Srpski Jezik 8 Gramatika

8/11/2019 Srpski Jezik 8 Gramatika

http://slidepdf.com/reader/full/srpski-jezik-8-gramatika 1/33

Весна Ломпар

заразред

основне школе

Српски језик

ГРАМАТИКА



12

† ризренско-тимочки дијалекат

Прочитај текст и одговори на захтеве испод њега:

беген(д)исовати – волети некога абер – вест, глас, порука саг – сада

а) Како гласи показна заменица то у наведеном тексту?

б) Напиши како гласе одговарајући облици глагола у књижевном језику према

наведеним: знајем , питујем , неје

в) Пронађи у одломку облик присвојне заменице за треће лице једнине и напиши је:

Још неке особине овог дијалекта:

постоји само један акценат, који може да се јави на било ком слогу у речи (питúјем,

úбаво, доносíла, зборíш и сл.);има само два падежа: номинатив и акузатив (од јутро до мрак и сл.);

употребљава се заменица за свако лице у облику си (ја си искам и сл.);

пошто су ови говори изгубили инфинитив, футур се гради од презента глагола хтети

и презента глагола који се мења (•у радим, •е дочека и сл.).

Œосовско-ресавски дијалекат


– За теб˜ћу радим од јутро до мрак. Татко и мајка ти не бегендисују ме – тој си знајем

убаво... – рече Мане. – Е... Васка... лагала ли је кад ми је, ете, абере доносила, и зборила,

ете... „Поздравила ти се Зоне?...“

– Тој си је њојно знање... Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се

Калина.“

– Што ми ти па збориш саг туј за Калину?! Калина ће си дочека своју срећу... А ја си искам

и тражим моју... Неје писано за мен˜и за Калину...

(Стеван Сремац, она ам ирова, прилагођено)

Дала сам шољицу кафу, па одма оћу да му је наплатим...

„То ми је посо“, каже, „што да нећу?“

А овај лежи на ону сламу што сам му прострла и врти репем. И ћути ко да и сам зна да му

је сад живот сам на кантар дошо.

„Овде ја, изгледа ми, немам шта млого да радим.“

„Мене је“, велим, „муж прошле године умрео, ево још сам у црнину, и овај тад месец дана

није кући дошо. Мора бит да се онда тако пореметио“.(Драгослав Михаиловић, Петријин венац, прилагођено)



13

– Тхе, пре онако, а од неког времена овако. Сад овако почо, па шта му знате? – вели поп

† ира.

– А што га не дате да се оправи? – вели поп Спира. – Реко би да је добар сат... мого би још

да послужи.

– Та, ман т̃е га дођавола, – вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста руком, – а шта

већ нисмо пробали, и ди га нисмо шиљали, па ништа.– Непоправим је! – вели поп † ира.

(Стеван Сремац, Поп ира и поп Спира, прилагођено)

а) Како гласи прилог много у датом дијалекатском тексту?

б) Пронађи облик именице која је употребљена у акузативу уместо у генитиву. Напиши

њен књижевни облик:

в) Напиши правилно следеће речи: одма , оћу


јављају се само два акцента (краткосилазни и дугосилазни), који могу да стоје на било

ком слогу у речи ( леж , изгл да, поремğтио и сл.);

јавља се сажимање самогласника (посо, дошо и сл.);

изједначавају се акузатив и локатив (лежи на сламу , још сам у црнину и сл.);

у инструменталу једнине уопштен је наставак -ем (врти репем и сл.).

• умадијско-војвођански дијалекат


а) Напиши како гласи одговарајући облик глагола шиљали у књижевном језику:

б) Како у овом тексту гласи придев непоправљив?

в) Како гласи именица госпоја у књижевном језику?

Још неке особине овог дијалекта: заступљени су сви акценти (врğмена, знáте, с‚т, непопрƒвим и сл.);

јавља се седам падежа (заклањајући уста руком и сл.);

често се јавља сажимање самогласника (почо, реко, мого и сл.);

у неким речима јавља се и уместо е (ди уместо где и сл.).



14

Зетско-јужносан€ачки (зетско-рашки) дијалекат


а) Како гласи облик нисам у датом тексту?

б) Напиши како у књижевном језику гласе следећи глаголи:

чињет , нијесам има , виђет

в) Подвуци у тексту показну заменицу онај . Да ли је тај облик дијалекатски?


заступљени су само силазни акценти, који се могу јавити на било ком слогу

вишесложних речи (нāр…д, стр‚ну , им‚ и сл.);

акузатив се јавља уместо локатива (тога има на сваку страну и сл.);

чувају се стари наставци у заменичкој промени (мојије/х/ и сл.);

инфинитив је без -и ( знат, писат, објавит и сл.).

Источнохерцеговачки дијалекат


а) Издвој из текста дијалекатски облик придева многи.

б) Како у књижевном језику (и)јекавског изговора гласи заменица ђекоји?

Тога има сад на сваку страну који се жале на мене. А зашто – то ће ласно знат они којему

је потребито да зна. ž алим зашто нијесам има прилике да пријед почнем писат, па да им

могу у више и љепше врлине и мане објавит.

Треба чињет што користи народноме напретку и божјој правди.

Но ћу ја млоге ваљале и неваљале заслуге наше од заборава избавит и тебе оставит, које

ће послужит ономе што бидне рођени син мојије другова, да може умножават оно што

ће такви виђет да ваља за њега и његов народ и част.(Марко Миљанов, Примјери чојства и јунаштва, прилагођено)

Србија је готово сва, осим ђекоји мали мјеста поред велики вода, брдовита; и сва је, осим

ђекоји камењака по великим брдима, и мјеста, куд су села и вароши, зарасла у шуму,

понајвише растову и букову... Из свију брда теку небројени поточићи на све стране, који

се мало-помало скупљају у велике ријеке. Поред ријека и потока свуда су готово мјестатако лијепа да ни молер не би могао што љепше измислити. Да није ови млоги и велики

брда, у Србији би било жупно...(Вук Ст. Караџић, Српска историја нашега времена)



15

ош неке осо ине овог ди алекта:

заступљени су сви акценти р вита, в роши, м ст , с ла и сл. ;

има седам падежа по великим р има сл. ;

доследно се врши и екавско отовање , еко и и сл. ;

на чеш е се не авља глас м еста, и сл. .

и алекте српског езика можемо и овако приказати:

основи српског књижевног језика екавског изговора е шумадијско-војво ански

дијалекат, а и екавског изговора источнохерцеговачки ијалекат.

Народни и књижевни језик

рпски народни език чине ди алекти. српски књижевни език у основи има

одре ене ди алекте, иако се не поклапа са њима у свим осо инама. њижевни език еопшти, званични език, ко и има сво у асно одре ену норму и мора се учити.

еки ди алекти се разлику у од књижевног езика више, а неки мање, али из тога

е тре а извлачити закључак да е едан ди алекат правилни и од другог. и алекти

ма у знача ну улогу и у уметности: у књижевним делима у говору унака , музици

теван окрањац, на ве и српски композитор, користио е ди алекатске текстове за

сво е композици е , илму ту се могу чути по изговору карактеристичне речи за неко

одруч е и сл.

во основних разлика изме у народног и књижевног езика:

и екавски

шумади ско-во во анскиосовско-ресавски

зетско- ужносанџачки назива се изетско-рашки

призренско-тимочки

и алекти

зговор

ародни език ди алекти њижевни език нормирани език

ористи се на ограниченотеритори и

неу едначен е и разнолик

користи се на целокупно територи и у званично употре и у говору и писању устаљен е и правилан има

, ,равопис



16

Развој српскогкњижевног језика

Српскословенски, рускословенски,славеносрпскирошле школске године ило е речи о

старословенском језику. Он је био богослужбени и

њижевни език у српским средњовековним земљама

ош од века. многим цртама ова език се

азликовао од живог говорног српског езика. а

ример, у старословенском су посто али носни

,

а у говорном езику они су прешли у .

ако су временом, пошто е посто ала потре аза сталним преписивањем богослужбених књига,

реписивачи, спонтано или свесно, уносили особине

свог говора у преписану књигу. ако е до тога

олазило? Писар је испред себе имао књигу коју је

реписивао. н е, дакле, оно што препису е

морао да прочита, а затим да понавља у се и

ок то запису е на чистом папиру. ако се, на пример,

могло десити да реч „ронка понови у се и као „рука

ер тако говори и тако запише.

тарословенски език е на та начинелимично мењан, па е на подруч у српских земаља

српска редакција старословенског

езика српскословенски језик.

имe су писали српски писци средњовековне

њижевности: свети ава, те ан рвовенчани,

оменти ан, еодоси е, деспот те ан азареви и

р. све до аврила те анови а енцлови а.

а знача ни и рукопис писан на

српскословенском езику, настао у веку, есте

ирослављево еван еље.

Види о Теодосију уЧитанци на стр. ХХ.

ЗАНИМЉИВОСТИ!

Бурна судбина ирослављевог

јеванђеља

Мирослављево јеванђеље е,

ајвероватније, доспело на Свету

Хиландара, 1198. године. Ту је

чувано без имена, али као једна о

ајвреднијих реликвија.

Око 1845. године, током

боравка у Хиландару, један руски

архимандрит исеца лист из ове

њиге и односи га у Петроград, гд

.

Године 1896. Хиландарци

су поклонили Мирослављево

еванђеље Александру Обреновић

а после његовог убиства књига је

.

ек , током повлачења

српске војске, нађена је у једном

сандуку краља етра. ако је књи

заједно са српском војском, преш

Албанију.

о завршетку рвог светског

ата, књига остаје у поседу

арађорђевића, а 1935, после

биства краља Александра,

ирослављево јеванђеље е

оклоњено узеју кнеза авла.

Године 1940. књига се тајно

реноси из Београда у Ужице, а

ред пад града предаје се игуман

манастира Рача. Након три године

оново тајно, преноси се у сеф

ародне банке у Београду, и тако

спева да избегне бројне немачке

.

После Другог светског рата

редато је на чување Народном

музеју у еограду. у се и данасалази.



17


та је значила реч граматик код

Срба у средњем веку?

Граматик, изгледа, представљ

синоним за дијака и писара или

реписивача уопште. Чини се да

е граматик некада схватан и као

исар (дијак) виших способности

књижевног образовања, што

е нарочито било разрађено у

изантији. Тако Теодор Спан,

оји је за Доментијана 1263.

Шестоднев

себе граматиком... Граматици су, к

дијаци, у записима на крају књи

остављали, понекад, занимљиве

ратке повести о преписивању ил

су непосредно песнички бележил

онеки лични доживљај.

Синадин граматик, на пример

бележи у смогласнику који је

реписивао за време Маричке

битке:

(Ђорђе Трифуновић, Азбучник

српских средњовековних књижевн

појмова

Да ли граматик

граматику?

„ рогнева се оспод ва лето

6880 (1371). Поспеши, грешни

Синадине граматиже, дондежее постигнет те смртноје

посеченије“.

(Да би га лакше прочитао,

овај кратки текст је написан

анашњом ћирилицом)

триц светог аве,

хумски кнез ирослав, наручио е да се за њега

препише еван еље део и ли е , па е ова рукописпо њему добио име. Поред богослужбених књига,

жити а иогра и е . рво сачувано овакво дело есте

ити е светог имеона, ко е е написао свети ава у

веку. а езику ко и е ио ош лижи народном

писани су текстови правне садржине. а познати и

овакав текст е ушанов законик , из века.

рпскословенски език настао е око века,

а сматра се да је био у употреби све до XVIII века.

а српскословенском се писало и после пада

,

е углавном ио ограничен на преписивање црквених

.

а судбину српског језика у XVIII веку

снажно су утицали истори ски дога а и тог периода.

ошто су се у аустри ско-српском рату ангажовали

на страни Аустрије, Србима је претила застрашујућа

турска одмазда. ато е . године српски народкренуо у велику сеобу са Косова и Метохије на

просторе северно од аве и унава, све до удима и

ентандре е, ко и су припадали тадашњем

Аустријском царству. Калуђери и свештеници

наставили су и на новом тлу да препису у књиге на

српскословенском езику. а овом езику последњи

пише Гаврил Стефановић Венцловић.

р и су у устри ском царству или изложени

, .

Да би се одупрла аустријском настојању да ихпокатоличи, српска црква е затражила помо од

уси е. на на ове просторе шаље руске учитеље, ко и

са собом доносе књиге на рускословенском језику

руска редакци а старословенског и отвара у школе.



18


исаћи прибор у средњем веку

Средњовековни писари

ористили су неколико врста

основног текста, црвено (киновар

варзило) или плаво (лазур) за

заглавља (наслове) и иницијале, а

акође и зелено (чивит), окер (орх

.

астило се чувало у стаклени

боцама – ампулама, из којих

е писар сипао у мастионицу

одређену количину која му је

била потребна за писање. Поред

оваквог, стандардног прибора,

ао што су ампуле, мастионице и

слично, постојао је, како бисмо

анас рекли, и „портабл“ прибор.

То је ивит. Он је спадао у дијачки

рибор и састојао се од два дела:

оболца, у коме су држана пера,

мање посуде за мастило, која се

ричвршћивала за тоболац помоћ

ожних трака. Дивит се при раду

ржао под левим пазухом да би се

лакше умакало у мастионицу.

Погледај како је изгледао

(варзило):

(Приватни живот у српским

земљама средњег века

Варзило настружи и стави у

шкољку, налиј преко њега

јајетово беланце и мало стипсе

и смоквиног млека четири капи

мало сирћета. Помешај и

пиши.

ускословенски език рзо потиску е дотадашњи

српскословенски и поста е књижевни език српских

исаца и служ ени език црквеног огослужењатим езиком се, уз неке мање измене, у нашо цркви

данас служи . еки писци по едина дела пишу и на

ародном езику, ер е рускословенски ио разумљив

само образованим људима.

оловином века у српско књижевности

, ,

уском езику. а знача ни и писци тог периода,

ахари а р елин и ован а и , писали су на сва три

езика. а познати а р елинова песма, лач ер и и,

објављена је у две верзије: на народном и наускословенском езику – . ахари а

р елин е написао и иогра и у етра еликог на

уском езику . године. ован а и е на

ародном езику написао спев о зма а с орлови,

ату „орлова уси е и устри е са „зма ем урска

з . године, а на рускословенском езику написао

е дело стори а разних словенских наро ов .

одине.

ускословенски език потиснуо есрпскословенски половином , а сматра се да е

био у употреби до краја XVIII века.

Убрзо после одласка руских учитеља писци су

рускословенски език почели да уносе

елементе српског народног езика, ер су желели да

ихова дела буду разумљива већем броју читалаца.

ако е, пред кра века, мешањем

,

уским езиком настао славеносрпски језик. рвоело о ављено славеносрпским езиком

ио е лавеносрпски магазин ахари е р елина из

, први српски часопис. ноги писци тог периода

исали су славеносрпским езиком: авле олари ,

илован идакови , ава ркаљ, ован аџи ,

танаси е то кови , ован тери а опови и други.



24

а излазу из у отице сто и та ла на ко о пише:

вом та лом путницима се жели сре ан пут.та мислиш, на ком е езику то написано

р и и не живе само р и него и припадници других народа. а њих кажемо да су

припадници ационалних мањина њихова матична земља није Србија). Они најчешће

уче српски као нематерњи език, а у служ ено употре и су њихови езици и писма. о

значи да се могу школовати на свом езику, имати сво е новине или телевизи ску станицу

и сл. зависно од локалних услова .

р и и као националне мањине живе: л анци, а ари, ловаци, умуни, угари,

акедонци, ошњаци, оми и други. ни су на чеш е груписани у одре еним кра евима,

изузев Рома, који живе по целој територији Србије. Погледај како је распоређенонеколико на ро ни их националних мањина на дато карти:

а) Која национална мањина живи близу

угарске границе

б) де већином живе Мађари?

езици националних мањина су албански,

ма арски, , , бугарски,, ошњачки, .

Сви језици осим мађарског (који спада у

угро- инску групу припада у

индоевропско породици езика. е ином има у

латинично писмо (изузев бугарског и

македонског . оми нема у матичну земљу, али

се зна да њихов език потиче из нди е.

а ли знаш неку земљу у ко о су р и

ационална мањина

Језици националних мањина

Jó utat!



32

Кратак преглед наученог

Породицу речи чине творенице заједно са простом речју од које су постале.

Најмањи део речи који је заједнички целој породици речи и у коме се чува основно

значење које их повезује назива се корен.

Подела речи према постанку

Речи које нису настале од другихречи − просте

Речи које су саграђене од других речи −творенице

извођење слагање

комбиновано грађење претварање

Комбиновано грађење (истовремено слагање и извођење) Претварање

– придеви од именице

(млада, добро и сл.)

– придеви од глагола

(светлећи, зрели и сл.)

– предлог од именице

(пут, врх и сл.)

префикстворбена

основасуфикс

до- врат- -ак довратак+ +

творбенаоснова

творбенаоснова

суфикс

миш- лов- -ка мишоловка

+ +

Речи које су творене од других речи (творенице) могу настати

различитим начинима творбе:

Извођење (изведенице) Слагање (сложенице)

+

творбена

основасуфикс

кућ- -ица кућица

префикс реч

на учити научити+

реч(или

творбена

основа)

реч(или

творбена

основа)

Можда

навести

примере са

творбеном

основом.

бео

југ

град

запад

Београд

југозапад

+(о)+

-

о



47

Интерпункција

ТачкаПише се:

на крају обавештајних реченица (У петак имамо само три часа...);

иза неких скраћеница, иза арапских бројки које означавају редне бројеве (стр.,

нпр., 14. октобар, 2009. година...).

Не пише се:

иза наслова, иза потписа, иза римских бројки (Посета Хиландару (наслов путо-

писа), Срдачан поздрав, Ана, 19. X 2009, III београдска гимназија...);

ако одмах иза арапских бројки са значењем редног броја дође неки други знак

(Живели су три године у Нишу (2006−2009); Са истим друштвом чекала сам 2001,

2002. и 2003. годину...).

Запета

Запетом се одвајају:

имена места или уметничких дела кад се пишу поред датума (у истом реду), (Јаго-

дина, 19. IX 1993; у Бечеју, јула 2010, Петар Лубарда, „Гуслар“, 1952...);

речи и синтагме при набрајању без везника (Овде се окупљају заљубљеници у

Дунав, пливање, једрење, риболов; Језеро Ђердап дугачко је стотинак, широко и до

осам километара, дубоко скоро сто метара...);

речи и синтагме у вокативу (Ана, јави се кад стигнеш; Не знам ти ја, драги мој,ништа о томе; Шта радиш, друже мој?...);

апозиције и апозитиви (Петар Илић, одбојкашки капитен, данас није играо; Моја

млађа сестра, задовољна поклоном, затрча се и пољуби ме...);

реченице и делови реченице који су уметнути, накнадно додати (Синоћ је, као што

вам је познато, био успешан тренинг; Лекари кажу да треба узимати воће, нарочито

лимун, током целе године...);

неке речце (за исказивање личног става и супротне) (Павловић је, међутим, био

одсутан; Данас је, дакле, био успешан дан; За екскурзију смо се, наравно, сви прија-

вили...);

реченице и реченични чланови у супротном односу (Провели смо пет дана намору, али се нисмо окупали ниједном; Треба ми Јана, а не Ана...);

реченице у искључном и закључном односу (Целе недеље је било сунчано, једино

је у петак пала слаба киша; Представа се отказује, према томе, данас остајемо код

куће...);



48

зависне реченице које се јављају на почетку независне предикатске реченице (у

инверзији) или су уметнуте (Пошто сам се посебно спремала, добро сам урадила тест;

На мору ћу, ако буде лепо време, играти одбојку сваки дан...); занимања, титуле, звања иза имена и презимена (На конкурс се јавио Милош

Алексић, професор; Потпис: Јелена Милић, ученица VIII разреда...).

Запетом се не одвајају:

последњи и претпоследњи члан у набрајању између којих стоји везник (Петком

имамо хемију, српски, физичко и два часа математике; Желиш ли воћну салату, сладо-

лед или обоје?);

занимања, титуле, звања испред имена и презимена (Доктор Милан Јовић ради

пре подне; Ученица Ана Николић била је дежурна у петак...).

ПАЗИ! Посебно о писању запете у вези са зависним реченицама види на стр. ХХ.

Црта

Црта се употребљава:

у оквиру реченице да означи паузу, уметнуте или посебно истакнуте делове

(Њихово гнездо је у опасности од грабљивица – змија и великих птица; Наша екипа

је – веровали или не – ове године стигла до Евереста...);

за означавање почетка и краја управног говора (Довикнуо нам је: – Сачекајте и

мене!; – Немам више времена – рече Дејан кроз плач – за фудбал са вама...); између бројки (кад означава предлоге од и до), између две или више речи (кад

означава неку везу међу њима) (Први светски рат (1914–1918); Путовали смо аутопу-

тем Београд–Ниш; Граматика Станојчић–Поповић...).

ПАЗИ! Кад се црта пише у прва два случаја, белине су са обе стране. Кад се пише у

последњем случају, белина нема ни са једне стране.



49

Тачка и запета

Тачка и запета ставља се:

између реченица или делова реченица који нису толико независни да би сеодвојили тачком, ни толико блиски да би се одвојили запетом (Споља је заструјала

ледена хладноћа; врућ ваздух у дворани нагло се расхладио...);

при рашчлањеном набрајању (Опште карактеристике народне књижевности су: 1)

усмени вид комуникације; 2) ванкњижевне функције; 3) променљивост...).

Две тачке

Две тачке се пишу:

кад се истиче набрајање (Пробали смо разне домаће специјалитете: кромпир са

кајмаком, домаћи сир, проју, пршуту, сармице од зеља, телећу чорбу...); кад се најављује управни говор, испред наводника или црте (Сремац му оштро

одговори: „Да сам хтео да устајем рано, ишао бих у пекаре.“);

између бројева или, ређе, речи кад означавају неки однос (обично се читају према)

(Резултат је био 2:1 у сетовима; Видски парњаци су отићи : одлазити и сл.).

Заграда и полузаграда

Заградом се издвајају:

допунски подаци или објашњења у оквиру реченице (Река Дрина (највећа притока

Саве) настаје спајањем Таре и Пиве; Сир камамбер (фр. camembert) назван је по исто-именом месту у Нормандији...);

делови речи да би се нагласило да се нешто може прочитати на два начина (Проду-

центи желе да (зло)употребе њихов рад; То је био пораз за наук(у)...).

Полузаграда се пише:

иза бројева и слова уместо тачке (при набрајању или подели текста на мање једи-

нице) (Повратни глаголи се деле на: 1) праве повратне, 2) узајамно-повратне и 3)

неправе повратне; Драма обухвата: а) трагедију, б) комедију и в) драму у ужем смислу...).



50

Наводници

Наводници се пишу:

кад тачно наводимо нечије изговорене или написане речи (Милутин Миланковић

је о Мики Аласу написао: „Волео је друштво и музику, свој омиљени спорт риболов и

путовање“; Наставница рече: „Милане, напиши ово на табли!“...);

уз имена уметничких дела, књига, филмова, установа, разних производа (Читали

смо „Ламент над Београдом“ Милоша Црњанског, Паја Јовановић је насликао „Борбу

петлова“ око 1898. године, У филму „Троја“ глуми Бред Пит...);

уз речи које имају подругљиво или супротно значење (И онда је наш „фудбалер“

разбио лоптом прозор; Великог „певача“ више нико није хтео да слуша...).

Наводници се не пишу:

ако се ради о општепознатим именима установа, клубова и сл. (Играју Партизан и

Црвена звезда; О томе је писала Политика...);

ако су одређени називи или речи већ истакнути посебним начином писања у

штампаном тексту (подвлачењем, подебљаним или искошеним словима) (Родољу-

биве песме су Отаџбина Ђуре Јакшића и Србија Оскара Давича; Родољубиве песме

су Отаџбина Ђуре Јакшића и Србија Оскара Давича; Родољубиве песме су Отаџбина

Ђуре Јакшића и Србија Оскара Давича...).

ПАЗИ! Отворени наводници се увек пишу доле, а затворени горе: „овако“, а НЕ “овако“

или „овако„!

Упитник и узвичникУпитник се пише:

на крају упитних реченица или уз речи које се изговарају упитном интонацијом (Ко

је стигао? Ја! Ја? Немогуће!; Да ли је тачно да ће сутра падати снег?...).

Упитник се не пише:

иза зависноупитних реченица (Питао ме је колико остајем у Београду...).

Узвичник се пише:

на крају узвичних, заповедних, жељних и обавештајних реченица (кад имају

узвичну интонацију) (Ала грми!; Пази како прелазиш улицу!; Нека ти Нова година

донесе испуњење свих жеља!; Јелена је победила!...);

иза узвика који се наводе изоловано или су уклопљени у реченицу (Хеј!, Одједномсе чуло бум! бум!, а затим се све утишало...).



51

Цртица

Цртица се пише:

као спојни знак у полусложеницама (спорт-клуб, призренско-тимочки дијалекат...);

кад у једној речи комбинујемо цифре и слова (100-годишњица, 90-их година...);

кад преносимо део речи у други ред (...................учи- , ...................Кра-

оница............. гујевац.............).

Три тачке

Три тачке се пишу:

кад је нешто недоречено: прекида се набрајање, прекида се реченица или се изо-

ставља део текста (Одатле поглед пуца ка Златибору, Овчару, Каблару, Голији...; Била

сам убеђена да све добро знам, кад оно...);

кад треба означити паузу која настаје кад говорник размишља како да настави

реченицу (То је било ... то је било ... мислим ... 1941. године...).

Допиши знаке који недостају (запета, знаци навода, две тачке, црта, заграда, упитник,

три тачке):

а) Војвођанску Венецију како називају ову варош са свих страна окружују воде

Дунав Нера Караш канал Дунав Тиса Дунав и седам језера.

б) Микеланђело Буанороти 1475 1564 рекао је свом лењом ученику Цртај Анто-нио цртај и не губи време!

в) Господине Јовановићу шта Вам ради Шумадинац упитаће владика Раде кад му

је Анастас дошао.

г) Међу делима Плинија Млађег 61 око 114 године најважнија су Писма у десет

књига.

д) После скоро три године опловивши свет у Шпанију се са истока вратио само

брод Викторија са 18 чланова посаде.

ђ) На тој географској ширини налазе се многи европски градови: Осло Хелсинки

Санкт Петербург

е) Био је способан новинар па је већ 1840 године постао власник листа Бир-мингем џорнал.



56

Репортажа

о сада е ило речи о новинарском изражавању у виду вести или извешта а, где

овинар, пишу и о неком дога а у, не говори шта он мисли о томе, не износи сво е

емоци е. ве године посвети емо пажњу , едном од о лика новинарскогзражавања при ко ем новинар износи и сво е емоци е и сво е мишљење.

ко смо за извешта рекли да е проширена вест, за репортажу можемо ре и да

е проширен и личним ставом о ога ен извешта . огледа како смо представили

сличности и разлике између извештаја и репортаже:

епортажа је облик новинарског изражавања којим се неки стварни догађај

опису е , , и то тако непосредно да се види да е репортер

рисуствовао дога а у о ко ем прича. њо се, као и у вести или извешта у, мора

одговорити на новинарска питања: , , , , , .

еме о ко има се може написати репортажа веома су разноврсне: од неких по ава из

свакодневног живота, преко описа необичних предела до природних катастрофа или

.

екад се репортажа ослања само на реч, некад на реч и слику, или само на слику

у том случа у ради се о оторепортажи .

аво ење података ез аво ење података уз лични

извешта

ИЗВЕШТАЈ

- детаљан опис

догађаја без

личног става

овинара

- одговор на питања: КО,

, , , ,

- савременост (актуелност)

- истинитост

- важност- занимљивост

- детаљан опис

догађаја уз лични

став новинара

- новинар може

да пише и упрвом лицу

РЕПОРТАЖА



57


во едног примера до ре новинске репортаже

о ко о е писано у књизи ивана итрови а з

епортер олитике орко Гвозденовић пошао

е едног прохладног дана на елашницу да посети

метеоролошку станицу. тео е да види како живе и

аде људи на врху планине високе метара и да о

има нешто напише. утовао е аутомо илом док се

могло, а онда е наставио пешке кроз ду ок снег.

возденовић је о овом свом личном

раматичном доживља у написао репортажу и

о авио е у олитици . новем ра . године под

асловом „ апис са планине .рочита одломак из те репортаже

... ола пет е по подне. ре ем с м уз рдо.

ада, са свих страна пада, тишина нека велика,

а путем су пре мене пролазили само едан камион и

она „газ . аправили су пртину, њоме се може, иако е

лизаво.

урира ош нигде. а зад, угледао сам стопе и

ренуо по њима, рже, па ош рже. отом, више

стопа нема. тишле су удесно, тамо е шума садзимзелена, а ко сме у шуму. а не смем, а ош ме,

акоре и, ни е много страх.

уда даље ртином.

ада мрак. о се много рзо спушта. ли, до ро

е: зна се да не може дуго да потра е. о утра. до

утра ного.

итам се: па куда у а, то урир ио, па отишао.

пава ми се. дем напред, навише, ирам место.

Ту, али мало даље од пута. Због возила, мало у страну.

о их возила

е, не. амо напред. и е могао та курир да оде.

Он чека негде, јадан, смрзава се због мене што ја хоћу

а пишем. то, да ни е мене, он и седео у сво о ку и,

а тамо ватра пуцкета, боровина сува...

ако је од извештаја настала

репортажа

едног дана уредник је послао

репортера да напише извештај о

људима који су се надомак морск

обале после једног бродолома, у

високим таласима борили за живо

редник је од репортера тражио

да што драматичније опише сцене

спасавања, односно нестајања

људи у морским таласима. рошл

је дуго времена, а сарадник се ниј

враћао, иако се редакција налази

у близини морске обале. То је

уредника забринуло, па је послао

другог репортера да потражи сво

колегу. Овај је са обале угледао

разбеснелим таласима и, са други

спасиоцима, спасава бродоломни

ај репортер унео је у свој извешт

своје личне доживљаје, све што

је осетио у животној опасности

у којој се и сам нашао. звештај

је био и садржајан и занимљив,

пун узбудљивих описа. И тако се

појавила – репортажа.

(Живан Митровић, )

ком лицу е писана ова репортажа



58

Велики српски писац Милош ™ рњански бавио се и новинарством. Био је страсни,

радознали путник, који је са својих путовања од Шпаније до Скандинавије оставио веома

много записа и репортажа о људима, обичајима, споменицима и природи.Ово је одломак из његове репортаже са путовања у поларне крајеве, која је

објављена у листу ˆреме 1937. године у Београду.

Прочитај дати одломак и одговори на следеће захтеве:

1) Шта репортер овде описује?

а) Магдаленин залив б) • режи в) неко место у Холандији

Заокружи слово испред тачног одговора.

2) Како се зову глечери које репортер помиње?

, ,

3) Да ли се репортер сам искрцао на поменуто место? На основу чега

то закључујеш?

4) Кад стене од леда падну у море, до које висине вода прска?

а) 2000 m б) неколико десетина метара в) то не видимо из текста

Заокружи слово испред тачног одговора.

Сети се неког интересантног места са летовања или зимовања и напиши своју

путописну репортажу.

Магдаленен Беј

Искрцали смо се, идући дан, у Магдаленином заливу. Природа, која је и пре била

изванредна, у овом заливу, који се сматра најлепшим у поларним крајевима, постала је заиста

надземаљска. Пред нама су се у бескрајној тишини плавели и руменели планински венци

огромних глечера: Вагонвај глечера, Гулијевог глечера и • ранклиновог глечера. То су огромне

масе леда, које се спуштају са висина од скоро 2000 метара, стрмо у море. Тамо где додирују

море, то су страховите зидине, које су испрепуцане, и које се руше уз грмљавину у зеленибездан. Када огромне стене од леда падну у воду, вода се расипа као дивовски шедрван. Док

сунце сија, стално траје тај лом и тај скок воде и водене прашине, која прска у висину, неколико

десетина метара, као снег. Све се то одиграва у потпуној тишини. Ледена брда посматрају нас

без даха и потпуно непомична.

Искрцавање у том заливу врши се на једном рту, на којем и сада леже костури од китова.

Смрад је тежак и, мада нема ветра, шири се далеко. Таласи ми избацују пред ноге једну даску

која је са неког француског брода из • режија. ™ ео рт, где се искрцавамо, пун је људских

костију, које се, међу камењем, и сада беле и виде, мада су их неколико пута сахрањивали.

Нико не зна какво је то гробље. Да ли су то, пре неколико стотина година помрли од глади

ловци из Холандије, или су гусари преклали посаду неког брода, или су то трагови туча међу

рибарима који су још недавно хиљадама долазили на Шпицберген, док је било много рибе?



59

Летимично читањ е

Често се може чути да је неко само летимично погледао лекцију, неки чланак, књигу.

Летимично значи „на брзину, без удубљивања, површно“. Тако читамо кад хоћемо брзо да

сазнамо интересује ли нас садржај неког текста или књиге.Мораш ли прочитати цео текст или целу књигу да би знао да ли те њихов садржај

занима, или не? Да ли поново мораш читати цео текст који си већ читао да би нашао

један податак који си заборавио? Наравно, не мораш. Ако си већ прочитао неки текст, а

не можеш да се сетиш неког податка из њега, прочитаћеш само она места за која мислиш

да га садрже. Ако је то нека лекција, погледаћеш летимично само подвучене делове, или

оне истакнуте масним словима, курзивом и сл.

Ако хоћеш да видиш да ли те неки непознати текст занима или не, погледаћеш га

само летимично:

прво прочитај наслов, а ако постоји, и поднаслов;

одмах пређи на делове текста које је аутор сам истакао на неки начин; ако у тексту ништа није истакнуто, прочитај по једну реченицу из сваког пасуса;

прегледај илустрације, слике, табеле, дијаграме и сл. уколико постоје у тексту.

Поступак је сличан и са непознатим књигама:

потражи на крају књиге (или на корицама) сажетак и прочитај га;

ако нема сажетка, погледај садржај и одабери један одељак чији те је наслов

привукао;

летимично прочитај одабрани одељак (по реченицу из сваког пасуса), па ако ниси

сигуран, одабери још један и прочитај га на исти начин.

То ће ти брзо решити дилему да ли те такав садржај занима или не.

Понекад је и сам наслов довољан да одредиш да ли те текст занима. Тако је најчешће

са репортажама. Погледај наслове неколико репортажа Милоша ™рњанског и

подвуци оне које би волео да прочиташ:

Хамерфест, најсевернија варош, › граду ‡ арије Стјуарт,

Каменица под œ рушком гором, Рејкјавик и његови становници,

Пред Билбаом, Ž ” олову, селу фламанскоме



60

Расправа

Када чујеш да неко од твојих другова, на пример, тврди да је гласна музика штетна за

слух, насупрот другом, који га убеђује да гласна музика не утиче на слух, рећи ћеш: они

расправљају о штетности гласне музике или њихова расправа је интересантна и сл. Даби дошло до расправе, треба да постоје и различити ставови о неком проблему. Само,

никако не треба допустити да расправа прерасте у свађу!

Анализа неког проблема уз помоћ различитих аргумената може бити и у писаном

облику. У том случају једна особа износи све аргументе и подробно их анализира.

Прочитај расправу нашег чувеног стручњака за старословенски језик.

Словенско писмо

Као што није било лако одредити порекло првог словенског књижевног језика, тако се у

словенској филологији од њених почетака расправљало о првом словенском писму: да ли је тобила ћирилица или глагољица.

Најстарији словенски извори, као што су Великоморавска житија и спис ™рнорисца Храбра,

не пружају сигурне доказе о већој старини једнога или другога писма. Затим, најстарији сачувани

старословенски споменици писани су једном или другом азбуком. Сви ти споменици, међутим,

настали су бар сто година после постанка словенске писмености. Даље, сам традиционални

назив ћирилица, тј. Ћирилова азбука, првобитно се односио и на глагољицу. То се може

закључити из једног старог руског записа из XI века.

Има хипотеза да је азбука коју данас зовемо ћирилица била уређена у Бугарској пре Ћирила

и да ју је Ћирило искористио при састављању своје азбуке, тј. глагољице. Ипак, у историји нема

никаква помена о ранијој појави ћирилице. Словенска писменост се прво ширила у Великој

Моравској, а не у Бугарској. Азбука те писмености била је глагољица, и она је из Моравскепрешла у Чешку.Ту су настала два сачувана старословенска споменика (тзв. Кијевски и Прашки

одломци) и оба су писана глагољицом1.

Језичка анализа најстаријих словенских споменика показала је да у споменицима писаним

глагољицом има много више архаизама (у морфологији и лексици), него у споменицима писаним

ћирилицом. Нарочито треба споменути и чешке гласовне особине, тзв. бохемизме, који се срећу

само у глагољским споменицима писаним на словенском југу.

Наведени подаци, историјски, палеографски и језички, довољно показују да је глагољица

настала пре ћирилице. Исто тако, на основу података које нам пружају сачувани извори о животу

и раду првих словенских просветитеља, можемо закључити да је прву словенску азбуку саставио

Ћирило Солунски. Та азбука се по њему прво звала ћирилица. Али та се азбука није могла свуда

одржати. Заменила ју је, негде брже, негде спорије, друга, млађа словенска азбука коју данасзовемо ћирилица. Назив је тако остао исти, изменила се само садржина.

(Петар — орђић, Историја српске •ирилице, прилагођено)

1 Р а д. Б. А л е к с и ћ: Ž дабрани старословенски текстови, Београд 1960, 27–29, 49.

Види Раднусвеску , стр.



61

1) аводе и „да е аз ука ко у данас зовемо ирилица ила уре ена у угарско пре

ирила аутор наводи сво или ту и став одвуци реченицу из ко е се

о види.

2) аокружи слова испред ставова ко и говоре у прилог тези да е глагољица стари е

исмо од ћирилице:

а) традиционални назив ирилица, т . ирилова аз ука, прво итно се односио и

б) има хипотеза да е аз ука ко у данас зовемо ирилица ила уре ена у

угарско пре ирила;

в) у споменицима писаним глагољицом има много више архаизама него у

споменицима писаним ирилицом;г) на стари и сачувани старословенски споменици писани су едном или другом

аз уком.

амо едан од наведених ставова назначава да е могу е да е ирилица стари е

исмо. о е став под .

1) а ли аутор сматра да има више доказа ко и показу у да е глагољица стари е

исмо одвуци део текста из ко ег се то види.

2) дговори едном реченицом о чему е реч у дато расправи:

У расправи је најчешће реч о научним проблемима, па је навођење литературе

о авезно. а и навео све податке о књизи из ко е доноси неки одломак наведен

ословно или препричан , аутор користи тзв. усноте, напомене испод текста. тексту се

знад последње речи која се односи на одломак забележи одговарајући број, а под тим

ро ем се испод текста наводе подаци или лижа о ашњења. одвуци усноту у дато

асправи. Шта сазнајеш из наведене фусноте?

асправа е врста писаног састава ко им се расветљава неки про лем или дога а

а би се дошло до истине. При том се користе аргументи (докази), који се системски и

.



62


ако је екарт почео једну сво

расправу

еке од најзначајнијих књига

представљају расправе. Таква је,

између осталих, књига великог

француског математичара и

филозофа Ренеа Декарта –

„Расправа о методи“.

Иако се ради о веома тешким

темама, овај талентовани научник

успео је да започне своју расправ

на занимљив, јасан и духовит нач

рочитај почетак ове расправе:

Здрав разум је нешто што је на

свету најбоље подељено, јер свак

мисли да га има сасвим довољно.

Чак и они које је у свему другом

,

разума него што га имају.

Не може се веровати да се у

овоме сви варају. Пре ће бити да

је способност правилног суђења

разликовања истинитог од лажно

што се у ствари и назива здравим

разумом, по природи једнака

код свих људи. азлике у нашим

мишљењима не долазе отуд што с

једни људи умнији од других, већ

зато што ми своје мисли водимо

различитим путевима.

og to ergo sum

асправа има сличну структуру као и други писани

УВОД

аводи се шта е предмет расправе.

РАЗРАДА

зносе се различити ставови из стручне литературе о

про лему о ко ем е реч, као и ставови аутора о истом

про лему. а та начин се доказу е една, а оповргава

.

ЗАКЉУЧАК

утор износи сво закључни став: он може ити

потпуно нов, а може и потвр ивати неку од познатих

.

а основу датог одломка наведи сажето о чему е

ловенско писмо,ћеш сваки пасус сажети у једну реченицу.

УВОД

РАЗРАДА

ЗАКЉУЧАК



63

Кључне речи

ад нешто претражу еш на интернету, о ично н

одре ено место укуцаш неку кључну реч за по ам к

ражиш. а пример, ако желиш да на еш нешто оосовској бици, као кључне речи можеш издвојити

ојмове: Косовска битка,1389. година, цар Лазар,

осово поље, ук ранкови , илош или и сл.

Обично су то имена личности, географских појмова

стори ских дога а а.

неким научним радовима понекад се испод

сажетка рада наводе и кључне речи. том случа у

аводе се по мови ко и се у раду често користе.

е у наведеним кључним речима ко е се однос ловенско писмо една ни е одгова

ирилица, глагољица, словенска азбука, Ћирило, моравска долина

Наслови и поднаслови

аслови књига и других врста текстова пре свега служе да привуку пажњу

читалаца, па су зато на чеш е кратки, садржа ни и едноставни.

аслов ловенско писмо односи се на целу расправу, а не само на одломак ко и смо

дали. аокружи слово испред наслова ко и више одговара датом одломку:

а) ивот ирила и етоди а б) орекло првог словенског књижевног езика

в) ловенски споменици г) а ли е глагољица стари а од ирилице

ад је текст дужи (у компликованијим лекцијама, на пример), ради боље

прегледности да у се и поднаслови то су наслови за делове текста . а пример, лекци а

из геогра и е под насловом рика еље

Африке, Клима Африке, Биљни и животињски свет Африке, Хидрографија Африке,

тановништво и насеља .



64


Од када се користе рекламе?

осле стравичне ерупције

езува, 79. године нове ере, градо

омпеја и Херкуланум били су

отпуно затрпани. анимљиво је т

а су се после откопавања Помпе

а зидовима неких кућа видели

рафити. Они су представљали

едну од најстаријих форми

екламе. а пример, једним такви

атписом позивани су грађани

а присуствују гладијаторским

борбама, јер у њима учествује:

Трачанин Келад, троструки

застопни победник, миљеник

девојака!

ре проналаска штампе, као

рекламни агенти“ радили су

ласници добошари. Сматра се да

рви рекламни оглас појавио у

еку у једном француском листу.

очетком века за

екламирање се користи плакат,

следећем веку реклама осваја с

медије и све просторе.Како ли ће изгледати

рај XXI века? Можда ће људи

мати уграђене чипове са

четвородимензионалним

екламама

Реклама

ада тре а да купиш, на пример, шампон за

осу, како се одлучу еш за едан од десетине

ону ених ероватно се сетиш да си у неко одро них реклама чуо за едан ко и косу чини

„здравом, густом, сјајном“. И, вероватно, купиш баш

а . ако е реклама постигла сво циљ – привукла е

ош едног купца.

а сваком кораку сре емо се са рекламама: у

овинама, часописима, на плакатима, ил ордима,

ади у, телевизи и, интернету, на оде и, спортским

еквизитима, сема орима на спортским

, , , ,

аутомобилима... Рекламе су постале,, .

екламом се потрошачима нуде одређени

ли различите услуге. роизводи и услуге се путем

огласа, плаката, спотова, ради а и сл. нарочито

репоручу у, истичу и хвале да и се привукла

ажња што ве ег ро а могу их корисника.

екламирање се на чеш е спроводи путеммеди а. ако посто е:

1) рекламе у новинама или часописима оне су

амењене одређеној читалачкој публици);

2) рекламе на ради у и телевизи и телевизи а е

а погодни а за рекламирање уопште, ер поред

звука користи и слику ;

3) рекламе на интернету данас су веома

з ог могу ности сталног емитовања на мрежи .

ове рекламе се по ављу у свакодневно, а

ихов ро се тако рзо уве ава управо захваљу у и

меди има.



69

Коришћење индексом,појмовником и библиографијом

ример из књиге ова истори а уметности:

BARELJEF et e e . ms a c v na gra ev na u o u ve e pravougaone prostor e, ug avnom

po e ena na v e ro ova, zavr ava se aps om; cr va ta ve osnove. erasa u o v ru gra ev ne, na re u u, sa o e se pru a „ ep pog e .

ад користиш уџ еник или неке друге стручне књиге из различитих о ласти, не

читаш их као роман или неко забавно штиво. Текстове у стручним књигама не морашчитати редом. онекад ти може затре ати само неки податак, а не можеш га лако на и узпомоћ садржаја. Или, можеш наићи на непознат појам без чијег разумевања не можешпратити текст. ожда те нешто заинтересу е, а у тексту о томе ни е написано довољно.

ади лакшег сналажења и ржег долажења до података на кра у ве ине уџ еника идругих стручних књига наводе се индекси, појмовници, библиографије.

ндекс регистар представља аз учно или а ецедно сре ен списак имена или по мовакоји се јављају у некој књизи. Поред сваког имена или појма даје се број једне иливише страна у књизи на ко има се та по ам или име помиње. лужи за рже и лакше

.

а) а ли е у овом одломку дат индекс по мова или индекс имена

б) акав е индекс на кра у ове граматике

о мовник регистар речник по мова представља скуп важних, мање познатих по мовао и се употре љава у у неко књизи. оре ани су по аз учном или а ецедном реду.оред сваког појма даје се кратко објашњење о њему. Служи за брзо информисање оеком непознатом по му.

ример из књиге Водич кроз Београд

арин лександар, ва ар , , атарина или ателина , женаЗмај Огњени Вук, в. Вук Бранковић раља рагутина

ори , еселко, ва ар , ацлерови , риша, соци алисту ан, азар вер елд, . Ф., градитељван асиљеви – розни, руски имел, Фиделис, ва ар

ар лауди е , римски цар



70

а) ако су поре ани по мови у овом одломку: по аз учном или а ецедномеду

б) а ли е по ам „ ареље о ашњен у речнику по мова књиге оваистори а уметности

и лиогра и а литература представља стручно састављен попис књига односнорадова који су у вези са темом књиге у којој се наводи. Служи за добијање података одругим књигама или радовима ко и се аве истим или сличним темама.

1) а ли е литература у овом одломку дата само на српском езику

2) ако су поре ани књиге и чланци у овом одломку

а) б) в) аокружи слово испред тачног одговора.

амисли да читаш текст у књизи ова истори а уметности и одговори на следе езахтеве тако што еш заокружити слово испред тачног одговора:

1) ко не разумеш шта значи акропис , потражи еш значење ове речи на кра уњиге у:

а) речнику по мова б) в) библиографији

2) ко не знаш на ко им се странама говори о бакропису , проверићеш то (на крају

а) речнику по мова б) в) и лиогра и и

3) ко желиш да прочиташ ош нешто о акропису , потражи еш то на кра у књиге у:а) речнику по мова б) в) и лиогра и и

ример из књиге ултурна ризница р и е

авела ранко, Палеолит Србије, ран еловац – еоград .арашанин илутин, раистори а на тлу р и е, , еоград .

Gimbutas Maria, The Gods and Golddesses of Old Europe 70003500 B. C., ondon 1974.овачеви ован, варски каганат, еоград .онди ладимир – опови ., аричин гра , еоград .apazoglu F., rednjobalkanska plemena u predrimsko doba, ara evo .



71

” итање и разумевање дијаграма,графикона и сл.

кинески

хинду

енглески

шпански

арапски

0

200000000

400000000

600000000

800000000

1000000000

1200000000

1

кинески

хинду

енглески

шпански

арапски

0

200000000

400000000

600000000

800000000

1000000000

1200000000

1400000000

к инес ки х инд у енглес ки ш панс ки арапс ки

12000000

500000000

450000000

370000000

210000000

кинески

хинду

енглески

шпански

арапски

кинески

хинду

енглески

шпански

арапски

0

200000000

400000000

600000000

800000000

1000000000

1200000000

к ин еск и х ин ду е нгле ск и шп ан ск и а ра пск и

Series1

” уџбеницима и стручним књигама разни подаци су често представљени помоћу

дијаграма, графикона, табела, скица и сл. О томе је било речи и прошле школске године.Исти подаци могу бити представљени на различите начине. Žво само неколико

графичких приказа пет најзаступљенијих језика према броју становника:

а) б)

в) г)

д) ђ)



72

Погледај дате дијаграме и заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Н а сваком дијаграму можеш видети колико тачно становника говори некимод датих језика.

б) Н ајвише становника на свету говори кинески језик.

в) Žнглески језик има више говорника него хинду, а мање него арапски.

г) Становника који говоре хинду језик има двоструко мање него оних којиговоре кинески.

д) пански језик говори триста седамдесет милиона становника.

ђ) Н а свим дијаграмима имена језика су дата у оквиру легенде, и то тако што јесваки језик представљен различитом бојом.

И сâм можеш направити неки дијаграм. Представи на тај начин резултате неке анкетекоју си спровео међу својим вршњацима. Н а пример:

Питање је гласило: Колико си књига ван лектире прочитао / прочитала на летњемраспусту?

Анкетирано је 30 ученика, а одговори су били следећи:а) неколико (5 ученика), б) једну (15 ученика) и в) ниједну (10 ученика).

Израчунај заступљеност одговора у процентима на следећи начин:

”неси податке на хоризонталну и вертикалну осу као што смо показали на слици:

Ако си на часовима информатике научио да користиш програм excel , све ово можешурадити брже и лакше.

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

неколико једну ниједну

а) 100 х 5 = 16,67 %

30

б) 100 х 15 = 50,00 %

30

в) 100 х 10 = 33,33 %

30



88

Обнављање језичке културе(градиво од 5. до 8. разреда)

Основни облици новинарског изражавања

Вест е основни о лик новинарског изражавања ко им се авност о авештава о неком

дога а у, неко по ави или личности. о о авештење, да и ило вест, мора да уде ,

актуелно, истинито, важно, занимљиво сажето.

Извештај је најчешћи облик новинарског изражавања којим се јавност упознаје са

неким дога а ем. ри оваквом опису одговара се на ко, шта, где, када, како

и зашто , али опширније него што то да е вест. звешта тре а да уде

, , , .

Репортажа је облик новинарског изражавања којим се неки стварни дога ај

опису е , , и то тако непосредно да се види да е репортер

присуствовао догађају о којем прича. У њој се, као и у вести или извештају, мораодговорити на новинарска питања: , , , , , .

а основу датих де иници а напиши шта е за едничко овим о лицима новинарског

зражавања, а затим у чему се разлику у:

авођење података без личног коментара Навођење података уз лични коментар

вест

извештај репортажа

чланак

ест

звешта

епортажа



89

Врсте текстова

Према томе која им је главна сврха, текстове можемо поделити на неколико врста:

Прочитај наведени текст и заокружи врсту којој припада:

а) опис б) излагање в) приповедањег) расправа (аргументативни текст) д) наговарање (пропагандни текст)

Опис и приповедање не разликују се само по теми, већ и по начину описивања, односно

приповедања:

Изабери телефон из наше феноменалне понуде за само

један динар. И... Причај, причај, причај!

Излагање(експозиција)

Опис(дескрипција)

Приповедање(нарација)

Расправа(аргументативни текст)

Наговарање(пропагандни текст)

- нешто нам сеобјашњава- о нечему насобавештава- одговара се напитање „Шта јето...?“

- нешто нам сеописује- одговара се напитање „Какво јенешто / какав јенеко?“

- нешто нам сеприповеда- одговара се напитање „Како сенешто догодило?“

- текст нас у нештоубеђује- обраћа се нашемразуму- користе се аргументи- аргументи селогично излажу

- текст нас на нештонаговара- обраћа се нашимемоцијама

обавештења,реферати,извештаји,дефиниције...

опис личности,природе, пред-мета...

путопис,биографија,причањеисторијскогили личногдожив…аја...

научна расправа онеком проблему...

рекламе...

Сугестивно описивање/приповедање Техничко описивање/приповедање

- аутор дочарава свој лични став премаономе што описује/приповеда

- описивање/приповедање прожето је ауторовимосећањима, мислима и вредновањима- описивање/приповедање не мора бити верно- стил описивања/приповедања јекњижевноуметнички (богат и сликовит језик)

- описивање/приповедање је независно од личногстава аутора према ономе што описује/приповеда

- описом/приповедањем износе се само чињенице- описивање/приповедање мора бити верно ипотпуно- стил описивања/приповедања је научни (јасан ипрецизан језик)



90

Испод следећег описа наведи да ли је сугестивни или технички:

Врсте препричавања

Препричавање је понав…ање својим речима онога што смо чули, видели, доживели или

прочитали. М оже бити:

Изабери филм који ти се допао, а затим га усмено препричај на четири начина:

сажето, опширно, објективно и субјективно.

Основне појаве и односи међу речима

Реч може имати једно значење ( једнозначне речи) или више значења (вишезначне

речи). Појава да једна реч има више повезаних значења назива се вишезначност или

полисемија.

ƒ етаф ора и метонимија су два најважнија начина на која реч може добити нова

значења.

Подвуци једнозначне речи у следећем низу:

Југоисточна Азија одликује се веома специфичним би…ним и посебно животињскимсветом. Влажне тропске шуме, ‘унгле, чине природну вегетацију скоро на целокупној

површини југоисточне Азије. Са порастом надморске висине и према северу

(унутрашњост Индокине и северна филипинска острва) ‘унгла се проређује и замењују

је шуме бамбуса, шикаре и саване...

компјутер, миш, тастатура, екран, штампач, софтвер

сажето опширно објективно субјективно

- помињу се самонајважнији догађаји- изостав…ају сепојединости

- помињу се испоредни догађаји ипојединости везанеза њих- треба водитирачуна о редоследу

догађаја

- догађаји сеприказују верно,онако како су сеодиграли

- уносимо исвоје мисли иосећања, дајемосвоје разумевањедогађаја- такво нашеобјашњење не мора

увек одговаратиистини



91

Повежи реченице са одговарајућим појавама које у њима запажаш:

Акценат речи и реченице

Ознаке за акценте и акценатска правила:

Заокружи слова испред реченица у којима подвучена реч има кратак акценат:

а) Деца се плаше дива због његове висине. б) Она је наша позната оперска дива.

в) Уместо „прошле године“ кажемо и „лане“. г) М ладунче срне назива се лане.

д) То није била обична кућа, већ вила. ђ) Вила је натприродно женско биће.

е) Патос је био прекривен старим ћилимом. ж) Рецитовао је са патосом.

Он је …убимац тинеј‘ера и …убите…

хорор филмова.

Ове панталоне су ми у струку уске, а

ногавице су ми широке.

Наложио је слузи да наложи ватру

испред куће.

Потребан ми је мир, потребан ми је

спокој.

хомонимија

синонимија

антонимија

паронимија

Синоними различите речи имају истоили слично значење

рећи, казати, саопштити;срећа, радост, весе…е

š омонимиисти гласовни склоп, аразличита неповезаназначења

коса (влас) œ коса (алатка)лук (поврће) œ лук(полукруг)

Антоними супротно значење висок œ низак, светло œ тама,отићи œ доћи

Пароними сличан гласовни склоп, аразличито значење

расположење œрасполагање, познавалацœ познаник, извинити се œизвинути се

силазни узлазни

дуго I Û

кратко \\ \

једносложнеречи

I, \\

двосложнеречи

I, \\, Û, \

вишесложнеречи

I, \\, Û, \ Û, \



Неакцентована дужина:

Ознака: œ (равна црта изнад дугог слога) Правила:

Заокружи слова испред глагола који су у презенту:

а) нÏучÓ б) наÖчи в) рÉдÓ г) рáди д) ÖчинÓ ђ) учÔни

Речи које немају акценат:

Силазни акценат се са акцентоване речи може пренети на проклитику (обично у (и)

јекавским говорима: у кÚћу Ö кућу).

Реченици можемо променити смисао на основу:

Следеће реченице прочитај тако да буду питања на која ћеш добити наведене

одговоре:

а) С ав рође а ? Да с ав

Генитив множине свих именица рÍчÓ, ђÅкÑ...

Презент свих глагола ÖчÓм, ÖчÓмо...

Остали случајеви вÂд×м, шÍтајÃћи, ÖшÑвши, рÈд×ст...

Проклитике(испред речи с којом чине акценатску целину

Енклитике(иза речи с којом чине акценатску целину)

• предлози• везници• речца не

• ненаглашени облици личних заменица• ненаглашени облици помоћних глагола• речца ли

реченичног нагласка истицање једне речи уреченици

Напо…у пада снег.(истичемо да падаснег, јер је то, на пример, неочекиван

реченичне мелодије дизање или спуштањетона

Напо…у пада снег.Напо…у пада снег?(исту реченицу можемо изговоритикао обавештење и као питање)

реченичне паузе

краћи или дужи застој при

изговору реченице илињених делова

Не плаче, јер напо…у пада снег.Не, плаче, јер напо…у пада снег.(пауза или изостанак паузе иза не мењсмисао реченице)

Documents

Srpski Jezik 8 Gramatika