STANOJKA MITROVIĆ

PRIPREMA JEDINICA (BOLNIČKIH ODELJENJA) ZA KONTROLU ZDRASTVENE NJEGE (PREKSA ZDRASTVENIH RADNIKA)

DIPLOMSKI /SPECIJALISTIČKI RAD

BANJA LUKA, DECEMBAR 2008.

2

PANEVROPSKI UNIVERZITET „APEIRON“

BANJA LUKA FAKULTET ZDRAVSTVENE NJEGE

Student:Stanojka Mitrović Indeks br: 0407/VMZ-S

PRIPREMA JEDINICA (BOLNIČKIH ODELJENJA) ZA KONTROLU ZDRASTVENE NJEGE

PRAKSA ZDRASTVENIH RADNIKA

DIPLOMSKI /SPECIJALISTIČKI RAD

Predmet:Menadžment u zdravstv u Mentor: Prof.dr.Risto Kozomara

Banja Luka, Decembar 2008.

.

3

4

SADRŽAJ Uvod 4 Cilj rada 6 Predmet rada 7 Definicija i pojam kvaliteta 8 Evolucija i upravljanje kvalitetom 9 Kontrola kvaliteta(Quality Control) 9 Obezbeđivanje kvaltieta (Quality assurance) 10 Menadžment ukupnog kvaliteta (Total Quality Managment TQM) 10 Upravljanje kvalitetom prema standardima ISO9000 11 Odgovornost za upravljanje kvalitetom 20 Priprema za preispitivanje i ocenjivanje Sistema kvaliteta 20

Obezbeđivanje kvaliteta (proces menadžmenta i praksa) u zdravstvenoj njezi

22

Razlozi za obezbeđivanje kvaliteta u zdravstvenoj nezi 24

Menadžment kvaliteta zdravstvene nege 27

Tim za praćenje i kontrole kvaliteta u zdravstvenoj nezi i sestrinskoj praksi 30

Elementi menadžmenta u održavanju sistema kvalitetazdravstvene nege 34

Utvrđivanje standarda 35

Sestrinska praksa 36

Identifikacija standarda 38

Opšti pojam i način merenja kvaliteta 40

Kontrola u vidu profesionalnog mišljenja 43

Kontrola dokumentacije 43

Priprema jedinici / bolničkih odeljenja za kontrolu kvaliteta zdravstvene nege

44

Sređivanje izvještaja o rezultatima sprovedene kontrole

50

Tabela 2. Rezultati Ankete o zadovoljstvu pacijenata u Opštoj bolnici Zvornik u periodu 30.03.2008. – 01.07.2008.

52

Tabelarni i grafički prikaz obaveznih i preporučenih pokazatelja kvaliteta u Opštoj bolnici Zvornik u periodu od 2006. – 2007.

53 - 64

Zaključak 65

Literatura 66

5

UVOD

Bolnice su važna komponenta svakog zdravstvenog sistema, kojima se

posvećuje malo pažnje od strane donosioca odluke. One su značajne za zdravstveni

sistem iz nekoliko razloga. Prvo, još uvek značajan deo zdravstvenog budžeta odlazi

na bolnice. Drugo, bolnice kao krovne zdravstvene ustanovce, obezbeduju

specijalističke usluge i imaju veoma važan uticaj na celokupni sistem zdravstvene

zaštite. Treće, specijalisti koji rade u bolnicama se nameću kao profesionalni lideri.

Četvrto, kroz tehnološki i farmaceutski razvoj koji se reflektuje kroz pružanje novih

zdravstvenih usluga, bolnice mogu potencijalno doprineti poboljšanju ukupnog

zdravstvenog stanja populacije. (Saltman R.B. and J. Figueras, 1997).

U vreme globalizacije svih zdravstvenih procesa, bolnice su konstantno izložene

narastujućim pritiscima koji se iz dana u dan menjaju.

Zdravstvene ustanove treba da uvaže činjenicu da se zdravstvenim

organizacijama ne garantuje uspjeh na tržištu i njihov opstanak samom činjenicom

njihovog postojanja. U ne dalekoj prošlosti bolnice su gradile i finansirale svaka

opština ili region koji je to sebi mogao da priušti. Služba socijalnog osiguranja je

dozvoljavala nadoknadu za neograničenu hospitalizaciju i za svaku proceduru i

tretman koji je zahtjevao ljekar. Danas su materijalna sredstva rezervisana za

zdravstvenu zaštitu vidno ograničena. Evidentan je kako pad zdravstvenog

standarda uopšte, tako i pad ličnog komfora pacijenata u hospitalnim uslovima, a i

pad ličnog standarda radnika zaposlenih u zdravstvu. Uvedena je participacija za

određene zdravstvene usluge čiji je standard iznad nivoa utvrđenih ugovorom

između fonda zdravstvenog osiguranja i zdravstvenih ustanova. U novije vreme

osnivaju se privatne bolnice, centri za negu, zdravstvene organizacije i druge

zdravstvene usluge, koje u obezbeđivanju odgovarajuće zdravstvene ustanove teže

profitu. Tako, prodajući usluge radi sticanja profita te zdravstvene ustanove teže da

zadovolje korisnike zdravstvenih usluga – pacijenata i štićenika.

Javlja se konkurencija od strane privatnih zdravstvenih ustanova. Zato

zdravstvene organizacije moraju biti sposobne da usklade svoje mogućnosti i

asortiman usluga sa odgovarajućim potrebama, zahtevima i prioritetima nametnutim

od strane korisnika usluga i društva u celini. Sadašnje stanje u zdravstvu je

nezadovoljavajuće, čak alarmantno. Dva su problema izrazita. Prvi je akutna

6

nestašica materijalno finansijskih sredstava, što umanjuje realne mogućnosti

zdravstva za bolje i efikasnije delovanje, a drugi je što postojeći načini organizovanja

i upravljanja ove organizacije čini ne efektivnim i ne efikasnim. Pomenuti problemi

učinili su da nivo zdravstvene zaštite, pored medicinskog znanja i savremene

medicinske opreme traži i prisustvo profesionalnih znanja i veština iz oblasti

marketinga i menadžmenta. Opravdanost neophodnom pristupu promena u

zdravstvu proizilazi iz sledećih razloga:

- Evidentno se smanjuje kupovna moć odnosno broj imućnih pacijenata (kao

korisnika medicinskih usluga), smanjuje se broj državnih i društvenih organizacija,

opada nivo kvaliteta usluga, osiromašuje asortiman ponuda MIX-a, usluga od

preventivnih delovanja do pružanja visokospecijalizovanih usluga, kao i drugih

pomoćnih pratećih usluga; također slabi konkurentska pozicija i pogoršava se

sveukupni lik zdravstvenih organizacija.

- Primetan je rast troškova na svim nivoima usprkos opadanju kvaliteta,

smanjuje se prihod i čista dobit, slabi motivacija zaposlenih, česte nestašice

sredstava za rad ugrožavaju normalno odvijanje poslovnih procesa. Primetno je

odsustvo sistema vrednosti oko kojih bi se zaposleni okupili sa uverenjem da je

njihov posao značajan u društvu. Zbog toga neophodno je da se pomenuti problemi

u zdravstvu rešavaju smišljeno i organizovano, u skladu sa potrebama, zahtjevima i

prioritetima u dostizanju najvažnijih ciljeva – očuvanja i poboljšanja zdravstvenog

stanja pojedinca i zajednice.

Marketing koncept u neprofitnim organizacijama zdravstvene zaštite treba da

se usmeri ka unapređenju zdravlja.

Od početka osamdesetih godina mnoge zemlje sveta su značajno reducirale

svoje bolničke kapacitete i izvšile prebacivanje nekih usluga ka alternativnim

oblicima pružanja zdravstvene zaštite. Sve više se bolnice u svetu počinju fokusirati

na akutnu negu, primajući isključivo ljude sa stanjima koja zahtjevaju relativno

intenzivnu medicinsku njegu, ili sofisticiranu njegu ili lečenje. Zdravstveni sistem

Republike Srpske je potrebno približiti zdravstvenom sistemu razvijenih zemalja u

pogledu obezbedenja i pružanja visoko kvalitetnih zdravstvenih usluga i zadovoljenje

potreba svih građana Republike Srpske. Izvesno je da će biti potrebne godine pa čak

i decenije u sprovođenju reformi zdravstvenog sistema. Samo efikasno organizovana

bolnica imaće pozitivni efekat na zdravlje ljudi.

7

CILJ RADA

Cilj ovog rada je da se prikaže značaj i uloga kvaliteta u što efikasnijem

funkcionisanju bilničkog sektora kao i uloga i značaj medicinske sestre u ostvarivanju

kvaltieta.

8

PREDMET RADA

Hipoteza

Obezbeđivanje kvalitetnih i sigurnih usluga u bolničkom sektoru

Republike Srpske podrazumevaće intenzivan rad na uvođenju i primeni standarda

kvaliteta, u cilju izgradnje sistema kontinuiranog unapređenja, osiguranja i kontrole

kvaliteta koji se bazira na primeni:

- standarda kliničkog lečenja i kliničkih puteva nege

- utvrđeni indikatori kvaliteta zdravstvenih usluga i sistema za njihovo

praćenje i identifikovanje

Institut za zaštitu zdravlja Republike Srpske izdao je Metodološko uputstvo za

postupak izveštavanja zdravstvenih ustanova o pokazateljima kvaliteta. Na osnovu

tog uputstva rađeni su izveštaji o pokazateljima kvaliteta Opšte bolnice Zvornik za

period 2006 – 2007 godina što je prikazano i u radu.

9

Definicija i pojam kvaliteta Kad je u pitanju zdravstvena zaštita, mroa se konstatovati da u toj oblasti ne

postoji jedinstvena, opšteprihvaćena definicija pojma kvalitet. U drugim

ekonomskoindustrijskim sektorima koristi se definicija iz standarda ISO 9000/2000, u

kojem se kvalitet definiše kao „ispunjenje zahteva“. To se značenje, međutim, ne

može primeniti u oblasti medicine bez značajnijih izmjena*.

Ipak, centralni principi ostaju i ovde na snazi, tako da se u opštem slučaju

kvalitet može definisati kao „stepen u kojem sistemi zdravstvene zaštite, usluge i

repromaterijali, namenjeni populaciji i individualnim korisnicima, usaglašeni sa

važećim profesionalnim standardima u oblasti zdravstvene zaštite povećavaju

verovatnoću pozitivnog ishoda u vezi sa zdravljem“.

Postoji generalni sporazum da kvalitet treba ocenjivati sa stanovišta glavnih

učesnika (kao što su korisnici, davaoci zaštite, oni koji plaćaju zaštitu i zdravstveni

administratori, na osnovu eksplicitnih kriterijuma koji održavjau glavne vrednosti

datog društva).

Reč kvalitet vodi poreklo od latinske reci qualitis koja označava da nešto ima

dobra svojstva, osobine ili vrednosti. Međutim, definisati kvalitet je dosta teško. To je

koncept, pogled, ideja, apstrakcija.

"Concise Oxford Dictionarv" - Oksfordski rečnik po svojoj definiciji iznosi daje

kvalitet stepen savršenstva "1982".

"Kvalitet je ono što Vam se sviđa". To je istovremeno "neuhvatljiv" koncept.

Broks (1989) sugeriše "kvalitet" pokretna meta - proces neprekidnog poboljšanja, i

nastavlja da sugeriše pesimistički da je "kvalitet" nagrada kojoj se teži ukoliko se ikad

u tome postigne savršenstvo. _____________ * - Za ovo ima mnogo razloga, ali jedan je očigledan: svaki pacijent zahtjeva da bude izlečen, a taj se

zahtev ne može ispuniti u svakom pojedinačnom slučaju.

10

Međutim, sa svih strana pristižu pritisci da su to subjektivno, imaginarno, taj

nedostupni koncept, pretvori u nešto objektivno, uhvatljivo, opipljivo, nešto što se

može želiti i postići. Sa te strane koncept mora da se učini praktičnim, prevede u

proces obrade, u aktivnost koja počinje jasnim, konciznim i sveobuhvatnim

definisanjem "kvaliteta" i "savršenstva" tako da može da se meri i da se obezbedi

evidencija postignutog kvaltieta. Kvalitet, također može da se procenjuje na drugi

način.

Ovaj proces predstavlja osnovu svih inicijativa za obezbeđivanje kvaliteta.

Važno je napomenuti da prema međunarodnim standardima ISO 8402 kvalitet je

skup svih karakteristika nekog entiteta koje se odnose na njegovu mogućnost da

zadovolji iskazane potrebe koje se podrazumevaju.

Kupac je taj koji određuje kvalitet, a ne proizvođač. Znači kvalitet označava

nastojanje da se stvari urade dobro prvi put.

Evolucija upravljanja kvalitetom

Evolucija upravljanja kvalitetom može se analizirati kroz sledeće faze:

1. Kontrola kvaliteta

2. Obezbeđivanje kvaliteta

3. Menadžment ukupnog kvaliteta.

Kontrola kvaliteta(Quality Control)

Kontrola kvaliteta obuhvata različite aktivnosti i metode koje se koriste u cilju

postizanja i održavanja kvaliteta proizvoda (u sestrinstvu kvaliteta nege), i procesa i

uspeha. Ne bazira se samo na kontrolisanju u cilju eliminacije neusaglašenosti u

odnosu na definisane zahteve, već je usmerena i na otkrivanje i eliminaciju uzroka

nastajanja problema u ostvarivanju kvaltieta. Možemo reći da je kontrola kvaliteta

specifični tip kontrolisanja a odnosi se na aktivnosti koje se evaluiraju, monitorizuju ili

regulišu pružanjem usluga korisnicima. U sestrinstvu cilj kvalitetne njege treba da

bude obezbeđivanje kvaliteta da bi se postizali postavljeni ciljevi. Program kvaliteta

mora imati podršku od strane rukovodstva ustanove. Program kontrole kvaliteta ne

11

može da bude samo vežba za zadovoljenje razlićitih organizacionih i nacionalnih

standarda. Valjano poslovanje od strane institucija i podrška finansijskih i humanih

resursa biće odlučujući faktor u određivanju i poboljšavanju kvaliteta usluge. Ako

sestrinstvo teži savršenstvu ond akriterijumi za razvoj kontrole kvaliteta treba da

budu dovedeni do optimalnog nivoa a ne na nivoima koji su minimalno prihvatljivi.

Obezbeđivanje kvaltieta (Quality assurance)

Bazično označava da se kontrola kvaliteta sprovodi na sistematičan način,

odnosno da se kod planske i sistematske aktivnosti uspostavlja odgovarajuće

upravljanje kvalitetom. Serija međunarodnih standarda ISO9000 predstavlja

racionalizaciju mnogih različitih pristupa u oblasti zdravstva. ISO9000 predstavlja

osnovu za uspostavljanje sistema kvaliteta, za osiguranje usaglašenosti sa

zahtevima kvaliteta i za ostvarivanje dugoročne doslednosti ovog sistema. Jedan od

često navođenih pristupa koji predstavlja osnovu objašnjenja upravljanja kvalitetom i

osnovu njegovog unapređenja je Demingov ciklus. PDCA (Plan-To-Check-Act) –

Planirati, uraditi, proveriti i delovati.

Menadžment ukupnog kvaliteta (Total Quality Managment TQM)

Opšti cilj mendadžmenta ukupnog kvaliteta je baziran na neprekidnom

poboljšanju. Reč ukupni izražava ideju da svi zaposleni, preko svake funkcije i nivoa

u organizaciji teže ka kvalitetu. Brojni autori u svojim radovima iznose razne

rasprave o uslovima i kriterijuma da bi se došlo do ukupnog, određenog kvaltieta

rada. Može se reći da postoji pet osnovnih uslova koji se moraju ispuniti kako bi

osoblje moglo da radi kvalitetno i ujedno da teži ka daljem kvalitetu:

- Radna sredina treba da bude prijatna i suportivna - Osoblje treba da izražava poverenje prema rukovodstvu - Od osoblja treba zahtevati da rade koristan i svrsishodan posao - Osoblje treba da veruje da doprinosi vrednostima i uspesima - Od osoblja treba tražiti da rade najbolje što mogu i da ostvarjuju dobre

rezultate - U toku procesa rada osoblju treba omogućiti kontinuirano obrazovanje u

cilju boljeg kvaliteta onog što rade - Kvalitetan rad kod osoblja izaziva zadovoljstvo i motivaciju za dalje radne

uspehe

12

Upravljanje kvalitetom prema standardima ISO9000

Najveći broj zemalja širom sveta danas primenjuje Sistem upravljanja

kvalitetom na bazi međunarodnih standarda ISO9000. To su standardi koje je

pripremila tehnička komisija (TC) 176, Međunarodne organizacije za standardizaciju

(ISO) koja okuplja organizacije za standardizaciju iz čitavog sveta. Kod nas su ovi

standardi prihvaćeni kao JUS ISO 9000. Implementacija serije standarda ISO9000 je

u funkciji podizanja boljih poslovnih rezultata i konkretnog nastupa na tržištu rada.

Organizovani zdravstveni sistemi teže uvođenju i primeni ISO sistema i drugih

standarda u zdravstvu sa ciljem za stalno unapređenje svojih medicinskih usluga,

postizanja efikasnog zdravstvenog sistema i zadovoljenja pacijenata. Stvaraju se

strategije za akreditaciju i sertifikaciju svih zdravstvenih ustanova. S ciljem

poboljšanja sistema, bolnice u organizovanim razvijenim zdravstvenim sistemima

razvili su važne procese kao što su: tok pacijenata i informacije, materijala i klinički

postupci. Jedan takav proces je uvođenje kliničkih puteva u bolnički sektor.

Klinički put je precizna zbirka podataka o bolesniku i njegovom lečenju u

bolnici.

Sadrži uputstva za postupanje pri lečenju, kako za medicinsko zbrinjavanje

tako i za postupak zdravstvene njege. Dokument, klinički put se počinje popunjavati

na samom prijemu pacijenata u prijemnoj ambulanti. Od prijema na dalje prati se

svako kretanje pacijenta. Dokument popunjavaju svi koji sudeluju u zdravstvenom

procesu i potpisuju po obavljenoj aktivnosti. Upisuju se sve preduzete radnje, kao i

promene stanja.

Cilj kliničkog puta je:

- Izbor i izdvajanje najbolje kliničke prakse

- Izbor standarda za optimalno trajanje hospitalizacije

- Koortinacija i skraćivanje vremena boravka pacijenta u bolnici

- Stimulisanje timskog rada u cilju bolje kompletne obrade pacijenta

- Uspostavljanje mreže za sakupljanje i analizu podataka iz kojih će se

videti koliko često i iz kojih razloga paciientu nije sproveden predviđeni tok

hospitalizacije.

- Povećanje zadovoljstva pacijenta putem bolje informisanosti o bolesti i

lečenju te bolje komunikacije osoblje-pacijent.

13

Važno je istaknuti da pacijenta lečimo tako kako je za njega najbolje. Uvođenjem

kliničkih puteva optimizira s epostupak lečenja, skraćuje vreme trajanja

hospitalizacije, smanjuje se mogućnost stručne greške, smanjuju se troškovi a

povećava zadovoljstvo pacijenta i kvaltiet lečenja.

Jedan ovakav klinički put za Status astmatikus napravljen je na dečijem

odelenju Opšte bolnice Zvornik; Ime i prezime pacijenta:

Datum rođenja:

Adresa stanovanja:

Broj telefona:

Zanimanje roditelja:

Matični broj:

Podatke uzeo/la (potpis): ______________________

14

DAN 1. PLAN RADA (zaokružiti obavljene aktivnosti) komentar 1. Uzimanje amnestičkih podataka Potpis ljekara: 2. Fizikalni pregled pacijenata Potpis ljekara: 3. Toaleta pacijenata Potpis med. sestre: 4. Merenje TM i TV pacijenta Potpis med. sestre: 5. Merenje tjelesne temperature Potpis med. sestre: 6. Popunjavanje temperaturne liste Potpis ljekara: 7. Popunjavanje istorije bolesti sa

generalijama Potpis ljekara:

8. Upoznavanje pacijenta i robine sa pravima i dužnostima u toku hospitalizaciju i sa prostorijama na odeljenju

9. Upoznavanje pacijenta (ili pratnje) sa očekivanom dužinom hospitalizacije

Potpis ljekara:

10. Laboratorijske pretrage (zaokružiti tražene) SE KKS DKS urin

Potpis ljekara:

11. Klinički parametri: Parametar Blag napad Umereno težak napad Težak napad wheesing nema ili pri kraju

eksiri juma inspiratorni i/ili

inspiratorni nečujan

disajni zvuk isti u svim lobusima smanjen u nekim lobusima

smanjen u svim lobusima

korištenje pom. muskulatura

ne koristi koristi interkostalnu i/ili traheosteralnu

koristi istu i MSKM

SpO2 ≥ 94% 91-93% < 90% Stepen težine asmatskog statusa ______________________________________________________ Potpis doktora 12.

12. Sestrinske aktivnosti____________

Smeštaj pacijenta u bolesničku sobu, krevet sa podignutim uzglavljem

Pripremiti aparat za oksigenaciju Pripremiti aparat za inhalacije Uspostaviti venski put

Potpis medicinske se stre ____________________________ 13. Praćenje i terapija po algoritmu Praćenje (Faza 1) Praćenje (Faza 2)

15

Tretman

Datum Vrijeme O2 Salbutamol sol

Ipratropijum bro nbmid sol

Metilprednisolon amp

Potpis Praćenje (Faza 3) Ispunjeni kriterijumi Praćenje (Faza 4)

Datum Vrijeme Vizing Čujnost disanja

Upotreba pom. muskulature

Paradoksalni puls

SpO2 F= R= PEF Potpis

Datum Vrijeme Vizing Čujnost disanja

Upotreba pom. muskulature

Paradoksalni puls

SpO2 F= R= PEF Potpis

Datum Vrijeme O2 Salbutamol sol

Ipratropijum bromid sol

Metilprednisolon amp

Potpis

Интензивна терапија − кисеоник − Салбутамол

аеросол − Иптратроп.бромид

аеросол − Метилпреднисол.,и.

в

Испуњени критериј и

Стање пацијент а лошије

Испуњени критериј и

4 пута на 3 h дате инхалац ије

Стање пацијента лошије

А

Е

Б

А

Ц

Почети нови запис

не

да

да

да

да

не

не

не

не не

не

START

Opser vacija do 2 h od zadnj eg tretmana

Opser vacija do 3 h od zadnj eg tretmana

6 puta na 2 h date inhalacije

B da

Tretman

16

Tretman (Faza 3)

Datum Vrijeme Vizing Čujnost disanja

Upotreba pom. muskulature

Paradoksalni puls

SpO2 F= R= PEF Potpis

Datum Vrijeme Vizing Čujnost disanja

Upotreba pom. muskulature

Paradoksalni puls

SpO2 F= R= PEF Potpis

Vizing Nema ili na kraju eksp.

Čujnost disanja Ista u svim lobusima

Pomoćna muskulatora

Ne koristi

SaO2 > 94% odojče < 50/min 1 - 5 god < 40min

R

> 5 god <30/min

Datum Vrijeme O2 Salbutamol sol

Ipratropijum bro nbmid sol

Metilprednisolon amp

Potpis

Datum Vrijeme O2 Salbutamol sol

Ipratropijum bro nbmid sol

Metilprednisolon amp

Potpis

Испуњени критериј и

Стање пацијент а лошије

Испуњени критериј и

Стање пацијента лошије

А

не

да да

да

не

не

не

не

не

A

да

Д

да

3 puta na 4 h date inhalacije

2 puta na 6 h date inhalacije

Opser vacija do 6 h od zadnj eg tretmana

Tretman (Faza 4)

Opser vacija do 4 h od zadnj eg tretmana

D

C

ne

D Uraditi ASTRUP, RTG pul mo Razmotriti potrebu upući vanja u ustanovu tercijarnog ni voa

E Lečenje se nastavlja inhal.ß2 agonisti ma na 6 h Razmotriti potrebu davanj a korti kos teroida per os

17

DOZE LIJEKOVA

LIJEK DOZA Kiseonik 2-4 l/min Salbutamol sol 0,03 ml/kg (maks 1 ml) Ipratropijum bromid sol 0,5 ml za odojče, 1 ml za stariju djecu (uvjek davati sa ß2

agonistima) Metilprednisolon i.v. 1 mg/kg u prvoj dozi, potom 0,5 - 1mg/kg u sledećim, (u toku

prvog dana na 6 sati, potom 1 puta dnevno, maks. 5 dana) Aminofilin i.v. 3mg/kg za djecu do 6 mj.

5mg/kg za ostalu djecu u 50-100ml 5% glukoze u trajanjuod 30-60min

IVR Dnevne potrebe uvećane za 30% DAN 2. 1. Priprema pacijenta za vizitu: komentar a. priprema bolesničke sobe (provjetravanje, namještanje bolesničke postelje)

b. kupanje i presvlačenje djeteta c. mjerenje telesne temperature, TM d. jutarnji obrok

Potpis med. sestre __________________ 1. Jutarnja vizita

komentar a. fizikalni pregled pacijenta b. pisanje dekursusa (Plan praćenja i terapije po

algoritmu)

c. obaveštavanje majke o stanju djeteta Potpis ljekara _________________ Datum Vrijeme Salbutamol aerosol Pronison, tbl. Potpis med.sestre Dnevne aktivnosti sestre: komentar 1. Njega djeteta 2. Ishrana djeteta 3. Sprovođenje planirane terapije 4. Sprovođenje perkuturne drenaže Potpis med. sestre __________________ 2. Večernja vizita

a. Fizikalni pregled pacijenta

Potpis ljekara _____________________

18

DAN 3. 1. Priprema pacijenta za vizitu:

a. priprema bolesničke sobe (provjetravanje, namještanje bolesničke postelje) b. kupanje i presvlačenje djeteta c. mjerenje telesne temperature, TM d. jutarnji obrok

Potpis med. sestre __________________ 2. Jutarnja vizita

a. fizikalni pregled pacijenta b. pisanje dekursusa (Plan praćenja i terapije po algoritmu) c. obaveštavanje majke o stanju djeteta

Potpis ljekara _____________________ Datum Vrijeme Salbutamol aerosol Pronison, tbl. Potpis med.sestre Dnevne aktivnosti sestre:

1. Njega djeteta da ne 2. Ishrana djeteta da ne 3. Sprovođenje planirane terapije da ne 4. Sprovođenje perkuturne drenaže da ne

Potpis med. sestre ____________________ 3. Večernja vizita

a. Fizikalni pregled pacijenta

Potpis ljekara _______________________ DAN 4.

19

1. Priprema pacijenta za vizitu: a. priprema bolesničke sobe (provjetravanje, namještanje bolesničke postelje) b. kupanje i presvlačenje djeteta c. mjerenje telesne temperature, TM d. jutarnji obrok

Potpis med. sestre __________________ 2. Jutarnja vizita

a. fizikalni pregled pacijenta b. pisanje dekursusa (Plan praćenja i terapije po algoritmu) c. obaveštavanje majke o stanju djeteta

Potpis ljekara _____________________ Datum Vrijeme Salbutamol aerosol Pronison, tbl. Potpis med.sestre Dnevne aktivnosti sestre:

1. Njega djeteta da ne 2. Ishrana djeteta da ne 3. Sprovođenje planirane terapije da ne 4. Sprovođenje perkuturne drenaže da ne

Potpis med. sestre _____________ 3. Večernja vizita

a. Fizikalni pregled pacijenta

Potpis ljekara _________________ Edukacija roditelja: 1. provjeriti da li roditelj ima osnovna znanja o bolesti djeteta i kako prepoznati pokretače astme, te

dati upustva o kontroli sredine; 2. da li ima znanja o upotrebi lijekova i pumpica, ako ih koristi, obuči ti roditelje za upotrebu istih

(upoznati roditelje o prednostima inhalatorne primene terapije); 3. dati upustvo roditeljima kako da kontrolišu stanje djeteta na osnovu simptoma, i ako je moguće,

mjerenje PEF-a; 4. nauči ti roditelje kako da prepoznaju pogoršanje bolesti i kada da zatraže ljekarsku pomoć. Da Ne Potpis ljekara __________________

20

ODSTUPANjA

Datum

Opis Potpis

Potpis ljekara __________________ OTPUST DJETETA Potpis ljekara __________________

21

Odgovornost za upravljanje kvalitetom

Odgovornost pripada najvišem organu upravljanja. Upravljanje kvalitetom

predstavlja onaj vid ukupne funkcije upravljanja koju utvrđuje i sprovodi politika

kvaliteta.

-Sistem kvaliteta -Organizaciona struktura -Odgovornost -Postupci -proces -Sredstva za sprovođenje upravljanja kvalitetom Elementi sistema kvaliteta treba da budu dokumentovani i da ih je moguće

prikazati na način na koji je saglasan zahtevima određenog modela.

Poslovnik o kvalitetu je tipičan oblik osnovnog dokumenta koji se koristi pri

stvaranju i sprovođenju sistema kvaliteta. Za projekte koji se odnose na nove

proizvode, usluge ili procese rukovodstvo treba da primeni odgovarajuće pisane

planove kvaliteta. Svi elementi koji se odnose na sistem kvaliteta moraju se redovno

interno proveravati i ocenjivati.

Priprema za preispitivanje i ocenjivanje Sistema kvaliteta

Treba izvršiti odgovarajuće pripreme za nezavisno preispitivanje i ocenjivanje

sistema kvaliteta, koji obuhvataju:

1. Proveru različitih elemenata kvaliteta 2. Sagledavanje ukupne efikasnosti sistema upravljanja kvalitetom 3. Razmatranje mogućnosti za poboljšanje sistema upravljanja kvalitetom

Unapređenje kvaliteta primenom koncepta TQM

U tekućoj ISO standardizaciji upravljanja kvalitetom TQM, (Menadžment

ukupnog kvaliteta) definišu se sve aktivnosti ukupne funkcije upravljanja koje

određuju politika kvaliteta, ciljeve i odgovornosti, a ostvaruje se putem:

- planiranja kadrova - kontrola kadrova

22

- poboljšanje kvaliteta u okviru sistema kvaliteta Top menadđment treba da predvodi, podstiče i unapređuje aktivnosti vezane

za menadžment kvalteta. Ono što predstavlja menadžment kvaliteta treba da je

ugrađeno u proces menadžmenta.

Koncept TQM obuhvata sledeće elemente:

- Usmerenost na ljude - kontinuirano povećanje zadovoljstva kupca - kontinuirano smanjenje stvarnih troškova - sistemski pristup - horizontalna povezanost funkcija i odelenja - uključenost svih zaposlenih

Stručnjaci iz ove oblasti tvrde da se ovaj koncept može primeniti u svakoj

organizaciji, proizvodnji, uslužnoj, neprofitnoj ili vladinoj. Mnoge zdravstvene

ustanove primenjuju uvođenje sistema kvaliteta.

23

Obezbeđivanje kvaliteta (proces menadžmenta i praksa) u zdravstvenoj njezi

U praksi proces obezbeđivanja kvaliteta prati model prikazan na dole

navedenoj slici:

Slika 1. Proces obezbeđivanja kvaliteta

Proces počinje sa definisanjem nivoa, ili slepena savršenstva koji se želi

postići. Nastavlja se sa merenjem, procenom toga da li je ili ne taj nivo

savršenstva postignut. U tom stadijumu, ako je postignut odgovarajući nivo,

proces se deli na dve opcije:

- Prvo se proverava da li je postignut nivo savršenstva “smešten” na odgovarajući nivo – može li se cilj pomeriti, ako je tako, nivo savršenstva se mora re-definisati;

- Ako je nivo ostao isti, odnosno treba da ostane isti, faza merenja ili procene se može nastaviti.

Ako željeni nivo savršenstva nije postignut, sledeći korak u procesu je

identifikacija deficita, problema ili poteškoća koje taj nivo savršenstva čine

nedostižnim. Kada se sve to identifikuje, mora se razmotriti da li je promena za

postizanje cilja moguća, ili samo poželjna. Ako je tako, promena se mora

da

Identifikacija deficita

Mere da li je postignut nivo ne

ne da

Definisanje i li redefinisanje

Implementacija promene

Pomera se nivo?

da

ne

Da li je promena moguća/poželjna

24

implementirati i proces nastaviti ponovnom procenom. Ako, pak iz bilo kog razloga,

promena nije moguća ili poželjna, definisani nivo savršenstva se mora ponovo

definisati – redefinisati. Prateći ovakav proces - razvoj događanja možemo doći do

toga da koncept kvaliteta i proces kvaliteta odnosno obezbeđivanje kvaliteta postane

svakodnevna aktivnost.

Obezbeđivanje kvaliteta postaje aktivnost koja se odnosi na sve članove

multidisciplinarnog tima koji se bave negom bolesnika, kao i same osobe kojima se

pruža zdravstvena nega. Inicijative za obezbeđivanje kvaliteta imaju brojne forme: to

su profesionalno fokusirane inicijative kao što su medicinska, sestrinska i kontrola

drugih profila zdravstvenih radnika ili organizaciono fokusirane inicijative kao što su

kontrole zadovoljstva uslugama stacioniranih bolesnika gde se procenjuju elementi

koji se odnosi na okruženje i neprofesionalne momente za vreme boravka pacijenta

u bolnici. Razlozi za praćenje i promenu kvaliteta njega i usluga koji se pružaju u

zdravstvenim organizacijama su kompleksni. Shvatanje razloga i svesnost o tome

što sveukupnu delatnost stimuliše kao i razumevanje raznolikih uticaja, omogućavaju

zdravstvenim radnicima da preduzimaju inicijativu za obezbeđivanje kvaliteta kako u

svoju korist tako i u korist pacijenata. Tako zdravstveni radnici postižu vrhunac, kako

u profesiji, tako i u politici pružanja i održavanja nege na najvišem nivou.

Korisnici također treba da budu aktivno uključeni u određivanju

organizacionog kvaliteta njege. Važno je imati na umu da kvalitet njege ne

izjednačavamo uvek sa zadovoljstvom korisnika. Rezultati njege se mogu odraziti na

očekivane konsekvence efikasne i efektivne njege iz tri perspektive:

- Perspektiva njege, - Perspektiva zdravstvenog radnika (sestre) - Dokumetnacija o zdravstvenoj njezi.

Konstatovanje rezultata njege može samo da ispuni prvi deo obwezbeđivanja

kvaliteta, odnosno procesa obezbeđivanja kvaliteta. Sledeći korak bi bio merenje

toga da li su rezultati postignuti u praksi.

25

Razlozi za obezbeđivanje kvaliteta u zdravstvenoj nezi

Ekonomski pritisci za evaluacijom nege i usluga u okviru nacionalne

zdravstvene službe nisu baš nova stvar, ali kako se zdravstvena nega i zaštita

menjala od početka ovog veka, a ponajviše u poslednjoj deceniji, tako su i potrebe

za kontrolom kvaliteta rasle. Bilo je i tehnoloških napredaka, kao i pratećih izmena

što se tiče zahteva koji su postavljeni pred zdravstvo. Napredak je postignut što se

tiče novih aparata, kao što su skeneri koji treba da omoguće preciznu dijagnozu,

napredak u hirurgiji predstavlja laserska tehnika i mikroskopska tehnika, s tim što sve

ove nove tehnike u hirurgiji obezbeđuju «brži» protok pacijenata, redukciju

bolesničkih dana, mogućnost obrade više pacijenata u toku dana, kao i brže

otpuštanje pacijenata kući.1

Postoje, takođe, i epidemiološke i socijalne promene koje utiču na

obezbeđivanje zdravstvene nege, našta utiče i starosna struktura stanovništva sa

patološkim posledicama starosti, kao i pojava prethodno nedijagnostikovanih

oboljenja.

Sve ove promene stimulišu potrebu za procenom obezbeđivanja zdravstvenih

usluga, racionalizacijom službi i resursa, kao i za formiranjem službi koje će biti

efikasne uz opravdane cene. Uvek će postojati neka "krajnja granica" za resurse koji

stoje na raspolaganju za finansiranje i podršku zdravstvu i neizbežno postizanje

odgovarajućeg kvaliteta biće pod uticajem ovih ograničenja. Postizanje ravnoteže

koja će biti prihvatljiva kako za one koji pružaju zdravstvene usluge, tako i za one

koji ih primaju, je u stvari ključna tačka diskusije na ovu temu.

Rad zdravstvenih radnika se bitno izmenio, tako da je sa novim tehnologijama

i zahtevima neizostavno došlo i do novih i značajnih uloga i funkcija zdravstvenih

radnika. Zdravstvene organizacije su velike strukture koje zapošljavaju osoblje

brojnih specijalnosti. Postoji rizik da svaka grupa specijalista radi izolovano od

ostalih, na taj način nega postaje fragmentisana, a osoblje raznih struka može doći u

situaciju da bude na margini događaja i na neki način izolovano od ostalih u

zdravstvenoj organizaciji u kojoj radi. Može doći u pitanje i doprinos specijalističkih

1 International Society for Quality Assurance in Health Care, ISQA,1999.

26

funkcija članova tima, pa čak i do identifikacije izmene - zamene mesta koja ima

neopravdan ekonomski pristup.

Dupliranje uloga i aktivnosti nije ekonomski opravdano, kao i korišćenje visoko

i skupo obrazovanih profesionalaca koji rade na mestima za koje imaju previše

kvalifikacija. Ponašanje i očekivanje pacijenata su se tokom poslednjih decenija

znatno izmenili. Slika skrušenog pacijenta koji samo ćuti i ništa ne "zanoveta" se

menja, jer pacijentima postaje izazov da vode računa o svim aspektima nege i usluga

koje im se pružaju počev od umeća, veštine i stava zdravstvenog osoblja, do sredine

u kojoj borave i do netehničkih aspekata koji se odnose na čistoću, privatnost i

tačnost.

Definicija pacijenata kao "potrošača" može zasmetati pojedinim zdravstvenim

radnicima, ali to je stvarnost koja je izneta u reformi Sistema zdravstvene zaštite.

"Povelja o pravima pacijenata" omogućila je svim građanima da postanu svesni svojih

prava kada je u pitanju Nacionalna zdravstvena služba i da postavljaju određena

pitanja ili primedbe kada se ta njihova prava ne ostvaruju na zadovoljavajući način.

Zakonodavstvo omogućava da kad god i gde god pacijent ili njegova rodbina

stave primedbu na negu ili usluge zdravstva, odmah započne istraga i ispitivanja,

koja se nastavljaju sve dok pacijent ili njegova porodica ne budu zadovoljni dobijenim

informacijama ili uslugama (pacijent ima svog pravnika - advokata u zdravstvenim

ustanovama).2

Uticaji za procenu kvaliteta nege i usluga nisu samo ekonomske i političke

prirode; oni su takođe i deo vrednosti koji sobom nose zdravstveni stručnjaci. Takvi

profesionalci dele ideologije, gde je pacijent centar pružanja usluga, gde se kvalitet

usluge vidi kao nešto što je od vrhunske važnosti i gde ovakva uverenja dele,

poštuju i održavaju svi članovi stručnog tima, odnosno profesionalne grupe.

Savremeno sestrinstvo zahtjeva od profesionalaca neprekidno usavršavanje,

kreativnu komunikaciju, i unapređenje prakse koja je zasnovana na dokazu. Da bi

došli do dokaza, moramo dokumentovati naš rad, a dokumentujemo ga preko

2 Donet akt od strane Ministarstva za zdravlje 2003.

27

utvrđenih i usvojenih procedura. One:

- su osnovni postulat i početak svakog kvaliteta,

- svode subjektivnu procenu na najmanju moguću mjeru,

- poštuju jedinstven pristup svakom korisniku,

- omogućavaju mjerenje kvaliteta rada svakog pojedinca,

- podstiču ličnu odogovornost,

- omogućavaju utemeljenje prakse zasnovane na dokazu.

Procedure sestrinskih usluga sadrže potrebnme elemenete da bi ispunile

kriterijume cjelokupnih postupaka za sprovođenje određenih radnji sa pozitivnom

evaluaciju istih, što daje za pravo da izvedene radnje okarakterišemo i ocjenimo kao

kvalitetno izvedene postupke.

Svaka procedura sadrži:

- cilj, - kadrovski normativ, - vremenski normativ, - potrebnu opremu, - mere predostrožnosti pre, u toku, i posle izvođenja procedura, - redosled sestrinskih akcija, - obim i sadržaj zdravstvene mjere u procesu izvođenja procedura, što može da se procjeni kao viši standard pružanja usluga korisniku.

Obavljanje sestrinske prakse u okviru procedura samostalnih usluga.

Sestre će imati mogućnost da:

- kvalitetno izvede sestrinsku intervenciju za korisnika zdravstvene njege, - izbjegne grešku u procesu izvođenja sestrinske intervencije, - ne ponavlja već izvedene procese u postupku sestrinske intervencije, - jasno prepozna svoju ulogu i zadatke u odnosu na planiranu intervenciju, i da izvede po metodologiji koja je ponuđena u proceduri, - realizacijom sestrinske prakse u okviru pomenutih procedura stvara uslove za zadovoljstvo korisnika zdravstvene njege i saradnika u timu njih samih, - racionalno koristi vreme, materijal i ljudske resurse,

Procedure su preduslov za pružanje kvalitetne zdravstvene njege korisnicima

s jedne strane i zdravstvenoj ustanovi za unapređenje kvaliteta rada.

28

Menadžment kvaliteta zdravstvene nege

Postoje tri faktora koji su osnovni za obezbeđivanje uspešne inicijative za

postizanje i obezbeđivanje bilo kog kvaliteta:

1) faktor definicije kvaliteta,

2) merenje kvaliteta i

3) implementacija promena.

Ovi se faktori odnose direktno na koncept rukovođenja i participacije osoblja,

kao što sugeriše Nichol (1989). Oni formiraju osnovu strukture menadžmenta

kvaliteta, koju čine:

- vlasništvo

- komunikacije i

- rukovođenje.

Vlasništvo

U vlasništvu leži motivacioni potencijal za pospešivanje promena nabolje, za

stalni porast kvaliteta i razvoj prema idealima zacrtanim u profesionalnim ciljevima

sestara, radne grupe i organizacije. Pospešivanje i postizanje kvaliteta, kroz

vlasništvo, je fundamentalna stvar i kritični deo menadžmenta kada je u pitanju neka

promena unutar organizacije (Porter et ali, 1987).

Strategije za promene koje proizilaze iz inicijativa za obezbeđivanje kvaliteta

treba, takođe, da odrede oni koji su u centru službi zdravstvene nege. Te strategije,

zatim, treba da se razrade, prodiskutuju među onima kojih se tiču i da se o njima

pregovara sa relevantnim menadžerima službi.

Prvo, bitno je da zdravstveni stručnjaci koji su na vrhu lestvice osoba koje

pružaju negu bolesnicima budu osobe koje određuju "nivo savršenosti" i definišu

kvalitet. To ne samo da unapređuje profesionalni kredibilitet i odobravanje nivoa

savršenosti koju treba dostići, već i pojačava osećaj "vlasništva".

Mnogi načini procene kvaliteta su kritikovani kao pristupi "vrh-dno", gde su

nivoi kvaliteta definisani ili van organizacije, ili od strane menadžera u samoj

29

organizaciji, ali ne i sa sestrama koje te nivoe kvaliteta treba u svom radu da

primenjuju. I jedni i drugi su se u kliničkoj situaciji ponašali po principu "od danas do

sutra". Pored toga, pomoćni sistemi za procenu kvaliteta ugrađivali su se od strane

spoljašnjih procenjivača, a da prethodno nisu definisani. Prolazili su bez konsultacija

sa kadrovima za negu i bez implementacije u njihov rad, što bi bilo neophodno

(Harvev, 1990).

Posledice ovakvih inicijativa i pristupa mogu biti to da se zdravstveni

stručnjaci distanciraju i udalje, ne samo od rezultata procene, već i od same

organizacije. Ovakav ishod je razumljiv, jer se od njih traži da doprinose i postižu

nivo umeća koji ne mogu postići, u čijoj definiciji i određivanju nisu ni učestvovali i sa

kojima se nisu ni složili.

Komunikacije

Drugi faktor je uspostavljanje responzivne komunikacije, odnosno

dvosmernog sistema komunikacija u zdravstvenoj organizaciji – između onih koji su

u žiži nege pacijenata i onih na najznačajnijim nivoima menadžmenta. Obe strane

imaju odgovornost za kvalitet nege i usluga koji se pružaju pacijentima. Sistem

komunikacija mora distribuirati informacije na svo članstvo, o obezbeđivanju

kvaliteta, odnosno, o inicijativama za obezbeđivanja kvaliteta koje se implementiraju,

o njihovim rezultatima, kao i opcijama za promene tamo gde je to indikovano.

To obezbeđuje:

• da nivoi umeća koji su definisali budu u centru službe nege pacijenta,

• da budu poštovani i sprovedeni u celoj organizaciji i

• da rezultati inicijativa za obezbeđenje kvaliteta budu pravilno raspoređeni i

priznati.

U praksi, ovo obuhvata identifikaciju i održavanje dobro razvijene i

organizovane razmene informacija u svim fazama procesa obezbeđivanje kvaliteta.

Ta razmena informacija ide, kako nagore tako i nadole, kao i lateralno, kako bi se

obezbedilo da svi koji su uključeni u bilo koju fazu procesa imaju uvid i učešće u

inicijativi.

30

Rukovođenje

Menadžment može biti neophodna podrška na svim nivoima organizacije,

kako bi se olakšale promene, posebno tamo gde postoje resursi za implikaciju politike

i za postizanje savršenstva u radu. Ovo formira bazu za treći princip, tj. za

rukovođenje. Poslednja tačka u lancu komunikacije treba da bude pojedinac ili

identifikovana grupa koja ima snagu investiranu u sebe, dovoljnu da pokrene,

podržava i, ako je neophodno, insistira na strategijama koje obezbeđuju kvalitet.

Postoji ravnoteža koja se mora povući između menadžera i onih koji su

u centru nege bolesnika. Menadžeri u organizaciji treba da budu svesni važnosti

konsultovanja i dogovaranja sa osobljem i moraju aktivno učestvovati i sami

u procesu obezbeđivanja kvaliteta, kako bi omogućili i olakšali proces

izmena (Porter, 1987). Koliko god je važan osećaj vlasništva kod zdravstvenih

stručnjaka u centru nege bolesnika, isto tako je od velikog uticaja i snaga vođstva sa

vrha. U praksi, proces obezbeđivanja kvaliteta mora se odvijati po sistemu "dobra

osnova - dobro vodstvo", sa efikasnim i dobro razvijenim sistemom komunikacija koji

besprekorno funkcioniše.

Nichol (1989) identifikuje dve tačke koje daju podršku definisanom modelu

menadžmenta kvaliteta, koji se bazira na napred navedenom pristupu. To su prvo

stimulacija "pozitivnog i stalnog napora i truda" i drugo, "svesrdna podrška ". Nijedan

od ovih koncepata nije moguće realizovati bez neke forme kvalitetnog menadžmenta,

odnosno strukture menadžmenta, a bez truda i podrške kvalitet će uvek ostati, na

neki način "nepotpuno-nesavršeno postignut" (Brooks 1989).

31

Tim za praćenje i kontrole kvaliteta u zdravstvenoj nezi i

sestrinskoj praksi

Sastav tima za praćenje kontrole kvaliteta

Organizacija određuje zvanično lice za obezbeđivanje kvaliteta koje je

odgovorno za inicijative u okviru službe sestara i drugih profila zdravstvenih radnika.

Sestrinska nega se procenjuje na redovnoj osnovi izvesno vreme, kako bi se sakupili

dokazi koji se odnose na kvalitet usluga koje se pružaju i na njihovu efektivnost. Lice

odgovorno za obezbeđenje kvaliteta postaje ključni radnik u celoj organizaciji, sa

odgovornošću da koordinira i implementira inicijative za obezbeđivanje kvaliteta na

nivou cele ustanove.

Rukovodioci, koji čine tim za praćenje kvaliteta, podržavaju i pomažu

stručnjaku institucije odgovornom za kvalitet.

Menadžment organizacije se ne zasniva na kliničkom direktorskom sistemu,

već na sistemu direktora određenih prema funkciji. Prema tome, tim za praćenje

kvaliteta se sastoji od:

• direktora ili glavne sestre ustanove,

• direktora kliničkih službi,

• rukovodioca tehničke službe,

• rukovodioca službe za ishranu i higijenu,

• rukovodioca personalne službe,

• direktora odgovornog za ugovaranje i planiranje i

• zvaničnog službenika odgovornog za obezbeđivanje kvaliteta.

Tim se redovno sastaje i ima, kako strateški, tako i operativni zadatak.

Strateški zadatak tima je da odredi prioritete, inicijative za obezbeđenje kvaliteta,

podršku inicijativa i dr. Tim deluje na osnovu pozitivnih rezultata, koji omogućavaju

promene. Operativni zadatak Tima je da učestvuje u aktivnostima za obezbeđivanje

kvaliteta i to tako da osoblje vidi da se Tim na tome veoma angažuje i da su članovi

Tima zainteresovani za svaki detalj i sitnicu koji se odnose na praćenje zacrtanog

kvaliteta.

32

Tim je odgovoran glavnom izvršnom organu i bolničkom menadžeru kojima se

prezentiraju rezultati glavnih inicijativa.

Slika 1. Struktura menadžmenta kvaliteta i komunikacija

Može da postoji Tim za praćenje kvaliteta u domenu sestara (u svetu postoji).

Ovaj tim je odgovoran, preko zvaničnog službenika, predsedniku Odbora za kvalitet

ili vođi tima. Kada se identifikuje inicijativa za razvoj obezbeđivanja kvaliteta, tim

treba da radi u tesnoj saradnji sa relevantnim osobljem u službi za negu i pružanje

usluga, u cilju iznalaženja najboljeg načina za implementaciju procesa

obezbeđivanja kvaliteta. Ovaj tim preuzima odgovornost za determinaciju strategija

za akciju, ako, posle procene faze kontrole, izađe na videlo potreba za promenom.

Članovi tima za praćenje kvaliteta su osobe sa menadžerskom odgovornošću koje

obezbeđuju da promena bude razmotrena, a zatim implementirana kad god bude

moguće. Na primer, tim za praćenje kvaliteta bolničke jedinice treba da bude

predstavnik svih zdravstvenih stručnjaka koji pružaju negu i zaštitu, toj populaciji

pacijenata (sestra dijetetičar, defektolog, socijalni radnik).

33

Slika 2. Operativni plan inicijativa za obezbeđivanje kvaliteta

Faza definicije zahteva drugi nivo interakcije - nivo koji obezbeđuje inicijativu

sa objektivnošću i kredibilitetom. Početna faza ove incijative obuhvata članove svake

profesionalne grupe u okviru multidisciplinarnog tima, određujući nivoe kvaliteta za

kliničku negu. S toga su nivoi kliničke savršenosti određeni od strane stručnjaka

praktičara u okviru svake profesionalne grupe koja ima svakodnevno iskustvo sa

problemima koje rešava.

"Konsenzusne grupe" se formiraju tamo gde se ukazuje potreba da definiciju

kvaliteta određuje brojno osoblje unutar profesionalnih grupa. Konsenzusnim

grupama pomaže član Tima za praćenje kvaliteta, i oni prezentuju različite stepene

obrazovanja osoblja koje ima svakodnevno iskustvo u nezi pacijenata.

Menadžer službe - glavna sestra - predstavlja profesionalnu grupu u Timu za

kliničko multidisciplinamo praćenje kvaliteta. Ona je odgovorna za obezbeđivanje

informacija koje se odnose na kvalitet i koje treba dostaviti svim članovima njenog

profesionalnog tima. Konsenzus grupe nema menadžerski rejting. Njihova funkcija je

da obezbede da se definicije kvaliteta reflektuju na većinu stavova i pogleda, kako u

smislu prihvatljivosti, tako i u smislu uspešnosti u sprovođenju i postizanju zacrtanog

nivoa.

34

Sistem komunikacije ostvaruje se kroz tim za obezbeđenje kvaliteta i uz

pomoć zvaničnog lica za obezbeđivanje kvaliteta, čija je uloga da koordinira i

implementira inicijative za obezbeđivanje kvaliteta kroz celu organizaciju, a koji je

ujedno i član Tima za praćenje kvaliteta.

Odgovornost sestre menadžera u praćenju i kontroli kvaliteta

Kontrola kvaliteta pruža sestri menadžeru mogućnost da evaluira

organizacioni učinak sa sistematske, naučne i objektivne tačke gledišta. Da bi to

postigla, sestra menadžer mora da odredi koji će se standardi koristiti za merenje

kvaliteta nege na odeljenju, pa potom da razvije i sprovede programe kontrole

kvaliteta koji mere rezultate prema tim standardima. Sve su sestre menadžeri

odgovorne za praćenje kvaliteta proizvoda koje njihovo odeljenje/radna jedinica

proizvodi. U zdravstvenim organizacijama taj produkt je zdravstvena nega.

Sestra menadžer razvija svoju odgovornost primenjujući sledeće strategije:

• Uspostavlja jasne merljive standarde nege, u saradnji sa ostalim osobljem u

organizaciji/ustanovi i određuje najpogodniji metod za merenje i procenu da li su ti

standardi zadovoljeni.

• Odabira i koristi proces, ishod i strukturu kontrole, u skladu sa sredstvima za

kontrolu kvaliteta

• Koristi pristup odgovarajućim izvorima informacija za sakupljanje podataka

za kontrolu kvaliteta.

• Određuje nesklad između pružene nege i standarda odeljenja i traži dalje

informacije koje se odnose na razlog zbog koga standardi nisu zadovoljeni.

• Koristi nalaze kontrole kvaliteta kao meru uspeha i nagrađivanja zaposlenih;

prema nalazima rukovodi, upućuje, savetuje ili disciplinuje osoblje.

• Uključuje zaposlene u proces kontrole kvaliteta. Proučavanjem direktnih

odnosa na relaciji uzrok-objekat-posledica, zaposleni nauče da modifikuju

individualnu i grupnu produktivnost, kako bi poboljšali kvalitet nege.

• Sestra menadžer ima viziju za budućnost, gleda šta je sada i određuje šta i

kako bi trebalo da bude. Postavlja ciljeve radne jedinice i poboljšava kvalitet nege.

• Preuzima rizik i odgovornost u kontroli kvaliteta zdravstvene nege. Traži

način da postigne ravnotežu između kvaliteta i troškova, poštuje i širi etičke principe

u obavezama prema korisnicima.

35

Elementi menadžmenta u održavanju sistema kvaliteta zdravstvene nege

Prvi element menadžmenta koji treba razmotriti je komunikacija sa osobljem u

celoj organizaciji. Takva komunikacija treba da podigne profil inicijativa za kvalitet i

učini da osoblje na svim nivoima organizacije shvati koliko može doprineti (i koliko

već doprinosi) tome da se postigne određeni kvalitet nege i usluga. Članovi

zdravstvenog tima ne rade izolovano jedni od drugih niti izolovano od drugih

odeljenja i službi unutar organizacije. Postoji komplikovana šema odnosa na relaciji

snabdevač - korisnik u okviru svakog zdravstvenog okruženja, s tim da svaki od njih

zavisi od ostalih što se tiče obezbeđenja kvalitetne nege i usluga pacijentima.

Metodi kojima se ovo može postići su sledeći:

- Prvo, sprovesti edukativni program za osoblje u organizaciji, kako bi se

prodiskutovali osnovni koncepti obezbeđivanja kvaliteta, kao i pozadina potrebe za

inicijativama ove vrste.

- Drugo, obezbediti sistem komunikacije, kao i "bilten kvaliteta" koji čita

osoblje na svim nivoima u okviru organizacije. Bilten se može izložiti na oglasnoj

tabli, cirkulisati među osobljem, s tim da se zahtevaju povratne informacije i

komentari.

- Treće, uključivati sva očekivana učešća u aktivnosti za obezbeđivanje

kvaliteta i za opis svih poslova.

- Ovaj finalni metod se može pojačati sistemom izvođenja individualnog

pregleda sa elementima kvaliteta koji su identifikovani kao ključni indikatori

sprovođenja, počev od vrha organizacije do onih koji direktno pružaju usluge i negu.

Povratne informacije i deljenje informacija sa pacijentima i njihovim porodicama, u

odnosu na inicijative kvaliteta je drugi deo edukativnog i komunikativnog procesa.

- Menadžment promene koja sledi posle kontrole nege predstavlja glavni

element. Promena zahteva vreme, napor i resurse. Vođe strukture menadžmenta

kvaliteta moraju podržavati i održavati proces promene; inicijalna kontrola će se

pokazati kao proćerdan napor, ukoliko se promene identifikuju a ništa ne učini da se

one i sprovedu. Ponovna kontrola nema svrhe ako neka faza promene nije

sprovedena. Poštenje je ovde od suštinskog značaja i konstruktivno, ako se promena

36

ne može postići iz bilo kog razloga to se mora jasno reći i usaglasiti sa svim nivoima

organizacije.

Razvoj standarda – zdravstvene nege i sestrinske prakse

Standardi počinju jasnom i konciznom definicijom nivoa savršenosti koji je

neophodno dostići kod pacijenta koji ima poseban, specifičan problem ili potrebu, i to

od strane specifičnog člana multidisciplinarnog tima. To je definicija „namere“ –

„Standard Statement“ – Kitson (1989) podrazumeva inkorporaciju ključnih aspekata

prakse koje je trebalo postići, u nezi pacijenata sa specifično definisanim problemom

ili potrebom. Možemo reći da je standard unapred određen nivo savršenstva koji

služi kao pokazatelj – vodič za bilo koje postignuće u praksi na koje se odnosi.

Standardi imaju različite karakteristike „Unapred određeni“ uspostavljaju autoritet

komunicirajući ih i prihvataju ljudi na koje standardi direktno utiču. Kako se standardi

koriste kao metode merenja u praksi, oni moraju biti objektivni, merljivi i dostižni.

S obzirom da ne postoji ni jedan univerzalni model standarda, svaka

organizacija (ustanova, profesija) mora postaviti svoje standarde i ciljeve kako bi se

njima rukovodila u praksi u obezbeđivanju efikasne i beznedne njege.

Kao što je već rečeno, da nema univerzalnog standarda, ali je važno

napomenuti da englesko sestrinstvo ima dobre standarde za kontrolu kvaliteta

zdravstvene njege.

Utvrđivanje standarda

Definicija nivoa nege koja se mora postići postiže se istraživačkim radom i

referentnim pristupima koji jasno i precizno definišu domet i prirodu potreba ili

problema i opravdanja učešća svake profesionalne grupe.

Resursi su neophodni za postizanje definisanog nivoa nege i oni su

kategorizovani u tri grupe:

- Ljudi,

- Oprema

- Radno okruženje

37

Ljudi, kao resurs uključen u osnovna znanja i umeća, predstavlja osnovni

element sa kojim zdravstveni radnici rade. Sestre, kao zdravstveni radnici bi morale

imati pristup kontinuiranoj edukaciji, koju bi organizovala sestra menadžer odelenja

za edukaciju, ili kroz pristup eksternom programu edukacije. Na taj način one bi

održale i dalje razvijale svoje znanje – osnovu umeća i veštine u poslu.

Oblast označena kao „ljudi – osoblje“ podrazumeva i ostale članove

multidisciplinarnog tima, identifikovane kao neophodna stručna snaga, koja služi kao

resurs i za zdravstveno osoblje i za potrebe pacijenta na određenom nivou koji treba

da se postigne.

Aspekti uloge i funkcija sestre kao menadžera i kao kliničkog eksperta su

osnovni resurs za članove njenih sopstvenih profesionalnih grupa, kao i za ostale

članove multidisciplinarnog tima. Odgovornost sestre menadžera su posebno

naglašene u edukativnoj i profesionalnoj podršci osoblja. Ta odgfovornost

predstavlja srž bez koje se u zdravstvu ne mogu postići savršenstvo i perfekcija u

praksi.

Sestrinska praksa

Oblast sestrinske prakse se odnosi na dokumentaciju koja je neophodna za

procenu, planiranje, implementaciju i evaluaciju, što se zajedno predstavlja

integralne aktivnosti koja se odnosi na zdravstvenu njegu, odnosno na sestre koje

treba da obrade identifikovanu potrebu ili problem. Lična, odnosno individualna

zdravstvena nega ostaje i dalje centralni cilj, uz fleksibilnost planirane nege, tako da

se ispune sve potrebe i zahtevi svakog pacijenta. Analiza sestrinske prakse mora

uključiti, odnosno obuhvatiti dovoljno detalja, kako bi se omogućilo da se tačno i

jasno opišu kritični elementi procene, planiranja, implementacije i evaluacije nege.

Specifični aspekti sestrinske prakse su naglašeni, kao na primer, informacija koja

daje i obezbeđuje objašnjenje predložene nege, obuka i edukacija pacijenata

praktičnim veštinama i mećima samonege, kako bi im se omogućila nezavisnost i

pružio emocionalni podsticaj i podrška, kao i određeni komfor.

U okviru ove oblasti sestre su identifikovane kao koordinatori nege i

komunikacija i kao osobe koje pružaju informacije ostalim članovima tima, onda

kada im njihova početna procena ili evaluacija ukažu na to da je potrebno da donesu

38

odluku i da se nekome obrate. U ovoj oblasti koja govori o sestrinskoj praksi, treba

naglasiti i važnost uključivanja pacijenata u sve vidove nege, gde god i kad god je to

primenljivo i koriwsno. Dokumentacija svih aspekata sestrinske prakse smatra se

krucijalnim delom procesa, ne samo radi obezbeđivanuja kontinuiteta nege i

demonstracije profesionalnog umeća, već i u svrhe omogućivanja kontrole.

Procenu prvog nivoa – stepena pacijenata, pri njegovom prvom kontaktu sa

zdravstvenom organizacijom radi sestra praktičar odgovorna za negu pacijenata.

Koristeći tada dobijene informacije, sestra identifikuje probleme ili specifične potrebe

odnosnog pacijenta, kao i odgovarajuće članove multidisciplinarnog tima koje traba

da sprovedu određene strategije zdravstvene nege. Problemi ili potrebe se

identifikuju u sistemu dokumentacije a svaki član tima beleži akcije koje su

preduzete ili ih treba preduzeti kako bi se sprovela dogovorena strategija

zdravstvene nege u jednom dokumentu.

Rezultati

Ovaj deo standardnog dokumenta označava očekivane rezultate strategije

sprovedene zdravstvene nege i indukuje kakve dokaze treba tražiti, kako bi se

utvrdilo da je nivo nege koji je zacrtan zaista i postignut. Tu treba uključiti dokaze o

efikasnosti i efektivnosti, procenjene kriterijume pacijenata i profesionalnim

zadovoljstvom koje je dokumentovano dokazima. Dokaz da je određeni standard

dostignut može se obezbediti pomoću informacija koje se odnose na raspoložive

izvore, kao i na korištenje i poštovanje ključnih aspekata profesionalne prakse.

Oblast koja govori o razultatima standarda definiše očekivane rezultate rešavanjem

problema pacijenata ili neke njegove potrebe iz tri perspektive:

1 – Mišljenje pacijenata - da li su zadovoljni negom koja je pružena

2 – Profesionalno mišljenje – da li su zadovoljne sestre i ostali zdravstveni

radnici negom koju su pružili pacijentima

3 – Dokumentovana kontrola – da postoji dokaz o pristupu i blagovremenom

korištenju resursa da su poštovani ključni aspekti profesionalne prakse.

Svaka komponenta standarda odnosi se na drugu komponentu. Sve ove

oblasti koje govore o rezultatima standarda predstavljaju zajedničku vezu unazad sa

svakom predhodnom oblašću i reflektuju se na kompleksne međusobne odnose

39

između definisanja neophodnih resursa i sestrinske prakse, a potom i definisanju

rezultata koje treba očekivati kao rezultate postizanja određenog nivoa nege.

Identifikacija standarda

Elementi standarda se identifikuju ili pretraživanjem po sistemu

dokumnetacije i naglašavanja najčešćih potreba i problema pacijenata, ili diskusijom

sa svakom profesionalnom grupom kako bi se na taj način odredili najčešći problemi

koje pacijenti imaju. Na primer, sestre specijalisti na odelenju za maligne bolesti

dojke mogu da napišu „opšte“ standarde nege koji će opisati sve ukupni nivo

kvaliteta nege koji treba da se postigne kod pacijenata koji imaju psihosocijalni vid

nege iz specifične discipline i mogu da označe osnovna znanja i umeća koja se

odnose na svaku profesionalnu grupu sa neophodnim savetovanjem. Specifični

standardi nege koji se odnose na kliničke oblasti kao što je palietivna nega ili pak

psihosocijalna rehabilitacija posle operacije dojke nastaju iz opštih standarda, ali ovi

opšti nespecifični ne mogu se ponavljati.

Sestrinski standardi predstavljaju čitavu oblast zdravstvene nege. Tamo gde

bolničko odelenje ima određenu oblast sestrinskog znanja, koriste se standardi

nastali u toj jedinici, a koriste se i u celoj ustanovi ukoliko su odgovarajući i

primenljivi. Na taj način se sprečava dupliranje u radu i podstiče stalnost nege od

jednog do drugog bolničkog odelenja. Standardi se pišu nezavio od strane članova

multidisciplinarnog tima ali i način na koji pacijent dolazi do usluge i nege od

pojedinačnih zdravstvenih stručnjaka i često je veoma različit. Na primer, obrada

bola za sve zdravstvene radnike znači njegovo ublažavanje ili potpuno uklanjanje.

Ali strategije zdravstvene nege i strategije drugih zdravstvenih radnika da bi se

postigao željeni cilj su različite.

Konsenzus grupe u izradi standarda

Vlasništvo standarda se postiže kroz konsenzus grupe koje su formirane da

bi se napisao standard, kada se svi elementi slože i o svemu se postignu dogovori.

Konsenzus grupe se sastoji od svih profesionalaca koji predstavljaju sve moguće

nivoe i stepene stručnosti u određenoj profesiji. Njima pomaže član tima za praćenje

40

kvaliteta, lice koje je zvanično zaduženo za kontrolu rada sestara. Svi članovi

konsenzus grupe imaju svakodnevno iskustvo u čitavom spektru i kompleksnosti

potreba i problema pacijenata, na koje treba obratiti pažnju i definisati ih.

Kada su standardi napisani tada započinje proces pregledanja i

dogovaranja. Standarde pregleda sestra menadžer, kako bi videla i uverila se da su

napisani tako da se pod postojećim uslovima mogu dostići. Apekti standarda koji se

odnose na edukaciju i obuku također se proveravaju da bi se videlo da počinju na

realnom i dostižnom edukativnom nivou određenom za zdravstvene radnike i da su

ispunjeni kriterijumi kako za formalne tako i za ne formalne edukativne programe.

Gde god je moguće, standarde će pregledati i eksperti iz odgovarajućih oblasti,

eksperti iz iste ili iz druge profesionalne grupe. Kada se obave ove preliminarne

kontrole i pregledi, standardi se prezentuju direktoru zdravstvene njege kao i timu

za praćenje kvaliteta. Komentari koje daje komitet treba da budu predmet

pregovaranja a potom inkorporirani u standarde, kako bi se obezbedilo to da se isti

odraze na dostižne ciljeve savršenstva u radu. Kada se usvoje, standardi se vraćaju

na bolničko odelenje, i stavljaju se u priručnik o „Kvalitetu“. Svaka radna jedinica

kreira priručnik koji je specifičan za njenu kliničku oblast i sadrži selekciju elemenata

standardnih za sve članove multidisciplinarnog tima.

Implikacije definisanja standarda

Tri glavne implikacije definisanja standarda su sledeće:

- Menadžerska,

- Edukativna i

- Profesionalna.

Menadžerska implikacija:

Označavanje resursa ima implikacije za sestre menadžere unutar

zdravstvene organizacije. Pripremanje, odnosno sačinjavanje spiska opreme koja je

neophodna za dostizanje izvesnog zacrtanog nivoa nege.

41

Edukativne implikacije:

Standardi imaju edukativne implikacije na brojnim različitim nivoima:

Prvo, ako se na odelenju ima pri ruci priručnik i to na nivou baš tog odelenja, on

može poslužiti kao edukativna pomoć za osoblje koje u novoj oblasti ili osoblje kome

je neophodno da identifikuje najpogodnijeg člana za multidisciplinarni tim kome će

uputiti pacijenta, ili zaključne oblasti koje treba proceniti kod pacijenta koji ima na

primer specifične probleme.

Drugo, detalj koji je ponuđen u ovim dokumentima ispunio je drugu edukativnu

implikaciju – onu o obezbeđivanju informacija u cilju razvoja edukativnih programa

na nivou kompanije.

Profesionalne implikacije: Profesionalne implikacije kojeu vezi sa snagom i moći imaju ovakvi

dokumenti u smislu identifikacije toga što pojedini članovi multidisciplinarnog tima

rade u svakodnevnoj praksi svakako su od važnosti. Izrada ovih dokumenata

povećava osećaj profesionalnog poverenja, samopouzdanja kod svih članova tima.

Opšti pojam i način merenja kvaliteta

Prilikom proćene ishoda pruženih usluga pacijentima, poslednjih godina se

sve više sagledava uloga sestre i doprinos sestrinske nege u konačnom ishodu

tretmana. Svakako se ne može izostaviti kontrola celokupnog procesa nege, počev

od dana prijema do dana otpusta, pri čemu se, opet mora voditi računa o celokupnom

kontekstu - nege, osoblja, sredine, zajedničkih rezultata i svih ostalih elemenata koji

doprinose oceni i kontroli kvaliteta. Idealno bi bilo da svi u organizaciji/ustanovi

učestvuju u kontroli kvaliteta, jer svaki pojedinac ima dobrobiti od toga. Kontrola

kvaliteta pruža sestrama, i ostalim radnicima, povratnu informaciju o kvalitetu

njihovog rada, kao i o tome na koji način se njihov rad može poboljšati. Mada je

nepraktično očekivati da baš celokupno osoblje bude uključeno tokom procesa

kontrole kvaliteta, sestre svakako treba da učestvuju u određivanju ishoda rezultata

nege.

42

Korisnici, takođe, treba da budu aktivno uključeni u određivanje

organizacionog kvaliteta nege. Važno je imati na umu da kvalitet nege ne

izjednačavamo uvek sa zadovoljstvom korisnika. Na primer, zadovoljstvo korisnika

bolničkim prijemom i tretmanom često je određeno jednim od često manje bitnih

činilaca - kvalitetom hrane, higijene, komunikacijom, smeštajem i slično. Iako ova

pitanja ne smeju biti zanemarena, može biti puno važnije da bolesnik prihvati i održi

neki deo režima u celokupnom tretmanu, koji se njemu ne dopada, pogotovu ako mu

nije dovoljno objašnjen značaj (zašto mora da jede neslanu i niskokaloričnu hranu u

danima posle infarkta, zašto mora da ustane iz kreveta i šeta ako mu je udobnije da

leži, i slično). Ako sestre bolesnicima ne objasne dovoljno, napore i odricanja koji se

u njihovom tretmanu primenjuju, one mogu biti procenjene, i kao pojedinci i kao

profil, da su neosetljive i da ne posvećuju dovoljno pažnje bolesnicima.

Rezultati nege se mogu odraziti na očekivane konsekvence efikasne i

efektivne nege, iz tri perspektive:

- perspektive pacijenta

- perspektive zdravstvenog radnika, sestre i

- dokumentacije o zdravstvenoj nezi.

Konstatovanje rezultata nege može samo da ispuni prvi deo obezbeđivanja

kvaliteta, odnosno procesa obezbeđivanja kvaliteta. Sledeći korak bi bio merenje

toga da li su ti rezultati po stignuti u praksi. Standardi definišu kvalitet ali ga ne mere,

tako da iz dokumentacije treba razviti odgovarajuće načine merenja kojima bi se to

moglo postići.

Načini za kontrolu kvaliteta usluga, koje se pružaju korisnicima putem

definisanih procedura standarda nege, možemo sprovesti putem upitnika koji mogu

biti sačinjeni za svaki standard.

Sredstvo - način kontrole za svaki standard može da se sastoji iz tri upitnika.

Tri dela kontrolnog načina namenjeni su trima perspektivama koje treba da ukažu na

kriterijume za kontrolu rezultata:

1.Kontrola mišljenja pacijenata

2.Kontrola mišljenja osoblja

3.Kontrola dokumentacije.

43

Pomoćna sredstva (upitnici) za kontrolu svakog standarda kreiraju se, kadgod

je to moguće, sa istom konsenzus grupom i sestrama menadžerima bolničkih

odeljenja koji su prvobitno deifinisali određeni standard.

Uključivanje sestre menadžera bolničkog odeljenja je važno iz dva razloga:

Prvo, one imaju status eksperta u oblasti nege ili službe i mogu se usmeriti na

ključne elemente procene pružanja nege.

Drugo, one su odgovorne za negu u svojim odeljenjima, službama, tako da

rezultati kontrole mogu da im obezbede informaciju koju one, kao sestre menadžeri,

mogu da koriste. Izvor pitanja za kontrolu nastaje iz standardne postavke i

očekivanih rezultata, a sva tri upitnika se mogu fokusirati na raspoloživost i

korišćenje resursa, na pjraćenje, primenu i poštovanje profesionalne prakse.

Pitanja se prave tako da procenjuju efikasnost i efektivnost nege u smislu

zadovoljstva pacijenata, sestara i dokumentacije. Precizniji detalji se obezbeđuju

prirodom i sadržajem problema pacijenta ili njegove potrebe na koju se standard

odnosi.

Kontrola mišljenja pacijenta

Pitanja u ovom delu se odnose na resurse koji su raspoloživi i koji se koriste,

ali su usmereni prvenstveno na profesionalnu praksu. Oblasti na koje se obraća

pažnja pri sastavljanju pitanja su sledeće:

- Da li je problem (potreba) rešen ili razmatran u okviru profesionalne grupe?

- Da li je nivo podrške bio odgovarajući?

- Da li je nivo informacija bio odgovarajući?

- Da li je porodici bilo omogućeno da učestvuje u nezi, ako želi?

- Da li su učinjene odgovarajuće pripreme pre otpuštanja

pacijenta - odgovarajući neophodni saveti, podrška, praktična pomoć?

- Sve u svemu, da li je pacijent zadovoljan pruženom negom?

- Štaje u nezi bilo najmanje, a šta najviše korisno sa aspekta pacijenta?

Pitanja mogu biti sačinjena kao mešavina pitanja zatvorenog tipa po principu

44

da/ne, sa prostorom za dodatne komentare i otvorena pitanja o opštim aspektima

nege ili uslugama koje su bolesniku pružene. Upitnik se kreira tako da ga ispunjava

pacijent ili pratilac - rođak koji bi to najbolje i najtačnije mogao da učini.

Kontrola u vidu profesionalnog mišljenja

Pitanja u ovom delu se rešavaju sa fokusom na raspoloživosti i pristup

resursima, kao i na osnovu profesionalne sestrinske prakse. Za ispitivanje mogu se

koristiti sledeće oblasti:

• Da li je problem (potreba) razrešen - rešen, ili je ostao?

• Da li su na raspolaganju bili neophodni ljudi – osoblje, oprema i sredina?

• Da li su poštovani i primenjivani principi profesionalne prakse?

• Da li je sestra primećivala raspoloženje pacijenta prema procedurama i

procesu nege - da lije on bio zadovoljan?

• Da li je sestra bila zadovoljna?

Pitanja mogu biti i zatvorenog tipa, po principu DA/NE, sa pozivanjem na

dodatne komentare. Ovaj upitnik ispunjava medicinska sestra koja je odgovorna za

negu i čija je nega predmet kontrole.

Kontrola dokumentacije

Upitnik za kontrolu dokumentacije sadrži pitanja koja se odnose na

pristupačnost i korišćenje resursa i profesionalne sestrinske prakse. Obuhvata sedam

važnih pitanja:

- Da li je pacijentu omogućena procena ključnih elemenata koji se odnose na njegov problem ili potrebu? - Da li je strategija nege obuhvatila te elemente? - Da li je pacijentu ponuđena pomoć i podrška kako bi resio problem ili potrebu koju ima? - Da li je pacijentu obezbeđena adekvatna informacija - informacije? - Da li su vršena blagovremena i adekvatna upućivanja informacija članovima multidisciplinarnog tima? - Da li je strategija zdravstvene nege evaluirana i da li je menjana, ako je to bilo potrebno? - Da li je problem (potreba) rešen ili je ostao?

Sva ova pitanja, kao i u prethodnom upitniku mogu se sačiniti po principu

45

zatvorenih pitanja - sa DA/NE odgovorima.

Ovaj deo kontrole je potrebno da ispuni sestra koja svakodnevno odgovara za

pacijenta, zajedno sa odgovornom sestrom ili glavnom sestrom te jedinice.

Upitnici treba da budu koliko god je moguće kraći, sažeti, da se odnose na

ključne elemente i da ne sadrže više od 10 pitanja, ukoliko to nije baš suštinski

neophodno. Što je kontrola detaljnija, treba više vremena za sakupljanje, klasiranje i

analizu podataka iz upitnika i vraćanje dobijenih rezultata glavnoj sestri, sa ciljem da

se sve to interpretira i da se preduzmu odgovarajuće akcije.

Priprema jedinici/bolničkih odeljenja za kontrolu kvaliteta zdravstvene nege

Svaka jedinica ili odeljenje ima pristup Priručniku kvaliteta, koji sadrži

selekciju standarda i pratećih pomoćnih metoda, koji prikazuju probleme ili potrebe

pacijenata na tom odeljenju. Tema ili predmet kontrole se bira iz te selekcije i bira je

menadžer jedinice ih odeljenja u saradnji sa Timom za obezbeđivanje kvaliteta.

Postoji čitav niz praktičnih stvari o kojima treba raspravljati i usaglasiti ih sa

menadžerom i osobljem jedinica/odeljenja pre kontrole nege.

Priprema osoblja za kontrolu kvaliteta

Priprema osoblja jedinice ili odeljenja je od bitne i suštinske važnosti. Koncept

vlasništva u fazi merenja u procesu obezbeđivanja kvaliteta je važan kao i u fazi

definicije. Član Tima za obezbeđivanje kvaliteta treba da se sastane sa osobljem čija

nega treba da bude predmet kontrole, kao i sa menadžerom, kako bi se

prodiskutovale i raspravile praktične stvari koje se odnose na kontrolu i kako bi se

odgovorilo na bilo koje pitanje koje može imati osoblje u odnosu na sve ovo.

Primarni cilj kontrole kvaliteta je da se redukuje anksioznost osoblja, jer

proces praćenja može biti stresan, stoga je potrebna pažljiva priprema, kao i vreme

za koje će se o tome porazgovarati i otkloniti sve nedoumice i strahovi. Treba bodriti

osoblje, ukazujući mu na to da je sve što se radi u okviru kontrole kvaliteta pre

46

pozitivno i konstruktivno, nego negativno i kritički nastrojeno. To je ključna stvar u

oslobađanju osoblja od određenih, možda i negativnih stavova, po pitanju kontrole

rada.

Uloga menadžera je tu ogromna, on može da upropasti proces, ali i da ga

sprovede kako treba. Treba svim srcem i umećem ohrabriti učešće uključivanja u

proces, ukoliko ceo tim ispravno radi. To znači da tim može prevazići većinu

poteškoća na koje u radu naiđe.

Veličina uzorka

Određivanje veličine uzorka za kontrolu je čisto praktična stvar. Maksimalan

broj pacijenata odabranih za jedan uzorak je 20. Dvadeset pacijenata može dati

maksimum od 60 ispunjenih upitnika za sakupljanje podataka, sređivanje, a potom

analizu. Ali, može da bude i veći i manji broj pacijenata - onoliko koliko se smatra da

je dovoljno, i da se može postići tokom određene dužine ispitivanja.

Uzorak se može odrediti i na osnovu drugih kriterijuma osim broja ispitanika.

Uzorak bi mogao da bude određen i vremenski, na primer, kontrolom svakog

pacijenta sa određenim problemom ili potrebom, u toku određenog vremena - u toku

jednog dana, jedne nedelje, dve, ili dva - tri meseca.

Na vrhu svakog upitnika je kratko objašnjenje, koje pacijentu objašnjava zašto

se ovakva inicijativa preduzima. Pacijent se poziva da sarađuje i učestvuje u tome.

Pacijentima se jasno daje do znanja da će svaka informacija koju pruže biti strogo

poverljiva. Upitnik se stavlja u zapečaćenu kovertu. U upitniku ne srne biti nikakvih

detalja koji bi mogli na bilo koji način da ukazu na to ko ga je ispunjavao. Ova zaštita

anonimnosti odnosi se, takođe, na upitnike ispitivanog osoblja. Pacijenti se za

kontrolu identifikuju iz dokumentacionog sistema.

47

Vreme kontrole

Vreme kontrole će zavisiti od prirode specifičnog problema ili potrebe. Za

kratkotrajne, akutne probleme, optimalno vreme će biti do rešavanja ili identifikacije

problema ili potrebe. Kod dugotrajnih, hroničnih problema kontrola se može sprovesti

u bilo koje vreme, odnosno u bilo kojoj fazi implementacije odgovarajuće strategije

zdravstvene nege i zaštite, što će obezbediti korisne informacije u odnosu na

menadžment i sadržaj problema tokom vremena. Vreme kontrole je element o kome

se diskutuje i usaglašava sa menadžerom i osobljem jedinice/odeljenja.

Za neke profesionalne grupe, biće pogodno da se kontrola sprovodi na kraju

celog toka tretmana bolesnika - psihosocijalna rehabilitacija posle hirurškog zahvata

na dojci, na primer. Za druge, pak, najzgodnije je vreme na kraju hospitalnog

prijema, kada treba obratiti najviše pažnje na problem. Kontrola se može sprovesti i

na kraju serije hospitalnih prijema pri kojima je pacijent primao tretmane u ciklusima,

ili su vršena istraživanja - ispitivanja sestrinske nege bolesnika koji doživljavaju

izmene zbog tretmana - hemoterapija i gubitak kose, na primer.

Jedinica/odeljenje koje odabere da prati kvalitet nege jednog specifičnog

kliničkog problema u toku jednog dana, sakuplja informacije u svim fazama obrade i

sadržaja dotičnog problema.

Trajanje kontrole

Mada se »teme« za kontrolu biraju iz najčešće prisutnih problema, ponekad je

važno kontrolisati probleme koji se ređe javljaju.

Kontrole se mogu podeliti u »lagano praćenje« (problemi koji se ne javljaju

često) i »brzo praćenje« (problemi koji se javljaju često).

Brzo praćenje maksimalno 20 pacijenata može se kompletirati relativno brzo

- u zavisnosti od frekvencija prezentacije i identifikacije specifičnog problema ili

potrebe.

Lagano praćenje, razumljivo, traje duže. Jedna jedinica će kontrolisati

specifičnu oblast nege bolesnika koja se javlja samo jednom nedeljno.

48

Standard se kontroliše svakih tri do šest meseci u svakoj jedinici ili odeljenju.

Frekvenca kontrole je fleksibilna, kako bi se obezbedilo vreme za sakupljanje

podataka, obradu i prezentaciju, a potom i vreme neophodno za implementiranje

neophodnih promena, ili ponovne procene aspekata pružanja nege ukoliko se za

time ukaže potreba.

Ispunjavanje upitnika

Upitnici za pacijente daju se pacijentima dok su u bolnici - bilo kao

ležeći - stacionirani ili kao ambulantni bolesnici. Ambulantnim bolesnicima se daju

upitnici koji sadrže i koverat za odgovor sa unapred plaćenom poštarinom, dok su

hospitalizovani bolesnici zamoljeni da u bolnici ispune dobijene upitnike, u bilo kojoj

fazi njihovog lečenja za koju se smatra da mogu dati podatke koji će koristiti kontroli.

Oni dobijaju zapečaćene koverte, sa kovertom koja se može zatvoriti i u kojoj vraćaju

ispunjene upitnike. Može se pokazati da ovakav tekst ohrabruje kako pozitivne, tako

i negativne komentare, koji se posle analiziraju.

Treba odrediti identitet osobe koja će uručiti pacijentu upitnik. Postoji rizik od

izazivanja nedoumica i sumnji ako bi pacijentu upitnik dao zdravstveni radnik koji je

odgovoran za njegovu negu. Gde god je to moguće treba identifikovati uniformisanu

»treću osobu - treće lice« koje ce pacijentu uručiti upitnik - na primer, službenik sa

odeljenja ili član Tima za obezbeđivanje kvaliteta.

Pacijenti nikad ne smeju biti izloženi bilo kakvom pritisku da ispune upitnik

ukoliko to ne žele. Kao dalja mera očuvanja anonimnosti praktikuje se da se

ispunjeni upitnik stavi u za to specijalno pripremljen koverat koji se zatim zalepi i

dostavlja Timu za obezbeđivanje kvaliteta.

Traženje mišljenja pacijenta i komentara, ukoliko ih ima, olakšava dobijanje

definicije kvaliteta nege onako kako to vide pacijenti da bi trebalo da se radi, što se

kasnije može i ugraditi u otpočinjanje kreiranja novog procesa obezbeđivanja

kvaliteta. Do ove faze definiciju kvaliteta određuju profesionalci, zdravstveni radnici,

ali kad se jednom kroz sistem kontrole dobije mišljenje pacijenata i određene

informacije od njih, to se može ugraditi u redefinisanje sistema kvaliteta i standarda

ili može poslužiti sestrama i Timu kao inspiracija za promene.

49

Upitnik o profesionalnom mišljenju ispunjava član profesionalne grupe koja

celog dana odgovara za negu pacijenta. Tajnost ovog upitnika se održava isto prema

pravilima kao i tajnost upitnika koji ispunjava pacijent.

Vreme je važan element u ovom delu procesa kontrole, kao i kratka

napomena pre kontrole. Osoblje treba unapred obavestiti da će morati da odvoji 10-

20 minuta za ispunjavanje ovog upitnika za svakog pacijenta koji ulazi u kontrolni

sistem. Osoblju treba pružiti garancije da će tajnost njihovih upitnika biti poštovana

isto kao i tajnost upitnika koji ispunjavaju pacijenti. Na taj način se kod osoblja

smanjuje osećaj bilo kakve »pretnje« ili straha.

Tajnost je ključni element da bi odgovori bili iskreni i tačni. Ime i prezime

pacijenta zbog tajnosti i poverljivosti treba izostavljati iz upitnika. Upitnici treba da

budu kodirani. Kod je pristupačan samo članu Tima za obezbeđivanje kvaliteta, a

odluku o tome donosi zvanično lice zaduženo za kvalitet (Quality Assuarance

Officer). To se čini u slučajevima kada su informacije dobijene kao rezultat inicijative

koja ukazuje na to da je nega pacijenta i njegova dobrobit na neki način

kompromitovana - ugrožena. Dozvolu od pacijenta dobiće lice zaduženo za kvalitet,

kako bi moglo istražiti slučaj i u slučaju potrebe, preduzeti odgovarajuće akcije.

Datum i priroda - vrsta kontrole uključeni su kako bi se zaštitili pacijenti od

čestih zahteva da daju svoje mišljenje o nezi koja im se pruža.

Menadžer manje jedinice ili odeljenja može imati potrebu da obradi informacije

dobijene kontrolom, a koje su krajnje osetljive prirode ukoliko identifikuju

odgovornost osoblja za negu pacijenta koji je podvrgnut kontroli.

Kontrola nege iz ove perspektive - mišljenja pacijenta i mišljenja zdravstvenog

radnika - omogućiće ovim dvema grupacijama da komentarišu sve o nezi koja im se

pruža, odnosno koju pružaju (kada su u pitanju medicinske sestre).

Kontrolu upitnika dokumentacije kompletira starija sestra u saradnji sa članom

tima koji ima primarnu odgovornost za svakodnevnu negu pacijenta. Ovaj deo

kontrole treba da deluje kao oblik menadžerske procene ili izvođenja pregleda kao i

indikator kvaliteta nege koja se pruža pacijentu ako se to smatra pogodnim. Može

poslužiti i kao neformalni edukativni pokušaj da se sagledaju svi aspekti pružanja

50

nege po osnovi »jedan-jednom«. Ovaj deo kontrole takođe zahteva vremena (oko 20

minuta). Neophodno je da se potraži dokumentacija za određenu informaciju,

kompletiranje kontrolnog upitnika kao i diskusija po bilo kom elementu koji u to

vreme iskrsne.

Retrospektivna kontrola zdravstvene dokumentacije je problematična

(Pearson, 1987). Sestre mogu napisati savršene napomene, ali ne i sprovoditi

zacrtanu strategiju zdravstvene nege. Alternativno, one mogu pružati savršenu negu,

ali zato zatajiti što se tiče dokumentacije te iste nege. Zapaženo je da taj sistem

dokumentovanog pregleda može služiti za poboljšavanje standarda dokumentacije i

da element procene osoblja i menadžerski pregled mogu umnogome olakšati i

omogućiti veću usaglašenost između dokumentovane i pružene nege. Kada se

dokumentacija popuni, vraća se Timu za obezbeđivanje kvaliteta.

Gdegod je moguće, sva tri upitnika se ispunjavaju u roku od 48 časova, dok

dokumentacija o nezi može biti na raspolaganju a informacije koje se odnose na

pacijente još sveže u sećanju medicinskih sestara.

Ni za jedan od tri izvora informacija za inicijativu kontrole ne može biti

postavljen neki zahtev koji bi naknadno opteretio proces rada jer bi to moglo da

poremeti ravnotežu ova tri pristupa.

Tim za obezbeđivanje kvaliteta je prisutan u odeljenjima ili jedinicama tokom

sprovođenja kontrole, što obezbeđuje prisustvo i opservaciju od strane osobe koja

nije učesnik u procesu. To treba da se detaljnije ispita kao dodatni metod. To treba

sprovoditi sa mnogo pažnje i može se desiti da se to pokaže kao vredan doprinos

metodama kontrole.

Uputstva za kontrolu identifikovana su za svaki standard koji treba da

obezbedi jedinica/odeljenje, sa praktičnim informacijama koje su neophodne za

otpočinjanje i kompletno izvršavanje kontrole. Inicijativa za kontrolu se posmatra kao

»snimak« elemenata nege koja se pruža pacijentima sa određenim problemom ili

potrebom u toku određenog (fiksnog) vremenskog perioda. Sve se to vraća

relevantnoj profesionalnoj grupi za povratnu vezu (izveštaj o podacima - feedback).

51

Sređivanje izvještaja o rezultatima sprovedene kontrole

Upitnici obezbeđuju kako kvantitativne tako i kvalitativne podatke koji se

odnose na kvalitet nege koja se pruža bolesnicima. Zatvorena konstrukcija većine

kontrolnih pitanja čini obradu podataka iz upitnika jednostavnom. Stavljeni su

jednostavni odgovori »da« i »ne« i izraženi kao ukupan zbir jednih i drugih na

praznom upitniku. Kvalitativni komentari za svako pitanje u odgovarajućem upitniku

su ukucani u odgovarajuće delove upitnika.

Obradu podataka vrši tim za obezbeđenje kvaliteta. Tim treba da sastavi

kratak izveštaj za glavnu sestru/menadžera i osoblje odeljenja, uključujući i

kvalitativne i kvantitativne podatke, kao i oblasti od neposrednog interesa za grupu,

koja treba da ih razmotri. Grupa ima pravo i mogućnost da komentariše i doda bilo

kakvu neophodnu interpretaciju podataka - bilo koje varijable koje su uticale na

pruženu negu u datom vremenu, a potom, da odredi strategiju za akciju ako je

indikovana.

Menadžer (glavna sestra) odeljenja/jedinice diskutuje o strategiji sa svojim

neposrednim saradnikom, kako bi se obezbedili neophodni elementi za sprovođenje

promene tamo gde je ona indikovana, kao i da se osigura to da je ta promena i

poželjna i izvodljiva unutar te zdravstvene organizacije.

Grupama se daje fiksiran vremenski period da odgovore, sa svojim početnim

komentarima i strategijom za akciju. Njihova strategija treba da obuhvati vremenski

okvir za koji smatraju da je neophodan za implementaciju bilo kakvih promena koje

su neophodne.

Tim treba da sa profesionalnom grupom odluči da li postoji potreba za

ponavljanjem nekog segmenta kontrole. Ako je to potrebno, ponovna procena će se

izvršiti posle dogovorenog vremenskog okvira. Tim treba takođe da odluči sa grupom

da li je definicija kvaliteta (nivo nege) koji treba da se dostigne, u skladu sa nalazima

kontrole i mogućnostima i poželjnosti promene.

Nalazi kontrolne inicijative raspravljaju se i sa multidisciplinarnim grupama za

poboljšavanje kvaliteta za kliničke jedinice (menadžerske grupe koje predstavljaju

52

sve članove multidisciplinarnog tima), da bi se odredile odgovornosti jedinice i

strategije za promene kao rezultat nalaza inicijative kontrole.

Dalja podrška za implementaciju promena dolazi iz službi i menadžera za

edukaciju, koji pregledaju i verifikuju standarde tamo gde je to potrebno. Grupa za

obezbeđivanje kvaliteta bavi se implikacijama promena u celoj ustanovi.

Tabela 1. Primer uputstva za sprovođenje kontrole (primeri iz prakse)

Informacije za kontrolu

Standard nege

Datum početka kontrole

Predviđeno trajanje kontrole

Jedinice/odeljenje

Upitnici

Datum sastanka osoblja

Koding lista kompletirana Da () Ne

Mišljenje pacijenta

Kada je dat pacijentu

Populacija uzoraka

Ko ga je dao pacijentu

Mišljenje zdravstvenih stručnjaka radnika

Kriterijumi za uključivanje Popunio - la

Kontrola dokumentacije

Kriterijumi za isključivanje Popunio - la

Ukupan uzorak

Broj vraćenih upitnika

Datum kompletiranja kontrole

Datum podnošenja izvještaja

Datum povratnih informacija

Datum follow – up – a (praćenja)

53

Tabela 2. Rezultati Ankete o zadovoljstvu pacijenata u Opštoj bolnici Zvornik

u periodu 30.03.2008. – 01.07.2008.

Zadovoljstvo medicinskom uslugom

Odnos lekara

Odnos ostalog medicinskog osoblja

Smještaj Ishrana Higijena

Zadovoljni 99,41 % 99,56% 99,41% 94,16% 95,33% 96,20% Nezadov oljni 0,14% 0,14% 0,14% 4,95% 4,08% 3,35% Neizjašnjeni 0,43% 0,29% 0,43% 0,87% 0,58% 0,43%

Komisija za praćenje kvaliteta rada Opšte bolnice Zvornik izvršila je anketu o

zadovoljstvu pacijenata u pogledu medicinskih usluga, odnosa ljekara, odnosa

ostalog medicinskog osoblja, smještaja, ishrane i higijene. Na osnovu analize

anketnih listića donela je sledeći izveštaj: Anketa je obuhvatila 686 pacijenata u

periodu od 30.03.2008. do 01.07.2008. Svi pacijenti koji su ležali ili bili na

dijagnostičko-terapeutskim procedurama, ako su željeli mogli su da iskažu i da daju

ocenu rada u opštoj bolnici u Zvorniku. U ovom periodu svoje mišljenje su dali 686

pacijenata sa svih odelenja i konsultativnospecijalističkih ambulanti. Najveći broj

pacijenata (99,41%) bio je zadovoljan sa medicinskim uslugama, odnosom lekara i

ostalog medicinskog osoblja. Nezadovoljnih je bilo 0.14% a neizjašnjenih 0.43%.

Mali procenat pacijenata bio je nezadovoljan smeštajem, ishrnaom i higijenom. To su

uglavnom problemi tehničke prirode.

0

20

40

60

80

100

Zadovoljstvo medicinskom

uslugom

Odnos lekar a Odnos ostalog medicinskog

osoblja

Smještaj Ishrana Higijena

Neizjašnjeni

Nezadovoljni

Zadovoljni

54

Tabela 3. Iskorištenost bolničkih kapaciteta, prosječna dužina bolničkog ležanja u

Opštoj bolnici Zvornik za period 2006.

Odjeljenje Broj

kreveta

Beo

dani

Ispisani

bolesnici

Zauzetost

bolesničkih

kreveta

Prosječna

dužina

1. Hirurgija 43 8.866 1.495 56,48 % 5,93

2. Interno 53 13.971 1.723 72,22 % 8,10

3.Ginekologija 63 4.978 1.172 20,93 % 2.89

4.Dječije odelenje 40 4.978 668 34,09 % 7,45

5. ORL 5 253 114 17,30 % 2,22

6.Očno 6 1242 284 68,00 % 4,37

Ukupno 210 34.288 5456 44,73 % 6,28

Grafički prikaz broja bolesničkih kreveta u Opštoj bolnici Zvornik za 2006. godinu:

123456

55

Grafički prikaz Beo – dana u Opštoj bolnici u Zvorniku za 2006. godinu:

1

23456

Najveći broj beo dana u Opštoj bolnici u Zvorniku ostvarilo je interno odelenje

što je i razumljivo jer se radi o pacijentima koji su uglavnom hronični bolesnici, i koji

zahtevaju česte hospitalizacije.

Grafički prikaz ispisanih bolesnika u Opštoj bolnici u Zvorniku za 2006. godinu:

1

234

56

Najveći broj ispisanih bolesnika imalo je interno odelenje a najmanji broj

ispisanih bolesnika imalo je ORL odelenje.

56

Zauzetost bolesničkih kreveta za 2006. godinu:

123456

Najveća zauzetost bolesničkih kreveta je na internom odelenju (72,22%),

zatim na očnom odelenju i hirurgiji. Sva ostala odelenja imaju prosečnu zauzetost

ispod 50% što se može smatrati nedovoljnom iskoristenošću bolničkih kapaciteta.

Prosečna dužina ležanja u Opštoj bolnici u Zvorniku za 2006. godinu:

123456

Najveća dužina bolničkog ležanja je na internom odelenju što odgovara

starosnoj strukturi i hroničnoj bolesti. Prosečna dužina bolničkog ležanja u Opštoj

bolnici Zvornik može se smatrati prosečnom.

57

Tabela 4. Iskorištenost bolničkih kapaciteta, prosječna dužina bolničkog ležanja u

Opštoj bolnici Zvornik za period 2007.

Odjeljenje Broj

kreveta

Beo

dani

Ispisani

bolesnici

Zauzetost

bolesničkih kreveta

Prosječna

dužina

1. Hirurgija 43 10.129 1.478 64,53 % 6,85

2. Interno 53 14.542 2.053 75,19 % 7,08

3. Ginekologija 63 5.678 1.211 23,96 % 4,68

4. Dječije odelenje 40 4.979 712 34,10 % 6,99

5. ORL 5 323 140 22,12 % 2,30

6. Očno 6 997 213 54,63 % 4,68

Ukupno 210 36.648 5.807 47,80 % 6,31

Grafički prikaz Beo-dana za 2007. godinu:

123456

Najveći broj beo dana u Opštoj bolnici u Zvorniku ostvarilo je interno odelenje

što je i razumljivo jer se radi o pacijentima koji su uglavnom hronični bolesnici, i koji

zahtevaju česte hospitalizacije.

58

Grafički prikaz ispisanih bolesnika za 2007. godinu:

123456

Najveći broj ispisanih bolesnika imalo je interno odelenje a najmanji broj

ispisanih bolesnika imalo je ORL odelenje.

Grafički prikaz zauzetosti bolesničkih kreveta za 2007. godinu:

123456

Najveća zauzetost bolesničkih kreveta je na internom odelenju, zatim na očnom

odelenju i hirurgiji. Sva ostala odelenja imaju prosečnu zauzetost ispod 50% što se

može smatrati nedovoljnom iskoristenošću bolničkih kapaciteta.

59

Grafički prikaz prosečne dužine bolničkog ležanja za 2007. godinu:

123456

Najveća dužina bolničkog ležanja je na internom odelenju što odgovara

starosnoj strukturi i hroničnoj bolesti. Prosečna dužina bolničkog ležanja u Opštoj

bolnici Zvornik može se smatrati prosečnom.

60

Većina Bolnica u RS ima problema sa iskorišćenosti bolničkih kapaciteta. Taj

problem se nameće i u Opštoj bolnici Zvornik. Iz prikazanih tabela se vidi da je

iskorišćenost bolničkih kapaciteta ispod 50%. U tom smislu mora se vršiti

racionalizacija bolničkog sektora u smislu kategorizacije bolnica koje je predložilo

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite.

Najčešći indikatori koji se međunarodno upoređuju su broj bolnica na 100.000

bolesnika, broj bolničkih postelja, stopa prijema, prosečna dužina boravka u

bolnicama i stopa zauzetosti bolničkih kreveta.

Broj bolnica na 100.000 bolesnika, na primer, pokazuje velike razlike među

zemljama u Evropi. Zemlje bivšeg Sovjetskog bloka imaju ubedljivo najveći broj

bolnica na 100.000 stanovnika, i one se kreću oko 7 (ovde spadaju bolnice za

akutnu i bolnice za hroničnu negu). Za razliku od njih, originalnih 15 zemalja članica

Evropske Unije ima oko 4 bolnice a zemlje Centralne i Istočne Evrope nešto malo

više od dve bolnice na isti broj stanovnika.

Od kraja 70-tih i početka 80-tih, u zemljama Evropske unije postoji tendencija

gradualnog i konstantnog pada broja akutnih kreveta u bolnicama. Broj kreveta u

bolnicama za akutnu negu u zemljama Evropske unije se kreće oko 400 na 100.000

stanovnika. Ova tendencija u zemljama bivšeg Sovjetskog bloka te u zemljama

centralne istočne Evrope počela je u 90-tim godinama.

Kada je u pitanju prosečna dužina boravka u bolnicama za akutnu negu, ona

u zemljama Evropske unije pada iz godine u godinu, i sada iznosi nešto preko 8

dana iz razloga kao što su:

prebacivanje pacijenata koji su uobičajno lečeni u bolnicama i koji su zbog

prirode svoje bolesti morali dugo da se leče, u vanbolničke ustanove, uvođenje

modernih hirurških tehnika čime je znatno skraćeno lečenje, metode intenzivne

rehabilitacije nakon hirurških zahvata, jednostavna hirurgija. U zemljama bivšeg

Sovjetskog bloka dužina boravka se nije značajno menjala i ona još uvek iznosi 14

dana. U zemljama centralne istočne Evrope ovaj indikator ima silazni trend.

Stopa zauzetost kreveta u bolnicama za akutnu njegu u zemljama Evropske

unije je prilično stabilna i iznosi nešto malo više od 75% dok je u zemljama bivšeg

Sovjetskog bloka i zemalja centralne istočne Evrope ta stopa pala sa 90% na 75%.

61

Tabela 5. Odnos ispisanih, izlečenih i upućenih u druge zdravstvene usluge prema

starosnoj grupi:

Redni broj Starosne

grupe

Broj ispisanih

bolesnika

Broj

izlečenih

Broj upućenih u

drugu ustanovu

1. < 1 285 278 25

2. 1 – 4 330 322 10

3. 5 – 14 339 328 20

4. 15 – 24 556 489 15

5. 25 – 34 750 658 17

6. 35 - 44 495 285 35

7. 45 – 54 612 232 45

8. 55 – 64 803 250 39

9. 65 – 74 1050 302 35

10. 75 – 84 507 99 19

11. 85 + 80 5 1

Ukupno 5807 3248 261

Od ukupnog broja ispisanih pacijenata, 44% je izlečeno, a 4.5% je poslato u druge zdravstvene ustanove.

Grafički prikaz broja ispisanih bolesnika naspram bolesnika upućenih u drugu ustanovu:

12

62

Tabela 6. Prikaz odnosa ispisanih bolesnika po starosnim grupama sa kliničkom

dijagnozom koja je zahtevala patohistološki nalaz.

Redni broj Starosne

grupe

Broj ispisanih

bolesnika

Broj ispisanih

bolesnika sa

kliničkom dijagnozom

koja zahtijeva

patohistološki

Broj potvrđenih

dijagnoza

patohistološkim nalazom

1. < 1 285 - -

2. 1 – 4 330 1 1

3. 5 – 14 339 11 11

4. 15 – 24 556 14 13

5. 25 – 34 750 31 28

6. 35 - 44 498 13 12

7. 45 – 54 612 63 63

8. 55 – 64 803 52 45

9. 65 – 74 1.050 65 58

10. 75 – 84 507 23 17

11. 85 + 80 2 -

Ukupno: - 275 248

Iz tabele se vidi opravdanost uzimanja patohistoloških nalaza. Mali procenat

je nepodudarnosti između dijagnoza koje su zahtevale patohistološki nalaz.

12

63

Tabela 7. Broj oboljelih, izlečenih i umrlih od infarkta prema starosnoj grupi.

Starosne

grupe

Broj infarkta Broj izlečenih Broj umrlih

35 - 44 1 1 -

45 – 54 16 15 1

55 – 64 8 7 1

65 – 74 18 17 1

75 – 84 15 11 4

Ukupno 58 51 7

Grafički prikaz odnosa izlečenih i umrlih od infarkta miokarda:

12

Procenat izlečenih je oko 88% a letalitet je oko 12%. Bolesti srca i krvnih

sudova imaju razmere globalne epidemije. U svetu je 1990. godine od

kardiovaskularnih bolesti umrlo 5 miliona ljudi u razvijenim zemljama, i 9 miliona u

nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama. Predviđa se da će, ukoliko se nastavi

sadašnji trend oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, 2020 godine u razvijenim

zemljama umreti oko 6 miliona ljudi (što je porast oko 20% u odnosu na 1990.

godinu) a u srednje razvijenim zemljama čak oko 19 miliona ljudi, što je porast oko

110%. Među najznačajnijim činiocima rizika koji doprinose nastanku bolesti srca i

krvnih sudova spadaju pušenje, šećerna bolest, visok krvni pritisak, visoke masnoće

u krvi, starija životna dob i porodično opterećenje. Na pojedine činioce ne možemo

uticati i ne možemo ih lečiti a to su: uzrast, pol i nasledni faktor, dok na druge

64

možemo delovati a to su pušenje, visok krvni pritisak, visoke masnoće u krvi i

šećerna bolest. Dokazano je da se preventivnim lečenjem može postići značajno

produženje života ljudi i to u kardiovaskularnoj medicini, najviše od svih drugih oblika

medicine. U tom smislu, možemo se složiti sa konstatacijom da su bolesti srca i

krvnih sudova pre 80-tih godina života bili naša greška, a ne Božija volja ili greška

prirode.

65

Tabela 8. Odnos lečenih, oporavljenih i umrlih od cerebrovaskularnog inzulta.

Starosne

grupe

Broj lečenih Broj

oporavljenih

Broj umrlih

45 – 54 5 3 2

55 – 64 13 10 3

65 – 74 47 29 18

75 – 84 24 15 9

85 + 4 3 1

Ukupno: 93 60 33

Grafički prikaz odnosa oporavljenih i umrlih od cerebrovaskularnog inzulta. Od

ukupnog broja primljenih pacijenata 64,5% pacijenata je oporavljeno a 35% a 5 % je

letalno završilo. Najčešće je obuhvaćena starosna grupa od 65 do 74 godine i tu je

letalitet bio 38%.

12

66

ZAKLJUČAK Da bi bolnice zadovoljile menadžment kvaliteta i akreditacijskim standardima

one moraju:

- koristiti tehnike i metode korporativnog upravljanja,

- usluge koje je pružao bolnički sektor preuzeće (sestrinski domovi,

ustanove za palijativnu negu, ustanove za dugotrajnu njegu starih),

- modelima reorganizacije nastoji se popraviti efikasnost bolnica, staviti

pod kontrolu rast troškova (udruživanje odelenja, zatvaranje

neproduktivnih jedinica, izgradnju kliničkih mreža),

- menadžment bolnica mora primjenjivati: ISO standarde, kliničke

standarde,

- modeli javno – privatnog partnerstva omogućavaju uslove za

pružanje visokokvalitetnih usluga, efikasna održivost javnog

zdravstvenog sektora,

- uvođenje novih tehnologija, lekova, novih procedura metoda i

tehnologije lečenja doprinose bržem izlečenju bolesnika čime se

smanjuje vreme boravka u bolnici, povećava efikasnost i podizanje

nivoa kvaliteta.

Preko pokazatelja indikatora kvaliteta iskorištenosti bolesničkog

sektora može se videti da bolnički sektor nije dovoljno iskorišten što će

zahtevati reorganizaciju bolnica koje je predvidelo Ministrarstvo

zdravlja Republike Srpske preko Strategije za sekundarni i tercijarni

nivo.

Svim građanima RS je u apsolutnom interesu "Efikasan i efektivan bolnički

sektor koji je orjentisan ka pružanju dostupnih kvalitetnih i sigurnih zdravstvenih

usluga svim stanovnicima Republike Srpske u skladu sa njihovim zdravstvenim

potrebama".

67

Literatura:

1. Organizacija zdravstvene nege sa menadžmentom,

Dr. sc. med. Ljiljana Milović,

2. Strategija za sekundarnu i tercijalnu zdravstvenu zaštitu u Republici

Srpskoj, Ministarstvo Zdravlja i socijalne zaštite, Banja Luka,

Juli 2007. godina,

3. Politika unapređenja kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite u

Republici Srpskoj do 2010 godine, Ministarstvo Zdravlja i socijalne

zaštite, Banja Luka 2008. godina,

4. Metodološko uputstvo za postupak izveštavanja zdravstvenih

ustanova o pokazateljima kvaltieta rada, Banja Luka 2008. godina,

5. Z. Pendić, Lj. Kovačević, P. Popović, U. Grahovac: Sistem Kvaliteta,

Beograd 1997. godina,

6. J. Grahovac, M. Nakićenović, A. Bekić, Plan kvaliteta za jednu

zdravstvenu ustanovu, Menadžment totalnih kvaltieta.

7. Resursi Interneta; World-Wide-Web pretraga zahvaljujući,

www.altavista.com, © 2007 Overture Services, Inc.