STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA ENERGETIKE U REGIONU JIE

Prof. dr Milovan StudovićEnergy Financing Team

Međunarodna Konferencija ELEKTRANE 2010Vrnjačka Banja, 26‐29 Oktobar 2010.Vrnjačka Banja, 26 29 Oktobar  2010.

Sadržaj

Energetska Zajednica JIE, Region JIE i ključne odrednice zemalja EZ  i Regiona JIE,

S j k ij lj EZ JIE i bj k i ič j jStanje ekonomija u  zemljama EZ JIE i objektivna ograničenja razvoja,

Prirodni resursi zemalja Regiona  JIE, infrastruktura privrede, industrije, energetike, elektrprivrede,p , j , g , p ,

Ekonomski i energetski Indikatori  zemalja Regiona JIE,

Obim i efektivnost upotrebe električne energije u zemljama Regiona JIE,

Ekonomski Indikatori upotrebe električne energije,

Trend potrošnje električne energije u uslovima recesije privrede i projekcije potreba do 2015.,projekcije potreba do 2015., 

Struktura elektroenergetskih izvora, tehnologija i energenata, starost TE,

Dinamika ‘’ulaska’’ novih izvora i potrebna finansijska sredstava,

Ekonomski ambijent  za ulaganje u energetiku u zemljama Regiona JIE, 

Tržište kapitala, energenata, metala, energetske opreme i kadrova,

Z klj čZaključne napomene.

Ključne odrednice zemalja EZ‐Regiona JIE

Članice Energetske Zajednice JIE:

Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Rumunija i Srbija, uključujući i Pokrajinu Kosovo i Metohija, sa 53 milion stanovnika, i ostvarenih oko 5500 €/stanovniku BDP d k jihBDP , od kojih:

> četiri zemlje: Bugraska, Hrvatska, Rumunija i Srbija* (bez teritorije Pokrajine Kosovo i Metohija), sa 41 milion stanovnika, uslovno čine Grupu: srednje 

/razvijenh zemalja EZ, sa ostvarenih 6200 €/stanovniku, a ostale,

> četiri zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, uključujući i teritoriju Pokrajine Kosovo i Metohija*, uslovno čine:Grupu nisko razvijenih zemalja, sa 12 miliona stanovnika i ostvarenih 3000 €/stanovniku, u broju stanovnika učestvuju sa 22 %, u ukupno ostvarenom BDP one učestvuju sa samo 12 %.

Navedene članice EZ JIE i tri tz. tranzitne zemlje (tranzit električne energije): Grčka, Madjarska i  Slovenija, su ekonomski visoko razvijene zemlje (sa 23.5 miliona stanovnika i ostvaruju 16000 €/po stanovniku), čine Region JIE.

Ključne odrednice ....‐nastavak

Razmere ključnih odrednica u 11 zemalja  Regiona JIE, uključujući Pokrajinu Kosovo i Metohiju* su veoma različite od broja stanovnika (do 30 puta) veličineKosovo i Metohiju , su veoma različite, od broja stanovnika (do 30 puta), veličine teritorije (do 17 puta), ekonomske razvijenosti (od 4  do 7* puta), odnosno industrijske moći (od 7 do 17*puta), veličine energetske infrastrukture  (do 20 puta), potrošnji primarne energije (do 3 puta), električne energije (od 3.5 do 6*puta), potrošnji   primarne energije (do 3 puta), električne energije (od 3.5 do 6puta), prirodnog gasa ( do 3 puta, računajći da u nekim zemljama gas nije ni  raspoloživ) i na kraju ekonomske efektivnosti energetskog sektora (do 3 puta).

Navedena neujednačenost ključnih odrednica po zemljama Regiona JIE, posledicaNavedena neujednačenost ključnih odrednica po zemljama Regiona JIE, posledica je ne samo predthodnog  istorijskog razvoja, već je i dodatno uslovljena usporenim, neefektivnim i dugotrajnim tranzicionim procesima u svim  oblastima društvenog i ekonomskog  razvoja, u većini zemalja Energetske Zajednice JIE.g g j , j g j

Tekuća nisko produktivna ekonomija, u većini zemalja  EZ JIE, nije omogućila reindustrijalizaciju privrede i stim u vezi novi ciklus uskladjenog razvoja odgovarajućih sektora energetike, a posebno elektroprivrede.odgovarajućih sektora energetike, a posebno elektroprivrede. 

Sa svim navedenim razlikama, zemlje EZ JIE ekonomski, upućene  su kako na usaglašeno poslovanje u okvirima Regionalnog tržišta, tako I na uskladjivanje razvoja i tehnološko povezivanje ključnih objekata nacionalne elektroenergetikerazvoja i tehnološko povezivanje ključnih objekata nacionalne elektroenergetike.  

Ekonomija u zemljama EZ JIE

I k d lj E k j d i (B k i R ij ) j d iIako su samo dve  zemlje Energetske zajednice (Bugarska i Rumunija) ujedno i članice EU (od 2007 godine), samo  Hrvatska (u stausu kandidata EU) ostvaruje ekonomske pokazatelje bliske pokazateljima Grupe tz. ‘’tranzitnih’’ zemljama (ujedno i članice EU), sve ostale zemlje Energetske Zajednice se nalaze u dugotrajnoj ekonomskoj stagnaciji.

U tom svetlu ‘’Globalna’’ ekonomska kriza, u zemljama EZ JIE uslovila je nove dodatne teškoće na prethodno nasledjene probleme ekonomskogdodatne teškoće na  prethodno nasledjene probleme ekonomskog razvoja, uslovljene dugotrajnom (skoro dve decenije)  i neuspešnom tranzicijom putem privatizacije energetski intenzivnih grana industrije na čije poslovanje dominantno utiču niske cene električne energije i zarade radne zaposlenih.

Strateški neutemeljen razvoj privrede , zasnovan prevashodno na podsticaje u finansijskom sektoru i sektoru usluga uz zanemarivanje razvoja realnog sektora i odsustva planske reindustrijalizacije privrede zasnovane na postojećim resursimaodsustva planske reindustrijalizacije privrede, zasnovane na postojećim resursima (infrastrukture, sirovina i radne snage) i novim proizvodnim energetski neintenzivnim tehnologijama, u cilju povećanja strukture  i obima visoko vrednih razmenljivih proizvoda, na konkurentnom tržištu u okruženju EZ, Regiona i EU.

Ekonomija u zemljama EZ JIE_nastavk

Dugotrjna stagnacija ekonomskog razvoja, sa negativnim rezultatomDugotrjna stagnacija ekonomskog  razvoja, sa negativnim rezultatom medjunarodne razmene dobara i usluga, po osnovu izvoza energetski intenzivnih proizvoda (osnovnih metala, nemetala), odnosno sa pozitivnim  rezultatom po osnovu izvoza tekstilnih prizvoda, proizvoda drvne industrije, poljoprivrednih p , p j , p j pproizvoda, a u slučaju Bosne i Hercegovine, Bugarske i Rumunije izvozom i elktrične energije.

Eknomska nemoć razvoja privrede, posebno reindustrijalizacije/modernizacijeEknomska nemoć razvoja privrede, posebno reindustrijalizacije/modernizacije  izvozno orijentisanih grana industrije, je samo jedan od razloga dugotrajnog odsustva investicija u energetiku posebno  u elektrenergetiku većine zemalja Energetske Zajedinice , osim Hrvatske, Makedonije i delimično Albanije.g j , , j j

Kada je reč o investicijama u energetiku odnosno elektroenergetiku, ključni razlog proističe i u nepovoljnom ambijentu za privalačenje stranih i privatnih investitora, prevashodno zbog zastoja u donošenju Regulative usklajene sa , p g j j g jpraksom EU u oblasti kapitalnih investicija, posebno u elektroenergetskim delatnostima.    

Zemlje Regiona JIE u odnosu na celinu EU

1

1.2

Specifična potrošnja energije (po stanovniku) u odnosu na EU

0.6

0.8

1

EU

0.2

0.4EU

Region JIE

0

Zemlje  u okviru Regiona i Zajednice JIE  u odnosu na celinu EU 

S ifič i k ki i t ki I dik t i R i JIE d EU

1.20

Specifični ekonomski i energetski Indikatori  Regionu JIE u odnosu na EU

0.80

1.00

EU

0.60

EU

Region JIE

En.Zajed. JIE

SRZ

0.20

0.40 SRZ

NRZ

0.00

bdp1 dv1_Ind el1_eu el1_Ind_eu

Mogućnosti  iskorišćenja preostalog hidropotencijala u zemljama Regiona JIE

Realizovan i raspoloživ hidropotencijal u zemljama Regiona JIE

Realizovan

35.00

40.00Realizovan HP`l

Ek ki

20 00

25.00

30.00

h

Ekonomski prihvatljiv HP`l

10 00

15.00

20.00TW Tehnički iskoristiv HP`l

0.00

5.00

10.00Iskoristiv HP`l_2020.

Nesrazmerna potrošnja uglja u zemljama Regiona JIE

70 0

80.0

Obim potrošnje uglja u zemljama Regiona JIE

50 0

60.0

70.0

30 0

40.0

50.0

M t

Lignit 

Svi 

10 0

20.0

30.0 ugljevi

0.0

10.0

Al B&H Bu Co Gr Hu K&M* Mc Mn Ro Ser* Sl

Realizacija gasovoda ‘’Južni tok’’ omogućiće korišćenje savremenih tehnologija na bazi gasa ?*tehnologija na bazi gasa ?

60

Projekcije potrošnje prirodnog gasa/''JT''

180

Scenariji proizvodnje električne energije na bazi gasa

40

50Finalna potrošnja

120

140

160

EP gas

30

Gcm

Potrošnja u TE

Neenerget80

100

TWh

_gas

10

20ee e get

ska potrošnja

Gubitci20

40

60EP _gas*  

0

_05 _10 _15 _20 _25 _30

0

0

_05 _10 _15 _20 _25 _30

Tehnologije i energenti u proizvodnji električne energije u Regionu JIE

Struktura tehnologija elektroenergetskih izvora u Regionu JIE 

_2007.

Struktura fosilnih goriva u konvencionalnim TE u Regionu_2007.

Nuclear14%

B/W1%

Hydro17%

Gas 23%

RES1%

Con. TPP`s68% Coal

69%

Oil7%

1% 69%

Ekonomsko‐energetski odnosi izmedju EU i Grupa

30000

zemalja RegionaJIE

25000

15000

20000

EU

Region JIE

10000

En.Zajed. JIE

SRZ

NRZ

5000

0

bdp1       (€/st) dv1_Ind (€/st) el1_eu (kWh/st) el1_Ind_eu (kWh/st)

Jedinična potrošnja električne energije_po sektorima

7.0

Sektorska neto specifična potrošnja električne energije

5.0

6.0

u el1 Usluge

3.0

4.0

Wh/stan

ovniku

_ g

el1_Domać

2.0

MW el1_Indus.

0.0

1.0

Al Bih Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl EUAl Bih Bu Co Gr Hu KiM Mc Mn Ro Ser Sl EU

Ekonomska effektivnost upotrebe električne energije u zemljama Regiona JIE i EUzemljama Regiona JIE i EU

2 5

Intenzitet upotrebe električne energije u Regionu i EU

2.0

2.5

el_intenz_  I d t ij

1.5

kWh/€

Industrije

el_Intenz_ Finalne

0.5

1.0

k Finalne   potrošnje

0.0

Al Bih Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl EU

Ekonomsko‐energetski indikatori u odnosu na EU

1.80

g

1.40

1.60

Udeo 

1.20

1.40stan.dp_1

pe_1

0.80

1.00 fe_1

ele_1

1

0.60

pg_1

0.20

0.40

0.00

Al B&H Bu Co Gr Hu KM* Mc Mn Ro Ser* Sl

Struktura elektroenergetskih izvora u Regionu JIE

18.0

20.0

g g

14.0

16.0

10.0

12.0

W

TE

RES

6 0

8.0

10.0

G RES

HE

NE

2 0

4.0

6.0

0.0

2.0

Al B&H Bu Co Gr Hu K&M* Mc Mn Ro Ser* Sl

Dominacija uglja u proizvodnji  električne energije u termoelektranamate oe e t a a a

Ućešće fosilnih goriva u proizvodnji električne energije u Regionu JIE

40 0

45.0

50.0

30.0

35.0

40.0

NEP_Gas

20.0

25.0

TWh

NEP_Oil

NEP_All Coal

10.0

15.0

0.0

5.0

Al Bih Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl

Učešće tehnologija u proizvodnji električne energije bez emisije CO₂

30.0

bez emisije CO₂ 

25.0

20.0

RES

10 0

15.0

TWh

HE

NE

5.0

10.0

0.0

Al Bih Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* SlAl Bih Bu Co Gr Hu KiM Mc Mn Ro Ser Sl

10.00

Bilans električne energije u Regionu JIE

5.00

0.00 _05

06

‐5.00

TWh

_06

_07

08

‐10.00

_

_09

‐15.00

‐20.00

Promene BDP, DV Industrije i potrošnje električne energije_Region 2009.

25.0

15.0

20.0

5.0

10.0

GDP gr(%)

‐5.0

0.0

GDP_gr(%)

IndVA‐gr(%)

ΔEC_09/08 (%)

‐15 0

‐10.0

5.0

25 0

‐20.0

‐15.0

‐25.0

Promene BDP, DV Industrije i potrošnje električne energije_EU 2009.

5

0

eu cz de es fr it nl at po pt sk fi se uk

‐5

GDP_gr (%)

‐10 IndVA_gr(%)

EC_gr(%)

20

‐15

‐25

‐20

Projekcije potrošnje električne energije 

60

70

50

60

Al

B&H

Bu

40

Wh

Bu

Co

Gr

H

30

TW Hu

KiM*

Mc

10

20Mn

Ro

Ser*

0

10Sl

_05 _06 _07 _08 _09 _10 _11 _12 _13 _14 _15

Očekivani rast potrošnje električne energije u odnosu na 2008.

6.00

2 00

4.00

0.00

2.00 _09/08*

_10/08*

11/08*

‐2.00

Al B&H Bu Co Gr Hu KiM* Mc Mn Ro Ser* Sl

TWh

_11/08

_12/08*

_13/08*

‐4.00

_14/08*

_15/08*

‐6.00

‐8.00

Dinamika ‘’ulaska’’ novih elektroenergetskih izvora u Regionu 

30 0

25.0

30.0

20.0

W

NOI

10.0

15.0

GW NE

HE

5.0TE 

0.0

_10. _15. _20.

Trend “ulaska” novih termoelektrana u pogon

25

15

20

10

15

GW TE_"Povla‐čenje"

5 TE_Rast potrošnje

0

_10. _15. _20.

Energetski efekti i potrebna finansijska sredstva do 2020. 

16.0

18.0

Intenzitet 

12.0

14.0 investicija    (€/stan/5 god)

Δ (GW/god)

8.0

10.0( /g )

Δ (TWh/god)

2 0

4.0

6.0 Δ  (TWh/god)

/0.0

2.0

10. 15. 20.

Δ  (G €/god) 

_ _ _

Grupe zemalja Regiona sa više ili manje povoljnim uslovima za investicijej

Trend cena uglja, nafte, gasa i elktrične energije na evropskom tržištu*

3.5

4.0

Ugalj

3.0Nafta

Pr. Gas

2.0

2.5Elektr.         energija

1.5

0.5

1.0

0.0

01/05

_03

_05

_07

_09

_11

01/06

_03

_05

_07

_09

_11

01/07

_03

_05

_07

_09

_11

01/08

_03

_05

_07

_09

_11

_1/09

_03

_05

_07

_09

_11

01/10

_03

_05

_07

_09

_0

_0

_0

_0 _

_0

Zaključne napomene:

l d h d k kl č h k k h k d k ’’ ’’U poslednjih 15 godina, tokom cikličnih promena ekonomskih aktivnosti, potvrdjena je jaka ’’veza’’  izmedju potrošnje svih energenata u sektoru Industrija, posebno električne i gasa.

Intenzitet ekonomskih aktivnosti i cene osnovnih metala dominantnije utiču na promenu potrošnje električne energije i gasa u Industriji od promena nivoa njihovih cena, ali ne i cena Metala.električne energije i gasa u Industriji od promena nivoa njihovih cena, ali ne i cena Metala.

Metalurgija, hemijska industrija i industrija nemetala, koje učestvuju u potrošnji energije u Industriji do 50 %, u Dodatoj vrednosti manje od 25 %, najneefektivnije koriste električnu energiju. 

Ključni razlozi investicionog ‘’zastoja’’ u većini zemalja EZ (osim Hrvatske), rezultat su ekonomske nemogućnosti za sopstveno ulaganje i do sada još uvek nepovoljnog ambijenta za privlačenje stranog i privatnog kapitala.

Iako su predkrizne privatizacije elktroprivrednih kompanija u nekim zemljama, bile povoljne sa stanovišta privlačenja stranog i privatnog kapitala u uslovima ekonomske recesije efektivnijestanovišta privlačenja stranog i privatnog kapitala, u uslovima ekonomske recesije efektivnije posluju velike pa i vertikalno integrisane kompanije, sa mogućnošću delimičnog samofinasiranja sopstvenog razvoja.

Niski kreditni ‘’rejting’’ većine zemalja EZ, cene kapitala za investiciono intenzivne projekte    č žograničeni proizvodni resursi energetske opreme i kadrova, obeležje su vidnog zastoja u investicija i 

u nekim razvijenim zemljama EU (čak i sa uspešnijom tranzicijom u poredjenju sa Bu, Ro).

Nestabilno tržište uglja, nafte, gasa i metala, i neizvesni uslovi poslovanja eneretske privrede po osnovu uspostavljanja nove Politike/Regulative/prakse prema zaštiti životne sredine i klimatskimosnovu uspostavljanja nove Politike/Regulative/prakse prema zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, dodatni su i veoma uticajni faktori pri donošenju odluka o investiranju u nove izvore, od strane većine stranih investitora i vodećih elektrenergetskih kompanija.  

Bez obzira na navedeno, aktuelni problemi razvoja energetike u razvijenim zemljama i zemljama u j i i i k ki j k j i dikti j l t žišti lj ftrazvoju, sa impresivnim ekonomskim razvojem, koje i diktiraju uslove na tržištima uglja, nafte, gasa 

i metala,  bar u narednih deset godina neće biti opredeljujući u energetskoj praksi u zemalja EZ JIE.