7/30/2019 Sta je to GMO ukratko .
2/5
od!ad !reti da buduim generacijama ostavimo zelene !ustinje sa
d"inovskim bubavabama(jedan odmogui scenerija). Ministarstvo
!oljo!rivrede /&Da jedno od tri ministarstva koje bi trebalo da
sebavi bezbednosti od GMOa nije uradilo ni jednu jedinu !rocenu
rizika niti se bavi !roveravanjemtestiranja GMOa to je takoe njen
!osao.
Mnogi zagovornici biotehnologije e rei da se ovek oduvek bavi
genetskim modifikacijama i da je
ovo samo prirodni nastavak. o nije istina!
Ne radi se ovde o me%anju dve iste biljke, razliitih
karakteristik, ve o me%anju potpuno nesrodnih vrsta a postoji veoma
dobra prirodna barijera koja onemoguava ribi da se ukrsti
saparadajzom.
-ored tog, rekombinacijom gena dolazi do stvaranja novih gena!0e
zna se kakve e osobine datitaj gen. #$$+.godine belgijski naunici
su u soji !ronali jedan takav gen. >io je to drugi !ut da
jeotkriveno da je Monsanto !reutao da !rijavi ne!oznati gen kada je
!rijavljivao svoj!atent. onsantose tada !ravdao da je gen neaktivan
i uveravao javnost da je !roizvod siguran bezobzira to ne znaju
!oreklo gena jer je 2 godina na tr"itu i jo se niko nije "alio.
1ada govorimo o GMO susreemo se sa brojnim kontravarzama i
!ot!uno su!rotnim miljenjima. Doknas sa jedne strane uveravaju da
ne !ostoji nikakav !roblem od korienja GMOa drugi nam iznose
injenice koje gorore su!rotno. Ovu dilemu ni malo ne reavaju
dr"avne institucije kojima je !overenoda is!ituju is!ravnost rane i
lekova ( %D&)jer je od .//0! godine doneta odluka o
su%tinskojekvivalentnosti (1substantiall2 e3uivalent"), po kome se
* biljke tretiraju isto kao ikonvencionalne (prirodne) biljke, pa
za njih ne postoje posebne kategorije, dodatna
istraivanjaispravnosti, niti se obeleavaju!
Jemes Maryanski koji je bio zaduen za regulaciju biotehnologiju
u to vreme, otvoreno priznaje da
je to u potpunosti bila politika odluka, ne nauna.
Ova odlika se ne odnosi samo na ranu ve na sve !rodukte
biotenologije (dokumentarni film =/vet!rema Monsantu=). /ve to je
!otrebno da bi se odobrio novi GM !atent je da kom!anija koja
ga!roizvede dostavi %D& dokument o karakteristikama novog
!atenta i dokaz o is!ravnosti ( rezultat
internog eks!erimenta koji nije obavezan) .A ne vr%i dodatna
ispitivalja novih * biljaka veih automatski odobrava!A injenica da
se ovi proizvodi ne obeleavaju u mnogome oteava praenjeGMOa jer se
pojedine alergijske reakcije pojava nekih bolesti i dug razvoj
bolesti ne mogu povezati sa
GMO jer nije obeleen.
"Su%tinska ekvivalentnost" je glavni izgovor onsanta(vodea
multinacionalna komranija za!roizvdnju GMOa) zato ne vri
eks!erimente is!ravnosti na ljudima. .//0! godine na amerikotri%te
pojavio se prvi * proizvod, paradajz lavrSavr (lavrSavr, sa ubaenim
genom ribe).&li je ubrzo !ovuen iz u!otrebe jer se nije do!ao
ku!cima. 'ako do +,,2.godine ne !ostoje stra"ivanjeo sigurnosti
GMOa +,,?.godine !oinje se sa komercijalnim uzgojem kukuruza soje
uljane re!ice i!amuka. +,,@. godine !rof.&r!ad 7ustaj dolazi do
otkria da GM krom!ir utie !ogubno naeks!erimentalne
"ivotinje(smanjen rast !acova zbog ega dolazi od retardacije !ad
imunog sistemabela krvna zrnca slabije reaguje !roblemi sa
re!roduktivnim organima ozbiljna oteenja unutranjiorgana !atorgeni
rast elija sterilitet). 4ako je ovo istraivanje izazvalo veliku
buru, * biljke nisupovuene iz upotrebe ali pro$esor -ustaj je dobio
otkaz.!asnije je nauna zajednica stala uz prof."ustaja i on je
vraen na mesto koje mu pripada. 7ostoje istra"ivanja ruski naunika
koja suobjavljena u brojnim naunim aso!isima i koja govore o
genetski modifikovanim organizmima.
5edan !rimer je ruske nunicedoktora biologije 4rine 5rmakove,
koja je 0667!godine nasim!ozijumu 4uske nacionalne asocijacije za
genetsku bezbednost (0&G/) obelodanila rezultatesvog
istraivanja koje je sprovela na mi%evima.8 ovom istraivanju je
analizirana de$ektnost
7/30/2019 Sta je to GMO ukratko .
4/5
tt!9JJJ.dail6mail.co.ukealtarticle;+3@@@@@GM;food;toKins;blood;,3;unborn;babies.tml
& eks!erimenti na "ivotinjama !okazale su da se u mozku
mieva !ronalazi >t toksin za kojiMonsantovi =nunici= ka"u da se
uniti u !robavnom sistemu. 'ndiji gde "ivotinje !asu na
obranim!oljima >t !amuka dobijaju ozbiljne zdravstvene !roblema
i najvei deo nji umre. 5udi !rijavljujualergije !robleme sa ko"om.
&li tu nije kraj.
+,,,.godine onsanto odlazi u 4ndijugde ku!uje znaajnu firmu za
!roizvodnju semena.#$$+.godine 'ndijska vlada odobrava gajenje
>t !amuka ije seme se uz velika obeanja !rodaje C!uta sku!lje od
!rirodnog semena !amuka. 7oto seljaci nemaju novac za to seme
!ozajmljuju ga savelikim kamatama. #$$?. godine !ojavljuje se
bolest koja zavata samo GM !amuk i unitava "etvu todovodi do
bankrota seljaka koji su u velikim dugovima zbog kredita i kamata i
oni poinju masovnoda izvr%avaju samoubistva. &naliza ovi
tragini dogaaja !okazuje da se najvie dogaaju uregijama gde se sadi
>t !amuk tako je od !rolea #$$2.g. do !rolea #$$?.godine bilo
?$$samoubistava a #$$-. g. ?@$ za samo est meseci. !rkos
kontraverzama broj !arcela !od GMO izgodine u godinu je sve vei.
+,,?.g. !arcela zasaeni !od GMO iznosio je +- miliona +,,-.g.
;++mil. a #$$-.g. ovaj broj se !o!eo na ++C3mili. ektara.( /oc.
ekol. Bagreb Eol. +- (#$$@.) 0o.#8eljko 1aluerovi9 GMO !rvi
dvanaest godina ; stanje i !ers!ektive). 0a list =7eat= navodi da
je=!rema !roceni organizacije '/&&&(
'/&&&'nternational /ervice for te &cuisition of
&gri;>iotec&!!lications) koja !rati ovaj razvoj od #$$,.
godine samo u GM soji kukuruzu i !amuku ostvaren je!romet od +2$
milijardi dolara.Lreba istai da su #$$,.g. !ovrine na kojima se
gaje genetskimodifikovani organizmi (GMO) !oveane sa devet miliona
ektara na +33 miliona ektara=.8bedljivonajvei proizvo'ai su SA, a
slede Argentina,
