��

bank

arst

vo �

� - �

� ��

��

SRPSKO AMERIKANSKA BANKA

Odlukom Ministarstva Trgovine i Industrije Kraljevine SHS, resornog ministarstva za sve novčane zavode u zemlji, 2. novembra 1920. godine, odobreno je “Prometnoj Banci,

gospodi Milutinu Stanojeviću, Vasi Mijoviću i drugovima iz Beograda osnivanje akcionarskog društva pod imenom Srpsko-Amerikanska Banka sa sedištem u Beogradu”. Ovaj dokument potpisao je ministar trgovine i industrije dr M. Ninčić.

U Pravilima Srpsko amerikanske Banke ističe se da je cilj osnivanja ove banke: “da održava veze i razvija trgovinske i ekonomske odnose našeg naroda sa Amerikom, da angažuje amerikansku industriju i kapital za preduzeća trgovinska i industrijska u našoj zemlji, da obaveštavanjem i novčanim kreditom daje mogućnosti i olakšice našim sunarodnicima u Americi za povratak u zemlju, njihovo nastanjivanje ovde i uvođenje u posao, upućivanje njihovog kapitala na povoljno plasiranje u zemlji na korist kako njihovu, tako i na opštu korist našega naroda kako se ušteđevine njihove ne bi rasturile nekorisno ili bile upotrebljene na tuđu korist”.

iz prošlosti

��

bank

arst

vo �

� - �

� ��

��

Delokrug rada je takođe preciziran u Pravilima Banke: “eskontovanje menica, uputnica, varanata, čekova i ostalih papirnih vrednosti; otvaranje kredita po tekućim računima i čekovsku radnju; davanje zajmova na zaloge svih vrsta; naplate i isplate; primanje ostava i depozita; posredovanje u zaključivanju zajmova za račun Države, okruga, srezova i opština; izdavanje garantnih pisama i svih ostalih akreditiva; primanje novca na priplod

i na čuvanje; davanje zajmova na zalogu svih vrsta roba; učestvovanje u preduzećima, kojima je cilj podizanje industrije, građevina, eksploatacija šuma i reka, a naročito u preduzećima brodarskim i u opšte transportnim bilo na suvu, ili na vodi; zastupanje domaćih i stranih firmi u svim trgovačkim poslovima”.

Osnovna bančina glavnica pri osnivanju bila je od 10 miliona dinara u srebru podeljena u 100 hiljada akcija od po sto dinara. Svaka akcija davala je “pravo sopstveniku na srazmerni deo bančine imovine i na učešće u podeli dobiti, kao i na učestvovanje i rešavanje na bančinim zborovima”.

Organi Srpsko Amerikanske Banke bili su: Zbor akcionara, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Direkcija i službeno osoblje. Akcionar koji je želeo da učestvuje na Zboru bio je dužan da pet dana pre zbora deponuje kod Banke ili gde ona bude naredila svoje akcije na koje dobija revers i ulaznicu za Zbor. Po završetku Zbora donosiocu reversa vraćaju se deponovane akcije. Na Zboru svaki akcionar može učestvovati lično ili preko ovlašćenog lica koji mora biti akcionar Banke. Tri akcije davale su pravo na jedan glas. Jedan akcionar nije mogao imati više od deset glasova ma koliki broj akcija imao. Zboru je presedavao

Na kraju 1923. godine Udruženje banaka u Beogradu imalo je 56 novčanih zavoda iz Beograda i 70 iz ostalih krajeva Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U toj godini Udruženju su pristupili sledeći novčani zavodi: Pirotska zadruga, Pirot, Pančevačka Pučka Banka, Pančevo, Muslimanska Kreditna banka, Foča, Agrarna i Industrijska Banka, Beograd, Hrvatska Eskontna Banka, Beograd, Veleška Banka, Veles, Niška Zadruga, Niš, Kosovska Banka, Kosovska Mitrovica, Izvozna i Prometna Banka, Skoplje, Tehnička Banka, Beograd i Srpsko Amerikanska Banka, Beograd.

��

bank

arst

vo �

� - �

� ��

��

predsednik Upravnog odbora a na Zboru sazvanom od Nadzornog odbora predsedava predsednik Nadzornog odbora.

Zbor je raspravljao i odlučivao značajna pitanja iz delokruga rada Banke. To su, između ostalog: o podnesenim računima. Bilansu, podeli dobiti, davanje razrešnica Upravnom i Nadzornom odboru, izboru i smenjivanju članova Upravnog i Nadzornog odbora, izmeni bančinih pravila, o smanjenju ili povećanju osnovne glavnice Banke, spajanju Banke sa drugim društvima, sazivu vanrednih zborova, prestanku rada Banke, izboru likvidatora i o promeni bančine svrhe itd.

Upravni odbor je bio glavni organ banke koji je zastupa, predstavlja i upravlja njenim celokupnim radom. On je izvršilac odluke Zbora. Upravni odbor imao je devet članova sa mandatom od tri godine. Nadzorni odbor bio

je vrhovni kontrolni organ Banke. Sastojao se od pet članova koje Zbor bira na dve godine. Direkcija je bila neposredni upravni i izvršni organ ove banke. Ona je za svoje poslove odgovorna Upravnom odboru. Osoblje banke činili su: direktori, prokuristi i određen broj činovnika i služitelja.

Interesantno je u Pravilima pogledati kako je data podela čiste dobiti banke: 10% najmanje rezervnom fondu dok ovaj ne postigne 50% od bančine glavnice; 6% na ime tantijeme članovima Upravnog odbora; 2% na ime tantijeme članovima Nadzornog odbora, do 6% na ime tantijeme službenom osoblju koji je bar šest meseci provelo u banci; ostatak je ostavljeno da Zbor akcionara po svom rešenju podeli kao dividendu ili upotrebi u druge svrhe.

Pripremila Svetlana Pantelić

Trgovinski kalendar

1922.