима следовала „обична казна”.�

Током наредних година у српској војсци је законским и подзаконским актима био прописан сваки сегмент верског живота. Поред задовољавања верских потреба припадника право-славне вере, на одговарајући начин су регулисане и верске потребе припадника исламске и јеврејске вероисповести. (Милкић, 2003). То је подразумевало прославу верских празника, припремање одговарајуће хране и организовање живота у војној јединици у складу са по-требама припадника свих вероисповести. Све је то чињено у складу са потребама војничке службе и без нарушавања борбене спремности јединица. Изменама и допунама Закона о устрој-ству војске од 31. марта 1904. године значајно је измењен положај војних свештеника, јер је њи-хова струка у војсци укинута. Од тада су свештеници могли бити искључиво хонорарни.

Расположиви подаци о војним свештеницима у балканским и Првом светском рату још увек су непотпуни. Према неким подацима у Првом балканском рату борило се 118 воjних свеште-ника, у Другом балканском рату 140, а у Првом светском рату 192 војна свештеника.��

Позитивна искуства организовања верског живота нарочито су дошла до изражаја у најте-жим данима Првог светског рата. Многобројни су примери на основу којих се може видети значај присуства војног свештеника на бојном пољу као и могућност учествовања војника и

� Официр који би дошао пијан на молитву, први и други пут би био строго затворен, а трећи пут је лишаван официрског чина. Прости војник би за исти преступ прва два пута строго кажњен, а трећи пут ишибан. Члановима Закона одређено је да су сви војници дужни да поштују своје свештенике. Нико није смео да им учини увреду ни речима ни делом, иначе би био строго кажњен. С друге стране, војни свештеници су били дужни да својим добрим примером и речима делују на војнике. Уколико би се открило да свештеник живи нечастивим животом био би предан духовном Суду (исто, стр. 58).

�� До овог броја војних свештеника дошли смо упоређивањем података на основу доступне архивске грађе и литературе (Поповић, 1933 и Пузовић, 2003).



официра у верским обредима. Обележавање верских празника, посебна исхрана и ослоба-ђање од редовних дужности у току празничних дана, имало је позитиван ефекат на морал припадника српске војске (Милкић, 2007). У војсци Краљевине Југославије примењен је но-ви начин организовања верског живота, сходно мултиконфесионалној и мултинационалној држави, али је у основи задржан образац који је примењиван у војсци Кнежевине и Краљевине Србије (Милкић, 2005). Међу војним свештеницима свих вероисповести биран је по један војни свештеник који је био референт министра војног и који је био задужен за регулисање верских потреба припадника своје вероисповести.

У Другом светском рату све војне формације на територији данашње Републике Србије имале су своје војне свештенике. Они су службовали у јединицама Југословенске војске у отаџ-бини, Српском добровољачком корпусу, Српској државној стражи. Без обзира на идеолошки предзнак свог покрета, Врховни командант партизанске и добровољачке војске Југославије Јосип Броз Тито наредио је 23. јуна 1942. године да се „према указаној потреби установља-вају звања свештеника при бригадама са називом верски референт.”�

Убрзо након Другог светског рата, заклетва војника „свемогућим Богом” да ће се „за Краља и Отаџбину јуначки борити”, која се завршавала узвиком „тако ми Бог помогао” (Пејичић, 2003: 135), замењена је заклињањем „социјалистичкој отаџбини” (исто, стр. 137). Испољавање верских осећања је Правилима службе у војсци било стављено у исти ранг са коцкањем, а читање верске литературе сматрано прекршајем и упоређивано са читањем порнографске литературе.

Увођењем вишепартијског система у Југославији отворена су многа питања о којима је соци-јалистичко друштво ћутало претходних пола века. Међу њима је било и питање верских права и слобода грађана, као и многих организационих решења која се на њих односе. Овај нови приступ одражавале су и иницијативе верских група и странака којима се тражило регулисање верских потреба припадника Војске.

У току 2002. године око 8.000 становника Новог Пазара тражило је да се јеловник у војним објектима прилагоди војницима исламске вероисповести (Вечерње новости, 2003: 5). Договор по овом питању је био повод за посету команданата гарнизона у Рашки и Новом Пазару пуков-ника Велибора Стевића и потпуковника Желимира Глишовића Мешихату Исламске зајед-нице Санџака и муфтији санџачком Муамеру Зукорлићу. Муфтија је тада овако објаснио своје виђење односа верских заједница и државе: „Држава мора све да учини како би при-падници несрпских народа осетили да је ово њихова држава, а улога Војске у том правцу је врло битна, јер млади људи у војсци имају најинтензивнији однос са државом.” (Blic, 2003: 9). Данас се у гарнизонима Рашка и Нови Пазар, где војни рок служи велики број Бошњака-муслимана из Санџака и других крајева Србије, пасуљ кува у одвојеним казанима.

Поред иницијативе да се војницима муслиманске вероисповести омогући посебан режим исхране, често се чују и захтеви да се православним верницима, који су у великој већини у ВС,

� Цитирано према: А ВИИ, Архив НОР, к. 2, ф. 6, 80/1



за време православних постова обезбеди одговарајућа исхрана. Епископ јегарски Порфирије, који је испред Српске православне цркве задужен за сарадњу са ВС, упозорава да војници на одслужењу војног рока, али и студенти Војне академије и ученици у војним школама који су православни верници немају посну храну на јеловнику (Dnevnik, 2007: 10).

Главна тема састанка министра одбране Државне заједнице Србије и Црне Горе (СЦГ) Бориса Тадића са патријархом Павлом и члановима Светог архијерејског синода Српске православне цркве 23. децембра 2003. године била је заштита верских права припадника Војске СЦГ. Министар Тадић је тада најавио доношење одговарајућег закона о верским заједницама на нивоу СЦГ, као и регулативе верске службе у Војсци СЦГ коју је припремило Министарство одбране (Danas, 2003: 2).

Крајем 2003. године радни тим Генералштаба је предложио модел за спровођење иницијативе о регулисању верског живота. Свети архијерејски синод Српске православне цркве га је прихватио и изразио спремност да подржи његову реализацију. Такође, представници тради-ционалних верских заједница подржали су напор Војске да омогући остваривање верских права својим припадницима�. У том тренутку није било могуће реализовати понуђени модел због тога што није био усвојен Закон о војсци. Начелник Управе Генералштаба ВС за људске ресурсе генерал-мајор Петар Радојчић најавио је да ће увођење свештеничке службе у ВС бити разматрано у другој половини 2007. године (Dnevnik, 2007: 10).

3. Законски основ организовања верске службе у Војсци Србије

Све до 2006. године на нивоу државе није било законског акта којим би се на јасан и директан начин дозволило организовање верске службе у војсци. Тек након усвајања Закона о одбрани и Закона о Војсци Србије, 11. децембра 2007. године (Службени гласник 116/07) стекли су се такви законски услови.

Устав Републике Србије, проглашен 30. септембра 2006. године (Службени гласник 83/06), гарантује слободу мисли, савести, уверења и вероисповести. На основу тога „свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења” (члан 43). На основу члана 25. Закона о Војсци Србије предвиђено је регулисање верске службе у Војсци. За разлику од досадашњих законских решења, Закон омогућава увођење посебне регулативе којом би било регулисано једно од основних људских права – слобода вероисповести.

Чланом 31. Закона о црквама и верским заједницама (Службени гласник 36/2006) предвиђено је да се богослужење и верски обреди могу обављати на захтев надлежног органа и у болни-цама, војним и полицијским објектима, заводима за извршење кривичних санкција и другим

� Истраживања су извршена на узорку од 1.253 испитаника.



институцијама и објектима, а у школама, установама социјалне и дечје заштите само у пригодним приликама. Надлежни органи наведених институција дужни су да у складу са могућностима обезбеде вршење богослужења и верских обреда на захтев чланова тих инсти-туција или на захтев корисника њихових услуга. Цркве и верске заједнице, у договору са надлежним органом институције, одређују начин и услове под којима ће удовољити захте-вима да се у њој повремено, стално или пригодно обављају богослужење и верски обреди.

Поред тога, Закон о Војсци Србије (Службени гласник 116/2007) и Закон о одбрани (Службени гласник 116/2007) пружају законску основу за доношење подзаконских прописа којима би се детаљније регулисало обављање верске службе у ВС. Члан 25 Закона о Војсци Србије предвиђа организовање верске службе „ради остваривања слободе вероисповести у Војсци Србије”. „Међусобни односи Министарства одбране и цркава, односно верских заједница, у вези са вршењем верске службе у ВС, уређују се посебним споразумима” (члан 27). Члан 14, став 19, Закона о одбрани предвиђа да Министарство одбране организује „информативну, културну, музејску, архивску и верску делатност и друге делатности, за потребе одбране.” Чланом 33 истог Закона „забрањена је употреба Војске Србије у страначке, идеолошке и верске сврхе.” По питању војне обавезе, војним обвезницима је омогућено да „из верских, моралних или других оправданих разлога савести” могу да замене војну обавезу цивилном службом (члан 48).

Према наведеним законским решењима, свим лицима на служби у ВС дозвољено је да сло-бодно изражавају своја верска осећања и да посећују верске објекте, без права на пропагирање у војним објектима и ван њих. Дозвољено је и присуство верским обредима и прославама верских празника изван војних објеката. Поред тога, команде, јединице и установе могу да организују давање помена, парастоса, за своје погинуле и умрле.

4. Верске потребе припадника Војске Србије

Пораст религиозности грађана Србије, а нарочито младих и припадника војске који је опи-сан на почетку рада, указао је на правни вакуум у погледу регулисања верских потреба при-падника војске. У таквим условима период између 2000. и 2006. године обележиле су супрот-стављене реакције на појаве испољавања верских осећања припадника војске. Неки аналитичари су тврдили да је учешће униформисаних официра у верским процесијама пример „кле ри-кализације” Војске, противне Уставу и законима (Hadžić, 2003: 41)

С друге стране, било је оних који су сматрали да су овакви и слични поступци сасвим при-хватљиви. Војска је препозната као прва државна институција захваћена процесом демокра-тизације „оличене у брзом и очигледном подизању нивоа толеранције, прво према верницима, а онда и између верујућих и неверујућих у њој” (Симеуновић, 2001: 33).

Набрајање свих примера изражавања верских осећања припадника ВС превазилази опсег овог рада. Подсећања ради, наводимо да је у овом периоду 72. специјална бригада из Панчева почела да прославља славу, припадници противтерористичког одреда Кобре и студенти



Војне академије учествовали су на Богојављанској свечаности (пливање за Часни крст), а од 2004. године, када су с поклопили православни и римокатолички Ускрс, почела је пракса да представници Војске честитају верске празнике свим верским заједницама.

Можемо закључити да у овом периоду почињу да се испољавају многе веома различите вер-ске потребе припадника војске чији је легитимитет тешко оспоравати. Горе описане контро-верзе доказују да је било спорно питање легалитета. Са најновијим законским решењима с краја 2007. године стекли су се услови да се то питање реши. Закон о Војсци Србије потврђује да припадници ВС имају верске потребе и да је ВС дужна да институционално омогући њихово задовољавање. Према члану 26. Закона о Војсци Србије, „Влада уређује вршење верске службе у Војсци Србије.” То значи да ће подзаконски акти морати да прецизно одреде како ће се задовољити те верске потребе.

Поставља се питање да ли је у овом тренутку уопште познато које су то потребе. Могућа су барем два општа одговора. Један је да војници и официри не могу имати никакве различите верске потребе у поређењу са „обичним” грађанима. За други одговор би могло бити важно да припадници војске представљају „организовану оружану снагу која брани земљу од ору-жаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке” (Закон о Војсци Србије, члан 2). При обављању тих задатака припадник војске се унапред одриче основног људског права – права на живот. Такође, њему држава даје овлашћење да, коришћењем оружане силе и према строго прописаним правилима, одузме туђи људски живот. Због свега тога вреди подсетити да су управо питања живота и смрти, она питања на која религије покушавају да дају одговор и да се због тога може претпоставити да су верске потребе војника специфичне.

Додатно, подсетимо да војна лица могу бити у ситуацији да свој посао обављају у специфичним условима. То је посебно апострофирано у члану 16 Закона о Војсци Србије, у коме се наводи потреба за регулисањем употребе војних лица у специфичним условима. Према овом члану, „под специфичношћу обављања војне службе сматра се служба коју врше професионална војна лица у условима животне средине неприродне за рад човека и служба на нарочито тешким, опасним по живот и за здравље штетним радним местима, односно пословима на којима су професионална војна лица изложена посебним напорима и повећаним ризицима.” Овакве ситуације захтевају повећану психофизичку спремност припадника војске. Оправ-дано је поставити питање да ли треба предвидети могућност другачијег задовољавања вер-ских потреба у таквим условима.

Да закључимо, овај рад нема за циљ да подржи један или други приступ у схватању права војске на различитост и њихове импликације у области верских права, већ само да укаже да још увек постоје контроверзе у овој области. Међутим, сматрамо да су услови у којима при-падници ВС треба да задовољавају своје верске потребе свакако другачији од оних под који-ма то могу да чине цивили.

Као што смо већ навели, чланом 31. Закона о црквама и верским заједницама предвиђено је вршење богослужења и верских обреда „и у болницама, војним и полицијским објектима,



заводима за извршење кривичних санкција и другим институцијама и објектима, а у школа-ма, установама социјалне и дечје заштите само у пригодним приликама.” Може се претпос-тавити да мотиви законодавца за доношењем оваквих решења леже у чињеници да је реч о институцијама у којима је из различитих разлога ограничено кретање – негде због законс-ких ограничења, негде због физичке спречености појединаца да своје потребе задовоље из-ван ових институција. По сличном принципу може се закључити да овакви услови постоје и у многим другим ситуацијама у којима припадници ВС обављају своје задатке, као што су војне базе и други издвојени објекти. Оправдано питање је и какве су могућности верске службе за припаднике ВС у мировним мисијама, а какве би требало да буду.

Потребе припадника ВС разликују се у мирнодопском и ратном периоду. У ратним услови-ма долази до појачаних верских осећања и потребе појединаца за присуствовањем верским обредима су значајно веће.� Такође, начин организовања делатности свештеника је друга-чији у ратним условима.��

Сигурно је да листа питања на које треба да одговори будући нови модел верске службе у ВС није овим исцрпљена. Примера ради, још увек није јасно да ли би иста правила требало да важе и за регруте и за професионалне припаднике ВС који, генерално гледано, имају већу слободу кретања него рочни састав. Такође, могуће је да су потребна посебна правила за оне приго-вараче савести који ово своје право заснивају на верским разлозима.

Листу питања би требало допунити, и то оним истим поступком који се чини најприклад-нијим и за стварање самог модела. Тај поступак би требало да укључује детаљнију анализу досадашњих домаћих искустава као и решења која су примењена у страним армијама. Најзна-чајнијом фазом истраживања требало би утврдити реалне верске потребе припадника ВС у савременом добу.

Иако се чини да потреба за организовањем верске службе у ВС намеће избор између традицио-налног и модерног, нови модел заправо треба да представља одраз модерног концепта схватања демократских цивилно-војних односа у којима се права и слободе припадника војске штите исто тако снажним механизмима као и основна права и слободе свих других грађана.��

5. Закључак

Законски оквир који је неопходан за регулисање односа државе и верских заједница у Репуб-лици Србији испуњен је усвајањем Устава Републике Србије и доношењем Закона о црквама и верским заједницама, као и Закона о одбрани и Закона о Војсци Србије. Како се наводи у Закону о одбрани, верску службу у ВС уређује влада Републике Србије. Верска служба ће обухватити

� На то указује истраживање које је Управа за морал Генералштаба Војске Југославије спровела месец дана после напада НАТО 1999. године. Вера и борбени морал, Политика, 27.03.2007; страна: А5

�� У војсци Кнежевине Србије 28. маја 1876. године донет је Пропис о дужностима војних свештеника при Врховној команди, команди дивизија и команди бригада, којим су одређене дужности војних свештеника у случају рата. Пропис ЂБр. 955, Сборник закона и уредаба и уредбених указа издатих 1876, Београд, 1881, страна 447.

�� Занимљиву дискусију о праву војске да се разликује од матичног друштва види у: Dandeker, Christopher (2001) On the Need to Be Different: Military Uniqueness and CivilMilitary Relations in Modern Society. RUSI Journal, June.



све традиционалне цркве и верске заједнице, а циљ њеног увођења јесте да омогући при пад-ницима ВС задовољење верских потреба, што је њихово уставно право. Израда модела те службе је у надлежности Министарства одбране, али је важно да у његовом процесу учествују и представници Министарства вера, свих верских заједница, стручњака који се баве овом темом као и организација цивилног друштва заинтересованих за ово питање. Како би се рас-праве учесника у процесу формулисања овог модела заснивале на провереним и савременим сазнањима, неопходно је спровести научна истраживања која би дала одговор на бар нека од питања постављених у овом раду.


1. Blic. 2003. Poštovanje vere, 14.01.

2. Danas. 2003. Patrijarh Pavle primio Tadića, 24. 12.

3. Danas. 2007. Кompromis između tradicionalizma i modernog, 08. 03.

4. Dnevnik. 2007. Jedna uniforma, dva kazana, 03. 04.

5. Marković, Slobodan G. 2005. Srpska pravoslavna crkva u Srbiji i država: klerikalizacija ili cezaropapizam. уредници: Sitarski, Milan и Marinko Vučinić. У: Zbornik radova objavljen na internet prezentaciji Vera, znanje, mir. 149-170. Beograd: Centar za istraživanje religije, Beogradska otvorena škola.

6. Вечерње новости. 2003. Пасуљ без свињетине, 16. 01.

7. Глас јавности. 2007. Религија није табу, 05. 03.

8. Закон о Војсци Србије (Службени гласник 116/2007)

9. Закон о Одбрани (Службени гласник 116/2007)

10. Закон о црквама и верским заједницама (Службени гласник 36/2006)

11. Милкић, Миљан. 2003. Специфичности верског живота у војсци Кнежевине – Краљевине Србије. Војно дело, 1: 168 – 184.

12. Милкић, Миљан. 2005. Правно регулисање положаја војносвештеничке струке у Војсци Краљевине СХС/Југославије. Војноисторијски гласник. 1- 2: 136-146.

13. Милкић, Миљан. 2007. Државни и верски празници у војсци Кнежевине и Краљевине Србије. Војноисто-ријски гласник. 1-2: 7-20.

14. Радуловић, Милан. 2004. Религија и демократија – меморандум о верској политици, интерни документ. Информатор о раду Министарства вера. Министарство вера. 2008. http://mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=section&id=14&Itemid=75, 2. 1. 2008.

15. Политика. 2007. Вера и борбени морал, 27. 03.

16. Политика. 2007. Деца више верују од очева и мајки, 30. 12.

17. Поповић, Михаило И. 1933. Историјска улога српске цркве у очувању народности и стварању државе. Београд.

18. Пузовић, Предраг. 2003. Улога Цркве и свештенства у Балканским ратовима. У: Деведесет година од ствара ња Балканског савеза. Београд.

19. Републички завод за статистику. 2003. Становништво – вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу. Београд.

20. Сборник закона и уредаба и уредбених указа издатих у Кнежевству Србском од времена (1840). Устроение гарнизоне војске, у Београду 29. маја 1839. године; обнародованог устава земаљског (13. фебруара 1839. до априла месеца 1840. године), у Београду, стр. 8.



21. Сборник закона и уредаба и уредбени указа издатих у Кнежевству Србском од времена (1840). Закон воени од 31. октобра 1839, у Београду, стр. 132.

22. Симеуновић, Драган. 2001. Политика, религија, војска. приређивачи: Гроздић, Д. Борислав, и Славољуб М. Марковић. Војска и вера. У: Зборник радова са округлог стола о теми Регулисање верских питања у Војсци Југославије. 29-33. Београд: НИЦ Војска.

23. Устав Републике Србије (Службени гласник 83/2006)



ПОТРЕБЕ ВЕЋЕГ АНГАЖОВАЊА ВОЈНИХ ПСИХОЛОГА У ПРИПРЕМИ ПРИПАДНИКА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ ЗА МИСИЈЕ МИРА

Радоjка Дражић

АпстрактУ овом раду је описана потреба за војним психологом у мировним мисијама. Извршили смо упоређивање задатака које обављају војни психолози Војске Србије са задацима које обављају војни психолози Војске Аустрије у вези са мировним мисијама и навели главне разлике између рада војних психолога Војске Србије и Војске Аустрије. Дошли смо до закључка да би ангажман војних психолога у припреми припадника ВС за учешће у мировним мисијама требало повећати, да би требало размотрити могућност да се и психолозима пружи учешће у некој мировној мисији или барем студијски боравак у циљу прикупљања података. Поред наведеног, било би корисно проучити и друге програме селекције и припреме учесника у мировним мисијама као што су искуства нордиjских земаља и САД.

Увод

После поновног пријема Србије и Црне Горе у чланство Организације УН, припадници Војске Србије и Црне Горе су почели поново да учествују у мировним мисијама ОУН од 2002. године. Тада је Министарство одбране Републике Србије (МО) упутило у Источни Тимор три војна по-сматрача. Припадници Војске Србије (ВС) учествовали су до сада у пет мировних мисија: у Тимору (од 2002. године до 2005. године), у Бурундију (од 2004. године до 2006. године), у Либе-рији (од 2003. године до данас), у Обали Слоноваче (од 2004. године до данас) и у ДР Конгу (од 2003. године до данас). Укупно је у мировним мисијама учествовало 104 припадника ВС.

Према подацима Војске Србије, мирoвна операција УН у ДР Конго је „једина мисија у којој Министарство одбране Републике Србије учествује са јединицом, односно националним контигентом. Јединицу чини санитетски тим састава два лекара и четири медицинска тех-ничара који у мисији образују два тима за медицинску евакуацију ваздушним путем (AMET).” Од марта 2003. године, када је упућен први санитетски тим, у овој мисији је било ангажовано 60 припадника МО и ВС у девет санитетских тимова са мандатом од 6 месеци.�

� Према информацији на сајту ВС, http://www.vojska.mod.gov.yu/cir/aktuelno/misije/020-mmisije-aktulne-s.htm 14. mart 2008.



Министарство одбране РС је покренуло иницијативу за учешће припадника МО и ВС у мировним операцијама ISAF у Авганистану и UNMIS у Судану.

Предвиђено је да припадници МО и ВС учествују у мисији ISAF у саставу белгијског контин-гента. Војска Србије очекује да ће у Авганистан бити послато три официра, а планирано је и учешће санитетског тима у саставу норвешке болнице. Такође је предложено да се на дужно-стима војних посматрача у Судану нађу три официра ВС.

За реализацију учешћа неопходна је одлука Скупштине Републике Србије. Мада је будући партијски састав Скупштине Републике Србије непознат у тренутку писања овог текста� мо-же се са сигурношћу претпоставити да ће се наставити ангажовање припадника ВС у миров-ним мисијама УН, јер то не искључује ниједна политичка партија у Србији.

Спремност припадника ВС за учествовање у мировним мисијама највише зависи од њихове специјалистичке обуке и психофизичке спремности. У овом раду биће анализирано на који начин војни психолози могу да допринесу подизању нивоа те спремности. У првом делу би-ће описани задаци психолога у припреми припадника ВС за учешће у мировним мисијама. У другом делу приказује се пракса Војске Аустрије, а у трећем делу се посебно издвајају нај-важније разлике између начина рада војних психолога ангажованих на овим пословима. У закључку се дају препоруке за повећање улоге војних психолога у припреми припадника ВС за учешће мировним мисијама УН.

1. Потреба за војним психологом у мировним мисијама

Искуства санитетских тимова ВС који су учествовали у мисији УН у ДР Конгу указују на изузетан значај ангажмана војних психолога. Према подацима о репатријацији припадника ове мисије у току 2006. године, највише случајева враћања из мисије било је узроковано пси-холошким проблемима (20%)��.

Војни посматрачи изложени су изузетном стресу. Будући да се свакодневно налазе у неизвес-ним ситуацијама, које доводе до тензија и иритација, може доћи до акумулације тзв. „днев-ног” у „кумулативни” стрес. Због њега, појединац може да западне у проблеме у односима са околином и да чак оболи од депресије. Снажни и изненадни психички или физички напад може да узрокује „трауматски” стрес, док је у војнопсихолошкој литератури нарочито ана-лизиран „посттрауматски” стрес који настаје „због дуготрајних последица после једне или више епизода трауматског стреса”.��

Међу најважнијим факторима стреса су „тешки и нејасни задаци, недостатак професионалног тренинга, нетрпељивост локалног становништва, осећај несигурности, стрес услед окру же-

� Парламентарни избори су заказани за 12. мај 2008. године.�� Са неуролошким проблемима враћено 15 људи, са фрактурама враћено 12 људи, са срчаним обољењима враћено 11 љу-

ди, са дијагнозом турберкулозе враћено 9, са дијабетесом враћено 6 људи, са епилепсијом враћено 5 људи, са дијагнозом канцера враћено 3 људи, са дерматолошким обољењима враћено њих двоје и забележен је један случај хепатитиса.

�� Центар за мировне операције ВС, MONUC, AMET 9, Мај-Новембар 2007.



ности наоружаним лицима, свакодневно потискивање емоција, недостатак приватности, од-војеност од породице и пријатеља, разлике у култури, проблеми са језиком и недостатак рекреације.”�

Према налазима санитетског тима ВС у мисији УН у ДР Конгу, психолошка припрема је ме-ђу кључним факторима успешног „извршавања задатка у мисији […] којима се знатно мини-мизују/мултиплицирају фактори ризика”.��

2. Задаци психолога у Војсци Србије у вези са мировним мисијама

Према постојећим решењима у Војсци Србије, психолози имају два главна задатка у вези са мировним мисијама: они учествују у селекцији будућих учесника мисија из редова ВС и у њиховој припреми.

Селекцију кандидата обављају стручњаци Института за ваздухопловну медицину, на Војно-медицинској академији. Поред стандардизованог интервјуа, они обављају и тест личности са кандидатима, у коме су кључна питања фокусирана на црте личности као што су адапти-билност и отпорност на стрес. Кандидати морају бити подвргнути комплетној соматској и токсиколошкој обради, што значи да не смеју да пате од психосоматских обољења нити да буду зависни од психоактивних супстанци. На основу свих ових резултата, психолози Института израђују ранг листу кандидата.��

Психолошком припремом баве се психолози Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске, који воде индивидуалне разговоре са будућим учесницима у мировним мисијама и фокуси-рају се на питања савладавања евентуалног стреса, напада панике и страха. Пажња се покла-ња и могућим личним или породичним проблемима, као и оним аспектима личности који су од значаја за успешне међуљудске односе.��

По повратку из мировне мисије, сви учесници поново раде тест личности и са њима се обав-ља интервју у Институту за ваздухопловну медицину.

3. Задаци психолога у Војсци Аустрије у вези са мировним мисијама

Од 1999. године, у Војсци Аустрије је уведено формацијско место војног психолога на нивоу батаљона у фази селекције и припреме, као и у току мировне мисије и после ње.

� Исто.�� Исто.�� Подаци добијени на основу интервјуа аутора са психологом Института за ваздухопловну медицину Војномедицинске

академије, 22. јануара 2008. године.�� Подаци добијени на основу интервјуа аутора са психологом Управе за људске ресурсе Генералштаба ВС, 19. фебруара

2008. године



За селекцију кандидата задужена је Агенција за кадрове оружаних снага, која је директно одговорна Министарству одбране. Међу главним циљевима ове Агенције је и ”смањење ри-зика за војнике и њихово окружење за време војних операција” (Ебнер, 2007a: 10). У њеном делокругу су регрутација, селекција и финално одлучивање о могућем пријему кандидата у састав снага за мировну мисију. Критерујуми селекције су: социјална интелигенције, пажња и концентрација, отпорност на стрес и способност за друштвену интеграцију, односно, адап-тибилност кандидата.

Сама процедура селекције укључује три поступка. Први је тест „оловка-папир”, који траје три сата и тридесет минута а обухвата тест интелигенције, тест концентрације и пажње, ин-вентар личности, анамнезу и упитнике. Следећи је „бункер тест”, којим се испитују групна динамика, отпорност на стрес и способност за социјалну интеграцију. Основна идеја овог теста је да се симулирају психолошки стресне ситуације. Зато кандидати проводе пуних три-наест сати у бункеру, при чему им се ускраћују сан, храна и пушење и није им дозвољено да напуштају бункер. На основу мониторинга понашања и резултата кандидата на вечерњем и јутарњем тесту, закључује се о нивоу стреса код сваког кандидата. Трећи корак у селекцији је психолошки интервју, после кога се доноси одлука о подобности кандидата за учешће у мировним мисијама.

Припреме за мировне мисије планира и спроводи Центар за припрему (ЗЕВ) Војске Аустрије.� Будући припадници мисија савладавају антистрес технике и обучавају се за психолошку самопомоћ и помоћ другоме.

Психолошка припрема за команданте се разликује од оне коју пролазе остали војници. За њих се организују предавања�� у малим групама, која се односе на уопштене теме као што су представе, очекивања, искуства, тешке ситуације у руковођењу, идеална личност вође, васпитне мере у иностраним мисијама, практичне вежбе за вођење разговора, рад у кризном штабу, вођење тешких индивидуалних разговора, однос према смрти и осакаћењима, ноше-ње са продужецима мировне мисије, прихватање нових лица у групу и саморефлексије.

Сви војници слушају психолошка уводна предавања�� из следећих области: општи стрес, стрес приликом војне интервенције, мере против стреса, трауматски стрес, посттрауматска оптерећења, психолошка самопомоћ и помоћ колегама. Групне вежбе се углавном односе на дискусију о искуствима повратника из мировних мисија, савлађивање стреса и практичан тренинг опуштања.

Војни психолог надгледа и завршну вежбу у склопу интегрисане обуке пред одлазак тима у ино-странство. Ова вежба траје две недеље и обухвата различите задатке, као што су: понашање за време демонстрација, мере безбедности, контрола кола и људи, и тако даље. Посао психолога је да указује на могуће проблеме у току извођења задатака и да објасни како се они могу решити.

� Подаци су дати на основу описа мировне мисије на Косову AUCON10/КФОР 2004. године (од априла до октобра), према: Ебнер, 2007a.

�� У трајању од три дана.�� У трајању од три сата.



Смисао ангажовања батаљонског психолога у току саме припреме за мисију је успостављање поверења између њега и људства. Већ у овој фази, психолог треба да упозна стил рада као и да препозна потенцијалне проблеме код сваког војника. Психолог треба да на такве појаве скрене унапред пажњу команданту и да заједно са њим формулише стратегију и евентуалне следеће мере.

Задатак војних психолога је и да припреме посебну брошуру којом се војници информишу о оптерећењима која их очекују у мисији, факторима стреса, саветима о понашању у ситуација-ма киднаповања и заточеништва, и слично. У делу о породичним приликама нарочита пажња је поклоњена припреми породице за одвајање, али и за повратак припадника из мисије. Ова брошура садржи и „карту критичних догађаја”, са објашњењима последица критичних инциде-ната, могућим физичким и психичким реакцијама и мерама за њихово спречавање.

У посао психолога у Војсци Аустрије спада и учешће у мировним мисијама. Његови задаци су психолошка нега војника и сарадња са командантом, свештеним лицем�, лекаром, лицем задуженим за персонална питања и правником. Психолошка нега обухвата специјална саве-товања за војнике по питању индивидуалних и групних проблема и интервенције у кризним ситуацијама. Циљ ургентне психологије je да спречи посттрауматске реакције. Психолошке мере треба што пре предузети, посебно после удеса са возилом, покушаја самоубистава, тешких повреда или осакаћења. У случају хоспитализације, психолог је такође дужан да брине о војницима док су у болници.

У оквиру сарадње са командантом и осталим члановима штаба, војни психолог их информише о психолошком стању (психолошкој клими) трупе и указује на могуће факторе који би довели до промена. Конкретно, он може да упозори на могуће последице одређених наредби и да објасни основне психолошке узроке како би се боље разумело понашања војника. Уз писање недељног извештаја о психолошком стању контингента, психолог нарочито саветује коман-данта у кризним ситуацијама и нуди програм за превазилажење проблематичних ситуација. У случају да се неки проблеми не могу решити, психолог ће написати налаз на основу кога се припадник превремено отпушта из мировне мисије. Интересантно је навести и да психолог чак учествује у разговорима са националним и интернационалним представницима при службеним посетама мисији.

4. Главне разлике између рада војних психолога у вези са мировним мисијама Војске Србије и Војске Аустрије

На основу претходно описане праксе у Војсци Србије и Војсци Аустрије, очигледно је да је кључна разлика у томе што су психолози Војске Србије ангажовани само у селекцији и при-преми док у Војсци Аустрије они учествују и у самим мировним мисијама. Друга важна раз-лика је у томе што су процедуре селекције и припреме у Војсци Аустрије знатно дуже и ком-плексније, а сходно томе су и задаци психолога обимнији и тежи.

� Аустријски батаљон обавезно прати и свештено лице.



Због свега тога, квалификације војних психолога који су укључени у мировне мисије Војске Аустрије су посебно специфициране. Уз диплому клиничке и здравствене психологије и шко -ловање из области ургентне психологије и психологије рада, психолог мора бити и здрава и стабилна личност (обавезна је провера опште телесне и психолошке подобности). Он, такође, мора да има практично искуство из терапије и саветовања, као и способности за тимски рад, кооперативност, емпатичност, аналитички начин мишљења и флексибилност у раду у новим ситуацијама.

Војно образовање за сада није предуслов, али се сматра пожељним, будући да ће оно психо-логу олакшати рад и односе са другим припадницима мисије. Што је психолог војно образо-ванији, биће му лакше да саветује команданта. Знање енглеског језика је обавезно.

Посебна обука психолога у току припрема за мировне мисије траје недељу дана и обухвата опште и специјалне надлежности. Психолог се обучава о томе како треба да изгледа његов извештај са терена, које информације треба да прослеђује у земљу (недељно извештавање), па чак и о таквим детаљима као што су правила телефонске комуникације. У току обуке, пси-холог се упознаје са искуствима својих колега, а нарочито са случајевима захтева војника за превремени повратак из мисије.

Успех учешћа војних психолога у припреми припадника оружаних снага у мировним миси-јама зависи од више чинилаца. Подразумева се да су неопходни и квалитетно академско образовање и специјалистичко усавршавање. Међутим, да би психолози могли да дају свој пуни допринос, неопходно је и да стекну увид у задатке војних посматрача и услове под који-ма их они обављају. Размена информација између лекара који долазе са терена и психолога који свој посао обављају у земљи је, свакако, драгоцена. Користан извор сазнања је и (рела-тивно оскудна) стручна литература страних аутора. Међутим, због неопходних специјалних знања психолога, као и због културних специфичности карактеристичних за земљу из које војни посматрачи долазе, најпотпуније податке потребне војним психолозима могу да при-купе управо они сами.

5. Закључци и препоруке

А. Ангажман војних психолога у припреми припадника ВС за учешће у мировним мисијама би требало повећати. Имајући у виду ризик од стреса и могуће последице, било би добро увести и обавезне вежбе „антистрес програма” у малим групама и тако додатно обучити људство да помогну и себи и другима у редукцији стреса. Врло корисна активност би била и организовање курса са супругама које остају у земљи, како би се одржала добра комуникација између супружника. Додатни психолошки рад на проблемима партнерских веза може битно да допринесе бољој адаптацији при-падника ВС у мировним мисијама.



Б. Требало би размотрити могућност да се и психолозима пружи краће учешће у некој мировној мисији или барем студијски боравак у циљу прикупљања података. При томе, имамо на уму чињеницу да је последњих седам година у мировним мисија-ма УН учествовало више од стотину припадника ВС и МО, а да међу њима још није било ниједног војног психолога. Треба имати у виду да је чак тешко извршити и се-лекцију уколико психолог не располаже детаљним подацима важним за анализу кон-кретних радних места у мисији. Такође, психологу је потребна повратна информација о томе како су се појединци показали у самој мисији. За сада, психолози у ВС до-бијају само субјективне процене људи који су учествовали у мисији. На крају, било би корисно и да се психолог прикључи тиму током првих месец дана мисије или да по ука-заној потреби обиђе национални контигент на терену. Будући да се у мисији УН у ДР Конго ангажују санитетски тимови ВС (тренутно је у мисији десети тим - АМЕТ-10, би-ло би врло корисно да се некоме од њих придружи и психолог.

В. Било би корисно проучити и друге програме селекције и припреме учесника у миров ним мисијама. Учешће војних психолога у мировним мисијама је занемарена научно-истраживачка тема, а осим овде приказаних аустријских, занимљива су и искуства нордијских земаља и САД. Њиховом анализом допринело би се бољем разумевању и унапређивању улоге војних психолога у мисијама мира.

***

Од доброг рада војних психолога може да зависи квалитет припрема припадника ВС за учешће у мировним мисијама, а тиме и достизање стандарда за активно учешће у Програму партнерства за мир и НАТО. Успешним припремама за мировне операције може се убрзати планирана реформа Војске Србије. Учешће у мировним операцијама је не само војни већ и политички циљ којим се наша земља активно укључује у предузимање мера за очување мира и стабилности у региону и свету и испуњавање наше обавезе коју имамо као чланица УН.


1. http://www.vojska.mod.gov.yu, 14. 03. 2008. године.

2. Ebner, Georg. 2007. Psychologische Betreuung im Auslandseinsatz am Beispiel Kosovo. Sonderpublikation. Wien: Schriftenreihe der Landesverteidigungsakademie.

3. Ebner, Georg. 2007. Soldatisches Identitatsprofil und psychosoziale Implikationen. Wien: Schriftenreihe der Landesverteidigungsakademie.

4. Центар за мировне операције ВС, MONUC, AMET 9, мај-новембар 2007.



ЧУВАЊЕ МУНИЦИЈЕ И МИНСКО-ЕКСПЛОЗИВНИХ СРЕДСТАВА – – СЛУЧАЈ ПАРАЋИН, ПОУКЕ И ИСКУСТВА

др Небојша Николић

АпстрактЕксплозија у складишту муниције у Параћину из октобра 2006. године и скупа и дуготрајна санација која је уследила, као и неколико других инцидената пре и после тог догађаја, могу имати чак и позитивне импликације. Ови инциденти могу дати нови импулс текућој реформи у сектору одбране. Они су призма кроз коју се преламају многи аспекти проблема у одбрани. Шира слика подразумева следеће: количине и структура резерви муниције; број и распоред складишта муниције, њихова величина и опремљеност; ниво обучености људства; регулатива и упутства; конверзија сувишне опреме и објеката; буџетирање одбране, итд.

Хитност реформе воjске

Инцидент са експлозијом у складишту муниције и минско-експлозивних средстава (ММЕС) у Параћину из октобра 2006. године и обимна и скупа санација последица те експлозије која је уследила, али и други инциденти пре и после случаја Параћин, имају потенцијал да буду искоришћени и у позитивном смислу: да убрзају и дају нови квалитет текућој реформи у сектору одбране.

Овај инцидент је призма кроз коју се преламају многа питања из ширег контекста: асортиман и величина ратних материјалних резерви; број и распоред складишта као и њихова величина и опремљеност; нормативна и правилска регулатива у вези са ММЕС и рада техничке службе, али и других служби и родова војске као и читавог министарства одбране; проблеми конверзије војне опреме и средстава; затим, питања финансирања војске, поступања са вој-ним непокретностима, итд.

Начелник Генералштаба Војске Србије (НГШ ВС), истиче� да су војна складишта велики безбедносни проблем и потенцијална опасност јер су преоптерећена сувишним и застарелим убојним средствима. Такође је истакнуто да је овај проблем таквих димензија да Војска не

� „Одбрана”, бр. 54, 15. децембaр 2007. године



може да реши проблем уништавања вишкова и потреба за новим складиштима из редовног буџета и за кратко време.

Инцидент у Параћину

У јутарњим часовима 19.октобра 2006. године догодила се експлозија у војном складишту муниције и МЕС „Параћинске утрине” код Параћина. Према судијским налазима, од укупно 4.000 тона убојних средстава у складишту, експлодирало је 1.310 тона разне муниције, мина и ракета.

Експлозија је била огромна, чула се на великој удаљености и направљена је велика материјална штета. На кућама и другим зградама у околним селима и Параћину пукла су стакла на мно-гим прозорима и вратима, а оштећено је и пуно кровова. Међународни путни правац аутопут Београд-Ниш, на делу код Параћина, био је затворен за саобраћај одређено време. На срећу, није било људских жртава�.

Према спроведеној истрази, сматра се да је експлозија кренула са платформе број 5 на којој су чувари пре експлозије уочили пуцкетање, пламен и детонације. На овој платформи је чувано 1.180.000 противавионских метака калибра 20 мм (милиметара). Према налазу вештака, метак 20 мм није сам по себи ризичан за чување, али у лошим условима чувања посебно са варијацијама температуре, долази до дестабилизације барута унутар метка и до разлагања на одређене хемијске компоненте и стварања нитрозних гасова. Како су ови меци херметички паковани у кутије од по 100 метака, долази до повећања притиска нитрозних гасова чиме се стварају услови за самозапаљење.

Ова врста муниције је иначе, оглашена неперспективном за ВС (Војска Србије) и намењена за уништење, због чега је и чувана на отвореној платформи. Технички ремонтни завод из Кра-гујевца је требао да ту муницију сукцесивно уништава, или да jе убрзано троши на гађа-њима. Процес уништавања ове муниције није једноставан и скуп је, а средстава није било довољно. Са друге стране, утрошак ове муниције кроз обуку није био могућ, како због вели-ких количина, тако и због смањених захтева узрокованих смањењем војних јединица��.

Готово сви медији у земљи показали су велико интересовање за инцидент, пунећи и своје насловне стране бомбастичним насловима, што је разумљиво с обзиром на природу њиховог посла. На основу медијских садржаја, међутим, да се закључити да је тежиште интересо-вања, иако интензивно, било углавном краткотрајно и површно, односно заокупљено само тренутним последицама експлозије, али не и каснијом обимном санацијом, а још мање суш-тинским проблемима сектора одбране.

Локалне власти су се у овом случају нашле између разумљивог нерасположења грађана пре-ма немилом догађају и каснијим мањим контролисаним експлозијама при санацији терена � „Одбрана”, бр. 28, 15. новембар 2006. године�� „Одбрана”, бр. 29, 1. децембар 2006. године



са једне стране, и свог односа према вишим органима власти. На основу медијских извештаја може се закључити да су нашли баланс и ускладили ове опречности�. Једна од предузетих ме-ра било је и јавно информисање грађана о опасности од неексплодираних убојних средстава (УБС), за шта је штампано 35.000 летака и 25.000 плаката��.

Санациjа последица инцидента

Војска Србије (ВС) и Министарство одбране (МО) кроз своје надлежне органе и подчињене команде и саставе брзо су реаговале и покренуле процес санације уз предузимање мера да не дође до даљих негативних последица експлозије. Истрага о експлозији у Параћину приве-дена је крају релативно брзо. Јавност је редовно и благовремено обавештавана о догађају, истрази и току санације.

Санација последица експлозије ускладиштених убојних средстава је нужност и специфична је у односу на остале врсте инцидената са експлозијама. Наиме, приликом експлозије ускла-диштених убојних средстава долази до њиховог разлетања, при чему се нека активирају, а нека не. Због тога је нужно обавити детаљну и дубинску (због пенетрације у земљу приликом пада УБС) претрагу терена који окружује место експлозије.

Зона разлетања, у којој је највећа густина неексплодираних убојних средстава, има полу-пречник од 1.600 метара од центра експлозије. Површина рејона који треба детаљно прегле-дати је дакле преко осам милиона квадратних метара (804 хектара). У конкретном случају, пет милиона квадратних метара су обрадиве површине, воћњаци и виногради, а преосталих три милиона квадратних метара су шумски терени и предели густог растиња.

До маја 2007. године обављена је површинска претрага свих обрадивих површина и око 137 хектара шумских површина, што укупно износи око 80 процената површинске претраге. Дубинска претрага је извршена на око 60 хектара обрадивих површина које су претходно по-вршински претражене. До наведеног времена укупно је пронађено 17.452 комада неексплоди-раних убојних средстава. До поменутог датума на лицу места је уништено 15.721 комад, а остатак је обележен и припремљен за уништавање (ови подаци се свакодневно мењају са на-предовањем процеса санирања). Међу пронађеним неексплодираним УБС највише има минобацачких мина калибра 60 мм и делова кумулативних мина М57 за ручне бацаче. Носилац послова уништавања неексплодираних УБС је екипа пиротехничара из Техничког ремонтног завода Крагујевац��.

Цена инцидента

Када се говори о трошковима који су настали због експлозије складишта, имамо сложену ситуацију. Могућа је груба класификација на директне и индиректне трошкове.

� „Одбрана”, бр. 55, 1. јануар 2008. године�� „Одбрана”, бр. 40, 15. мај 2007. године�� „Одбрана”, бр. 28, 15. новембар 2006. године.



1. Директни трошкови обухватају следеће: цена ММЕС која су уништена (надлежна Управа за одбрамбене технологије МО), цена уништених и оштећених објеката, добара и других средстава војних и цивилних (надлежна је Управа за инфраструктуру МО) и цена оштећених саобраћајница, војних и цивилних (надлежна Управа за инфраструктуру МО и други државни органи).

2. Индиректни трошкови могу обухватати:

а) Трошкови проналажења и уништавања неексплодираних УБС. Цена разминирања једног квадратног метра минског поља је од 0,9 до 1,3 евра�. Узимајући у обзир повр-шину земљишта које треба прегледати, произилази закључак да је само за ову актив-ност потребно између 7 и 11 милиона евра. У периоду после експлозије па до краја исте године свакодневно је било ангажовано 120 лица (77 лица је радило на претраживању и уништавању, а остали на задацима физичког, саобраћајног и санитетског збриња-вања). Током 2007. године свакодневно је ангажовано 55 лица (35 лица на претра-живању и уништавању, а остали на обезбеђењу��). Простим рачуном над подацима о броју ангажованих лица и броју дана када су ангажовани на санацији последица екс-плозије, може се доћи и до грубих финансијских показатеља о цени санације после-дица експлозије. Томе наравно треба придодати и остале трошкове у вези са утрошком материјалних ресурса (гориво, смештај и исхрана људства, експлозив за уништавање пронађених неексплодираних средства, итд.). Све трошкове санације последица екс-плозије неко мора да плати. У овом случају то је држава, односно МО и Војска. Извор тих средстава јесте буџет. Средства за буџет се распоређују и троше плански и намен-ски. Ако не постоји одговарајућа буџетска резерва за покривање трошкова последица оваквих или сличних инцидентних ситуација, онда се потребна средства морају обезбедити на неки други начин (са других – планских задатака, или задуживањем). Да закључимо, догађаји као што је инцидент у Параћину, намећу захтве и према про-цесу планирања, програмирања и буџетирања у МО.

б) Трошкови рашчишћавања порушених објеката и саобраћајница. Према процени Управе за инфраструктуру МО, других државних органа, али и потенцијалних изво-ђача радова.

в) Трошкови прегледа, ремонта, уништавања и пресељења преосталих УБС. Како је реч о муницији и минско-експлозивним средствима, логична је заинтересованост

� „Одбрана”, бр. 2, 15. септембaр 2006. године�� „Одбрана”, бр. 4, 15. маj 2007. године

Око 8 милиона квадратних метара! Око 1 ЕУР по метру квадратном за разминирање.



одређених привредних субјеката чија је то делатност. У конкретном случају реч је о Техничком ремонтном заводу (ТРЗ) из Крагујевца који се бави ремонтом муниције, произвођачима муниције и МЕС (предузећа војно-индустријског комплекса), посред-ницима у промету ММЕС и НВО (наоружање и војна опрема), али и новим суб-јектима на војно-цивилном тржишту: агенције-предузећа за разминирање терена. Представници привреде брзо су декларисали своју спремност за широку акцију ремонта муниције, али jе велико питање да ли МО и Војска уопште могу да плате једну тако скупу активност, поготово у условима дугогодишњих малих издвајања за војне потребе. У најкраћем прегледу, а према дефинисаним надлежностима, угова-рање послова ремонта је на Управи за одбрамбене технологије МО, процена перспек-тивности средстава на Управи за развој ГШ (Генералштаба), а пресељење на Управи за логистику ГШ.

г) Цена судских трошкова због оштећене имовине, угрожавања живота и изгубљене добити. Експлозија је узнемирила становништво у Параћину и широј околини, али и путнике који су се у том периоду затекли на међународном аутопуту Београд-Ниш. У име грађана и јавности могуће је укључивање и разних невладиних организације из различитих области интересовања (одбрамбени и војни аспекти, реформа система одбране, цивилно-војни односи, проблеми локалне самоуправе, заштита животне сре- дине, итд�). Сходно томе, није искључено ни покретање захтева за надокнаду ште те насталу инцидентом.

Коначно, ту су и нематеријални губици и негативни утицаји на имиџ и углед Војске, МО и државе, како у земљи тако и у иностранству. Из Програма за развој ОУН (Организација уједињених нација) дата је донација од 114.945 долара за опрему за уништавање минско-експлозивних средстава у Параћину, у склопу мера за санацију последица експлозије��, што сведочи о информисаности, али и позитивној заинтересованости међународних организација за ову класу проблема.

Енергиjа рата

Муниција и минско-експлозивна средства представљају основну енергију ратова. Без њих, нао-ружање постаје само комад челика. Муниција и МЕС су по својој природи и намени сасвим спе-цифична средства. У време мира ова средства се готово не користе, осим у склопу обуке војника и јединица у бојевом гађању. Као и сваки производ људског рада и ова средства имају свој век употребе, али и пратеће захтеве који се морају поштовати при њиховом чувању, манипулацији и коришћењу током употребног периода.

� Илустративно је следеће: „Притисак. Због протеста грађана, Војска Србије обуставила уништавање неексплодираних пројектила преосталих након пожара у складишту у Параћину. Милан Илић, председник Алтернативног парламента грађана у Параћину, каже да је обустава резултат притиска грађана, који су мирно протестовали”. Лист „24 сата”, 13.децембар 2007. године, стр. 5.

�� „Одбрана”, бр. 30, 15. децембар 2007. године



Било који инцидент се по својој непредвидивој природи може схватити као случајни догађај: не зна се унапред да ли ће, зашто ће, нити када ће наступити. За случајне догађаје се некада каже да наступају као последица пресека више детерминистичких фактора који су човеку непознати, неразумљиви, необјашњиви, тешко мериви, итд. У случају Параћин управо има-мо скуп више фактора који чине општи контекст.

Старост ММЕС и нередовни ремонт. Основни узрок чињенице да су велики део ММЕС као и наоружања, возила и опреме, јесте недовољно и лоше структуирано финансирање система одбране у последњих двадесетак година. У недостатку пара, нема куповине нових средстава. У недостатку пара, нема ремонта средстава којима је истекао ресурс. У недостатку пара, нема ни обуке кроз коју би се део (најстаријих) средства утрошио. Реалнија слика о висини војног буџета стиче се простим поређењем са другим земљама. Истовремено, Србија нема мање војне ефективе или драстично релаксирајуће потребе за одбраном који би оправдали овако низак ниво издвајања. Напротив, Србија има више тенкова него Хрватска, Мађарска и Аустри-ја заједно!

Дислокације у последњих 17 година. Због догађаја у вези са процесом распада државе СФРЈ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија), ММЕС, као и друга војна опрема, на-оружање и возила, у дужем периоду су били изложени бројним селидбама од складишта до складишта, често без могућности да се испоштују прописане процедуре транспорта, обезбе-ђења и смештаја на новим локацијама.

Ратни услови чувања и манипулације. У периоду пред рат и у време последњег рата 1999.године, ММЕС су била измештана из складишта и чувана у пољским условима и на већем броју локација. Приликом бројних премештања ММЕС са локације на локацију, као и убрза-ним повлачењем са КиМ (Косово и Метохија), и још бржим расформирањем ратних јединица, дошло је до мешања различитих барутних серија, ММЕС из различитих јединица, па чак и вежбовних и бојевих ММЕС (пример инцидента од пре неколико година када су у јединици у Краљеву током обуке грешком коришћена бојева ММЕС при чему је дошло до тежих последица).

Лоши услови чувања у миру. Пре свега реч је о лошим објектима за смештај ММЕС. Нај-квалитетнија складишта у држави СФРЈ нису била у Србији већ у другим бившим републи-кама. Складишни објекти су често дрвене бараке или зидани објекти старији и од пола века са лошим крововима који прокишњавају. Варијације спољне температуре и влажности се тако преносе и унутар објекта и утичу на услове чувања.

Висок темпо пријема ММЕС, али и друге војне опреме од јединица које су расформиране у склопу реформе војске са једне стране, а са друге стране ограничени људски и технички услови, као и смештајни капацитети у војним складиштима. Складишта су већ неколико го-дина једноставно затрпана силном и разноврсном опремом чије даље процесуирање (расхо-довање, продаја, уништавање итд.) иде врло споро због ограничених капацитета, много потребног времена за администрациjу и прописно поступање, итд.



Обученост људства. Лица која непосредно чувају, манипулишу и обезбеђују ММЕС у скла-диштима су војници, подофицири и официри нижих чинова. Подофицири су категорија ли-ца која се обично појављује у улози Руковаоца са ускладиштеним ММЕС. Руковаоц је најне-посреднији и најодговорнији фактор у процесу чувања и манипулације (примање, издавање, премештање) ММЕС. За обављање тог посла, руковаоц мора бити добро обучен, односно школован. Међутим, процес добијања подофицирског кадра у периоду после 1991.године, није обезбеђивао довољну оспособљеност (једногодишње школовање без претходно одслуже-ног војног рока; пријем по уговору без адекватне обуке).

Застарела нормативна регулатива и прописи којима се регулише рад у овој области. Зада-так чувања ММЕС је у надлежности Техничке службе (ТСл) војске�. Основни и полазни нор-мативни акт којим се регулишу намена, задаци, организација и начин рада ТСл јесте: Правило техничке службе**. Непосредни задатак чувања ММЕС детаљније се регулише правилским Упутство за смештај и руковање ММЕС***. Официри и подофицири који су радни век започели у ЈНА (Југословенска народна армија -постојала у време СФРЈ) имају знања о онда важећој организацији и концепцији одбране, пратили су бројне промене на разним нивоима током последње две деценије, и углавном практично знају шта од правилских одредби важи и применљиво је и данас, а шта не важи. Међутим, свима осталим (млађим), то свакако предста-вља далеко већи проблем и ствара конфузију: терминолошку, концепцијску, организацијску.

Нормативни корени проблема везаних за чување застарелог наоружања и ММЕС, у формал-ном смислу су очигледно у застарелости правила и упутстава којима се регулише овај, али и остали бројни задаци и начин рада ТСл��. Није могуће наћи добар разлог зашто није донета бар једна верзија новог Правила ТСл, али и других правила током више кардинално значајних унутрашње – политичких догађаја у периоду од 1991.године (распад СФРЈ 1991, стварање СРЈ 1992 (Савезна Република Југославија), рат 1999, друштвене промене 2000, распад ДЗ СиЦГ (Државна Заједница Србије и Црне Горе) 2006.године ). Осим крупних унутрашње – политичких промена као могућих разлога за промену правилских одредби, ту су наравно и разлози из других категорија: промене у војним пословима и начину вођења рата, техничко-технолошке промене, спољно-политичке промене: нестанак Источног блока (некадашња безбед-носна организација у источној Европи, позната и као Варшавски уговор), ширење НАТО (Север-ноатлантска безбедносна организација), приступање ПзМ (Партнерство за мир) и друго.

Уређеност и поштовање урбанистичких планова на широј територији на коjоj базирају војни објекти. Логично је да објекти за чување и смештај опасних материја буду далеко од насељених места, саобраћајница, и других урбанистичких ентитета (ловишта, туристичко-� „Под руковањем и располагањем ТМС подразумевају се ови процеси: пријем, слање, смештај, чување, занављање,

категорисање, преименовање, признавање растура, расходовање, продаја, уступање и давање на послугу и закуп ТМС”, Правило ТСл, став 207, стр.64.

�� Издање Савезног секретаријата за народну одбрану (ССНО), Техничка управа, пов. бр. 700-1 од 26. 02.1979.�� Техничка управа ССНО - ТС-V, 3, Београд, 1970.�� Правило ТСл: „У овом правилу је прописана организација и функционисање техничке службе у копненој војсци

Југословенске народне армије и територијалној одбрани, као и систем техничког обезбеђења јединица и установа ОС – у миру и рату. Правило се заснива на доктринарним и концепцијским ставовима о општенародном одбрамбеном рату (ОНОР)”.



рекреативних комплекса, пољопривредног и грађевинског земљишта). Међутим, насељена места и саобраћајнице су динамичка категорија, у смислу да се током времена одвија њихов развој и ширење, као и изградња нових саобраћајних коридора и насеља.

Могло би се наћи много примера војних складишта и других војних објеката, који су у време своје градње испуњавали и ове услове, али се током неколико деценија ситуација променила. То се отприлике дешава на слеећи начин: на ненасељеном простору изграде војни објекат, пут до њега, електричну мрежу, водовод, итд. Временом и стицајем околности, људи схвате да се инфраструктура коју је изградила војска за војне потребе и новцем из војног буџета, може лепо искористити и за "општедруштвену" и личну корист и тако крене изградња викендица, кућа, кафана, хотела, итд. После неког времена, војни објекат је окружен цивилним прстеном и постаје пре или касније непожељан сусед.

Веома је битан и власнички статуса околног земљишта, као и будућа намена и место у дуго-рочним плановима просторног и урбанистичког развоја тог подручја са аспекта локалног, регионалног и државног нивоа. Овде би се могао додати још један ниво: међудржавни и ин-тернационални. Наиме, разни међудржавни споразуми могу наметнути захтев да, на пример нема никаквих војних објеката на одређеној удаљености од границе. Интернационални про-јекти, као на пример међународне саобраћајнице, трасе нафтовода и гасовода, далековода електричне енергије, итд, такође могу имати утицаја на доношење одлука о избору локација и измештању постојећих војних објеката.

Шта даље?

Након инцидента у Параћину и дуготрајне санације последица поставља се питање шта и како даље? Свакако, могуће су различите опције, што зависи од бројних фактора, али и наме-ра релевантних друштвених субјеката. Овде полазимо од претпоставке да су у првом плану интереси МО и ВС, уз уважавање општих државних и јавних интереса.

1) Status quo. Не чинити ништа осим санације (афера као и остале, без епилога; несрећни акцидент; ето дешава се; и слично). Ова опција у суштини представља игнорисање проблема и реалности. Уз добру медијску подршку она је чак и ефикасна јер не захтева друге напоре нити трошкове. Међутим, у контексту реалног стања у систему одбране примена ове опције указала би на недовољно поимање реалног стања и недостатак визије развоја система. Уз ову опцију тешко би се могли дати добри одговори на следећа питања: да ли ће ово складиште и даље бити на истој локацији с обзиром на близину ауто-пута и насељених места; да ли ће се поправљати или не; да ли је ВС потребан такав асортиман и количине муниције и минско-експлозивних средстава; ко и шта гарантује да се слично неће поновити у том или другим складиштима; итд.

2) Поправити складиште у Параћину. Десио се инцидент, али обjекте ће поправити и све ће бити по старом. Ова опција практично игнорише све заинтересоване стране и тежи да кон зервира садашње стање.



3) Укинути складиште у Параћину, преостала ТМС раселити, а земљиште и објекте ставити у мастер план неперспективних војних непокретности. Ова опција је медијски при-јемчива као брз и ефектан одговор система и порука грађанима да је брига о њима на првом месту. Међутим, без одговора би била следећа питања: да ли ће се слично десити и са другим војним складиштима, полигонима, касарнама, итд, која су потенцијални извор опасности; зашто ово складиште није укинуто раније; зашто та муниција и МЕС није раније процесуи-рана на неки начин, итд. Када је реч о могућности да локација складишта промени имовински статус и од војне непокретности постане имовина неког другог субјекта, онда може настати занимљива ситуација за разне интересне групе на тржишту некретнина. Наиме, локација складишта у Параћину (близина међународног аутопута, града и викенд насеље) је потенцијал-но примамљива, а релативно неодређени статус војне имовине (војна, државна, локалних власти, или претходних власника у случајевима национализоване имовине) даје простор за планирање различитих „комбинација великих играча”. Експлозијом девастирани простор складишта је један од фактора који доприноси нижој цени тих некретнина, а незадовољство грађана из околине повећава очекивање да ће војно земљиште променити намену по нискоj цени. Томе у прилог иде и ситуација где на једној страни имамо бројне, велике и вредне војне непокретности, а на другој страни гладно тржиште некретнина на коме фигурирају веома високе продајне цене. Парадокс се састоји у томе да војне непокретности одређене за продају тешко налазе купце због наводно високе цене. Низ случајева са некретнинама индицира одре-ђене монополе који коче овај процес�. У овој опцији су готово потпуно искључени интереси и актуелни проблеми система одбране по овом питању.

4) Широка акција ремонта муниције подразумева пре свега довољно пара, али исто тако и промишљену класификацију перспективне муниције која би једино била ремонтована пре-ма динамици истека ресурса (да се не би десило као са тенковима у претходним временима који су најпре ремонтовани, а онда послати на уништавање као неперспективни или сувиш-ни). Основни критеријум треба да буде интерес Војске, а не интереси привредних субјеката који се баве ремонтом муниције. Ипак, ова опција је врло парцијална и недовољна, па има смисла само као део неког ширег плана.

5) Уништавање, продаја, или поклањање све проблематичне муниције и МЕС. Ова опција је такође парцијална и подразумева претходну класификацију и издвајање неперспективне ММЕС. Други услов за њену реализацију јесте постојање адекватних капацитета (техничко-технолошких) за уништавање ММЕС. Продаја или поклањање начелно подразумева извоз из земље, што војска нема право да ради самостално, већ преко других организација овлаш-ћених од државе за такве послове. Међутим, ту треба бити врло опрезан и поштовати међу-народне споразуме и преузете обавезе.

6) Случају Параћин приступити интегрално, у склопу осталих реформских подухвата у ВС и МО. Пројекат „Конверзија покретне војне имовине – опрема и материјал” Радног стола 11 Групе за реформу система одбране Србија-НАТО, представља добру основу и један од

� Новији пример парадокса је случај касарне у центру Крагујевца где се 9 хектара са зградама наводно не може продати за 300 милиона динара, или око 40 ЕУР по метру квадратном! „Blic”, бр. 3922, од 11. јануара 2008.године.



могућих начина решавања и случаја Параћин. У пројекту је дат целовит приказ садашњег стања и проблема, као и конкретна динамичка визија акција које треба предузети. Случај Параћин може бити један од првих практичних корака кроз који ће се верификовати приступ предложен у том пројекту. Конкретно деловање у даљем поступању у случају Параћин треба да обухвати следеће:

Процена адекватности локације складишта у Параћину. С обзиром на близину аутопута и насељеног места тешко се може аргументовати опстајање складишта на таквој локацији, без обзира на чињеницу да је ту Војска староседелац (прво jе било складиште, па тек онда насеље и аутопут).

Израда нових Правила и Упутстава за рад ТСл. Носилац овог задатка је јасно де-финисан војним прописима и требало је да буде давно реализован, а како још увек није, треба почети што пре.

Класификација ММЕС према перспективности. Неперспективна ММЕС издвоји-ти, продати, поклонити, уништити. Перспективна ММЕС чувати даље и по потреби ремонтовати.

Побољшање услова чувања ММЕС док су у поседу војске (дакле и она која су пред-виђена за уништавање или отуђење док се не униште – отуђе). Исто важи и за војне полигоне, стрелишта, итд. То подразумева: поправку и изградњу објеката на перспективним локацијама; унапређење организације рада у складиштима, али и свим другим логистичким органима и јединицама; проучавање страних искустава како по питању чувања ММЕС, тако и по питању ремонта и процесуирања ММЕС на крају животног века.

Убрзање процеса поступања са напуштеним војним објектима. Неопходно је лобирање у корист војске и МО код највиших доносилаца одлука за брже доношење и повољнији садржај прописа у вези са поступањем са војном покретном и непо-кретном имовином.

Утврђивање одговорности лица у читавом ланцу комадовања, а не само непосред-них чувара у складишту. Несхватљиво је да у ТСл и даље важи Правило ТСл из 1979. године.

Завршетак санације последица експлозије у Параћину.

Састављање свеобухватног извештаја о инциденту, предузетим мерама, санацији и укупним трошковима за војни буџет.

За све наведене активности утврдити главне и одговорне носиоце у складу са законским одредбама и динамички план извештавања о степену реализације планираних активности.

Закључак

Инцидент у Параћину указао је на потребу за веома дугом и скупом санацијом последица експлозије у којој, пуком срећом, до сада није било људскох жртава.

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆



Актуелни период у коме се инцидент десио одликује свеукупна реформа у сектору одбране која подразумева крупне промене у сваком погледу. Санација последица инцидента у Пара-ћину, због тога, треба да буде у склопу ширих реформских захвата, односно, питање скла-дишта у Параћину (потреба, место, перспектива) било би свакако постављено пре или касни-је, чак и да није било овог инцидента. Исто важи и за уништене количине ММЕС: не треба одмах куповати нове количине док се не утврди да ли је то уопште потребно сходно плани-раним мисијама и развоју војске.

Мере које треба предузети у вези са инцидентом у Параћину изложене су у претходној тачки, и проистичу из целокупног контекста проблема, па ће и њихова реализација имати шири утицај.

Поред случаја Параћин, ту су и други инциденти� везани за ММЕС који указују на важност и потребу деловања. Осим ММЕС у војним складиштима се чувају и погонска средства која такође представљају потенцијалну опасност за људе и околину, а предложеним мерама их је могуће предупредити.


1. Политика. 2007. Бомбе испале из војног камиона, 21. 12.

2. Blic. 2008. Dečak doneo kući bombe iz kasarne, 11. 1.

3. Одбрана. 2008. Императив безбедност грађана о току санације последица експлозије на параћинским утринама, 1. 1.

4. Правило техничке службе. 1979. Београд: Техничка управа ССНО - ТУ-V, 1.

5. 24 сата. 2007. У Параћину готово с детонацијама, 13. 12.

6. Упутство за смештај и руковање муницијом и минскоексплозивним средствима. 1970. Београд: Техничка управа ССНО - ТС-V, 3.

7. Одбрана. 2008. Утврђена одговорност за инцидент код Баточине, 1. 1.

8. 24 сата. 2007. Утврђена одговорност за расипање бомби, 27. 12.

9. Одбрана. 2007. Интервју са Начелником ГШ ВС, 15. 12.

10. Одбрана. 2007. Интервјуу са помоћником министра за политику одбране, 15. 12.

11. Јанг, О. и Квин Л. 2002. Писање делотворних предлога за јавну практичну политику. Београд: Београдска отворена школа.

12. Јанг, О. и Квин Л. 2004. Писање делотворних предлога за практичну политику – тренинг материјали и додатни текстови. Београд: Београдска отворена школа.

13. Одбрана. 2006. Репортажа о завршеној истрази о експлозији складишта у Параћину, 1. 12.

14. Одбрана. 2007. Репортажа о санацији последица експлозије у Параћину, 15. 5.

15. Одбрана. 2006. Репортажа о складиштењу, чувању и одржавању убојних средстава, 1. 11.

16. Одбрана. 2006. Репортажа о току истраге о експлозији складишта у Параћину, 15. 11.

17. Одбрана. 2006. Репортажа о уклањању неексплодираних убојних средстава, 15. 9.

� Да поменемо само неке од њих: улазак деце у напуштену касарну у Крагујевцу и проналажење ручних бомби и му-ниције у јануару 2008.године; испадање сандука са ручним бомбама из војног камиона на аутопуту Београд-Ниш 19. децембра 2007. године; улазак деце на војни полигон Пескови код Великог Градишта 10. априла 2007. године када је деветогодишњи дечак нагазио на неексплодирану гранату и остао без обе ноге, итд.



НОВИ ВРЕДНОСНИ СИСТЕМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ – НАСЛЕЂЕ ИЛИ ПРОЈЕКЦИЈА

мр Златан Јеремић

АпстрактВојсци Србије потребан је нови вредносни систем. Поред низа покушаја организационих промена, запостављанe су промене у систему вредности. Да би се оне спровеле потребно је дефинисати вредносни систем војске и анализирати његове изворе, услове под којима се мењао од почетка транзиције. Затим, неопходно је описати проблемска подручја у процесу трансформације вредносног система и његове функције. У склопу друштвених промена, трансформација Војске Србије је значајан стратешки задатак који се, без промена у систему вредности, не може успешно обавити. Неспорна је хитност и потреба за преиспитивањем и те димензије војске уз примену научних метода и техника. Прецизно идентификовање постојећег вредносног система војске, пројекција промена, усвајање и кодификовање новог, од суштинског су значаја за, не само успешно функционисање војске, већ и за даље унапређење цивилновојних односа.

Увод

Животни циклус сваког сегмента неког друштва обухвата и вредносни систем који, имли-цитно или експлицитно, усмерава начин понашања и деловања појединца и функционисање организације. Шта треба чинити и у којој мери, шта је пожељно и прихватљиво у начину комуницирања са интерном и екстерном средином а шта не, одређено је, између осталог, и вредносним системом који важи за све чланове одређене групе, организације или друштва, без обзира на њихове специфичне положаје и улоге. Смисао постојања вредносног система је у томе да свака организација (па и војна) дефинише које вредности, веровања и норме су довољно вредне да их прихвате и усвоје сви припадници организације, као и новозапослени. Опште прихваћен систем вредности, веровања и норми постаје кодекс понашања запослених, а за нове чланове лекција коју треба савладати ради успешне интеграције у нову средину.

Вредносни систем Војске Србије (у даљем тексту војска), као државног подсистема који може употребити и силу у прецизно омеђеним правним и доктринарним условима, свакако је је-дан од проблема који је потребно истражити. Када се војска смести и у мултинационалне



оквире функционисања, вредносни систем постаје још комплексније питање, како за истра-живаче, тако и за све организационе актере.

Проучавање вредности и вредносних оријентација има велики научни и друштвени значај, јер је реч о чиниоцима који мотивишу и усмеравају понашање појединаца и друштвених (ор га-низационих) група. Чак и када не врше снажан и континуирани утицај на свакодневно по на-шање, вредности и вредносне оријентације чине појединца расположеним и пријемчивим за одређене ставове, идеје и решења личних и организационих проблема. Када заузму централно место у структури личности, вредности постају и снажан мотивациони чинилац будући да је, у одређеним околностима, појединац спреман да ради њих поднесе и велике жртве.

Организационе промене војске започете су много касније у односу на земље у окружењу, а подршка том процесу била је спорадична, оптерећена бројним политичким ограничењима и без свеобухватне стручне подршке страних партнера. Ипак, у доктринарној, структурној, кадровској и инфраструктурној сфери начињени су значајни помаци, а сазрели су услови и за модернизацију. Изузетно је значајно направити помак и у начину мирнодопског и борбеног функционисања војске, а промена и кодификовање њеног новог система вредности суштин-ски су кораци у том процесу.

Пред нама је сложен процес истраживања, конституисања, афирмисања, кодификовања, про-мовисања и интериоризације вредносног система. Први корак који треба направити у том про-цесу јесте разумевање појмова у мотивационом ланцу понашања (уверења, ставови, вредности, вредносне орјентације, животни стил, идеологија, вредносни систем). Веома широк филозоф-ски, аксиолошки, социолошки, психолошки, теоријски оквир и приступ тим појмовима, сведен је у овом раду на разматрање вредности, вредносних орјентација и вредносног система. Посе-бан напор, у првом делу рада, учињен је у правцу дефинисања појма вредносни систем.

У другом делу рада говори се о кључним променама у Србији од 1990. године па до данас. Вредносне орјентације младих у Србији у току транзиције важан су сазнајни моменат за вредносни систем војске данас, тако да је у раду дата компилација резултата трансверзалних истраживања у периоду од 1994. до 2000. године.

У трећем делу рада дата је дефиниција појма вредносни систем војске и указано је на његов зна-чај који проистиче из утицаја вредносног система на функционисање војске и њену ефикасност.

На крају, дат је осврт не неке од извора промена вредносног система Војске Србије, као и ана лиза специфичних промена њеног вредносног система од почетка деведесетих година па до данас.

1. Појам вредности, вредносне оријентације, вредносни систем

Вредности, вредносне оријентације и вредносни систем представљају термин и синтагме које су све присутније у академској и јавној речи, при чему се различито одређују: некад врло широко – као било који жељени циљеви и/или облици активности – а некада прилично рестриктивно – само као идеја о пожељном. Помињу их представници свих сегмената



друштва и односе се на све аспекте битисања појединаца, група и друштва (интелектуална сфера, јавни живот, образовање, политичка, законодавна и извршна власт, култура, спорт и друго). Општи је утисак да се у свакодневној комуникацији користе без претходног познавања њиховог садржаја и обима. Томе доприноси недовољна теоријска истраженост и дефинисаност у складу са правилима дефинисања, што се посебно односи на синтагму вредносни систем (систем вредности). Повезаност и међусобни однос термина вредност и синтагми вредносна оријентација и вредносни систем намећу потребу да се то питање размотри. Због тога су у овом раду изложене неке од постојећих дефиниција вредности и вредносне оријентације, и понуђене нове дефиниције појмова вредносни систем и систем вредности војске.

Заједно са животним стилом и идеологијом вредности и вредносне орјентације чине мотива-циони ланац понашања у коме се сваки ниво формира на основу садржаја претходног нивоа (слика 1).

Појам вредности, као централни појам, користи се у разним наукама (филозофији, еконо-мији, математици, социјалној психологији, политикологији и другима) и то са различитим значењима. Постоји више општих филозофских теорија вредности, као и бројна ужа теориј-ска схватања, зависно о којој је науци реч. Без претензија да се овом приликом бавимо широм расправом о садржају и обиму појма вредност, намера је да се, у најкраћим цртама, укаже на неке од дефиниција.

Језички, термин вредност се односи на објекат – појаве којима се приписује статус вредности (нпр. слобода, родна равноправност, демократија, поштовање људског достојанства). Најваж-нији садржај појма вредност јесте идеја о пожељном (циљевима, стањима, односима). Под

Слика 1. Мотивациони ланац понашања



пожељним се подразумева и мисао да је циљ (стање, однос) вредан жеље и напора и довољно значајан да га треба остварити и сачувати.

Социјална психологија дефинише појам вредности као (1) „диспозиције за одређено понашање и циљеве на чије је остварење понашање и усмерено” (Рот, 1994: 301). Такође, вредности се дефинишу као (2) „схватања (уверења) о лично или друштвено пожељним општим начинима понашања, врстама активности и релативно трајним стањима у природи, друштву и појединцу” (Кузмановић, 1995: 19).

Комбиновањем теоријских поставки социјалне психологије и социологије, вредности су дефи-нисане као (3) „релативно стабилне, опште и хијерархијски организоване карактеристике појединаца (диспозиције) и групе (елементи друштвене свести), формиране међусобним де ловањем историјских, актуелносоцијалних и индивидуалних чинилаца, које због тако приписане пожељности усмеравају понашање својих носилаца ка одређеним циљевима” (Пантић, 1990: 13).

За Рокича вредности су (4) „постојано веровање да су извесни специфични начини понашања или стања постојања лично или друштвено пожељнији од супротног или обрнутог начина понашања или постојања” (Рот, 1994: 301).

Анализом дефиниција долази се до закључка о битним обележјима тог појма која су заједни-чки садржалац свих наведених дефиниција, што je могуће уочити из табеларног приказа: диспозиције појединца, лично пожељно понашање и друштвено пожељно понашање (табела 1).�

� Термин диспозиција указује на спремност појединца или групе да оцењује, осећа и поступа на сличан начин у одре-ђеној ситуацији (прим. аутора).

... према дефинициjи броj1. 2. 3. 4.

Вредности су:Диспозициjе� поjединацаРелативно стабилне диспозициjеОпштеХиjерархиjске, генерализоване диспозициjеДиспозициjе групе (елементи друштвене свести)

На њих делуjу:Друштвено - историjски чиниоциАктуелно-социjални чиниоциИндивидуални чиниоци

Оне усмераваjу:Лично пожељно понашањеДруштвено пожељно понашање

Односе се на:Релативно траjна стања у природи, друштву, поjединцуИдеjе о пожељним циљевима, стањима, односима

Табела 1. Упоредни преглед садржаја дефиниција појма вредност



Садржај и обим појма вредност указује на њихов диспозициони карактер. Као и ставови, они су релациони појам који подразумева однос појединца или групе према одређеним појавама (стварима, процесима). Суштина тог односа јесте уверење или схватање о важним (пожељним) циљевима и идеја о пожељном (циљевима, стањима, односима). Посебно је значајно, са аспекта истраживања вредносног система и вредносних оријентација у војсци, истраживати по веза-ност вредности и интерперсоналног, групног и организацијског понашање припадника војске.

Вредност може бити посматрана као нешто што је важно за или вредновано од неког. Тај неко може бити појединац, група или организација (у даљем тексту субјекти). Када је вредност део субјекта, она постаје изузетно значајно средство за исправно просуђивање, процену мо-гућих последица примењене акције и одабира између алтернатива деловања. Што је још зна-чајније, вредносни систем групе и организације ставља појединце у оркестрирани систем у оној мери у којој они сматрају те вредности важним.

Вредносна оријентација се, као и вредност, одређује на различите начине и неки аутори не праве разлику између ова два појма. Сматрамо да су у праву они који указују да је вредносна оријентација шири појам. Вредности обухватају уже, мањи број или појединачне диспозиције личности, док се вредносне оријентације односе на виши ниво општости или сложене струк-туре које обухватају већи број ужих, специфичних диспозиција личности. Уколико је вредносно доживљавање и/или понашање примењиво на широк дијапазон искуствених садржаја, при чему су обухваћена жељена циљна стања на друштвеном, интерперсоналном и личном пла-ну, тада говоримо о вредносним оријентацијама.

Упадљив је недостатак дефиниција појма вредносни систем у научној литерарури. Он се само индиректно спомиње у радовима о вредностима. Тако, Пантић указује да су „вредности значајна компонента друштвене свести, али не као објективизирана колективна свест, већ у смислу дијалектичког повезивања и интеракције вредности појединаца (вредносни систем)”. Садржај те дефиниције указује на нека основна обележја система, а то су елементи (вредности појединаца), повезаност и интеракција елемената система. Поред тих добрих наговештаја, оно што се може замерити посредном дефинисању појма вредносни систем јесте недостатак препознавања обележја (атрибути) елемената и релација између њих. Такође, суштинско је питање да ли су елементи вредносног система само вредности појединца или и нешто друго.

Рокичево поимање да вредносни систем представља „релативно трајну и значајну организацију уверења која се односе на пожељно понашање или циљеве” указује на могућност да се и уверења (као основа за формирање ставова) могу третирати као елементи вредносног система. Различитост која се уочава, овом приликом, само између ове две дефиниције, доказује да појам вредносни систем није ни довољно проучен нити дефинисан на задовољавајући начин.

Садржај појма вредносног система разликује се у зависности од тога да ли је реч појединцу или организацији. Међутим, и код једног и код другог (1) елементи су – вредности, (2) обе-лежја су - релативна трајност и конзистентност, а (3) релација између елемената вредносног система и окружења је - стална интеракција.



На крају овог дела понудићемо само дефиницију вредносног система појединца за који верујемо да представља релативно трајан, комплексан и хијерархијски скуп индивидуалних вредности, настао у интеракцији са променама у групном и друштвеном систему вредности, који усмерава понашање појединца ка достизању преферираних циљева. Он је посебно значајан у изградњи и очувању идентитета и интегритета личности.

Дефиниција вредносног система војске биће понуђена касније у тексту, у делу дискусије о релацијама између личних, групних и друштвених вредности.

2. Вредносне оријентације у Србији у периоду транзиције

Период транзиције у Србији осликавају социјалне, политичке и економске промене које пре-васходно остављају траг на младима. Управо су они чинили узорак емпиријских истраживања вредносних оријентација у Србији� у 1994, 1995. и 1998. години, док је 2000. године обављено и свеобухватно, компаративно истраживање. Резултати истраживања су нарочито релевант-ни за вредносни систем војске данас, будући да на њега свакако утичу управо вредносне ори-јентације некадашњих испитаника.

Цивилно друштво Србије, заједно са законодавном и извршном сфером друштва, представ-ља екстерно окружење у коjем војска изграђује сопствени систем вредности. Промене друшт-веног система вредности неминовно доводе и до промена тог система у војсци. Друштвене вред-ности се преламају и кроз војску, али је потребно, нарочито у методолошком смислу, посматрати их одвојено.

Почетак деведесетих година прошлог века у Србији обележавају тектонске друштвене про-мене: распад СФРЈ, ратни сукоби, убрзан пад животног стандарда. Догађају се и позитивне промене: легализација плурализма, слободно удруживање грађана и нагли пораст броја грађанских иницијатива и невладиних организација. Отуда и јавно супростављање говору мржње, покушаји спречавања и заустављања рата и насиља, иницијативе за помоћ жртвама и заштиту елементарних људских права.

Из тога је следила релативно брза, али и површна и идеологизована, вредносна преоријента-ција друштвене (посебно политичке) елите ка неком облику модернизма. Вредносна преори-јентација се одвијала у смислу селективног одбацивања традиционалних вредности, великим делом по „диктату" идеолошке пожељности. Наиме, с обзиром на то да су неке кључне вред-ности модернизма биле у саставу синдрома владајуће комунистичке идеологије, њихово усвајање често је имало инструменталан карактер: по правилу, што је систем појединцу био од веће користи, то је он у већој мери усвајао ове (и друге) системске вредности.

� О томе види више у: Пантић, Д., Вредносне оријентације младих у Србији, Београд, 1981, Истраживачко-издавачки центар ССО Србије; Пантић, Д., Промене вредносних оријентација младих у Србији, Београд, 1990, Институт друштвених наука, Центар за политиколошка истраживања и јавно мњење.



Нека институционална обележја социјалистичког (комунистичког) система – као што су доминација друштвеног власништва над приватном својином и приватном иницијативом, етатизација свих друштвених области, монопол ауторитарне власти, доминација политичке над свим осталим сферама друштвеног живота, непостојање правне државе и слично – утицала су на формирање специфичног синдрома вредности, ставова и уверења, који данас представља тешко савладиву препреку. Наслеђе социјалистичког (комунистичког) система карактерише: ауторитарност (поданички однос према носиоцима власти и између поје-динца и државе); доминација колективитета (из чега следи популизам као превасходни метод учествовања у јавном и политичком животу и плебисцитарност као манир у доношењу политичких одлука); слаба информисаност о политици (услед контроле медија, што се одра-жава на степен социјалне и политичке критичности); неповерење грађана у демократске институције (из чега проистиче слабо развијено осећање политичке компетентности и ефи-касности); идентификација са локалном заједницом (што је повезано са осећањем неповерења према „туђинима”, посебно странцима, односно са нетолеранцијом према другом и друга-чијем) итд.”�

Најкарактеристичнији пример наслеђа у измењеном политичком и економском окружењу, јесте опстајање етатистичке свести и са њом повезане концепције социјалне сигурности и правде. Њихов опстанак везан је за тзв. „шок транзиције”, пре свега за изразито економско сиромашење становништва и губљење економске и социјалне сигурности које прате процес преструктуирања привреде у посткомунистичком периоду. Окосницу тог привида чини некадашња социјална (и физичка) сигурност – тј. сигурност запослења, учинци социјалне политике, релативно ниска стопа криминала итд.

Након промена на друштвено-политичкој сцени 2000. године у условима негативног поли-тичког, економског, социјалног и правног наслеђа и транзиционих турбуленција, помаци су једва видљиви у суштинском смислу. Процеси успостављања демократских институција и „правила игре” одвијају се под изузетно неповољним политичким и економским околностима. Оне отежавају излазак из стања вредносне аномије која уобичајено прати распад претходног и претходи усвајању новог идеолошког система и усвајању новог вредносног обрасца. Уместо тога, вредносне оријентације често настају као производ емоционалних идентификација или реакција на фрустрације и осећање несигурности, а мање као производ стабилних, интериоризованих вредности.

У таквим условима скоро је немогуће говорити о стабилним вредносним оријентацијама и систему вредности. Значајније је указати на промене и тенденције које се у тој области деша-вају, а на основу резултата истраживања која су поменута на почетку овог дела рада. Вред-носни систем се не преноси само са генерације на генерацију и разликује од друштва до друштва, већ се и постепено мења у складу са социјалним, економским и политичким околностима.

� Видети шире, Васовић, М. Васпитање за демократију проблем трансфера у: Демократија, васпитање, личност, Инститит за педагошка истраживања, Београд, 1997, стр. 151.



Он се прилагођава променама у друштву, а у случају драматичних околности историјског политичког дисконтинуитета, што је у Србији случај, сасвим изнова ствара.

Садржај поменутих истраживања обухватио је испитивање неколико вредносних оријента-ција и животних стилова�. Истраживања показују да су у периоду транзиције највише ероди-рале следеће вредности: „самоуправна оријентација”, „атеизам”, „егалитаризам” и „колективизам” – док је „социјална једнакост” остала у зони амбиваленције, трансформисана у тежњу ка „социјалној сигурности”. У исти мах, чињеница је да су, у великом делу популације, снажно афирмисане идеје демократије и демократских процедура, правне државе, грађан-ских права и слобода; у нешто мањој мери, прихваћене су идеје слободног тржишта, конку-ренције и материјалне неједнакости; однос према идејама приватизације и економског инди-видуализма, пак, како је већ речено, противречан је и оне заступају се на недоследан начин.

Систем вредносних оријентација младих људи карактерише доминација залагања за приватну својину, отвореност према свету**, подједнака заступљеност религиозности и нерелигиозности, неегалитаристички ставови***, неконформизам****, неауторитарност*****, залагање за равноправност полова, склоност општем активизму****** и већинско одбацивање друштвеног активизма*******.

Млади највише преферирају утилитарни******** и породични******** стил живота, дакле оне стилове који обезбеђују сигурност (економску и емотивну). Потом, према степену популарности, код

� Вредносне оријентације: орјентација на друштвено - правно власништво, затвореност - отвореност према свету, религиозност - нерелигиозност, егалитаризам - неегалитаризам, конформистичка - неконформистичка орјентација, ауторитарност - неауторитарност, неравноправност - равноправност полова, општи пасивизам - активизам, друштвени пасивизам - активизам.

Животни стилови: материјалистички, сазнајни, религијско - традиционални, породично - сентиментални, хедони-стички животни стил, оријентација на моћ, оријентација на популарност, егоистичка и алтруистичка оријентација, и прометејски активизам.

�� Та вредносна оријентација је у истраживањима операционализована тврдњама које говоре о јакој националној везаности са једне стране (затвореност), односно тенденцији припадања широкој заједници, човечанству, са друге (отвореност).

�� Вредносна оријентација егалитаризам-неегалитаризам означена је као (не)једнакост, субјективни однос према материјалним разликама, однос према разликама, рсподели материјалног богатства и сл.

�� Вредносна оријентација конформизам-неконформизам операционализована је тврдњама које исказују конформисти-чке ставове и залагања за конформистичко понашање, док се неконформизам испољава одбацивањем истих тврдњи.

�� Вредносна оријентација ауторитарност-неауторитарност операционализована је тврдњама које говоре о некри-тичном односу према ауторитету, власти, решавању друштвених проблема и сл.

�� Општи активизам-пасивизам операционализовани су тврдњама о амбициозности, тежњи за постигнућем, оп-штем активном или пасивном односу према животу, борбености и др.

�� Друштвени активизам-пасивизам операционализован је исказима о односу према политичким и друштвеним догађајима, учешћу у друштвено-политичком животу, одлучивању и др. Тврдње не подразумевају формално друштвено ангажовање, већ дозвољавају да се као активизам означи и неформално интересовање.

�� Материјалистички (утилитарни) стил живота подразумева бављење добро плаћеним послом који доноси мате-ријалну сигурност и обезбеђује богат и удобан живот.

�� Породично-сентиментални стил живота подразумева упознавање особе коју волиш, заједничко заснивање по-родице, потпуно посвећивање породици и смисао живота у породици.



младих следе: хедонистички*, сазнајни**, егоистички*** и алтруистички**** стил живота. Ова веома необична комбинација стилова живота подједнаке популарности указује на подједнаку тенденцију младих ка интелектуалним и опште људским потребама са једне стране и искључиво личним са друге. Најмање популарни међу младима су: животни стил који подразумева борбу за опште, праведније циљеве и услове у друштву (прометејски активизам*****), стил живота усмерен ка заузимању руководећег места у друштву (оријентација на моћ******), стил живота који би био детерминисан тежњом ка популарности, медијској присутности (оријентација на популарност*******) и слично. Може се приметити да ови, мало популарни, стилови живота имају заједнички елеменат – сви подразумевају шире друштвено ангажовање. Уз податак да су животни стилови који обезбеђују сигурност унутар уже (или чак примарне групе) најпопуларнији, може се претпоставити да међу младима постоји тренд који би се могао назвати „повлачење” у односу на ширу друштвену заједницу. Најмање је популаран религијскотрадиционални стил живота док је прихватање религиозности у вредносном смислу у порасту.

3. Вредносни систем војске

Постојање и садржај вредносног система војске није и не сме бити апстрактна категорија, чија исходишта леже искључиво у захтевима вођења борбених дејстава. Промене у друштву, промене у практиковању безбедности и одбране, као и промене у уставно-правним оквирима фукционисања војске, неминовно одређују и артикулишу њен вредносни систем. „Војска треба да почне од размишљања о вредностима друштва коме служи, а да одступи од њих само када је то неопходно због њеног функционисања и одговорности” (Directorate General Development and Doctrine, 2005.). Војска, као државни подсистем који се оснива и изграђује са циљем да штити одбрамбене интересе државе, негује посебан систем вредности који га разликује од свих других државних подсистема.

Појам вредносни систем војске није теоријски разматран нити дефинисан. И овом приликом, као и у првом делу рада, задржаћемо се на радном дефинисању тог појма. Операционализација синтагме вредносни систем војске указује на три основна елемента: вредност, систем,

� Хедонистички животни стил подразумевада се живот проживи што безбрижније и веселије, лепо забавља, ужива у задовољствима, не штедети превише новац, већ га трошити на забаву и разоноду.

�� Сазнајни животни стил подразумева бављење истраживањима, трагање за новим проналасцима, стицање зна ња и стално сазнавање ствари о свету, природи и човеку.

�� Егоистичка (индивидуалистичка) животна оријентација подразумева уређење живота у коjем не зависим од других, не морам бринути туђе бриге, старам се пре свега о себи и својој добробити.

�� Алтруистичка животна оријентација подразумева бављење стварима корисним за људе, помагање људима када су несрећни или угрожени, макар и по цену личног одрицања.

�� Прометејски активизам, као животни стил, подразумева упорно залагање за стварање бољих и праведнијих односа у својој околини и друштву, борбу за далеке циљеве и идеје, чак и онда када наилазимо на отпоре у околини.

�� Оријентација на моћ, као животни стил, подразумева изражену тежњу ка заузимању неког руководећег положаја у друштву, имати велику моћ па да не морам слушати друге, него да други слушају мене.

�� Орјентација на популарност, као животни стил, подразумева да постанеш популаран, познат у спорту, музици или забави, да се често појављујеш на телевизији и у новинама, имати пуно обожавалаца.



војска. Вредности и вредносни систем дефинисани су у првом делу рада, те је сада потребно размотрити елеменат „војска” . Такође, потребно је идентификовати шта је differentia specifica појма.

Да подсетимо, војска представља организациони подсистем државе посебне намене, по чему се разликује од свих других подсистема. У том смислу војска негује вредности које су специ-фичне за њено функционисање и испуњавање друштвене улоге. Те одабране вредности доби-јају статус организационих вредности и чине вредносни систем војске.

Вредносни систем војске мора, са једне стране бити компатибилан друштвеном систему вредности, док са друге стране, обзиром на природу своје делатности, мора имати своју спе-цифику. Друштвени систем вредности представља исходиште из кога војска црпи свој најви-ши хијерархијски ниво вредносних оријентација, а који се односи на следеће:

Стратегијска оријентација у области безбедности и одбране државе (ослонац на соп-ствене снаге, савезништво, неутралност, безбедносне интеграције);

Развијеност демократске контроле и степен њене имплементираности кроз полити-чки систем, медије, јавност, војску и њене припаднике;

Транспарентност војне делатности.

Компатибилност наведених вредносних орјентација унутар друштвеног и војног система вредности указује на степен јединства та два вредносна система. Њихова усклађеност указује на успостављени баланс између оних који располажу средствима силе и оних који треба да одржавају контролу над њеном употребом.

Поред наведених вредносних оријентација потребно је навести и неке од друштвених вред-ности које би требало да у свој систем укључи свака војска како би испунила своју улогу адекватне и ефикасне употребе силе (табела 2). Значајно је што су то вредности које поједи-нац уноси у војску и представљају претпоставку његовог адекватног прилагођавања и свес-ног прихватања вредносног система војске.

Располагање и употреба средстава силе јесте differentia specifica која одређује карактер и садр-жај вредности, вредносних оријентација и вредносног система војске. „Оне су више од речи – представљају морални, етички и професионални атрибут субјекта... представљају суштинске вредности које морају бити уграђене у свест и деловање сваког припадника војске, био он цивил или војник. Оне не одређују само карактер субјекта већ су централне за војну професију и усмеравају начин живљења у служби нације” (US Ministry of Defense,1986, italic Z.J.).

Субјекти који интериоризују (усвајају) вредности војске јесу појединци (припадници војске), а субјекти који афирмишу, промовишу или намећу вредности и/или вредносне оријентације јесу организација (па и војска са свим својим организационим обележјима) и друштво. У том смислу могу се разликовати индивидуалне и органисзационе вредности.

◆

◆

◆



******

Организационе вредности се усвајају и развијају кроз однос између организација (у овом случају војске и државе), као и кроз заједничко искуство њених припадника које усмерава њихово мишљење и понашање.�� У тако условљеном процесу изградње вредносног система војске кључне су потребе које намеће њено функционисање у мирнодопским и борбеним условима. За разлику од вредносног система појединца, вредносни систем војске додатно укључује и скуп формализованих правила, стандарда и норми понашања и деловања које су у функцији ефикасности и ефективности војске. Сврха постојања војске јесте, у крајњем, функционисање у борбеним условима што намеће потребу за изграђивањем оперативне димензије вредносног система војске.

Америчка војска препознаје неке од организационих вредности – лојалност, осећај дужности, несебична служба и интегритет. У истом смислу Британска војска препознаје стандарде понашања

� Устав Републике Србије, 2006. година.�� Компилирано на основу стратешких и доктринарних докумената домаћег, америчког и британског система одбране.�� Компилирано на основу доктринарних докумената домаћих, америчких и британских оружаних снага.�� У теорији организације, од 80-тих година прошлог века на овамо, све је заступљенији концепт организационе кул-

туре као једне од димензија организације. Тај концепт свакако мора бити разматран током истраживања вреднос-ног система војске.

Друштвене вредности�Вредности воjске

(поред друштвене вредности)��Индивидуалне вредности��

слобода као универзална човекова потреба,

одбрана отаџбине,

родољубље,

људска и национална права,

правда и достоjанство,

демократиjа и солидрност,

национална и верска толерантност,

традициjе,

културно и духовно наслеђе.

■

■■■■■■

■■

војна етика и војни етос,

професиналност и висока оспособљеност војске,

ванстраначки положај,

ефикасан систем командовања,

дисциплинованост,

борбена обука,

борбени морал,

међуљудски односи у саставима војске,

војна доктрина,

техника, наоружање и војна опрема,

државно-војна обележја,

материјални фактор,

војна наука и школски систем.

■■

■■

■■■■

■■

■■■

личне слободе и права,

професионализам и оспособљеност,

родољубље,

департизованост,

поверење у своjе претпостављене,

одговорност и дисциплинованост,

поштовање личности претпостављених и потчињених,

понос своjим саставом,

храброст,

праведност,

поштење,

истраjност,

упорност,

самокритичност,

самоконтрола.

■■

■■■

■

■

■■■■■■■■

Табела 2. Преглед неких друштвених вредности, индивидуалних и вредности војске



који у суштини представљају организационе вредности: потребе службе, поштовање закона, спречавање дискриминације и узнемиравања, спречавање силеџијства, адекватно друштвено понашање, спречавање коришћења наркотика и прекомерне употребе алкохола, спречавање неодговорног задуживања и друго. Организационе вредности садрже у себи индивидуалне и групне вредности.

Индивидуалне вредности препознатљиве су у свим војскама света. Америчка војска је 1986. у центар својих стратешких тема ставила вредности и препознала четири основне индивидуалне вредности – посвећеност, стручност, поштење и храброст. Британска војска препознаје посвећеност, самопожртвовање и узајамно поверење као кључне захтеве војне службе. Поред тога, као индикаторе оперативне димензије вредносног система препознаје храброст, дисциплину, интегритет, лојалност, поштовање према другима. Очигледно је да су то препознатљиве вредности у свим војскама, а разлика је у томе како се оне негују и практикују.

Групне вредности се усвајају на нивоу борбених јединица и садржане су у доктринарним до-кументима којима се усмерава функционисање борбених јединица у мирнодопским и борбе-ним условима.

Може се закључити да вредносни систем војске представља релативно трајан, комплексан и хијерахијски уређен скуп организационих вредности, у највећој мери прихваћен на индивидуалном и групном плану, настао у интеракцији са променама у друштвеном систему вредности и специфичном улогом војске. Штићен је стандардима и нормама понашања и деловања, а усмерен ка реализацији мисија и задатака у задатим законским, стратегијским и доктринарним оквирима.

Значај вредносног система војске проистиче из његовог утицаја на функционисање војске и њену ефикасност и има најмање четири важне улоге у систему.

Прво, захваљујући вредносном систему формира се колективни идентитет који помаже припадницима војске да прихвате мисије и задатке војске и да се осете њеним делом. Што су заједничке перцепције и вредности војске темељније, јасније предочене и прихватљивије, то су појединцима ближе, те се и ова улога вредносног система ефикасније испуњава.

Друго, вредносни систем указује на норме прихватљивог и неприхватљивог понашања, стављајући јасно на знање припадницима војске какво је понашање и деловање пожељно а какво није. На тај начин се прецизирају и јачају стандарди и корени понашања. Та улога вредносног система је веома важна за нове припаднике војске, али има утицај и на оне који су ту већ дуже време.

Треће, елементи вредносног система помажу припадницима војске да заједно раде на постављеним задацима и да одговоре на спољашње притиске. Припадници војске постају свесни да су део једне добро организоване целине и да су укључени у целокупну активност и функционисање војске.



Четврто, вредносни систем обезбеђује функционисање на индивидуалном и групном нивоу, као и контролу која није заснована на ауторитативном стилу руковођења. Такав стил, по пра-вилу, умањује мотивацију и креативност.

Вредносни систем мора бити схваћен и усвојен од стране свих припадника војске. Тај процес је битна одговорност командног кадра на свим нивоима. Усвајање вредносног система кроз све основне функције војске, тежишно, кроз образовање и обуку, стратегијски је задатак читавог система.

4. Вредносни систем Војске Србије

Војска није могла бити изван друштвених, политичких, економских и социо-културних про-мена у Србији. Од избијања сукоба на просторима бивше СФРЈ па до данас, Војска пролази кроз изузетно тежак период који, недопустиво, још увек траје. Основна карактеристика Вој-ске у том периоду јесу стални покушаји њене трансформације у недовољно дефинисаном и изазовном државном, политичком, економском и међународном окружењу. Поред низа по-кушаја организационих промена (hardware), запостављанe су промене у систему вредности (software). Оне су се дешавале, али стихијски, са доста лутања и без јасно дефинисане страте-гије организационих промена.

Промењено безбедносно окружење, практиковање безбедности и одбране, као и организа-цијска превласт мултинационалних војних формација комбинованих са елементима изград-ње цивилних власти, драстично је променило начин организовања и функционисање војске. Прилагођавање променама у таквом окружењу прилично је болан и комплексан процес, по-себно у условима непостојања јасно дефинисаних националних циљева и приоритета, који, по природи ствари, настају из прихваћеног друштвеног система вредности.

Може се идентификовати више извора промена вредносног система војске Србије. Неколико је битних, који су са већим интензитетом могли (и могу) утицати на промене у вредносном систему војске. Овом приликом осврнућемо се на место и улога војске, уставна овлашћења за командовање војском, као и постојање одредби о демократској цивилној контроли војске. Кратком анализом и поређењем уставних одредби из 1974. (Устав СФРЈ), 1992. (Устав СРЈ), 2003. (Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора) и 2006. године (Устав Републике Србије) може се доћи до једнозначних закључака (табела 3).

Основна претпоставка за ову упоредну анализу односи се на тешкоће у променама вредносног система војске као последицу честих промена у уставном одређењу оних питања која су од суштинског значаја за војску. Устав СРЈ од 1992. године није направио отклон у делу става да се употребом војне силе брани уставни поредак, што је био и један од примарних узрока злоупотребе ВЈ у периоду од 1992. до 1999. године. Устав из 2003. године избегао је прецизирање одбрамбених задатака војске из политичких разлога везаних за размимоилажења у означа-вању Државне заједнице као државног и политичког ентитета, што она, у смислу међународног субјективитета, и јесте била. Устав Републике Србије ограничио је, са пуним правом, задатке



војске у складу са природом њених припрема и функционисања. Тиме су, тек од 2006. године, створени стабилни уставни оквири за промене вредносног система војске. �

Одредбе Устава из 1992. и 2003. године у вези са командовањем (одлучивање о употреби) вој-ском указују на неспособност политичких елита да са једном озбиљном институцијом као што је војска, командују на начин који је промењено унутрашње-политичко и безбедносно окружење захтевало. Војска је била „сироче” којој политичке елите нису посвећивале аде-кватну пажњу. Зато је, уз огромне унутрашње напоре, она сама тражила начина да себе реформише у складу са унутрашњим и међународним кретањима. Устав Републике Србије из 2006. године и Закон о одбрани из 2007. године су створили повољну законску матрицу за даље реформе војске, како у организационом тако и у вредносном смислу.

Уско повезана са претходним питањем јесте и супремација цивилне у односу на војну власт и ефикасна потчињеност војске цивилним структурама. Увођењем демократске цивилне контроле над војском, као битне одредбе Устава из 2003. године, учињен је историјски от-клон од ауторитарног цивилно-војног наслеђа. Први пут је на ниво уставног начела уздигнута

� Устав РС не дефинише ко командује војском, већ је то регулисано Законом о одбрани (члан 11. Став 1).

Саставни делови

ЗадатакКо одлучуjе о

употреби воjске (ко командуjе)

Одредбе о цивилновоjним

односима

Устав СФРЈ, 1974.

ЈНА и ТО

Заштита независности, суверенитета и

целокупности Уставом утврђеног друштвеног

уређења.

Председник СФРЈ

Устав СРЈ, 1992.

Воjска Југославиjе

Брани суверенитет, териториjу, независност

и уставни поредак.

Председник Републике у

складу са одлукама

Врховног савета одбране

Уставна повеља СЦГ,

2003.

Воjска СЦГ

Брани СЦГ у складу са Уставном повељом и

принципима међународног права коjи регулишу

употребу силе.

Врховни савет одбране

Воjска jе под демократском и

цивилном контролом

Устав РС, 20006.

Воjска Србиjе

Брани земљу од оружаног угрожавања споља и

извршава друге мисиjе и задатке у складу са Уставом, законом и

принципима међунаодног права коjе регулишу

употребу силе.

Председник Републике у

складу са законом,

командуjе Воjском Србиjе*

Воjска jе под демократском и

цивилном контролом

Табела 3. Упоредни приказ уставних одредби о војсци



потреба стављања војске под демократску цивилну контролу. Тиме су створени оквири за усвајање потпуно нове вредности војске, али то не значи да је она одмах и у потпуности усво-јена. Концепт демократске цивилне контроле тек треба операционализовати до нивоа вред-ности које он промовише, како би припадници војске могли да те вредности интериоризују кроз вредносни систем војске.

Сматрамо да је вредносни систем у Војсци годинама базиран, пре свега, на патриотизму, а тај патриотизам је губио на снази у условима гушења цивилног друштва, масовног осирома-шења становништва у целини, ерозије материјалне базе културе, образовања, уметности и духовног живота. Патриотска оријентација је неопходни део морала војске, али никако није и довољан. Успостављање новог вредносног система војске озбиљан је изазов који захтева време и не зависи само од војске. Релација између друштвених вредности и вредносног систе-ма војске је двосмерна.

Специфичне промене вредносног система Војске од почетка деведесетих година па до данас, могу се представити кроз неколико фаза.

Прва фаза представљала је покушај отклона од свега што је део деценијама изграђиваног иде-олошко-политичког система вредности комунистичког друштва. Резултат је била и делими-чна функционална промена. Дотадашњи систем праћења и вредновања морално-политичког стања редукован је на информисање, културне делатности, традицију и верска питања. Про-буђена национална свест имала је као резултат покушај стварања вредносног система засно-ваног искључиво на националним и духовним вредностима. Друштвена превирања током деведесетих година, а посебно сукобљавање грађанског и националног концепта државе, нису погодовали таквој вредносној оријентацији.

У другој фази тежиште се пребацује на однос припадника војске према отаџбини и одбрани њених виталних интереса, а у трећој фази се таква вредносна орјентација допуњава морално-психолошким приступом решавању актуелних проблема са тежиштем на војницима као субјектима вредносног система. У све три фазе потпуно је запостављен вредносни систем војне организације.

Хијерархијски модел вредносног система војске није доживео никакве промене у односу на период када је у систему вредности превладавала марксистичка идеолошка парадигма. И даље су на врху хијерархије вредности које се односе на државне интересе и циљеве, као и вредности дефинисане у Уставу� и стратегијским документима система одбране (друштвене вредности). Те вредности се операционализују и промовишу кроз нижи хијерархијски ниво који сачињавају стратегијски, оперативни и тактички ниво командовања надлежни за анга-

� Устав прецизира да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима. Садржај тог члана Устава препознаје основне друштвене вредности, које могу бити исходиште вредносног система војске. Без претензија да се у овом тексту анализирају та исходишта која свакако треба да буду предмет истраживања, могу се препознати неке од основних друштвених вредности: суверенитет, патриотизам, традиције, грађанске слободе и мултикултуралност друштва.



жовање и употребу састава и јединица (организационе, оперативне вредности). Следећи хи-јeрахијски ниво представљају војни колективи као основна циљна група путем које се форми-ра ју ставови појединаца и указује на пожељно понашање (кохезионе вредности). На последњем нивоу хијерархије вредносног система војске налази се појединац, који би требало да, прихва-тањем задатих вредности, формира ставове о пожељном понашању и на тај начин буде реци-пијент свих мера и поступака путем којих се формирају његови ставови (индивидуалне војне вредности).

Наведени topdown приступ изградњи вредносног система војске црпи своју логику у биро-кратској и хијарархијској структури војне организације као и у наслеђу, формираном још у ери владавине идеолошког монизма. Промењене друштвене околности, промењен статус војне професије као и промењена перцепција грађана и припадника војске о безбедности и одбрани захтева сусретни приступ (topdown и bottom up) у изградњи вредносног система војске.

Друштвене вредности наведене у Уставу, стратегијским и доктринарним документима одбране (ГШ ВСЦГ, Управа за људске ресурсе, 2005:13), као и друге друштвене вредности, нису изворне војне вредности (инструменталне) већ имају статус терминалних вредности. Њих не би требало разматрати као саставни део војног система вредности, већ као контекст у оквиру кога се интериоризује систем вредности војске. Посебно је значајно да држава јасно и јавно формулише шта очекује од војске. Исто тако је важно да држава разуме шта војска од ње очекује како би уопште могла да испуни своје задатке. На нивоу те релације могуће је изграђивати вредносне оријентације у војсци (демократска контрола, транспарентност, модел практиковања безбедности и одбране, статус војне професије и друго).

У димензији организационих (оперативних) вредности учињен је велики напор, пре свега кроз образовање, обуку, усклађивање стратегијских и доктринарних докумената и суштин-ско разумевање безбедносне дилеме. Ипак, и поред низа „спољашњих дотеривања” војске под видом реформи, није успостављена кодификована димензија организационих вредности (организациони software). Разлози за то налазе се у спољашњем и унутрашњем окружењу. Скоро две деценије војска је стављана на маргине друштва и није се могла снаћи у конгло-мерату, пре свега, дневно-политичких збивања. Такав положај одражавао се и на унутрашњи амбијент у војсци који је, у недостатку системске уређености, погодовао политичким амби-цијама појединаца и на томе базирано, напредовању у служби. Недостатак слуха политичких елита за стварне потребе војске и њено коришћење у дневно-политичке сврхе потпуно је успорио суштинске организационе промене свих димензија војске (стратегија, доктрина, организациона структура, људски и материјални ресурси, стандарди, норме и правила функ-ционисања и понашања, организациона култура, клима и понашање).

Учињено је неколико посредних и непосредних покушаја да се истраже вредности и вредно-сне оријентације припадника војске. Манифестациони облици вредности коришћени у тим истраживањима углавном су се односили на опште препознате друштвене вредности и ка-рактеристике личности (припадника војске) које су препознате као вредне. Коришћене су



готове скале за процену вредности. Резултати једног истраживања (Марчек и Алагић, 2007)� показују да припадници војске између 35 манифестација вредности, у највећем степену при-хватају вредности као што су: породична сигурност, слобода, правда, лични мир, част, опста-нак нације, самопоштовање, безбедност земље, срећа и понос. Најниже префериране вредности су: послушност, вера у Бога, помирљивост, демократија, узбудљив живот. Може се приметити да међу најприхваћенијим вредностима нема ниједне изворне индивидуалне војне вредности попут храбрости, спремности на ред и дисциплина и способност издржавање тешкоћа. Један од закључака могао би бити да је то последица истовременог мерења терминал-них и инструменталних, као и друштвених и личних вредности. Степен повезаности ових вредности са војном професијом варира од вредности до вредности (то јест од ајтема до ајте-ма). Стога је потребно препознати изворне војне вредности�� у складу са захтевима војне про-фесије и извршавања мисија и задатака војске.

Војна професија се знатно разликује од других професија у цивилном друштву. Војска се припрема, оспособљава и опрема да делује у специфичном амбијенту: у оружној борби, мировним операцијама и акцијама помоћи цивилним властима и становништву. Профе-сионално деловање у таквом амбијенту захтева извршавање задатака у којима се свесно угрожава и живот. Даље, природа војне делатности подразумева и нека ограничења личних слобода (слобода кретања, слобода јавног иступања, право на штрајк и слично) и по томе се војна професија разликује од цивилних. Промењени стратегијски и доктринарни оквири војне делатности, у смислу смањења вођења класичних борбених операција, намећу потребу за људством које је оспособљено да, у кратком времену, направи „клик у глави” и промени начине поступања у ситуацијама у којима се могу наћи. Мало је професија, поред војне, које захтевају такве способности.

Насупрот таквим захтевима, друштвене, социјалне, нормативно-правне и друге промене све више ограничавају и смањују простор за неговање изворних војних вредности. Процес њиховог препознавања, дефинисања и интериоризовања потребно је базирати на захтевима које сваки припадник војске мора да испуни у различитим борбеним и неборбеним ситуаци-јама, а у складу са мисијама и задацима војске. На тај начин истражене, препознате и дефи-нисане вредности, кроз процес обуке, војног образовања и свакодневног функционисања треба афирмисати, промовисати, усвајати, кодификовати и наметати.

ЗакључакИзградња новог вредносног система војске је дуготрајан процес и зато је неопходно хитно идентификовање вредности, стандарда и норми понашања у Војсци Србије. Хитност је уто-

� Тим истраживањем мерен је ранг следећих вредности: слобода, породична сигурност, правда, лични мир, част, понос, самопоштовање, безбедност земље, одговорност, храброст, опстанак нације, мушкост, удобан живот, народ, мудрост, равноправност, традиција, вера у Бога, држава, човекољубивост, издржавање тешкоћа, независност, мир у свету, послушност, патриотизам, разборитост, помирљивост, ред и дисцилина, памет, успех у животу, срећа, задовољство, солидарност, узбудљив живот и демократија.

�� Рецимо, у КоВ Велике Британије препознате су следеће кључне вредности КоВ: несебична посвећеност, храброст, дисциплина, интегритет, лојалност, поштовање према другима. На тим вредностима почива етос војске и оне ди-ректно доприносе одржавању борбене моћи.



лико важнија што даљи процес изградње вредносног система обухвата уградњу вредности и стандарда у систем војног образовања и обука. Тиме ће бити омогућено његово разумевање, како од стране припадника војске, тако и од оних који имају намеру да јој се прикључе. На-вешћемо укратко разлоге за ту хитност.

Прво, међународна сцена је након 1990. године претрпела значајне промене које су имале болне импликације на Републику Србију и све њене актере, почев од појединаца – грађана, преко војске, па све до организације и функционисања државе. Посебно значајно питање, са аспекта система одбране, јесте промењено безбедносно окружење и процес редефинисања безбедносног и одбрамбеног практиковања. Војска Србије је, упоредо са променама у држа-ви, прилагођавала своју стратегијску, доктринарну и организациону способност за одговор таквим променама у окружењу.

Друго, Република Србија је знатно изменила свој статус и рејтинг у међународном окружењу, пре свега напорима за равноправно укључивање у интегративне процесе. Огромне тешкоће и пре-преке на том путу присиљавале су све државне актере да добрим делом своје ангажовање усмера-вају ситуационо, без препознатљивог системског и на стратегији развоја заснованом приступу.

Треће, организационе промене војске реализоване у доктринарној и организационој сфери, нису могле отклонити низ слабости наслеђених из прошлости. Добар део тих слабости последица је ерозије вредносног система друштва, а самим тим и војске. Доктринарне и структурне промене не могу испунити своју сврху уколико нису праћене и променама вредносног система.

Истраживање, конституисање, афирмисање, кодификовање, промовисање и интериоризација вредносног система је сложен истраживачки и организациони поступак. Зато су потребни, како научно-истраживачки напори тако и координирана имплементација кроз читав систем војске. Вредности се, као предмет емпиријског истраживања, морају операционализовати на начин који омогућава њихову психометријску анализу и презентацију. То се може постићи применом метода анализе садржаја, израдом разних варијанти аналитичких скала процене и стандардизованих скала вредности, инвентара интересовања, мотива и црта личности.

Литература1. Рот, Никола. 1994. Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

2. Кузмановић, Бора. 1995. Психолошка истраживања. Београд: Институт за психологију.

3. Пантић, Драгомир. 1990. Промене вредносних орјентација младих у Србији. Београд: Институт друштве-них наука.

4. CIVICUS – индекс цивилног друштва (извештај за Србију). 2006. Београд: Истраживачки и аналитички центар Аргумент.

5. Army Doctrine Publication Land Operations. 2005. Directorate General Development and Doctrine.

6. US Ministry of defense. 1986. Values – The Bedrock of Our Profession.

7. Устав Републике Србије.

8. ГШ ВСЦГ, Управа за људске ресурсе. 2005. Упутство за изграђивање морала војске (привремено упутство). Београд: ВИЗ.

9. Марчек и Алагић. 2007. Вредносне орјентације припадника Војске Србије. Београд: Нови Гласник, ВИЗ.



ОРГАНИЗАЦИОНА КУЛТУРА КАО ОКВИР ЗА НОВИ СИСТЕМ ВРЕДНОСТИ У ВОЈНОЈ СРЕДИНИ

Татjана Вишацки

Организационе трансформације у војсци су дубинске. То значи да су оне радикалне и квали-тативне. Не говоримо само о промени стања организације, већ и о промени карактера орга-низације. Мења се начин на који чланови организације мисле и начин на који се понашају, мења се њихово разумевање организације, њене сврхе и улоге у окружењу, као и погодних на- чина организовања. Дакле, трансформација војске укључује промену парадигме: ставова и вредности њених чланова којима се дефинише сама организација, односно промену органи-зационе културе.�

У погледу реформских потеза, доносиоци одлука морају да заузму приступ који ће узети у обзир комплексност и снагу постојеће организационе културе у војној средини као и све по-тешкоће и могуће реперкусије у покушају њеног мењања.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Здравко Понош (2007) наводи управо успостављање новог система вредности као једну од кључних области трансформа-ције Војске. Сматрајући патриотизам као „део моралне вертикале војске”, неопходним али не и довољним, он наводи вредности које у новом систему треба промовисати: такмичарски дух, професионализам, образовање и обука. Премда се често свеобухватно елаборирају ре-зултати спроведених фаза процеса трансформације, ретко наилазимо на овако експлицит-но навођење вредности које ће бити императив за запоселене у трансформисаној ВС.

Зато сматрам да је потреба, али и изазов установити које вредности треба промовисати и на који начин, а да оне буду прихваћене од стране запослених у свим различитим субкултура-ма војне организације и да истовремено воде решавању проблема екстерне адаптације и ин-терне интеграције. Као први корак у сусрет овом проблему, на основу теоријских концепци-ја и претходних истраживања, у тексту предлажем начин снимања постојећих вредности у војној средини и нових, кроз перцепцију запослених, пожељних вредности кроз идентифи-ковање културолошког профила војне организације.

� Јасно је да овде није реч о све три сфере које обухвата реформа система одбране и трансформација Војске Србије: стратешко-доктринарној, правно-нормативној и организацијско-функционалној.



Организациона култура и индивидуалне вредности

Најчешће цитирана и најприхваћенија дефиниција културе је Шејнова дефиниција која гла-си: "Организациона култура је сиже важних закључака, измишљених, откривених или развијених од стране дате групе док се суочава са проблемима спољне адаптације и унутраш-ње интеграције, а формулисаних довољно добро да се могу сматрати вредним и као такви преносити новим члановима организације, као исправан начин перцепције, размишљања и осећања за исте проблеме" (Петковић, Јовановић-Божинов, 2001). Другим речима, решавање проблема екстерне адаптације и интерне интеграције је функција организационе културе. Проблем екстерне адаптације је питање како се прилагодити спољном окружењу јер је прет-поставка да организација као отворен систем једино тако може опстати. Други проблем - проблем интерне интеграције је како интегрисати систем тако да он функционише као це-лина, како му створити идентитет и омогућити координацију његових чланова (Јанићијевић, 2004). Под екстерним околностима, са аспекта војске, подразумева се шире друштвено и међунардно окружење (подршка шире друштвене заједнице за спровођење реформи у сус-тему одбране, потреба и тежња ка евоатлантским интеграцијама, потреба за интероперабил-ношћу система и стандардизацијом). Други сет разлога за трансформацију војске је интерне природе. То су технолошки и организациони разлози који војсци омогућавају да обавља но-ве задатке, или старе задатке на нов начин.

Упркос великом броју дефиниција организационе културе, постоји слагање међу ауторима у односу на кључне елементе и димензије које истичу, укључујући заједничка значења, нор-ме, вредности и веровања. Вредности и веровања конституишу примарне елементе у разли-читим концептуализацијама организационе културе. Сматрам да за потребе овог текста организациону културу можемо дефинисати као систем вредности који су чланови организације развили и усвојили кроз заједничко искуство и који усмеравају њихово мишљење и понашање. Дакле, организациона култура није ништа друго до организациони вред-носни систем, као пандан индивидуалном вредносном систему (Петковић, Јанићијевић, Милкић, 2006). Многи истраживачи (Boxx, Odom & Dunn, 1991; Chatman, 1989; Judge & Bretz, 1992; Posner, 1992) преферирају ову дефиницију.

С обзиром да се вредности у психологији дефинишу на различите начине, њима се често приписује и веома различит концептуални статус. Некада се приближавају појмовима става, базичних ставова и базичних димензија социјалног понашања, а некада појму црте личности или појму мотива. При томе, вредности се могу приказивати или као компоненте наведених диспозиција, тј. као примарни облици субјективног реаговања јединке на поједине садржаје и аспекте социјалног окружења или као сложене структуре које обухватају велики број ужих, специфичних диспозиција (Хавелка, 1995). Кузмановић (1995) дефинише вредности као „категорије објеката, начине понашања и релативно трајна стања уз која се везују уверења да су пожељни и значајни, било за човека као појединца, било за групу и друштво”.

Иако се разликују у погледу обима и садржаја, све дефиниције појма вредности подразумевају: а) психичке ентитете јер су посреди уверења, схватања, опредељења о томе које појаве заслужују



да буду проглашене за вредности (Кузмановић, 1995) и б) динамичке диспозиције јер се могу испољавати са различитим степеном интензитета, уверености, отворености, доследности, ког-нитивне, афективне и конативне утемељености (Хавелка, 1995). Када говоримо о вредностима као о диспозицијама уочавамо да једна група аутора наглашава да је реч о диспозицијама усмереним на остварење циљева који су пожељни и вредни за човека, док друга група аутора сматра да су вредности диспозиције које су централне у структури личности човека и које га снажно и трајно покрећу на одређене активности (Рот, 1994, Tepeci, 2001, Rokeach, 1975).

Један од важних проблема у сфери психолошког проучавања вредности, њиховог формирања, функционисања, одржавања и мењања је природа односа између личних вредности особе и вредности организације у којој особа ради. Слично објашњењу Хавелке (1995) о односу осо-бе и професије, и овде можемо рећи да је однос вредности запосленог и војске као организа-ције најпре двосмеран. Као што вредности могу определити запосленог да ли ће се он уопште одлучити да ради у војној средини, тако војна средина може селективно деловати на истаку-тост постојећих и прихватање нових вредности код запосленог. Однос је и узајаман, јер ос-тварење вредносних очекивања одређује степен задовољства запосленог, а то задовољство утиче на његову спремност да прихвати вредности које војна средина промовише и да се залаже за њихово остваривање и одржавање. Закључује се да особа која је усклађена са својом организацијом у терминима вредности које запослени вреднује а организација про-мовише, испољава компетентност (Chatman1989), понашање које је ефикасније у односу на организациони систем вредности, редукцију неизвесности и конфликта, што све доприноси повећању задовољства послом (Meglino et al. 1989). Уколико не успе да се прилагоди или на-метне свој концепт вредности, запослени тражи шансе за прелазак у другу оганизацију или подршку од истомишљеника у садашњој организацији. Свакако, у периоду адаптације или револта, он губи на ефикасности, због недовољне посвећености послу или због нарушавања односа са колегама и руководством.

Како мерити вредности запослених и организационе културе

Већина истраживача (Sharon&Larry, 2001) се слаже да анализа и препознавање организационе културе може бити иницијални корак у формулисању и имплементацији стратегије, као и круцијални елемент у евалуацији успешности организације. Али постоји кључни методоло-шки проблем у истраживању когнитивних елемената културе, а то је: како доћи до ставова и вредности? Како идентификовати културолошки профил организације који би нам указао на вредности у датој организацији?

Традиционално, организациона култура је мерена квалитативним методама као што су ин-тервјуи и посматрања. Квалитативне истраживачке „алатке” су пожељније у односу на кван-титативне онда када је потребно да истраживач разуме елементе културе на њиховом мани-фестном нивоу, као на пример приче. Шејн (2004) сматра да је организациона култура концепт и као таква је апстракција, али ставови који из ње произилазе као и бихејвиоралне консеквенце, у суштини су веома конкретне и опсервабилне. У том смислу он предлаже следећи начин



опсервирања културе квалитативном методом. Пошто се тачно утврди сврха процене органи-зационе културе, суштина процењивања је да се састави репрезентативна група коју чине запослени у организацији, да им се обезбеди модел како да размишљају о организационој кул-тури и субкултурама, а онда да се од њих захтева да, са особом која ће бити фацилитатор процеса, идентификују главне артефакте, подржавајуће вредности, као и заједничке прећутне претпоставке. Фацилитатор у том процесу поставља питања и подстиче дискусију.

Међутим, посматрања и интервјуи могу охрабрити запослене да се понашају другачије (оби-чно боље) и да одговарају на питања истраживача на начин који опажају социјално пожељним. Такође, истраживачи могу интерпретирати своје опсервације субјективно. Са друге стране, квантитативне методе пружају могућности истраживања организација на различитим ни-воима. Обезбеђују истраживачима организационе културе да понављају истраживања на различитим јединицама и да лако врше поређења података.

У употреби је неколико различитих квантитативних инструмената за мерење димензија ор-ганизационе културе, укључујући следеће: (1) Анализа радних вредности (тhe Survey of Work Values, SWV), (2) Значење и вредности радне скале (the Meaning and Value of Work Scale, MVW), (3) Профил организационе културе (the Organizational Culture Profile, OCP), (4) Скала компаративног наглашавања (the Comparative Emphasis Scale, CES) и (5) Скала конгруентних оганизационалних вредности (the Organizational Values Congruence Scale, OVCS).

Анализом 18 различитих инструмената за мерење организационе културе, објављених изме-ђу 1975. године и 1992. године Ashkanasy, Broadfoot и Falkus (James S, 2005) су закључили да је инструмент – Профил организационе културе, један од ретких инструмената који задово-љава захтеван ниво поузданости и валидности.

Инструмент Профил организационе културе се састоји од 54 ставки развијених применом факторске анализе којом се утврдило постојање 8 димензија организационе културе. O’Reilly, Chatman и Caldwell су дали следећа имена факторима: иновација, одлучност, нагласак на награђивању, оријентација на исходе, обраћање пажње на детаље, агресивност, тимски рад и супортативност. У инструменту, организациона култура је дефинисана преко мере у којој испитаници (запослени) перципирају да је сет наведених вредносних димензија заступ-љен у њиховој организацији. Затим, да би омогућили поређење, аутори процењују подудар-ност вредности питањем да ли би исте вредности егзистирале у организацији која би била идеална по мишљењу испитаника.

На основу поменутих теоријских концепција предлажем да се изради инструмент за мерење организационе културе и индивидуалних вредности запослених у војној средини, а да се за основ узме инструмент Профил организационе културе који би садржајно био прилагођен спе цифич-ностима војне средине. То подразумева да би димензије скале биле коначно дефинисане ана-лизом резултата добијених факторском анализом� одговора испитаника пилот истраживања.

� Факторском анализом би се извршила провера латентне структуре конструисане скале, односно њених теоријски заснованих рационала, као и поузданост скале Кронбаховим алфа коефицијентом.



На седмостепеној скали Ликертовог типа испитаници би процењивали у којој мери ставке представљају карактеристику културе војне организације и тиме нам указивали на њихову перцепцију постојећих вредности, док би на другој скали, али са идентичним ставкама, про-цењивали у којој мери свака наведена карактеристика културе, односно вредност, треба да буде императив у реформисаној војној организацији.

Сматрам да је важно утврдити и статистичку значајност утицаја социо - демографских вари-јабли на опажене и пожељне вредности, на основу парцијалних корелација у оквиру поједи-них категорија испитаника. У социо-демографске варијабле укључити :

Годиште испитаника

Дужину радног стажа

Формацијске елементе: чин, војноевиденциона специјалност (ВЕС) и платна група (ПГ)

Начин обављања основних задатака на радном месту: васпитно – образовним пу-тем, командним путем и административним путем

За узорак пилот истраживања испитати 100 студената Војне академије (у циљу детерминисања најповољнијих факторских димензија за скалу) и 600 припадника МО и В РС у главном делу истраживања, на начин да буду покривена сва три критеријума диференцирања субкултура: вертикални, хоризонтални и дијагонални.

Предложени начин добијања културолошког профила може се даље користити у циљу лон-гитудиналног праћења и снимања постојећих вредности код запослених у ВС са једне стране, и идеалних вредности по критеријуму запослених, са друге стране.

Пошто се изврши спецификација профила „актуелне” и „идеалне” културе, ови профили се могу поредити у циљу уочавања сличности и дискрепанци међу њима. У циљу промене култу-ре, односно вредности, овај профил може помоћи у маркирању поља на којима треба деловати да би се постигла жељена промена и у предвиђању одговора запослених на те промене.

У сусрет захтевима за интероперабилношћу МО и В РС будућа истраживања могла би бити оријентисана на поређење добијеног културолошког профила припадника наше Војске са културолошким профилом иностраних са којима се реализују или планирају заједничке ак-тивности и операције.

Такође, у процесу селекције и класификације, идеално би било, поред регрутовања особе са одређеним знањима, вештинама и способностима захтеваних послом, вршити селекцију и на начин да се одабере особа са вредностима које се поклапају са утврђеним вредностима културе војне организације.

◆

◆

◆

◆




1. Boxx, W. R., Odom, R. Y. & Dunn, M. G. 1991. Organizational values and value congruency and their impact on satisfaction, commitment, and cohesion: An empirical examination within the public sector. Public Personnel Management, 20, 195-205.

2. Chatman, J. 1989. Improving interactional organizational research: A model of personorganization fit. Academy of Management Review, 14, 333-349.

3. Хавелка, Н. 1995. Вредносне оријентације ученика и њихова очекивања од будућег занимања. Психолошка истраживања 7. Институт за психологију. Филозофски факултет. Београд.

4. Јанићијевић, Н. 1997. Организациона култура – колективни ум предузећа. Ulixes, Нови Сад.

5. Јанићијевић, Н. 2004. Управљање организационим променама. Центар за издавачку делатност економс-ког факултета у Београду.

6. Judge & Bretz, 1992. Effects of work values on job choice decisions. Journal of Applied Psychology, 77, 261-271.

7. Kemp, S. and Dwyer, L. 2001. An examination of organisational culture – the Regent Hotel. Sydney. International Journal of Hospitality Management, 20, 77-93.

8. Kristof, A. L. 1996. Person – organization fit: An integrative review of its conceptualizations, measurement, and implications. Personnel Psychology, 49, 1-49.

9. Кузмановић, Б. 1995. Друштвене промене и промене вредносних оријентација учника. Психолошка истра-живања 7. Институт за психологију. Филозофски факултет. Београд.

10. Meglino, B. M., Ravlin, E. C. & Adkins, C. L. 1989. A work values approach to corporate culture: a field test of the value congruence process and its relationship to individual outcomes. Journal of Applied Psychology, 74 (3).

11. Петковић, М. и Јовановић-Божинов, М. 2001. Организационо понашање. "Мегатренд" универзитет приме-њених наука. Београд.

12. Петковић, М., Јанићијевић, Н., Богићевић Миликић, Б. 2006. Организација. Центар за издавачку делатност економског факултета у Београду.

13. Понош, З. 2007. Трансформација Војске Србијеизазови и одговори. Војно дело, 3, 22.

14. Posner. 1992. Personorganization values congruence: No support for individual differences as a modereting influence. Human Relations, 45, 351-361.

15. Рот, Н. 1994. Основи социјалне психологије. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.

16. Rokeach, M. 1975. The nature of Human Values. Frec Press. New York.

17. Schein, Е. 2004. Organizational culture and leadership. Jossey-bass.

18. Sarros, Ј., Gray, Ј., Densten, L. and Cooper, B. 2005. The organisational Culture Profile Revisited and Revised: An Australian Perspecitive. Australian Journal of Management Vol 30, No 1.

19. Tepeci, M. 2001. The effect of personal values, organizational culture, and person – organization fit on individual outcomes in the restaurant industry. A Thesis in Man – Environment Relations. The Pennsylvania State University.



ПРЕТЊЕ САЈБЕР ТЕРОРИЗМОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И БЕЗБЕДНОСНИ ОДГОВОРИ НА ЊИХ

мр Деjан Вулетић

АпстрактСавремени информационокомуникациони системи су све више повезани у глобалне рачунарске мреже. Појединци и организације постају критично зависни од таквих система, док се у исто време рањивост нагло повећава због тога што све више потенцијалних нападача има приступ мрежи. У потенцијалне нападаче спадају и терористи. У раду jе поред дефинисања појма и описа главних карактеристика сајбер тероризма, анализиран jе и степен угрожености Републике Србије сајбер тероризмом и понуђени су предлози мера којима би се ризик умањио.

Увод

Бројне међународне организације, пре свих Организација уједињених нација и Европска унија предузимају различите активности у циљу налажења што ефикаснијих одговора на претњу глобалног тероризма, кроз иницијативе, скупове, директиве, упутства и друго.

У овом раду, под тероризмом ће се подразумевати политички мотивисано деловање поједи-наца, група и организација, ради остварења одређених циљева, које укључује претњу или употребу силе/насиља, чиме се шири страх и узрокује значајна материјална штета и/или људске жртве.

Тероризам на почетку двадесет и првог века се доста разликује од својих ранијих појавних облика. Сајбер простор (cyber space) створио је могућности за појаву новог облика тероризма. Под сајбер простором подразумева се врста „заједнице”, сачињена од мреже рачунара или простор који чине рачунарске мреже. Термин cyber стиче популарност од објављивања научнофантастичног романа Вилијама Гибсона (William Gibson) под насловом Neuromancer, 1984. године.

Владе су нарочито забринуте због могућих напада на кључне инфраструктуре које чине јавне и приватне институције у секторима пољопривреде, прехране, водовода, здравства, хитних служби, одбране, телекомуникација, енергетике, саобраћаја, банкарства и финансија и друго.



Сајбер простор је „нервни систем” тих инфраструктура. Састоји се од стотина хиљада међу-собно повезаних рачунара, сервера, рутера, свичева и других уређаја који омогућавају витал-ним инфраструктурама да функционишу.

Сајбер простор представља „виртуелно бојно поље”, како за време оружаних сукоба (као на пример између НАТО коалиционих снага и дела српског становништва 1999. године), тако и у мирнодопским условима, рецимо између Израела и Палестине, Пакистана и Индије или Кине и Сједињених Америчких Држава (Thomas, 2003:112).

Обезбеђивање сајбер простора од тероризма је посебно тежак стратегијски подухват који захтева координисан и усмерен напор читавог друштва – владе, државе и локалних система власти, приватног сектора, организација цивилног друштва и грађана.

Да би се тај подухват успешно остварио неопходно је (1) прецизно дефинисати сам појам сајбер тероризма и (2) разумети његове карактеристике. При планирању тог подухвата треба узимати у обзир (3) степен развијености конкретног информационог друштва и (4) постојећи законски оквир. Управо наведене теме су обрађене у овом раду, а на крају су (5) понуђене препоруке за смањивање угрожености безбедности Републике Србије сајбер тероризмом.

1. Дефинисање појма „САЈБЕР ТЕРОРИЗАМ”

„Дефинисање сајбер тероризма у многоме зависи од дефиниције тероризма коју аутор при-хвати” (Matusitz, 2005:137). Као термин новијег датума, сајбер тероризам још увек представља изазов за бројне истраживаче. Уместо прегледа дефиниција, понудићемо систематизовани приказ ужег и ширег схватања сајбер тероризма.

У широј јавности се често сваки терористички акт који има неке везе са рачунарима назива сајбер тероризмом (Индонезија). Чак и у академским круговима под сајбер тероризмом се по-некад подразумева свака употреба рачунара и/или рачунарских мрежа у терористичке сврхе. Тако, на пример, Дебра Шиндер (Debra Shinder) онај терористички акт који је извршен, плани-ран или координисан помоћу рачунарских мрежа дефинише под саjбер тероризмом (Shinder, 2002). По овом схватању информационо-комуникациона технологија не представља само сред-ство (оружје) за остваривање циљева, већ и алат за планирање терористичких напада, прикуп-љање информација о потенцијалним метама и слично.

Иако је, можда, корисно што овакав приступ скреће пажњу истраживача и безбедносних стручњака на све ширу примену рачунара и рачунарских мрежа при угрожавању безбедности, шире схватање сајбер тероризма ће ускоро постати и научно и практично неупотребљиво. Тренд све већег коришћења Интернета од стране терориста довешће ускоро до ситуације да ће глобална мрежа бити на неки начин укључена у сваки терористички акт: као комуни-кационо средство при планирању напада, као нови медиј за објављивање политичких порука и ширење страха, као виртуелни простор у коме се регрутују нови чланови и привлаче потен-цијални финансијери.



Због тога сматрамо да је кориснија ужа дефиниција сајбер тероризма, по којој је то криминал-ни акт� у сајбер простору, при чему се информационо-комуникациона технологија користи као средство (оружје) да се оштети или уништи информационо-комуникациона инфраструк-тура, заплаши влада или њени грађани у циљу остварења политичких циљева.

Денинг прецизира да је реч о „недозвољеном нападу или претњи нападом против рачунара, рачунарских мрежа или сачуваних података с циљем да се заплаши влада или њени грађани у циљу остварења политичких или других циљева” (Denning, 2005).

Јаин (Guarav Jain) дефинише сајбер тероризам као „с предумишљајем, политички мотивисано насиље извршено над неборбеним циљевима, извршено од стране одређених група или тајних агената, користећи рачунарске програме и механизме преноса података као што је Интернет”. По његовом мишљењу, сајбер тероризам је политички и/или религиозно моти-висан, а циљ је стварање масовних разарања и/или смрти. (Jain, 2004:1)

2. Карактеристике сајбер тероризма

Нови миленијум доноси све већу популарност нових информационо-комуникационих тех-нологија, доступних све већем броју људи, као што је нпр. бежична мрежа, велика брзина приступа Интернету и сл. Нажалост те технологије стварају и нове могућности злоупотребе. Проблем са информационо-комуникационим технологијама је тај што нападачи могу лакше остварити неовлашћен приступ ресурсима организације, дајући им више времена да открију рањивости система.

Као и класични, тако и сајбер тероризам карактерише следеће:

Представља кривично дело, тј. мора бити у законодавству одређене државе инкри-минисан као криминални акт;

Политичка мотивација;

Оријентација ка симболици, спектакуларности и публицитету;

Значајна материјална штета и/или људске жртве, или претња таквим последицама, што доводи до ширења страха већих размера и друго.

Међутим, специфичност сајбер тероризма представља употреба информационо-комуни ка-ционе технологије као оружја за постизање циљева. Активности терориста на Интернету, а пре свега када је у питању сајбер тероризам, у великој мери су олакшане правним празнинама и актуелним контроверзама о праву појединца на приватност и потребом државе да ту приватност нарушава ради заштите безбедносних интереса (Thomas, 2003: 121).

Сајбер терористички акти су чешће дело организованих група, а ређе појединаца. Њихове активности су у многоме олакшане специфичностима окружења у коjем делују и оружја која користе. Окружење је виртуелно, оружје је информационо, а знање је специјализовано.

� Сајбер тероризам представља један од облика сајбер криминала (Дракулић и Дракулић, 2005:4).

◆

◆

◆

◆



Сајбер тероризам се, паралелно са информационо-комуникационом технологијом, налази у фази бурног развоја и динамичких промена, због чега је, бар у садашњем тренутку, практично немогуће сагледати и предвидети могуће правце тог развоја, њихов обим, динамику и садржај.

Такве акције могу се реализовати са великих удаљености и неће захтевати руковање експло-зивом и самоубилачке мисије. То значи да конкретни починиоци могу остати анонимни и некажњени, мада ће политички или религиозни циљеви које истакну увек указати на мо-гуће организације које стоје иза акта. Сајбер терористи се могу одлучити за сајбер нападе и због цене (јефтинији су од традиционалних физичких метода), непостојања физичких ба-ријера или контролних пунктова кроз које морају проћи, као и могућности напада великог броја циљева и утицаја на велики број људи.

Деструктивни напади на рачунарске мреже могу бити извршени и ради повећања ефеката класичних терористичких напада. Према изјавама Роналда Дика, директора Центра за за-штиту националне инфраструктурe у оквиру Федералног бироа за истраге (ФБИ) посебну опасност управо представљају такви, комбиновани напади на виталне информационе инф-раструктуре. У другој половини 2001. године, забележен је велики број рачунарских вируса као и напада на информационо-комуникационе системе у САД, чији починиоци никада нису откривени (у том периоду је и извршен терористички напад од стране Ал Каиде). Ис-трага коју је извршио ФБИ показала је да већина тих напада потиче из Саудијске Арабије, Индонезије и Пакистана (Thomas, 2003:112).

Иако не представља средство за остваривање напада, Интернет може бити употребљен и за скретање пажње са правог сценарија напада, за регрутовање чланова и на друге начине. На основу података до којих се дошло запленом рачунара у Авганистану, закључено је да су терористи који су извршили напад на САД, користили Интернет као алат за планирање опе-рација. Путем Интернета, терористи су дошли до неопходних података о метама и авион-ским линијама (време лета, број путника и полна структура путника), а међусобно су кому-ницирали криптованим електронским порукама (Thomas, 2003:112).

Потенцијал терористичких организација и екстремних појединаца у будућности ће се стално увећавати због промена у информационо-комуникационој технологији, које ће сле-дећим генерацијама обезбедити много веће могућности. Нова генерација терориста, наору-жана информационим оружјем, моћи ће да се ангажује у знатно драматичнијим и деструк-тивнијим терористичким акцијама.

Глобалне терористичке претње данас, у поређењу са онима од пре десет година, су ком плек-сније, екстремније, софистицираније и раширеније. Из тих разлога, налажење ефикасног одговора на тероризам, укључујући и сајбер тероризам, постаје питање највишег приоритета.

3. Сајбер тероризам у Републици Србији

С обзиром на брзи раст примене и нарастајући проблем злоупотребе информационо-комуникационих технологија, било је неопходно извршити њихову кривичноправну заштиту. Потребно је, такође, да се домаће законодавство усклади са стандардима и обавезама



преузетих потписивањем међународних конвенција. Доношењем и усвајањем Кривичног законика (КЗ, 2006), Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала (Закон о ВТ криминалу, 2005), Република Србија се сврстала у ред земаља за модерним законодавством када је у питању та врста криминала.

Посебно значајан део Кривичног законика, са аспекта овог рада, представља двадесет седма глава Кривична дела против безбедности рачунарских података која, између осталих обух-вата и дела рачунарске саботаже, прављење и уношење рачунарских вируса, неовлашћен приступ заштићеном рачунару и друго. Објекат радње кривичних дела садржаних у тој гла-ви представљају рачунарски подаци и/или програми и/или рачунарске мреже.

Кривично дело „тероризам” регулисано је чланом 312. КЗ у коме се, између осталог, наводи да „ко у намери угрожавања уставног уређења или безбедности Србије изазове одређену општеопасну радњу употребом нуклеарног, хемијског, бактериолошког или другог опасног средства и тиме изазове осећање страха и несигурности код грађана”, казниће се затвором од три до петнаест година (КЗ, 2006).

Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, који је ступио на снагу 27. јула 2005. године. Члановима од 4. до 11. Закона уређују се правосудни органи и њихове надлежности: Посебно тужилаштво, Служба и Веће за борбу против високотехнолошког криминала (Закон о ВТ криминалу, 2005).

Доношење ових закона представља важан корак за зашиту безбедности информационог друштва у Србији. У исто време, то информационо друштво треба и развијати и унапређивати. Веома важан докуменат у том смислу представља Стратегија развоја информационог друштва у Републици Србији (СРИД) која је усвојена 5. октобра 2006. године. Циљеви СРИД су, између осталог, да се: унапреди стање у области информационо-комуникационих технологија у Републици Србији, изгради партнерство између приватног и јавног сектора и усмере средства за информационо-комуникационе технологије према националним приори-тетима. СРИД указује на посебне потребе и снагу индустрије информационо-комуни-кационих технологија за извоз и конкурентност привреде и промовише друштвене промене (СРИД, 2006).

Како се наводи у СРИД, поред органа који су на националном нивоу надлежни за развој за-једничких компонената информационог друштва (Министарства науке и заштите животне средине�, Републичког завода за информатику и интернет и Управе за заједничке послове ре-публичких органа), други државни органи и организације којима су поверена јавна овлашћења су надлежни за развој и имплементацију информационих система (подсистема) и за послове из свог делокруга (информациони систем МУП-а, Пореске управе, Правосудни информацио-ни систем). У том циљу највећи број државних органа има посебне организационе јединице за обављање ових послова (сектори, одељења, одсеци, групе). За дефинисање политике, односно

� Законом о министарствима које је донела Народна скупштина Републике Србије на седници 15. маја 2007. године, формирано је Министарство за телекомуникације и информатичко друштво које је, између осталог, одговорно за утврђивање политике и стратегије изградње информационог друштва у Републици Србији.



стратегије развоја информационог друштва надлежно је Министарство науке и заштите жи-вотне средине (Министарство за телекомуникације и информатичко друштво).

У Србији данас, за разлику од других земаља, не постоји ниједно међуресорско тело на нацио-налном нивоу које је надлежно да координира активности на развоју информационог друшт-ва и електронске управе у националним оквирима. Међуресорска тела нису институционали-зована ни на нивоу надлежних органа, каква је пракса у појединим земљама.� Не постоји чак ни заједничко тело Министарства за телекомуникације и информатичко друштво, Републич-ког завода за информатику и интернет и Управе за заједничке послове републичких органа, ради усклађивања годишњих планова и програма рада у овој области. „Једноставно речено, стање на националном нивоу у овој области је некоординирано” (СРИД, 2006: 10).

Како се у СРИД наводи, за разлику од осталих земаља, које поред органа, односно тела над-лежних за развој информационог друштва и увођење електронске управе имају и друге ор-гане, тела и институције надлежне за поједине специфичне сегменте, у Републици Србији такви државни органи, односно тела, још увек не постоје. У оквиру Привредне коморе Ср-бије и Привредне коморе Београда постоје Удружења за информатичку делатност која се превасходно баве праћењем активности у области информационо-комуникационих техно-логија као привредне делатности. У оквиру Сталне конференције градова и општина фор-мирана је Комисија за развој информационих система са задатком да иницира активности и прати стање у овој области у јединицама локалне самоуправе. Постоји и Друштво за ин-форматику Србије, као непрофитна невладина организација.

Постојећа организованост државних органа у овој области је нерационална, јер су послови који се односе на развој информационог друштва, информационог система државних орга-на, локалне самоуправе и јавних служби, примену и коришћење интернета, стављени у над-лежност три различите институције: Министарства за телекомуникације и информатичко друштво, Републичког завода за информатику и интернет и Управе за заједничке послове републичких органа. Постоји, с једне стране, извесно преклапање надлежности између ових органа (СРИД, 2006: 11).

Преклапање надлежности и непостојање тела за координацију на националном нивоу у раз-воју информационог друштва представља ризик за сајбер безбедност Србије.

Међутим, Републику Србију карактерише низак ниво интеграције рачунарских система и релативно мали број корисника информационо-комуникационих система.�� Тиме је ризик за сајбер безбедност Србије мањи, али се заштитне мере већ сада морају планирати.

� Примера ради, у Ирској је министар за информатичко друштво одговоран за координацију и обезбеђење континуал-ног развоја информатичког друштва у Ирској, промоцију и мониторинг имплементације националне политике у овој области и представља земљу у европским и другим интернационалним телима која се баве проблемима инфор-матичког друштва. Кабинетски комитет за информационо друштво координира активности на министарском нивоу (СРИД, 2006).

�� Према подацима Центра за проучавање информационих технологија Београдске отворене школе, у 2005. години око 41% домаћинстава у Републици Србији поседовало је рачунар. Приметна је била и велика разлика између Београда (55%) и других региона (Војводина, Централна Србија) где је број знатно мањи. У односу на друге земље у Европи, па чак и у односу на већину земаља у региону, број корисника Интернета у Републици Србији је знатно мањи. Од укупног броја корисника Интернета, више од 70% њих остварује користећи dial-up приступ (Петровић, 2006:11).



Као резултат убрзаног раста и зависности од информационо-комуникационе технологије, национална инфраструктура Републике Србије биће све више аутоматизована и међусобно повезана. Суштински ресурси базираће се на информационо-комуникационој технологији, укључујући системе одбране, системе државне управе, комплексне управљачке системе и инфраструктуре које обухватају контролу електричне енергије, телефонског система, токова новца, ваздушног саобраћаја, нафте и гаса и других информационо зависних области.

У том контексту, мора се схватити да будући непријатељи, било државе, групе или појединци, могу покушати да угрозе те инфраструктуре коришћењем нетрадиционалних метода, а управо такви нетрадиционални напади против информационе инфраструктуре могу значајно угрозити и војну и економску моћ Републике Србије.

4. Безбедносни одговори

У припреми безбедносних одговора могуће је деловати проактивно и/или реактивно.

Проактивним деловањем се, првенствено, онемогућавају или спречавају терористи да ос-тваре напад на виталне информационе инфраструктуре или им се такав напад отежава.

Оно се реализује применом модела ешелониране, вишеслојне заштите, односно моделом заштит-них прстенова (сфера) који обухвата:

Сферу физичке заштите (онемогућава физички приступ нападача);

Техничку сферу (нпр. системи за детекцију и спречавање напада и др.);

Кадровску сферу (правилан избор кадрова и обезбеђење оптималних услова рада);

Организациону сферу (мере и активности, надлежности и обавезе корисника и из-вршилаца као и приступ ресурсима) и

Нормативну сферу (закони, упутства, планови и друга документа која регулишу и прописују извршење неке радње и начин извршења те радње).

Реактивно деловање подразумева примену мера којима ће информационо-комуникациони систем након напада повратити основне сервисе (одређене нивое интегритета, поверљивости, перформанси и других квалитативних својстава).

Брз и ефикасан одговор на напад на информационо-комуникациони систем укључује:

Заштиту живота и безбедности људи;

Локализовање оштећења;

Процену оштећења;

Утврђивање узрока оштећења;

Опоравак оштећења и

Реакцију (одговор) и ажурирање политике заштите.

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆

◆



5. Препоруке

Први корак у супротстављању сајбер тероризму јесте разумевање проблема. Потпуно ели-минисање ризика од сајбер тероризма није изводљиво, а реално је минимизирање ризика.

1. Проактивним деловањем може се обезбедити већи степен заштите критичних националних информационо-комуникационих инфраструктура. Последице по циљани објекат су свакако мање, а лакше је утврдити носиоце и евентуалну одговорност за про-пусте. Проактивно деловање је захтевније, јер подразумева перманентно деловање и значајна финансијска средства. Број субјеката који је оспособљен да се супротстави у случају напада је свакако већи.

a. Усвајањем Националне стратегије за обезбеђење сајбер простора, спречила би се или значајно смањила рањивост на сајбер нападе и минимизирала штета и време потребно за опоравак уколико се напад деси. Неопходно је да Стратегија пружи грађанима и одговарајућим институцијама смернице у обезбеђењу сајбер простора.

b. Поред тога, неопходно је формирати и тело за деловање на националном нивоу. То би требало да буде центар за заштиту националне инфраструктуре са двадесетчетво-рочасовним радом, који би давао потребну подршку, савете, упозорења, препоруке и реализовао обуку људи одговорних за заштиту националних информационих инфраструктура.

c. Од посебног је значаја и заједничко деловање јавног и приватног сектора. Сарадња из-међу приватног сектора и Владе захтева заједничко поверење и размену информација о рањивостима рачунарских система. Приватном сектору су неопходне информације о специфичним претњама које разматра Влада у датом тренутку. Влади су потребне одређене информације од приватног сектора о рањивостима и инцидентима од којих желе да буду заштићени како би се избегао публицитет и сачувале пословне тајне.

d. Тестирања и испитивање је од изузетног значаја ради проналажења рањивости и сла-бости система. Неопходно је улагати већа финансијска средства у развој сопствених софтвера, оперативних система и алгоритама шифровања.

e. На националном нивоу неопходно је од одговорних лица захтевати да предузму одговарајуће мере заштите, да направе резервне копије важних фајлова, да чувају поверљиве документе off line (ван домашаја мреже).

2. Поред јасне препоруке за проактивно деловање које не може обезбедити апсолутну заштиту, нужно је имати и ресурсе за реактивно деловање. Кључне функције реактивног деловања су ефикасна неутрализација и изоловање напада и опоравак система тј. вра-ћање у нормално стање.

а. Стратегије опоравка које се данас користе укључују дуплирање основних информа-ција и сервиса, коришћење решења која су толерантна на грешке, и здруживање сис-тема резервних копија за хардвер и софтвер. Системи резервних копија укључују копије оригинала критичних софтвера у изолацији од мреже.



б. Одговарајући противтерористички систем на националном нивоу помагао би истраж-ним органима да пронађу везу између одређених лица и догађаја, комбиновањем по ли-цијских снимака са комерцијално расположивим подацима и то у реалном времену.

Закључак

Друштво постаје све више зависно од информационо-комуникационе технологије што доводи до све веће његове осетљивости и рањивости. Утицај информационо-комуникационе техно-логије не сме се потцењивати, а боље познавање злоупотребе представља основу у избору сред-става и метода за успешно супротстављање сајбер тероризму као друштвеном проблему који ће расти великом брзином у догледној будућности.

Литература1. Denning, Dorothy. 2001. Is Cyber Terror Next?. New York, U.S: Social Science Research Council.

http://www.ssrc.org/sep11/essays/denning.htm, 18. 2 . 2008.

2. Denning, Dorothy. 2000. Reflections on Cyberweapons Controls. http://www.cs.georgetown.edu/~denning/infosec/cyberweapons-contrls.doc, 18. 2. 2008.

3. Дракулић, Мирјана, и Ратимир Дракулић. 2005. Сајбер криминал. http://www.bosorg.yu/cepit/idrustvo/sk/cyberkriminal.pht, 15. 12. 2005.

4. Elmusharaf, Mudawi Mukhtar. 2004. Cyber Terrorism: The new kind of Terrorism. Computer Crime Research Centre (CCRC). http://www.crime-research.org/articles/2004, 11. 2. 2008.

5. Lewis, James. 2002. Assessing the Risks of Cyber Terrorism, Cyber War and Other Cyber Threats. Washington: Center for Strategic and International Studies.

6. National Strategy to Secure Cyberspace. 2003. http://www.whitehouse.gov/pcipb/cyberspace_strategy.pdf, 23. 8. 2005.

7. Thomas, Timothy. 2003. Al Qaeda and the Internet: The Danger of Cyberplanning. http://findarticles.com/p/articles/mi_m0IBR/is_1_33/ai_99233031, 12. 2. 2008.

8. Петровић, Слободан. 2004. Компјутерски криминал. Београд: Војноиздавачки завод.

9. Pollitt, Mark. 2004. Cyberterrorism – fact or fancy?. http://www.cs.georgetown.edu/~denning/infosec/pollitt.htm, 11. 2. 2008.

10. Shinder, Debra. 2002. Scene of the Cybercrime: Computer Forensics Handbook. Rockland: Syngress Publishing, Inc.

11. Conway, Maura. 2002. Reality Bytes: Terrorist Use of Internet. http://www.firstmonday.dk/issue7_11/conway, 5. 2. 2008.

12. Jain, Guarav. 2004. Cyber Terrorism: A Clear and Present Danger to Civilized Society?. http://isedj.org/isecon/2004/3412/ISECON.2004.Jain.pdf, 7. 2. 2008.

13. Petrovic, Milina, and Milan Sitarski. 2006. Internet and PC Penetration in Serbia 2006. Belgrade: CePIT Belgrade Open School. http://www.bos.org.yu/cepit/materijali/Internet_PC_penetration_in_Serbia2006.pdf, 6. 2. 2008.

14. КЗ – Кривични законик Републике Србије. 2006. http://www.parlament.sr.gov.y/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=Z, 7. 2. 2008.

15. Закон о ВТ криминалу – Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала. 2005. ''Службени гласник РС'' бр. 61.

16. СРИД – Стратегија развоја информационог друштва у Републици Србији. 2006. ''Службени гласник РС'' бр. 87.

17. Matusitz, Jonathan. 2005. Cyberterrorism: How Can American Foreign Policy Be Strenghthened in the Information Age, American Foreign Policy Interests, 27- 2.

Documents

Zurnal SRPSKI