Statistika cena

Statistika cenaStatistika cena

Statistika cena

• Osnovni koncepti

• Potrošačke cene

• Cene proizvođača

• Cene uvoza i izvoza

• Deflator BDP-a

• Ostali indeksi cena

• Paritet kupovne moći (PPP)

22

Statistika cenaOsnovni koncepti

• Cena robe ili usluge predstavlja količinu novca po jedinici robe ili usluge koje u kupoprodajnim transakcijama kupac plaća prodavcu

• Mogu se formirati delovanjem ponude i tražnje u uslovima slobodnog tržišta

• Mogu biti kontrolisane od strane države u uslovima regulisanog tržišta

33


Predmet kupoprodajnih transakcija mogu biti različiti proizvodi:

• Industrijski proizvodi

• Proizvodi za ličnu potrošnju

• Različite vrste usluga

• Poljoprivredni proizvodi

• Radni input

• Finansijska imovina

44


• Promena cena utiče na promenu položaja ekonomskih subjekata na tržištu, u raspodeli nacionalnog dohotka

• Svaki skok cena ide u korist prodavaca, odnosno proizvođača, a na štetu kupaca, odnosno potrošača

• Pad cena poljoprivrednih proizvoda - poboljšanje položaja gradskog stanovništva i pogoršanje položaja seoskog stanovništva

55


Statistika cena obuhvata:

• Praćenje promena cena tokom vremena (vremenski indeksi)

• Poređenje cena između određenih područja u istom vremenskom periodu

– U apsolutnom izrazu preko prosečnih cena

– U relativnom izrazu preko pariteta kupovne snage valute

66


Najznačajniji vremenski indeksi cena su:

• Indeksi cena potrošača

• Indeksi cena proizvođača

• Indeksi cena uvoza i izvoza

• Ovi indeksi, zajedno sa indikatorima troškova rada i pariteta kupovne moći valute, čine osnovu sistema statistike cena u većini zemalja

77


Indeksi cena i potrošačka korpa

• Indeks cena pokazuje koliko treba platiti skup proizvoda u jednom određenom vremenskom trenutku u poređenju sa onim što je bilo potrebno platiti za isti skup proizvoda u nekom prethodnom vremenskom trenutku

• Vrednost indeksa cena za referentni (bazni period) je 100 indeksnih poena

88


• Promena vrednosti izdataka za kupovinu skupa dobara i usluga može biti rezultat:

– Promene cena tih roba i usluga

– Promene količina

– Promene kvaliteta ili vrste robe i usluga

99


• U zavisnosti od vrste indeksa cena, potrošačka korpa mora obuhvatati reprezentativni skup roba i usluga koji su kupljeni ili utrošeni

• Pošto indeks cena meri promenu vrednosti izdataka za kupljene robe i usluge koja je posledica samo promene cena, korpa kupljenih proizvoda treba da bude nepromenjena (fiksirana u vremenu)

• U današnjim uslovima brzog tehnološkog napretka, brzih promena na tržištu potrošačka korpa ne može ostati nepromenjena u dužem periodu

1010


Primer: Cene i individualni indeksi cena proizvoda u korpi

1111

•Ukupan indeks cena dobija se kao zbir proizvoda indeksa cena svakog proizvoda i njegovog pondera•Ponderi se dobijaju kao relativno učešće izdataka svakog proizvoda u ukupnim izdacima•Prosečna cena korpe u tekućem periodu porasla je za 10,1% u odnosu na bazni period


• Indeks cena se može izračunati korišćenjem različitih formula:

• Lasperov (Laspeyres) indeks cena meri promenu cena korpe utrošene u baznom periodu

• Pašeov (Paasche) indeks cena meri promenu cena korpe utrošene u tekućem periodu

• Fišerov (Fisher) indeks cena koristi korpu iz tekućeg i baznog perioda i izračunava se kao geometrijska sredina Lasperovog i Pašeovog indeksa cena

1212


• U praksi se najčešće koristi Lasperov indeks cena

• Podaci o potrošnji u baznom periodu su mnogo brže dostupni nego podaci o potrošnji u tekućem periodu

• To znači da postoje dva načina za izračunavanje indeksa cena

• Metod fiksne baze podrazumeva da se promena cena između bilo koja dva perioda ponderiše sa strukturom potrošnje iz baznog perioda

• Metod lančanih indeksa podrazumeva da se promena cena između bilo koja dva uzastopna perioda t, t+1 ponderiše se sa strukturom potrošnje iz perioda t

1313


Pretvaranje lančanih indeksa u bazne

1414


Pretvaranje lančanih indeksa u bazne

1515


Pretvaranje baznih u lančane indekse

1616


Pretvaranje baznih u lančane indekse – opšta formula

1717


1818

Indeksi cena se najčešće koriste za:

• Merenje inflacije

• Izračunavanje realnih vrednosti

• Izračunavanje indeksiranih vrednosti


Merenje inflacije

• Indeks potrošačkih cena - za procenu inflacije koju oseća stanovništvo, odnosno rasta cena proizvoda koje stanovništvo troši za ličnu potrošnju

• Indeks cena proizvođača - za procenu inflacije sa stanovišta proizvođača ili uvoznika dobara

• Indeks troškova gradnje – za procenu inflacije u oblasti građevinarstva

• Indeks cena usluga - za procenu inflacije u oblasti usluga

1919


Indeksi cena sa stanovišta komponenata finalne tražnje:

• Indeks potrošačkih cena (lična potrošnja)• Indeks cena države (potrošnja države)• Indeks cena investicija (investiciona potrošnja)• Indeks cena izvoza (izvoz)

2020


• Izračunavanje realnih vrednosti određenih agregata

• Ukoliko poredimo potrošnju, plate ili BDP izražene u tekućim cenama u različitim vremenskim trenucima možemo dobiti iskrivljenu sliku njihovog kretanja

• Kada nominalne vrednosti podelimo sa odgovarajućim indeksom cena dobijemo realne vrednosti

• Indeksiranje - osnovna vrednost iz kupoprodajnog ugovora vezuje se za određeni indeks cena, kako bi realna vrednost ostala očuvana u periodu važenja ugovora

2121

Statistika cena Potrošačke cene

• Indeks potrošačkih cena (Consumer Price Index) meri promene opšteg nivoa cena roba i usluga tokom vremena, koja domaćinstva kupuju za zadovoljavanje svojih potreba

• Ovaj indeks je u mnogim zemljama uveden kako bi se merile promene u troškovima života zaposlenih, da bi se rast plata mogao porediti sa rastom opšteg nivoa cena

2222


Danas IPC se koristi kao:

• Makroekonomski indikator inflacije

• Sredstvo koje države i centralne banke koriste za targetiranje inflacije

• Deflator potrošnje domaćinstava u nacionalnim računima

2323


Obuhvat indeksa potrošačkih cena se može prilagoditi tako da služi specifičnim ciljevima:

• U analizi siromaštva - kretanje inflacije specifičnih grupa stanovništva (npr. penzionera ili domaćinstava s najnižim prihodima)

• Inflacije specifičnih sektora, npr. energije, hrane

• Definisanje „bazne inflacije“

• Na regionalnom nivou - poređenje stope inflacije između regiona, urbanih i ruralnih područja

2424


Dva koncepta definisanja indeksa potrošačkih cena:

• Meri promene u troškovima fiksne korpe roba i usluga koja domaćinstva troše za svoje potrebe - Indeks troškova roba i usluga, IPC

• Meri promene u troškovima života - promene u vrednosti potrošnje domaćinstva u cilju održavanja dostignutog nivoa životnog standarda (s promenom cena, stanovništvo menja svoje potrošačke navike) - Indeks troškova života

• Većina zemalja, uključujući Srbiju, koristi Lasperov tip indeksa za izračunavanje nacionalnih indeksa potrošačkih cena

2525


Obuhvat i namena indeksa potrošačkih cena

Tri glavne oblasti korišćenja indeksa potrošačkih cena su:

• Indeksacija plata i zarada, zakupnine, ugovornih vrednosti i primanja po osnovu socijalnog osiguranja

• Deflacija potrošnje domaćinstva u nacionalnim računima

• Targetiranje inflacije - centralnoj banci bio bi potreban indeks koji bi se odnosio na ukupnu inflaciju, a ne samo na rast potrošačkih cena

2626


Geografski obuhvat IPC

• Indeks potrošačkih cena može biti definisan samo na nacionalnom nivou ili na nacionalnom i na regionalnom nivou

• Da li indeks potrošačkih cena treba da obuhvati samo urbana područja, ili je potrebno obuhvatiti i ruralna područja?

• U Srbiji, indeks potrošačkih cena odnosi se samo na urbana područja (prikupljaju se cene u 15 gradova u Srbiji koji predstavljaju administrativne i trgovinske centre s najvećim prometom)

2727


• Indeks potrošačkih cena se koristi kao opšta mera inflacije u zemlji - trebalo bi uključiti samo robe i usluge koje je stanovništvo kupilo za novac

• Mnoge zemlje, od ne-novčanih transakcija jedino imputiraju rentu za vlasnike nekretnina

2828


• Domaći vs nacionalni koncept indeksa potrošačkih cena

• Domaći koncept - indeks potrošačkih cena obuhvata celokupnu ličnu potrošnju (cene i količine, tj. pondere) u okviru ekonomske teritorije zemlje uključujući potrošnju stranih turista

• Potrošnju stranaca u okviru jedne zemlje teško je meriti u praksi

• U Srbiji, indeks potrošačkih cena se zasniva na domaćem konceptu, ali potrošnja nerezidenata nije uključena

2929


• Nacionalni koncept - indeks potrošačkih cena obuhvata ličnu potrošnju rezidentana zemlje, bez obzira gde je nastala

• U praksi se retko koristi - postoje poteškoće u merenju cena po kojima je roba kupljena u inostranstvu

• Indeks cena najčešće samo za ne-institucionalna domaćinstva

3030


• Izbor ciljne ili referentne populacije zavisi od svrhe i cilja indeksa potrošačkih cena

• Neke zemlje iz referentne populacije isključuju najbogatija domaćinstva pošto je njihova potrošnja atipična

• Neke zemlje isključuju najsiromašnije kategorije stanovništva ili obe ekstremne kategorije stanovništva − najsiromašnije i najbogatije

• Analitički indeksi za specifične namene

3131


• Indeks potrošačkih cena obuhvata cene roba i usluga koja domaćinstva kupuju za zadovoljavanje svojih ličnih potreba - prema COICOP–HIPC klasifikaciji to su: – Proizvodi za ishranu i piće– Duvan– Artikli odeće i obuće– Usluge stanovanja– Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana– Usluge zdravstva– Transport– Komunikacije– Rekreacija i kultura– Obrazovanje– Restorani i hoteli– Ostale robe i usluge

3232

Statistika cena Potrošačke ceneIndeks potrošačkih cena, Srbija, februar 2013.

3333Izvor: Republički zavod za statistiku (2013), Saopštenje statistike cena br. 57

COICP Struktura u %

00 Ukupno 100 107 100,5 112,4 106,7 112,6 101,1

01 Hrana i bezalkoholna pića

34,52 109,5 100,2 116,6 109,6 117,3 101,6

02 Alkoholna pića i duvan 7,82 116,1 103,8 130,7 114 128,7 104,2

03 Odeća i obuća 4,63 101,3 99,5 102,6 101,6 102,6 98,2

04 Stan, voda, el.energija. gas i druga goriva

13,04 104,5 100,8 107,2 104,1 106,9 100,9

05 Namštaj, pokućtstvo i tekuće održavanje stana

4,13 106,5 99,9 111,9 106,5 112,3 100,6

06 Zdravstvo 6,38 106,5 100,1 108,4 106,4 108,5 102,8

07 Transport 12,31 101,9 99,8 108,1 102 108,9 98,8

08 Komunikacija 4,98 108,4 101 109,5 107,9 108,9 104,6

09 Rekreacija i kultura 4,23 100,7 100,6 105 100,5 105,2 97,1

10 Obrazovanje 1,07 102,9 100,1 105 102,8 105,1 100

11 Restorani i hoteli 2,36 105,3 100,3 109,8 105,2 109,7 100,6

12 Ostale robe i usluge 4,53 105,1 100,3 109,9 105 109,9 100,7

2012

2013

II

2012

2013

I

II2012

2013

II

II2012

2013

III

2012

2013

III

III

2012

2013

XII

II


Ponderi

• Imaju ulogu da dodele odgovarajući značaj prosečnim cenama različitih roba i usluga koje se nalaze u reprezentativnoj korpi

• Predstavlja učešće potrošnje tih roba i usluga u ukupnoj potrošnji

• Ponderi se mogu izražavati kao:

1) Odgovarajuća učešća čija je suma jednaka jedinici

2) Procenti čiji je zbir 100

3) Promili čiji zbir iznosi 1000

3434


• Ponderi indeksa potrošačkih cena mogu se dobiti na osnovu podataka o potrošnji iz Ankete o potrošnji domaćinstva (APD) ili na osnovu procena potrošnje domaćinstva iz nacionalnih računa

• Dopunski izvori podataka za izračunavanje pondera su poreske prijave i statistika trgovine na malo

3535


Grupni indeks potrošačkih cena izračunava se kao:

• Ponderisana aritmetička sredina individualnih indeksa cena

• Ponderi su učešća potrošnje odgovarajućih roba i usluga za koje su individualni indeksi računati u ukupnoj potrošnji svih roba i usluga koje se obuhvataju indeksom potrošačkih cena

3636


3737

Pt/0 označava ukupan indeks potrošačkih cena u periodu od 0 do t

wi0 su ponderi vezani za svaki pojedinačni indeks cena

pit/pi

0 predstavlja odgovarajući pojedinačni indeksi cena

0/tP 0/tP


• Ako za izračunavanje pondera ne raspolažemo podacima za period 0, referentni period za pondere će biti period b koji prethodi referentnom periodu za cene 0

Primer:• Prosečna godišnja potrošnja određene grupe proizvoda

iznosi 20.000 dinara (PibQi

b) u 2010. godini

• Referentni period za cene je 2011. godina

• Indeks cena grupe proizvoda 2011. u odnosu na 2010.

godinu Pi0 / Pi

b =102

3838


• Prosečna godišnja potrošnja izražena u cenama iz 2011. godine (referentni period za cene) se izračunava kao:

20.000*102=20.400 dinara prema

• Potrošnju smo izrazili u istom referentnom periodu kao što su cene

3939


4040

• Referentni period koji se koristi za pondere potrebno je da bude stabilan (bez atipičnih ekonomskih i drugih šokova ili iznenadnih događaja kao što su suša, poplave i sl.)

• Ponderi se ažuriraju najmanje jednom u pet godina ili u zavisnosti od toga kada su nastupile veće promene u potrošnji


Liste reprezentativnih proizvoda i usluga

• Reprezentativni proizvodi su oni proizvodi koji imaju najveći udeo u potrošnji određene grupe proizvoda i čije cene dobro odražavaju promene cena čitave grupe proizvoda

4141


• Cene reprezentativnih proizvoda se prikupljaju na osnovu cena istaknutih na proizvodima

• Pretpostavlja se da su to cene koje se realizuju u kupoprodajnoj transakciji

• Podaci se prikupljaju samo na reprezentativnim mestima - gde se obavlja najveći promet

• Svako područje određene teritorije treba da bude zastupljeno prema svom ekonomskom značaju

4242


Podaci o cenama se mogu prikupiti na dva načina: lokalno i centralno

1. Lokalno – prikupljaju se podaci o cenama na terenu dobijenih od prodavnica svih tipova i veličina

– Na zelenim pijacama

– Na drugim neformalnim mestima (prodaja na ulici i sl.)

– Od zanatskih radionica

– Od preduzeća koja pružaju javne usluge

– Ugostiteljskih, sportskih i kulturno-obrazovnih objekata

4343


2. Centralno prikupljanje podataka o cenama se koristi kada nije neophodan izlazak na teren

– Proizvodi čije cene formira država (mogu se dobiti od regulatornih organa telefonskim putem ili elektronskom poštom)

• U Srbiji se za oko 10% proizvoda podaci o cenama prikupljaju centralizovano

– cene električne energije,

– derivata nafte,

– dnevnih i nedeljnih listova,

– poštanskih i telefonskih usluga i sl.

4444


• Indeks cena potrošača se izračunava mesečno

• Veoma je važno da vremenski okvir u izveštajnom periodu snimanja cena bude isti svakog meseca na svakom mestu snimanja

• U zavisnosti od vrste proizvoda i varijabiliteta cene tog proizvoda − prikupljanje cena može biti češće ili ređe tokom meseca

• Za neke proizvode čije su cene relativno stabilne prikupljanje cena može biti kvartalno (npr. cene medicinskih usluga, usluga stanovanja)

4545


Za izračunavanje indeksa potrošačkih cena u Srbiji snimanje cena se vrši u određenim intervalima u toku meseca i to:

• Poljoprivredni proizvodi od 15. do 21.

• Industrijski prehrambeni proizvodi od 11. do 14.

• Industrijski neprehrambeni od 3. do 10.

• Usluge od 14. do 17.

• Ugostiteljske usluge od 18. do 21. u mesecu

4646


Izračunavanje indeksa

Indeksi cena pojedinih proizvoda mogu se izračunati na tri načina:

1. Odnos aritmetičke sredine cena u tekućem i baznom periodu (naziva se odnos proseka):

4747


4848

2. Aritmetička sredina odnosa cena, naziva se još i prosek odnosa i može se predstaviti na sledeći način:

3. Odnos geometrijske sredine cena u tekućem i baznom periodu i predstavlja se na sledeći način:


• p10 i pn

0 su cene dobijene u baznom periodu

• p11 i pn

1 su cene istih proizvoda dobijene u tekućem

period (t=1)

• i=1,…, n

• Broj individualnih indeksa odgovara broju reprezentativnih proizvoda koji se obuhvataju indeksom potrošačkih cena

4949


• U praksi se koriste ponderi koji se odnose na vrednost roba i usluga koja su domaćinstva kupila

• APD ne raspolaže podacima o kupljenim količinama već samo o vrednosti utrošenih roba i usluga

• Vrednosni ponderi su izraženi u istim monetarnim jedinicama za razliku od količinskih pondera

• Ako koristimo vrednosne pondere indeks

postaje

5050


predstavlja učešće potrošnje pojedinačnih proizvoda i u potrošnji svih proizvoda korpe koji se obuhvataju indeksom potrošačkih cena (može se izraziti u delovima od 100, ili 1000)

Pojednostavljena formula

gde je

5151


• Grupni indeks je ponderisana aritmetička sredina individualnih indeksa cena između dva perioda za dati skup proizvoda koji je obuhvaćen indeksom

• Individualan indeks cena je odnos prosečne cene proizvoda ili grupe proizvoda i u tekućem periodu t prema prosečnoj ceni u referentnom ili baznom periodu 0 ( )

• Indeks potrošačkih cena u Srbiji izračunava se kao ponderisana aritmetička sredina individualnih indeksa cena

• Za izračunavanje indivudualnih indeksa cena korišćena je geometrijska sredina

5252


5353

Harmonizovani indeks potrošačkih cena (Harmonised Index of Consumer Prices − HICP) za zemlje EU

• Pruža uporedivu meru inflacije potrošačkih cena na nivou EU

• Izračunava se na osnovu jedinstvene metodologije

• Dozvoljena je izvesna fleksibilnost u primeni različitih metoda (odstupanje u svim komponentama indeksa potrošačkih cena ne bude veće od 0,1 procentnih poena)


• Osnovni cilj IPC - da prati cenovnu stabilnost zemalja evrozone, EU u celini, kao i za međunarodna poređenja inflacije

• Evropska centralna banka definiše cenovnu stabilnost kada je prosečni godišnji rast harmonizovanog indeksa potrošačkih cena blizu 2%

• To je jedan od uslova koje zemlje članice EU treba da ispune da bi se pridružile evrozoni

• HIPC se koristi kao jedan od važnih makroekomskih indikatora za ekonomske analize i za svrhe indeksacije

5454


Razlikujemo:

• Nacionalne harmonizovane indekse potrošačkih cena za svaku od zemalja EU

• Dva agregatna indeksa:

– Indeks potrošačkih cena monetarne unije (Monetary Union Index of Consumer Prices)

– Evropski indeks potrošačkih cena (European Index of Consumer Prices)

5555

Statistika cena Potrošačke ceneGodišnja stopa inflacije

5656

Godišnja stopa inflacije u %, januar 2012 – januar 2013.

Godišnja stopa inflacije u %, januar 2013.*

Izvor:Eurostat, (2013), Harmonised Indices of Counsmer Prices, Issue number 2/2013


• Harmonizovani indeks potrošačkih cena obuhvata novčane izdatke za robe i usluge koje kupuju svi tipovi domaćinstava uključujući i ne-institucionalna domaćinstva

• Svi proizvodi koje obuhvata harmonizovani indeks potrošačkih cena kategorizovani su prema jedinstvenoj harmonizovanoj klasifikaciji lične potrošnje po nameni (COICOP/HIPC)

• Ne postoji jedinstvena „evropska korpa“

5757


• Sličnosti između harmonizovanog indeksa potrošačkih cena i indeksa potrošačkih cena su velike

• Oba indeksa mere inflaciju s kojom se suočavaju potrošači

• Zasnivaju se na istim izvorima podataka

• IPC i HIPC se razlikuju po tri osnova (Eurostat, 2008):

1. Obuhvatu domaćinstava

2. Obuhvatu i merenju poreza, dažbina i usluga

3. Tretiranju rente za vlasnike nekretnina

5858


Razlike po obuhvatu domaćinstava:

• HIPC obuhvata izdatke domaćinstava u okviru date zemlje

• Indeks potrošačkih cena u nekim zemljama obuhvata potrošnju rezidentnih domaćinstava

• HIPC obuhvata izdatke i institucionalnih domaćinstva (pacijenti u bolnicama, lica u staračkim domovima, lica u manastirima itd)

• Indeks potrošačkih cena ne uključuje izdatke ovih institucionalnih domaćinstava

5959


Razlike po obuhvatu i merenju poreza, dažbina i usluga

• HIPC tretira na uporedivim osnovama usluge kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita i usluge osiguranja - obuhvata cene ovih usluga koje plaćaju potrošači (uključujući poreze i carine)

• Indeks potrošačkih cena može imati različit pristup različitim uslugama - može isključiti deo ovih izdataka

6060


Razlike po obuhvatu rente za vlasnike nekretnina

• HIPC ne uključuje u obračun rentu za vlasnike nekretnina

• Indeks potrošačkih cena može, ali i ne mora obuhvatiti ovu vrstu imputirane usluge

6161


Bazna inflacija • Odnosi se kretanje cena koje nisu pod dejstvom

nekih privremenih i prolaznih faktora

• Pokazatelj koji meri opšte kretanje cena koje se formiraju pod uticajem stalnih faktora

6262


Primer:

• Ukoliko dođe do rasta stope poreza na dodatu vrednost u jednom mesecu lančani indeks cena za taj mesec će pokazivati rast

• Lančani indeks za naredni mesec neće pokazivati rast cena jer su cene u mesecu koji služi kao baza za poređenje već uvećane

6363


• Postoji nekoliko načina za formiranje pokazatelja „bazne inflacije“

• Najčešći je taj da se iz obračuna indeksa potrošačkih cena isključe cene proizvoda koje su izuzetno nestabilne, ili čije su promene izuzetno velike

• Proizvodi koji se najčešće isključuju iz obračuna indeksa potrošačkih cena su:– Sveže meso– Voće i povrće– Benzin– Uvezena roba– Proizvodi čije su cene pod kontrolom države

6464


• U Srbiji pokazatelj „bazna inflacija“ meri kretanje cena koje se formiraju slobodno i nemaju velike i sezonske fluktuacije

• Pri njegovom obračunu se isključuju administrativno kontrolisane cene, cene derivata nafte i cene voća i povrća

6565

Statistika cena Potrošačke cene Kretanje cena, međugodišnje stope u %

6666

Izvor: RZS i NBS

Statistika cena Potrošačke cene Rast potrošačkih cena po komponentama (tromesečne stope u %)

6767


• Od 2010. godine Evrostat objavljuje harmonizovani indeks potrošačkih administrativno kontrolisanih cena (HICP – administered prices)

• Ovaj indeks služi za sagledavanje kretanja cena koje propisuje država ili koje se formiraju pod značajnim uticajem države

• Komplementaran indeks jeste indeks cena koje nisu pod administrativnom kontrolom

6868


• Ova dva indeksa pružaju samo okvirnu sliku za poređenje kretanja administriranih i ne-administriranih cena

• Izvori podataka koji se koriste za izračunavanje ovih indeksa ne mogu u potpunosti razgraničiti administrirane cene od ne-administiranih cena

6969


Evrostat objavljuje šest indeksa za sve zemlje članice EU i evrozone, i to su:

1. HIPC za administrirane cene (potpuno administrirane i značajno administrirane)

2. HIPC za potpuno administrirane cene3. HIPC za značajno administrirane cene4. HIPC koji isključuje administrirane cene5. HIPC koji isključuje potpuno administrirane cene6. HIPC koji isključuje značajno administrirane cene

7070


• Administrirane cene obuhvataju cene svih roba i usluga koje su u potpunosti ili značajnim delom pod uticajem države

• Potpuno administrirane cene obuhvataju cene svih roba i usluga koje propisuje država (npr. cene javnog transporta, cene usluga obrazovanja, administrativne takse i sl.)

• Značajno administrirane cene obuhvataju cene svih proizoda i usluga na čije formiranje država ima značajan uticaj (npr. cene koje se mogu menjati uz saglasnost/dozvolu nacionalnih regulatornih tela)

7171


Godišnja stopa inflacije u EU, %

7272Izvor: Baza podataka Eurostat

HICP sve cene

Administrirane cene

Sve cene osim administriranih

Statistika cena Cene proizvođača

• Indeks cena proizvođača meri promene prodajnih cena proizvoda koje prozvođači prodaju na domaćem i inostranom tržištu

• Formira se na osnovu dva podindeksa

– Indeksa cena proizvođača za proizvode koji se prodaju na domaćem tržištu

– Indeksa cena proizvođača proizvoda za izvoz

7373


• Nastanak indeksa cena proizvođača vezuje se za razvoj indeksa cena na veliko

• Indeks cena proizvođača zamenio indeks cena na veliko zbog:

• šireg obuhvata

• veće usklađenosti sa Sistemom nacionalnih računa u vezi s deflacijom pojedinih ekonomskih agregata

• Evrostat je razvio jedinstvenu metodologiju da bi obezbedio međusobnu uporedivost indeksa cena proizvođača različitih zemalja

7474


Obuhvat i namena:

• Može da obuhvata proizvode za domaće tržište i izvoz

• Može obuhvatati samo domaću proizvodnju

• Ako obuhvata samo domaću proizvodnju, potrebno je formirati poseban indeks cena izvoznih proizvoda

• Takođe, za analizu uvoza potrebno formirati poseban indeks cena uvoznih proizvoda

7575


• Indeks cena proizvođača može obuhvatati sve ekonomske aktivnosti u zemlji koje se odvijaju u svim sektorima

• U mnogim zemljama ovaj indeks se odnosi samo na sektor industrije:

– rudarstvo

– prerađivačka industrija

– snadbevanje električnom energijom, gasom i vodom

7676


• Učešće sektora industrije u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti opada

• Brže se šire sektori usluga kao što su transport, komunikacije, trgovina, poslovne usluge, zdravstvene usluge i dr.

• Zbog toga bi širi obuhvat indeksa cena proizvođača imao veći značaj

7777


Zemlje EU izračunavaju:

• Indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda

• Indeks cena proizvođača poljoprivrednih proizvoda

• Indeks cena sektora usluga

Obuhvat proizvoda koji su uključeni u indeks cena proizvođača određen je obuhvatom sektora ekonomske aktivnosti

7878


Indeks cena proizvođača se može prikazati po:

• Sektorima ekonomske aktivnosti koje su obuhvaćene indeksom

• Izabranim grupama proizvoda

• Prema nameni proizvoda

– proizvodi za finalnu potrošnju

– proizvodi za intermedijarnu potrošnju i

– primarni proizvodi

7979


Za klasifikaciju proizvoda koristi se:

• Centralna klasifikacija proizvoda, verzija 1 (Central Product Classification – CPC)

• Drugi sistemi klasifikacije proizvoda (PRODCOM, CPA)

Za klasifikaciju ekonomskih aktivnosti koristi se:

• Međunarodna standardna klasifikacija delatnosti (ISIC) verzija 3

• Opšta industrijska klasifikacija ekonomskih aktivnosti verzija 1 (General Industrial Classification of Economic Activities − NACE) za zemlje EU i Srbiju

8080


• U Srbiji, RZS izračunava:

– indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda

– indeks cena proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva

• Indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda izračunava se od 2010.

– obuhvata prodajne cene proizvođača industrijskih proizvoda za domaće tržište i izvoz

8181


• Cene proizvođača industrijskih proizvoda prate se za preko 1.800 proizvoda koji su svrstani u tri sektora– Rudarstvo– Prerađivačka industrija– Proizvodnja električne energije, gasa i vode

• RZS ne objavljuje indeks cena industrijskih proizvoda u trgovini na veliko od 2009. godine

8282

Statistika cena Cene proizvođača Indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda u Srbiji, februar 2013.

8383Izvor: Republički zavod za statistiku (2013), Saopštenje statistike cena br. 052

Ukupno 102,4 100,1 105,8 102,4 106,7 99,9

Po nameni potrošnje

Energija 100,9 100,9 102,9 100,4 102,9 101

Intermedijarni proizvodi osim energije

101,1 99,8 105,4 101,2 107 99,4

Kapitalni proizvodi 101,1 99,9 103,7 101,2 104,2 99,6

Trajni proizvodi za široku potrošnju

102,8 99,8 107,2 102,9 108,1 99,8

Netrajni proizvodi za široku potrošnju

105,4 99,8 109,1 105,6 109,8 99,8

Rudarstvo 106,5 99,9 113,4 106,5 114,9 99

Prerađivačka industrija 102,2 99,9 106,2 102,3 107,3 99,6

Snabdevanje elektiričnom energijom, gasom i parom

100,9 100 100,7 100,9 100,8 100,6

Snabdevanje vodom i upravljanjem otpadnim vodama

118,7 113,7 119,8 111,6 112,9 116,6

2012

2013

II

2012

2013

I

II

2012

2013

II

II2012

2013

III

2012

2013

III

III

2012

2013

XII

II


Tri osnovne oblasti korišćenja indeksa cena

proizvođača su:

1. Kratkoročni indikator inflacije

2. Deflacija nominalnih vrednosti

3. Indeksaciju vrednosti

8484


1. Kratkoročni indikator inflacije

• Predviđanje budućih promena cena proizvođača i potrošača (obuhvata promene cena proizvoda pre dolaska u maloprodajnu mrežu)

• Praćenje inflacije u svakom stupnju lanca proizvodnje

– Promena cena u primarnoj fazi proizvodnje uticaće na promenu cena u okviru lanca proizvodnje (intermedijarne i finalne proizvode)

8585


2. Deflacija nominalnih vrednosti

• Proizvodnje ili međufazne potrošnje (kod izračunavanja dodate vrednosti u stalnim cenama)

• Kapitalnih izdataka i zaliha (u cilju njihovog korišćenja u nacionalnim računima)

8686


3. Indeksacija vrednosti iz kupoprodajnih ugovora

• Novčani iznos koji treba platiti u nekom budućem periodu vezuje za indeks cena proizvođača u cilju očuvanje realne vrednosti

8787


• Sa stanovišta geografskog obuhvata, indeks cena proizvođača najčešće se definiše samo na nacionalnom nivou

• Regionalni indeksi samo kada postoje značajne regionalne varijacije cena ili specifična regionalna tržišta za proizvedenu robu

8888


Izbor i primena pondera

• Ponderi određuju značaj koji promene cena imaju na ukupan indeks

• Ponderi indeksa cena proizvođača mogu biti:

– količine proizvoda

– vrednost proizvodnje

– vrednost prodaje odnosno prometa

8989


• Podaci o količinama se uglavnom mogu koristiti samo na najnižem nivou agregacije (na nivou proizvoda), u slučaju nepromenjenog kvaliteta

• Na višem nivou agregacije agregat vrednosti proizvodnje je mnogo pogodniji za izračunavanje indeksa cena proizvođača

9090


• Kao i kod indeksa cena potrošača, vrednosni ponderi se mogu prikazati jednačinom

• − učešće proizvodnje pojedinačnih proizvoda i iz baznog perioda u proizvodnji svih proizvoda koji se obuhvataju indeksom cena proizvođača iz baznog perioda

9191


• Vrednosni ponderi pomnoženi odnosom cena u tekućem i baznom periodu pružaju procenu koliko bi koštalo po cenama iz perioda t da se proizvede količina proizvoda iz baznog perioda

9292


• Vrednost proizvodnje - novčani iznos sredstava preduzeća od prodaje proizvoda uključujući promenu vrednosti zaliha gotovih proizvoda na kraju perioda

• Ako ne raspolažemo ovim podatkom, kao ponder se koristi vrednost prodaje (RZS)

• Većina zemalja za izračunavanje indeksa cena prozvođača koristi Lasperov tip indeksa

• Referentni period za pondere identičan referentnom periodu za cene - bazni period

9393


Osnovni izvori podataka za izračunavanje pondera su:

1. Popis preduzeća ili ustanova

2. Godišnje ankete industrije

3. Nacionalni računi kao dopuna anketama industrije

4. Registri poslovnih jedinica

5. Podaci o prometu u trgovini na veliko i trgovini na malo i carinske evidencije o izvozu

9494


Cene

• Podaci o cenama proizvoda proizvođača prikupljaju se na osnovu liste reprezentativnih proizvoda

• Reprezentativni proizvodi su proizvodi koji imaju najveći udeo u ukupnoj proizvodnji i čije cene dobro odražavaju promene cena grupe proizvoda

• Cene reprezentativnih proizvoda se prikupljaju tako što se uzimaju stvarne cene po kojima je kupoprodajna transakcija izvršena

9595


• Metodi prikupljanja podataka o cenama proizvođača mogu biti različiti

• Svi metodi se zasnivaju na dobro dizajniranom upitniku, dobroj komunikaciji sa ispitanicima i dobroj tehnici intervjuisanja

• Podaci o cenama se mogu prikupiti

– poštanskim putem

– preko interneta

– na osnovu individualnog intervjua ili

– intervjua telefonskim putem

9696


• Periodika prikupljanja podataka o cenama proizvođača obično je mesečna

• Određeni broj zemalja prikuplja podatke kvartalno

• Podaci se mogu prikupljati tokom čitavog meseca ili u određenom periodu u toku meseca

9797


• U Srbiji izveštajni period za koji se dostavljaju cene proizvođača industrijskih proizvoda je od 16. prethodnog do 15. tekućeg u mesecu

• Industrijsko preduzeće popunjava obrazac između 14. i 16. svakog meseca (upisuje cene proizvoda koji važe za taj period i dostavlja ga nadležnom zavodu za statistiku)

9898


Izračunavanje indeksa

• Izračunavanje indeksa cena proizvođača sastoji se iz dva koraka (kao kod indeksa potrošačkih cena)

• U prvom koraku se izračunaju individualni indeksi cena (obuhvaju grupe veoma sličnih proizvoda)

• U drugom koraku individualni indeksi cena zajedno sa ponderima koriste se za dobijanje grupnih indeksa cena

9999


• Proizvodi obuhvaćeni indeksom cena proizvođača mogu se podeliti (PRODCOM, CPC ili CPA) na:

– oblasti

– divizije

– grupe proizvoda

– manje klase i

– podklase proizvoda

100100


• Svakom individualnom indeksu može se dodeliti šifra sektora ekonomske aktivnosti iz standardne klasifikacije delatnosti (ISIC ili NACE)

• Tako se individualni indeksi dalje mogu agregirati od četvorocifarskih do trocifarskih nivoa i viših nivoa agregacije (grupe, grane, oblasti, sektori)

• Ponderi na svakom višem nivou agregacije jednaki su sumi svojih komponenata

• Grupni indeks cena na svakom višem nivou agregacije izračunava se na osnovu pondera i indeksa cena svojih komponenata

101101


Za izračunavanje individualnih indeksa cena proizvođača koriste se:

1. Odnos aritmetičke sredine cena u tekućem i baznom periodu

2. Aritmetička sredina odnosa cena3. Odnos geometrijske sredine cena u tekućem i

baznom periodu

102102


• Grupni indeks cena – ponderisani prosek individualnih indeksa cena proizvođača

• PL0:t je ukupan indeks cena proizvođača ili bilo koji

drugi grupni indeks cena proizvođača (oblasti, divizije i sl.), u periodu od 0 do t

• wi0 je ponder koji odgovara svakom individualnom

indeksu cena

• je individualni indeks cena

103103


Primer: Izračunavnje indeksa višeg nivoa agregacije

104104


• Dva načina obračuna ukupnog indeksa koji obuhvata sve proizvode A, B, C, D i E

• Isti rezultat se dobija zahvaljujući svojstvu aditivnosti indeksa

Prvi način

• Za februar indeks višeg nivoa agregacije iznosi:

• 0,2*111+0,25*112+0,15*134+0,1*140+0,3*123=121

• Za mart indeks višeg nivoa agregacije iznosi:

• 0,2*144+0,25*138+0,15*194+0,1*188+0,3*153=157

105105


Drugi način

• Proizvodi A, B i C čine podgrupu homogenih proizvoda (podgrupa G) – ponder podgrupe iznosi 0,6

• Proizvodi D i E čine drugu homogenu podgrupu proizvoda (podgrupa H) – ponder podgrupe iznosi 0,4

• Indeks podgrupe G

• Februar (0,2*111+0,25*112+0,15*134)/0,6 = 117

• Mart (0,2*144+0,25*138+0,15*194)/0,6=154

106106


• Indeks podgrupe H

• Februar (0,1*140+0,3*123)/0,4 = 127

• Mart (0,1*188+0,3*153)/0,4 = 161

Grupni indeks višeg nivoa agregacije- ukupan indeks

• Februar 0,6*117+0,4*127 = 121

• Mart 0,6*154+0,4*161=157

107107


Razlike između indeksa cena proizvođača i indeksapotrošačkih cena

1. Razlike u obuhvatu dobara i usluga2. Razlike u vrsti cena dobara i usluga

108108


1. Razlike u obuhvatu dobara i usluga

• Indeks cena proizvođača obuhvata celokupni tržišni autput proizvođača

– Proizvode koje kupuju drugi proizvođači (mogu služiti kao inputi u procesu proizvodnje ili kao kapitalne investicije)

– Proizvode koje kupuju potrošači direktno od proizvođača ili indirektno od prodavaca

• Uvoz je isključen• Indeks potrošačkih cena obuhvata proizvode koje

domaćinstva kupuju za svoju potrošnju - uvozna dobra i usluge su uključeni u obračun

109109


2. Razlike u vrsti cena dobara i usluga

• Cene obuhvaćene indeksom cena proizvođača predstavljaju prihod od prodaje koji dobija proizvođač

• Porez na promet i akcize nisu uključeni u cenu, jer ne predstavljaju prihod proizvođača

• Cene za proizvode koje su obuhvaćene indeksom potrošačkih cena uključuju porez na promet i akcize, jer predstavljaju izdatke za potrošače

110110

Statistika cenaCene uvoza i izvoza

Oblast korišćenja indeksa cena uvoza i izvoza:

• Deflacioniranje nominalnih spoljnotrgovinskih tokova jedne zemlje

– kretanje nominalnih vrednosti uvoza i izvoza dekomponuje se na deo koji se duguje promeni cena i deo koji se duguje promeni količina

111111


Tri veoma važne oblasti korišćenja indikatora za praćenje dinamike izvoznih i uvoznih cena su:

1. Analiza konkurentnosti zemlje ili proizvoda u međunarodnoj razmeni

2. Analiza uticaja promena kamatnih stopa na cene uvoza i izvoza

3. Predviđanje budućih kretanja cena na domaćem tržištu

112112


Sagledavanje dinamike kretanja uvoznih i izvoznih cena moguće je izvršiti na dva načina:

1. korišćenjem indeksa jediničnih vrednosti (izračunavaju se na osnovu administrativnih podataka carinske službe)

2. korišćenjem indeksa cena (baziraju se na podacima ankete preduzeća o cenama reprezentativnih uvoznih i izvoznih proizvoda)


Indeksi jediničnih vrednosti• Izračunavaju se na osnovu vrednosti i količine

proizvoda spoljnotrgovinske razmene• Predstavljaju tradicionalan način merenja kretanja

cena i količina u međunarodnoj razmeni

• Evrostat izračunava indekse jediničnih vrednosti uvoza i izvoza za zemlje EU i evrozone na osmocifarskom nivou proizvoda Kombinovane nomenklature (KN)

114114


• Vrednost robe namenjene izvozu jeste vrednost robe isporučene na domaćoj granici– Uključuje sve troškove nastale do granice (cena

F.o.b. − free on board)• Vrednost uvozne robe je C.i.f vrednost (cost,

insurance, freight)• Jedinica mere za količinu robe je najčešće neto masa• Dodatne jedinice mere za neke proizvode mogu biti

npr. broj artikala, litri ili kubni metri


Individualni indeksi jediničnih vrednosti uvoza ili izvoza

• Izračunavaju se deljenjem jedinične vrednosti uvoza ili izvoza u tekućem periodu s jediničnom vrednosti uvoza ili izvoza u baznom periodu

• Individualni indeksi jediničnih vrednosti se agregiraju po grupama proizvoda

– ponderi predstavljaju relativno učešće uvoza ili izvoza određene grupe proizvoda u ukupnom uvozu ili izvozu

• Koristi se Lasperov, Pašeov ili Fišerov indeks cena

• Evrostat - Fišerova formula116116


Individualni indeks jediničnih vrednosti uvoza PU• Koristi se za poređenje uvoznih cena u tekućem

periodu t sa referentnim periodom 0– za m proizvoda (m=1,.....,M) u periodu t– za n proizvoda (n=1,...., N) u periodu 0

• Cene i količine u periodu t označene su respektivno pm

t i qmt , a u periodu 0 pm

0 i qm0

117117


• Individualni indeksi jediničnih vrednosti uvoza ili izvoza se koriste za sagledavanje promena cena uvoza ili izvoza

– istih (homogenih) proizvoda

• U slučaju različitih (nehomogenih) proizvoda mogu dati iskrivljenu sliku o kretanju cena

118118


Primer:

119119

• Indeks jediničnih vrednosti za ova dva proizvoda iznosi (128/12)/(132/12)*100=96• To znači da je jedinična vrednost smanjena za 4% za razliku od indeksa cena koji bi pokazivao nepromenjene cene


Indeksi uvoznih i izvoznih cena• Indeksi uvoznih i izvoznih cena jedne zemlje mere

promene cena uvoznih i izvoznih proizvoda tokom vremena

• Indeks izvoznih cena meri promenu cena proizvoda koji prodaju rezidenti zemlje inostranim kupcima

• Indeks uvoznih cena meri promenu cena proizvoda koje kupuju rezidenti zemlje od inostranih prodavaca

120120


• Razlika između indeksa jediničnih vrednosti i indeksa cena potiče od:

– izvora podataka

– metoda agregacije

• Izračunavaju se kao indeksi potrošačkih cena ili indeksi cena proizvođača

• Izvori podataka za pondere mogu biti:

– administrativni podaci carinske službe

– ankete preduzeća

– registri poslovnih jedinica

• Ponderi se u većini zemalja menjaju svake godine

121121

Statistika cena Deflator BDP-a

• Deflator BDP-a meri prosečan rast cena svih finalnih dobara i usluga koji su uključeni u obračun BDP-a

• Obuhvatnija mera inflacije u odnosu na indeks potrošačkih cena

• Indeks potrošačkih cena obuhvata samo skup reprezentativnih finalnih dobara i usluga koje domaćinstva kupuju za zadovoljavanje svojih potreba

122122


• Deflator BDP-a se definiše kao odnos nominalnog BDP-a i realnog BDP-a (BDPn/BDPr)

• Stopa rasta deflatora BDP-a može se aproksimirati izrazom:

Inflacija=stopa rasta BDPn − stopa rasta BDPr

• Formula se može koristiti samo kada su stope rasta nominalnog BDP i realnog BDP relativno male

• U suprotnom, inflaciju izračunavamo kada stopu rasta nominalnog BDP-a podelimo sa stopom rasta realnog BDP-a

123123


• Realni BDP je rastao po stopi g

• Inflacija je rasla po stopi Π

• Nominalna stopa rasta BDP-a je jednaka:

(1+g)*(1+ Π)-1=g+Π+g*Π

• Ako su vrednosti g i Π male onda je njihov proizvod još manji tj. približno je jednak 0

• Onda se stopa rasta nominalnog BDP-a može aproksimirati kao zbir realne stope rasta BDP-a i inflacije

• Inflacija je aproksimatvino jednaka razlici između stope nominalnog i realnog BDP-a

124124

Statistika cena Deflator BDP-aStopa rasta deflatora BDP-a i inflacija u Srbiji, 2007-2010.

125125

Izvor: RZS

Izvor: RZS

2007. 2008. 2009. 2010.

Nominalni BDP(tekuće cene u mil. dinara) 2.276.886 2.661.387 2.720.084 2.881.891

Realni BDP (stalne cene iz 2002. u mil .dinara) 1.290.516 1.351.125 1.311.975 1.335.513

Stopa rasta nominalnog BDP-a (u %)

16,89 2,21 5,95

Stopa rasta realnog BDP-a (u %)

4,7 -2,9 1,79

Stopa rasta deflator BDP-a (u %)

11,64 5,26 4,08

Inflacija (u % prema aproksimativnoj formuli)

12,19 5,1 4,15

1

1

Pr/Pr

/

tt

tt

BDBD

BDPnBDPn


• Smatra se da je deflator BDP-a u visokoj korelaciji sa indeksom potrošačkih cena

– Potrošnja domaćinstva čini najveći deo BDP-a (uobičajeno u rasponu 40−60 procenata)

• Smatra se da vrednost deflatora BDP-a treba da bude bliska (ne-ponderisanom) proseku indeksa potrošačkih cena i cena proizvođača

126126


• Postoji nekoliko razloga zbog kojih promene deflatora BDP-a ne moraju odgovarati ni:

– promenama indeksa potrošačkih cena

– promenama proseka između indeksa potrošačkih cena i indeksa cena proizvođača

127127


1.

• Promena deflatora BDP-a meri promenu cena domaćih proizvoda koji se koriste za sve vidove finalne potrošnje

• Indeks potrošačkih cena meri promene cena domaćih i uvoznih proizvoda namenjenih finalnoj potrošnji samo sektora domaćinstva

– velike promene cena uvoznih proizvoda utiču na kretanje indeksa potrošačkih cena, ali ne i na kretanje deflatora BDP-a


2.

• Indeks cena proizvođača meri promenu cena proizvoda primarnih proizvođača na domaćem tržištu namenjenih finalnoj i međufaznoj potrošnji

• U nekim zemljama iz obuhvata su isključeni uvozni proizvodi

• Ovaj indeks ne obuhvata proizvodne aktivnosti kao što je poljoprivreda, zatim većinu tržišnih usluga, kao i sve usluge državnog sektora i ostale ne-tržišne usluge

129129


3. • Deflator BDP-a se zasniva na različitoj indeksnoj

formuli u odnosu na indeks potrošačkih cena i indeks cena proizvođača

• Deflator BDP-a je implicitno izveden Pašeov indeks• Indeks potrošačkih cena i indeks cena proizvođača

se izračunavaju na osnovu Lasperove formule

130130

Statistika cena Ostali indeksi cena

Indeksi cena proizvođača poljoprivrednih proizvoda

• Indeksi cena proizvođača poljoprivrednih proizvoda mere promene cena po kojima poljoprivredni proizvođači prodaju svoje proizvode (cene autputa)

• Zemlje EU prate indeks cena inputa koje proizvođači kupuju za obavljanje poljoprivredne proizvodnje (npr. stočna hrana, đubrivo, električna energija, gorivo)

131131


• Indeksi cena poljoprivrednih proizvoda - Lasperov indeks

• Vrednost pondera u baznom periodu koji odgovara svakom individualnom indeksu cena jednaka je vrednosti prodaje tog proizvoda kod indeksa autputa (indeksa cena proizvođača poljoprivrednih proizvoda)

– Vrednosti izdataka proizvođača za kupovinu inputa za poljoprivrednu proizvodnju kod indeksa inputa

132132


• RZS izračunava indeks cena proizvođača poljoprivrede i ribarstva

• Cene proizvođača poljoprivrede i ribarstva obuhvataju otkupne cene i prodajne cene

• Otkupne cene su cene po kojima ovlašćena preduzeća i organizacije otkupljuju poljoprivredne proizvode individualnih proizvođača

• Prodajne cene su cene po kojima poljoprivredna preduzeća i poljoprivredne zadruge prodaju svoje proizvode

• Otkupne i prodajne cene se prate za 129 izabranih proizvoda poljoprivrede i ribarstva

133133


• Statistika cena poljoprivrede obično prati kretanje apsolutnih cena poljoprivrednih proizvoda

• Koristi se za komparativnu analizu nivoa cena ovih proizvoda između zemalja

• U Srbiji se prate prosečne godišnje otkupne cene poljoprivrednih proizvoda

134134


Indeksi cena proizvođača sektora usluga

• Počeo je da se izračunava u zemljama EU od kraja 2008. godine

• Može da služi kao:

– indikator budućih inflatornih pritisaka

– deflator u sistemu nacionalnih računa za konverziju vrednosti usluga u jedinice fizičkog obima

– za evaluaciju određenih segmenata tržišta usluga od strane privrednika

135135


• Indeks cena proizvođača sektora usluga ne obuhvata uvozne usluge - usluge čiji su pružaoci rezidenti drugih zemalja

• Cene reprezentativnih usluga su stvarne cene po kojima je kupoprodajna transakcija izvršena

• predstavlja stvarni iznos novca koji je pružalac usluge dobio od kupca

• Uključuju popust ili rabat koji proizvođač odobrava kupcu

• Prodajna cena proizvođača ne obuhvata porez na dodatu vrednost, a obuhvata subvencije ako ih je proizvođač ostvario

136136


• Indeksi cena proizvođača sektora usluga koje izračunavaju zemlje EU obuhvataju:– Usluge transporta i skladištenja– Komunikacije– Profesionalne, naučne i tehničke aktivnosti– Administrativne usluge

• Sektori H, J, M, N, klasifikacije NACE

• U Srbiji se ovaj indeks cena ne izračunava


Metodi određivanja cene usluge mogu biti sledeći:1. korišćenje stvarne cene transakcije za istu ili sličnu

vrstu usluge koja se realizuje periodično tokom određenog vremenskog perioda (npr. ugovorne usluge)

2. metod jedinične vrednosti na osnovu vrednosti i količine pružene usluge (ovaj metod određivanja cene nije dovoljno pouzdan)

3. određivanje cene komponenata usluge - ukupna cena usluge koja se koristi za izračunavanje indeksa cena suma (ponderisana ili neponderisana) cena komponenata


4. određivanje cene je bazirano na izračunavanju procenta vrednosti imovine (ili cene nekih drugih proizvoda) sa kojom je usluga povezana

5. ekspertska procena cene usluge6. na osnovu radnog vremena - pogodno za poslovne

usluge kod kojih se cena formira po času– ovaj metod se više odnosi na cenu radnog

vremena koje je utrošeno u pružanju usluge nego na cenu same usluge


• Zemlje EU izračunavaju i prate kretanje (Eurostat, 2008):

– indeksa troškova rada

– indeksa cene energije

– indeksa troškova izgradnje

• Indeks troškova rada pokazuje promenu „troškova rada po času“ tokom vremena

• Troškovi rada po času - odnos troškova poslodavca koji proističu iz radnog angažovanja zaposlenog i broja radnih sati koje je zaposleni ostvario u određenom periodu

140140


Termin „troškovi rada“ obuhvata sledeće kategorije:• neto plate i zarade zaposlenih i druge troškove rada

kao što su porez na plate i zarade• doprinose za socijalno osiguranje zaposlenih• subvencije koje prima poslodavac koje treba oduzeti

od troškova rada• druge izdatke poslodavaca (npr. troškove

zapošljavanja i sl.)

• Odnosi na sve ekonomske aktivnosti i definiše se kao Lasparov indeks troškova rada po času

• Zemlje EU izračunavaju i prate kretanje ovog indeksa od 1996. godine na kvartalnom nivou


• Statistika cena energetskog sektora zemalja EU obuhvata cene:

– gasa i električne energije

– cene bezolovnog benzina i dizela

• Cene gasa i električne energije posebno se prate za sektor domaćinstva i sektor industrije

• Cene su izražene u nacionalnoj valuti za praćenje dinamike u okviru date zemlje

• Za potrebe poređenja između zemalja EU cene se izražavaju u evrima i u evrima preračunatim u jedinice iste kupovne snage

142142


Indeks troškova izgradnje

• Prikazuje kretanje cena glavnih faktora proizvodnje koji se koriste u sektoru građevinarstva (materijalni troškovi i troškovi rada)

• Izračunava se kao ponderisana suma indeksa materijalnih troškova i indeksa troškova rada za sektor građevinarstva

• Indeks materijalnih troškova izračunava se na osnovu stvarne cene utrošenog materijala za reprezentativan skup materijala

143143


• Indeks troškova rada za sektor građevinarstva obuhvata plate i zarade, kao i doprinose za socijalno osiguranje zaposlenih u ovom sektoru

• Ne uzimaju se u obzir moguća poboljšanja produktivnosti rada ili efikasnije korišćenje materijala

144144


• RZS izračunava indeks cena ugostiteljskih usluga

• Indeks cena ugostiteljskih usluga (vrsta indeksa cena na malo) meri promenu opšteg nivoa cena usluga u ugostiteljskim objektima tokom vremena

• Cene ugostiteljskih usluga se prikupljaju u hotelima i restoranima u 15 izabranih gradova u Srbiji koji predstavljaju administrativne i trgovačke centre

• Ugostiteljske usluge su sada obuhvaćene indeksom potrošačkih cena koji RZS objavljuje od 2007. godine

145145

Statistika cena Paritet kupovne moći (PPP)

• Za međunarodna poređenja BDP-a koristio se devizni kurs pre pojave PPP

• Devizni kurs obezbeđuje da BDP različitih zemalja bude iskazan u istoj valuti

• Ne omogućava da BDP različitih zemalja bude vrednovan istim cenama

• BDP preračunat pomoću deviznog kursa precenjen je u zemljama s relativno visokim opštim nivoom cena, a potcenjen u zemljama s niskim nivoom cena

146146


• Paritet kupovne moći valute je istovremeno odnos za konverziju nacionalne valute u zajedničku valutu i prostorni deflator cena

• Program pariteta kupovne moći (snage) je pokrenula Svetska banka 1968. godine i danas obuhvata više od 140 zemalja širom sveta

• Evrostat i OECD izradile su svoj program pariteta kupovne moći u koji je uključeno 46 zemalja

147147


• Najčešće korišćeni izvedeni indikator je realni BDP per capita izražen u PPP- predstavlja BDP po stanovniku podeljen sa PPP

• Ovaj indikator se koristi i za alokaciju strukturnih fondova u okviru EU

• Realni BDP per capita i realna finalna potrošnja po stanovniku se mogu koristiti kao relativno dobri indikatori za međunarodna poređenja blagostanja stanovništva

148148


• PPP se koristi za komparacije stope siromaštva između različitih zemalja– međunarodna apsolutna linija siromaštva od

jednog dolara per capita po danu izražava se u jedinicama iste kupovne snage

• Rezultati PPP se koriste i kod:– izračunavanja Indeksa humanog razvoja i

Indikatora rodnog osnaživanja UN-a– izračunavanja izdataka za zdravstvo po

stanovniku


• Indeks nivoa cena (PLI) odražava opšti nivo cena date zemlje u odnosu na drugu zemlju ili grupu zemalja

• Dobija se kada se PPP podeli sa nominalnim deviznim kursom

• Vrednosti indeksa preko (ispod) 100 označavaju da su proizvodi finalne potrošnje domaćinstva u tim zemljama skuplji (jeftiniji) u odnosu na prosek 27 zemalja EU

150150


• Za izračunavanje pariteta kupovne moći sa rashodne strane zemlje koje učestvuju u ovom programu potrebno je da obezbede dve vrste podataka:

– BDP obračunat prema metodologiji SNA 1993. izražen u nacionalnoj valuti

– prosečne godišnje cene korpe uporedivih i reprezentativnih proizvoda

151151


• BDP treba da bude obračunat po rashodnom metodu s komponentama (tj. potrošnjom) koje odgovaraju „grupama proizvoda“ (155 grupa proizvoda)

• Za individualnu potrošnju domaćinstva koristi se COICOP klasifikacija proizvoda prema nameni koja obuhvata 110 „grupa proizvoda“

• Ostale grupe proizvoda odnose se na potrošnju države (individualnu i kolektivnu) i investicionu potrošnju

• Potrošnja za svaku „grupu proizvoda“ koristi se za ponderisanje PPP „grupa proizvoda“ kako bi se dobili PPP na raznim višim nivoima agregacije (na nivou BDP-a)

152152


Paritet kupovne moći valute izračunava se u tri koraka:

1. Izračunavaju se odnosi cena pojedinačnih proizvoda

2. Odnosi cena za „grupu proizvoda“ se izračunavaju (neponderisanim) uprosečavanjem odnosa cena pojedinačnih proizvoda

3. PPP za grupe proizvoda koje su obuhvaćene na višem ili ukupnom nivou agregacije − ponderišu se i uprosečuju da bismo dobili ponderisani PPP na višem ili ukupnom nivou agregacije (nivo BDP-a)

153153


Primer• PPP za BDP između Francuske i SAD-a je 0,97 evra

prema dolaru• To znači da treba potrošiti 0,97 evra u Francuskoj za

istu količinu finalnih dobara i usluga koja se može kupiti za 1 dolar u SAD-u

• To ne znači da je korpa kupljenih proizvoda identična u obe zemlje

• Sadržaj korpe će se razlikovati kako bi se odrazile ekonomske, socijalne i kulturne razlike među zemljama

• Obe korpe treba da obezbede isti nivo korisnosti

154154


Primer praktične primene PPP prema: Eurostat 2008, European Price Statistics: An Overview, str. 5

• BDP Francuske iznosi 1.791.953 miliona €• BDP Velike Britanije iznosi 1.299.622 milona GBP• Poređenje - korišćenjem nominalnog deviznog kursa• BDP Velike Britanije u milionima iznosi € 1.906.443

(nominalni devizni kurs od 0,6817 GBP za 1€)• BDPvb/BDPf= (1.906.443/ 1.791.953)*100=106,4• Zaključujemo da je BDP Velike Britanije u datoj

godini za 6,4% veći u odnosu na BDP Francuske

155155


• PPP za Francusku iznosi 1,0710

• PPP za Veliku Britaniju 0,7696

• Da bi se ostvario isti kvalitet i kvantitet potrošnje

– Za svaki potrošeni evro u EU potrebno je potrošiti 1,0710 evra u Francuskoj

– Za svaki potrošeni evro u EU, potrebno potrošiti 0,7696 funti u Velikoj Britaniji

• PPP za svaku zemlju predstavlja nominalni devizni kurs korigovan za razliku u nivou cena (odnos između nivoa cena u datoj zemlji i prosečnog nivoa cena u EU)

156156


• BDPf = €1.791.953 /1,071 = 1.673.159 PPP (u milionima)

• BDPvb = GBP 1.299.622/0,7696 = 1.688.698 PPP (u milionima)

• Ako sada uporedimo BDP ove dve zemlje dobijamo:

• BDPvb/BDPf= (1.688.698/ 1.673.159)*100=100,93

• Zaključujemo da je BDP Velike Britanije izražen u PPP viši od BDP-a Francuske izraženog u PPP samo za 0,93%

157157

Documents

Statistika cena