Strateški menadžment tehnologija i inovacija14.03.2013.

Pitanja:

1. Prepreke inovativnosti?

2. Paradigme inovacionih pristupa?

3. Odnos tehnika- tehnologija?

4. Definisanje tehnologije?

5. TEP- tehnološko ekonomska paradigma?

6. Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker ?

7. Inovativna organizaciona kultura ?

Prepreke inovativnosti?

1. Lična nespremnost za inovacije (strah, konformizam)

2. Neinovativna društvena klima i nerazvijena svest o značaju inovacija

3. Nepostojanje državne podrške za inovacije

4. Ekonomske prepreke (malo zatvoreno tržište, manjak kapitala, visoka ref. k.s.)

5. Poslovne prepreke (neinovativna org. kultura, manjak stimulacija,...)

Paradigme inovacionih pristupa?

1. Preduzetnička paradigma(KRAJ XIX, POČETAK XX VEKA)- posmatranje promena u društvu kao posledica individualnih pronalazaka (Tarde, Šumpeter)

2. Tehnološko ekonomska paradigma(30-40-50 GODINE XX VEKA)- tehnološki razvoj postaje ključ rasta i razvoja ekonomije. Glavni zadatak ekonomske teorije i menadžera je da razviju što efikasnije tehnološke modele. Preduzetnički model je potpuno potisnut.

3. Strateška inovaciona paradigma(OD 60. GODINA XX VEKA)- odbacuje prvu i drugu paradigmu i inovacije shvata kao centralno pitanje strateških menadžrskih teorija. TOP management je najodgovorniji za vođenje inovativnih procesa kao pokretača svih promena u preduzeću.

Preduzetnička paradigma- Schumpeter

Proces ekonomske evolucije je posledica inovacije. Usvajanje i stvaranje novih vrednosti u oblasti erkonomije, tehnologije, praćen je uništavanjem ili modifikacijom prethodno važećih vrednosti.

Proces tehnološke promene:

1. Uvođenje novih proizvoda

2. Uvođenje novih metoda proizvodnje

3. Otvaranje novih tržišta

4. Osvajanje novih izvora sirovina i poluproizvoda

5. Realizacija nove organizacione proizvodnje.

Preduzetnička paradigma- Schumpeter

Obeležja Schumpeterovog shvatanja ekonomskih dimenzija tehnoloških inovacija:

1. Tehnološke inovacije nemaju ravnomeran karakter

2. Preduzetnici imaju važnu ulogu u ekonomskom razvoju. Oni su nosioci inovacija.

3. Uspeh novih tehnologija stimuliše ostale što dovodi do kumulativnog rasta preduzetnika i inovacija.

4. Rast ponude proizvoda utiče na pad cena.

5. Period apsorpcije tehnološkog progresa se odvija u vreme depresije.

6. Tri vrste ciklusa: dugoročni, srednjoročni, kratkoročni.

Tehnološko ekonomska paradigmaNa ekonomski rast osim prirode, rada i kapatila utiču i nekonvencionalni faktori.Tehnološki progres se iskazuje u obliku pomeranja proizvodne funkicje. Koristi se Cobb- Douglasova funkija koja prikazuje relaciju utrošaka faktora proizvodnje i odgovarajućeg obima proizvodnje.

Proizvodnja (Y) je funkcija rada (L), kapitala (K) i zemlje (Q), odnosno:

Y = f (L, K, Q)

Američki ekonomist P. Douglas i matematičar C. Cobb dali su jednačinu zavisnosti proizvodnje od kapitala i rada, ispuštajući zemlju kao nepromenljivu veličinu:

gde je delta konstanta proporcionalnosti koja pokazuje promenu obima proizvodnje uz nepromenjene odnose utrošaka faktora, alfa i beta su parametri koji pod pretpostavkom da je njihov zbir jednak jedinici, označavaju procentualnu zavisnost proizvodnje od količine primenjenog rada i količine kapitala.

1Y K L

Strateška inovaciona paradigma

Ova paradigma nagalašava ulogu ekonomije obima, istraživanja i razvoja, ulaganja u istraživanje i ljudski kapital kao osnovu progresa. Tehnologija je centralni deo ekonomskog sistema i tehnološke promene uzrokuju rast.

Nova teorija rasta polazi od sledećih činjenica:

1. Pronalasci su rezultat izbora i akcija

2. Pronalasci donose profit

3. Pronalasci se mogu koristiti u isto vreme od više osoba

4. Fizičke aktivnosti mogu biti imitirane i kopirane

Odnos tehnika- tehnologija?

Skup postupaka i procesa u raznim oblastima ljudske delatnosti predstavlja tehnologiju u užem smislu, a zajedno sa tehnološkim znanjima tehnologiju u širem smislu. Tehnologija je skup veština, znanja i sposobnosti da se prave i upotrebljavaju korisne stvari. Tehnologija se sastoji od svih aktivnosti koje kao rezultat stvaraju neku vrednost, bez obzira da li se radi o proizvodu ili usluzi. Termin tehnologija se odnosi kako na najnovije pronalaske (radar, laser, ultrazvuk, mikroprocesor, telefaks, kompjuter, i sl.) tako i na prastare izume (vatra, koplje, klin, poluga, čekrk, dizalica, bakar, točak, ralo, slova i sl.).

Tehnika je opredmećena tehnologija, odnosno materijalni prikaz akumulisanog znanja i umeća koje čovek koristi prvenstveno u proizvodnji.

Definisanje tehnologije?

Tehnologija je proces, tehnika ili metodologija koja je opredmećena u dizajnu proizvoda ili u industrijskim ili uslužnim procesima- transformiše inpute u outpute veće vrednosti.

Tehnologija je proces pomoću kog organizacija transformiše rad, kapital i informacije u proizvode ili usluge

Tehnologija se odnosi na teorijska i praktična znanja i veštine koji se mogu koristiti za razvoj proizvoda ili usluga, kao i sistema proizvodnje i distribucije.

TEP- tehnološko ekonomska paradigma?

TEP- označava skup tehničkih i ekonomskih karakteristika nekog tehnološkog rešenja ili inovacije, koji vrši sveobuhvatan uticaj na sve delove ekonomskog i društvenog sistema. Do početka sedamdesetih godina je dominirala TEP masovne proizvodnje, zasnovana na jeftinoj nafti. Danas dominira TEP informaciono intezivne proizvodnje, zasnovane na mikroelektronici i niskoj potrošnji energije i sirovina.

Postoje tri tipa tehnologije:

1. Makro tehnologija utvrđuje globalnu organizaciju procesa reprodukcije u svetskim razmerama.

2. Mezzo tehnologija- utvrđuje odnose krupnih segmenata velikih tehničko- tehnoloških sistema.

3. Mikro tehnologija- utvrđuje proizvodne postupke u okviru pojedinačnih operacija i procesa.

Izvori tehnoloških inovacija- P. Drucker

Po Piteru Drucker-u evedentirani su sedam izvora inovacija, od kojih se prva četiri nalaze u samoj kompaniji odnosno organizaciji dok su ostala tri van kompanijeodnosno organizacije.

Neočekivano- neočekivani neuspeh, neočekivani promašaj, neočekivani spoljni događaj

Nepodudarnost- između uočenih i stvarnih vrednosti, između realnosti i predpostavke o njoj

Potreba procesa- kada procesu kao celini nešto nedostaje

Promene u strukturi privrede ili tržišta- Ovi izvori tehnoloških inovacija su u samom preduzeću

Demografska kretanja

Promene u opažanju- istu stvar različiti ljudi vide na različite načine

Nova znanja- neophodnost velikih ulaganja u nova znanja

Ovi izvori su izvan preduzeća

Inovativna organizaciona kultura ?

Organizaciona kultura predstavlja skup vrednosti, verovanja i normi koje dele članovi jedne organizacije, a koji je izgrađen na bazi višegodišnjeg zajedničkog rada i iskustva.

Vrednosti ukazuju šta u nekoj organizaciji članovi veruju i to je vrednije od onoga šta rade ili imaju. Važno je razlikovati priznate vrednosti koje o kojima se govori, ali ne utiĉu na ponašanja, od vrednosti koje istinito motivišu ponašanja u firmi.

Norme predstavaljaju deljenje verovanja o tome kako ljudi treba da se ponašaju u organizaciji, ili kako da obavljaju svoj posao. Norme predstavljaju očekivane obrasce ponašanja.

Prakse su formalne i neformalne rutine koje se koriste da se realizuje posao u organizaciji. Svaka praksa, formalna ili neformalna, ima specifiĉnu ulogu i pravilo.

Organizaciona klima

Oranizaciona klima u smislu inovacija može biti:

Promotivna(pokretačka)

Restriktivna(ograničavajuća)

Karakteristike promotivne organizacione klime:

Rast i inovativnost su superorni ciljevi

Visok stepen saglasnosti po pitanju organizacionih ciljeva

Menadžeri nižih nivoa imaju veća ovlašćenja

Odlučivanje je decentralizovano

Postoji menadžer inovacija, koji kreira inovativnu klimu i koordinira inovativnim aktivnostima

Razlike između tradicionalne i inovativne org. kulture