31/05/2013

1

STRATEGIJE I TAKTIKE PLANIRANJA SAOBRAAJA

Prof. dr Jadranka Jovikolska 2013. god

ta je plan? Plan je opis budueg stanja ili razvoja iizraava namere nekog organa koji jeplan izradio ili za koga je izradjen.

- Javno uputstvo donosiocima odluka- Javni dokument usvojen od

upravljaa

31/05/2013

2

VRSTE PLANOVAPrema:- prostornom obuhvatu- administrativnom obuhvatu- nameni- dominirajuem sektoru Obaveznost planova Hijerarhija planova Determinisanost planovaProstorni nivoi planova: nacionalni, regionalni,strukturni (optinski) ili gradski i lokalni

Zakon o planiranju i izgradnji kae da su planska dokumenta

Zakon o planiranju i izgradnji definie dve grupe planova: prostorne i urbanistike planove

PROSTORNI PLANOVI: Strategija prostornog razvoja (nacionalni plan) eme prostornog razvoja Prostorni plan podruja posebne namene Regionalni plan Prostorni plan optine

(meusobno usaglaeni)

31/05/2013

3

Sadrina planskih dokumenata

Strategija sadri:- naela i ciljeve prostornog razvoja teritorije

Republike Srbije- osnove za usklaivanje i usmeravanje prostornog

razvoja- organizaciju prostora Republike Srbije- razvojne prioritete- teritorijalne celine zajednikih prostornih i razvojnih

obeleja za koje e se donositi prostorni planovi.

Sadrina planskih dokumenata

Ostalim planskim dokumentima razraujuse naela prostornog ureenja i utvrujuciljevi prostornog razvoja, organizacija,zatita, korienje i namena prostora, kao idrugi elementi od znaaja za prostornucelinu za koju se radi prostorni plan.

31/05/2013

4

Sadrina planskih dokumenata

Planski dokumenti sadre tekstualni deo igrafiki prikaz, koji predstavljaju celinuplanskih reenja i rade se u analognom idigitalnom obliku.

Sadrina planskih dokumenata

Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja blie propisuje sadrinu, nain i postupak izrade Strategije i ostalih planskih dokumenata.

Strategija i ostali planski dokumenti donose se za period od najmanje 10 godina

31/05/2013

5

Prostorni plan podruja posebne namene

Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za:- podruje nacionalnog parka- podruje koje, zbog svojih karakteristika, ima

posebnunamenu koja zahteva poseban reim organizacije- ureenja, korienja i zatite prostora- podruje odreeno strategijom, odnosno

regionalnim prostornim planom

Prostorni plan podruja posebne namene donosi VladaRepublike Srbije na predlog Agencije

Regionalni prostorni plan

- Regionalni prostorni plan donosi se za teritoriju autonomne pokrajine.

- Regionalni prostorni plan iz stava 1. ovog lana donosi skuptina autonomne pokrajine.

- Prostorni plan iz stava 3. ovog lana donosi Vlada - Republike Srbije na predlog Agencije, a za podruja

na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije,

- Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi Skuptina grada Beograda, uz prethodno pribavljeno miljenje Agencije

31/05/2013

6

Prostorni plan optine

- Prostorni plan optine donosi se za podruje optine.

- Prostorni plan optine donosi skuptina optine.

- Dve ili vie optina (do evropskog NUTS 4 standarda veliine prostornih jedinica) mogu doneti prostorni plan za podruje tih optina.

Ciljevi planiranja i ure|enja naselja(urbanistiko planiranje)

Obezbeuje se: prostorna organizacija naselja, kojom se stvaraju

kvalitetniji ivotni uslovi; ouvanje i unapreenje ukupnog graditeljskog

naslea, tradicije graditeljstva i stvorenih vrednosti naselja;

dopuna postojeih i stvaranje novih urbanih vrednosti; obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih

celina; ouvanje zemljita pogodnog za poljoprivredu,

prirodnih vrednosti i ivotne sredine tog naselja, susednog naselja i regiona;

usklaenost izgradnje infrastrukture i drugog ureenja javnog graevinskog zemljita.

31/05/2013

7

Vrste urbanistikih planova

Urbanistiki planovi su:

- Opti urbanistiki planoviOpti urbanistiki planovi su generalni plan i planopteg ureenja.- Regulacioni planoviRegulacioni planovi su plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije.

URBANISTIKI PLANOVI

OPTI PLANOVI: generalni plan plan opteg uredjenja

REGULACIONI PLANOVI: plan generalne regulacije plan detaljne regulacije

OSTALI DOKUMENTI: urbanistiki projekat akt o urbanistikim uslovima izvod iz plana

31/05/2013

8

Sadrina urbanistikih planovaGeneralni planGeneralnim planom odreuje se dugorona projekcija razvojai prostornog ureenja naselja. Generalni plan se donosi zagrad, ali se moe se doneti i za gradska i ostala naselja.

Generalnim planom ureuju se i utvruju:- graevinski reoni- namene povrina koje su preteno planirane u

graevinskom reonu;- pravci, koridori i kapaciteti za saobraajnu, energetsku,

vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu;- zone ili celine za koje e se raditi urbanistiki planovi i zone

ili celine za koje generalni plan sadri ista pravila graenja.

Plan opteg ureenjaPlanom opteg ureenja odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja naselja, osnovna regulacija i pravila graenja.

Plan opteg ureenja donosi se za manja naselja i sela, za koja se ne donosi generalni plan ili plan generalne regulacije.

Planom opteg ureenja utvruju:- namene povrina koje su preteno planirane u graevinskom

reonu;- pravci i koridori za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu,

komunalnu i drugu infrastrukturu;- zone ili celine sa istim pravilima graenja.

31/05/2013

9

Plan generalne regulacijePlan generalne regulacije donosi se za naselja za koja se ne donese generalni plan, kao i za manja naselja i sela, za koja se ne donese plan opteg ureenja.

Plan generalne regulacije odreuje:- podelu graevinskog reona na javno graevinsko zemljite i

ostalo graevinsko zemljite;- trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku,

vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu;- visinske kote raskrsnica ulica (nivelacioni plan);- namene povrina koje su preteno planirane u

graevinskom reonu;- podelu na zone ili celine sa istim pravilima graenja; - lokacije za javne objekte.

Plan detaljne regulacije

Plan detaljne regulacije donosi se za delove naselja, u skladusa generalnim planom, odnosno planom generalne regulacije.

Planom detaljne regulacije odreuju se:- granice javnog graevinskog zemljita sa elementima za

obeleavanje na katastarskoj podlozi;- regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije;- nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan).

31/05/2013

10

Sastavni delovi urbanistikih planova su:

- Pravila ureenja;

- Pravila graenja;

- Grafiki deo.

NIVO DETALJNOSTI

Detaljnost informacija:

Prostorni planovi sadre optije kategorije kao to su:

geografski poloaj, meteoroloke/ klimatske karakteristike, bonitet zemljita;

demografke karakteristike, mreanaselja; namena prostora;

nivo ekonomske razvijenosti, i dr.;

31/05/2013

11

NIVO DETALJNOSTI

Detaljnost informacija:

Urbanistiki planovi sadre konkretnije kategorijekao to su:

stanje izgradjenosti javnih, privatnihobjekata;

stanje izgradjenosti saobraajne i komunalneinfrastrukture;

tipovi izgradjenosti; ambijentalne/spomenikevrednosti;

postojea regulaciona i nivelacionareenja(za planove nieg reda)...

31/05/2013

12

Prostorni planovi

Prostorni plan republike Srbije

Putna mrea

Prostorni planovi

Prostorni plan republike Srbije

Mrea centara i funkcionalnih

podruja

31/05/2013

13

Prostorni planovi

Prostorni plan republike Srbije

Razmetaj stanovnitva

Prostorni planovi

Regionalni prostorni plan administrativnog podruja Beograda

Plan prirodnih resursa i ruralnih podruja. Zatita ivotne sredine,

prirodnih i kulturnih dobara

31/05/2013

14

Prostorni planovi

Regionalni prostorni plan administrativnog podruja Beograda

Plan mree naselja, funkcija, javnih slubi i infrastrukturnih sistema

Prostorni planovi

Regionalni prostorni plan administrativnog podruja Beograda

Plan namene prostora

31/05/2013

15

Prostorni planovi

Prostorni plan posebne namene

Prostorni plan podruja posebne namene nacionalnog

parka Kopaonik

Organizacija turistikih sadraja, naselja i saobraaja

Urbanistikiplanovi

Izmene generalnog plana Beograda

2005/1Planirano korienje

zemljita

Generalni plan naselja

31/05/2013

16

Urbanistikiplanovi

Generalni plan Mladenovca

Plan namene povrina

Generalni plan naselja

Urbanistiki planovi Plan detaljne regulacije turistiko rekreativnog kompleksa u Indjiji

31/05/2013

17

II BLOK

Institucionalni okvir

Institucionalni okvir za planiranje saobraaja, kaodeo opteg planiranja, integrie institucije zaplaniranje privrednog i ekonomskog razvoja,prostorno planiranje, planiranje saobraajneinfrastrukture, planiranje zatite ivotne sredine i sl.Meusektorska koordinacija strategija imainstitucionalnu i finansijsku dimenziju. Potreba zakoordinacijom proizilazi iz potrebe funkcionalnekoordinacije i kordinacije nadlenosti.

31/05/2013

18

Na meunarodnom i nacionalnom nivou (vano za planiranje saobraaja):

kao element trenda odrivog razvoja i inkorporiranja nacionalnih ekonomija u taj pravac,

za integrisanje saobraajnog sistema zemlje, regiona u meunarodne saobraajne koridore,

primenu meunarodnih standarda.

Institucionalni okvir

Institucionalni meunarodni okvir

Meunarodna zajednica stvara institucionalniokvir za razvoj transportnog sistema krozUN,EU, World bank - njihova tela i komisije,kao i nacionalne institucije, definiui politikui strategiju razvoja transportnog sistema,finansirajui programe, projekte, studije iinicijative kojima se daje podrka i promoviuusvojeni principi odrivog razvoja.

31/05/2013

19

Strategija za institucionalnu reformu bazira se na sledeim principima:Za funkcionalne kapacitete i napredak ljudskih resursa- Optinske ili gradske institucije nadlene za razvoj

transportnog sistema treba da uspostave administrativnu strukturu tako da odgovornosti za sve neophodne tehnike funkcije u transportu u urbanim sredinama budu jasno identifikovane i uspostavljene

- Vlasti treba da razviju strategiju obuke zaposlenih u tehnikom i upravljakom smislu u transportnom sistemu

- Za retke profesionalne aktivnosti treba da postoje ekspertski centri (u javnom sektoru) i konsultantske organizacije u privatnom sektoru

- Hijerarhijska saradnja izmeu donosioca odluka treba da se podstie kroz razmenu iskustava (na nacionalnom i internacionalnom nivou).

Za koordinaciju nadlenosti

- Odgovornosti po hijerarhiji treba da bude jasno definisanazakonom.

- Meuresorne aktivnosti treba da budu paljivo planirani ikonzistentni sa postavljenom nivoima odgovornosti.

- Kod prostornog dodirivanja pojedinih gradova treba da postoje institucionalni sporazumi o zajednikom planiranju

31/05/2013

20

Meunarodne institucijeUjedinjene nacije

UNECE Transport Division:The Inland Transport Committee:- Road Transport- Road Traffic Safety- Vehicle Regulations- Safety in Tunnels- Rail Transport- Inland Water Transport- Intermodal Transport and Logistics- Border Crossings and Customs TIR- Transport of Dangerous Goods- Transport of Perishable Foodstuffs- Transport Trends and Economics- Transport Statistics- Monitoring Scrap Metal Radiation- Inland Transport Security

Evropska unija Commission

Transport Maritime Affairs Grants

European Parliament Committee on Transport and Tourism

Council of the European Union Transport, telecommunications and energy

The European Ombudsman European Investment Bank European Maritime Safety Agency European Aviation Safety Agency European Railway Agency

31/05/2013

21

Agencije

Evropska pomorska agencija za bezbednost (EMSA)

Evropska agencija za bezbednost vazdunog saobraaja (EASA)

Evropska agencija za bezbednost eleznikog saobraaja (ERA)

Transevropska putna mrea (TEN-TEA)Evropska GNSS nadzorna agencija (GSA)

Nacionalni okvirStrategiju razvoja ELEZNIKOG, DRUMSKOG, VODNOG, VAZDUNOG I INTERMODALNOG TRANSPORTA u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine.

Zasnovana na: Bela knjiga EK Evropska transportna politika za 2010.

godinu: Vreme odluke; Odluke ECMT o Pan-evropskim koridorima i oblastima; Zavrni izvetaj HLG, novembar 2005. godine; Program pomoi EK na izradi studijske i projektne

dokumentacije (EAR); Planovi meunarodnih finansijskih institucija (EIB,

EBRD, WB); Studija REBIS; Viegodinji planovi SEETO.

31/05/2013

22

Nacionalni okvir

Nosioci aktivnosti strategije su: Vlada; Ministarstvo za infrastrukturu; Ministarstvo finansija; Ministarstvo zatite ivotne sredine; Ministarstvo

ekonomije i regionalnog razvoja; Ministarstvo trgovine i usluga; Organi jedinica lokalne samouprave Zavod za statistiku; Privredna komora Srbije; Javna preduzea i drugi privredni subjekti u oblasti

saobraaja,

Merodavne institucije u Srbiji

Narodna Skuptina Republike Srbije Odbor za saobraaj i veze Odbor za zatitu ivotne sredine Odbor za urbanizam i graevinarstvo

Vlada Republike Srbije Ministarstvo za infrastrukturu Ministarstvo zatite ivotne sredine

31/05/2013

23

Merodavne institucije u Srbiji Agencija za zatitu ivotne sredine NIP Nacionalni investicioni program Direkcije i ostale institucijeDirekcija za puteve Srbije Graevinska direkcija Srbije Agencija za prostorno planiranje Udruenja Privredne komore SrbijeSaobraaj i telekomunikacijeOdbor za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj

Merodavne institucije u BeograduGradska uprava Sekretarijat za urbanizam i graevinske poslove Sekretarijat za saobraaj Sekretarijat za zatitu ivotne sredine

U okviru Gradske uprave, za vrenje srodnih poslova, obrazuju se unutranje organizacione jedinice (sekretarijati, slube, uprave, direkcije i agencije). Direkcija za gradjevinsko zemlj. i izgr. Beograd Urbanistiki zavod Beograda

31/05/2013

24

Merodavne institucije u Beogradu

Privredna komora Beograda

UDRUENJE SAOBRAAJA I TELEKOMUNIKACIJA

CENTAR ZA RAZVOJ I TRANSFER TEHNOLOGIJA I EKOLOGIJU

EU PROGRAMI I PROJEKTI

U mnotvu projekata i programa aktuelnih u EUza istraivanje energetske efikasnosti ugradovima prikazuju se najvaniji. To suCIVITAS , IEE II, URBACT, CURACAO, MOVE- TOGETHER sa osvrtom na prole projekte, ijaim tematska aktuelnost daje potrebne elementeza inoviranje u okviru FP7.

31/05/2013

25

CIVITASCIVITAS je program Evropske unije za testiranjeintegrisanih strategija za ''istiji'' (vie ekoloki)gradski prevoz. Zelena knjiga ''Prema novoj kulturimobilnosti u gradovima'' ga oznaava kao put zaevropsku finansijsku podrku ''istijim''aktivnostima saobraaja u gradovima. CIVITASinicijativa obuhvata tri programska perioda:CIVITAS I 2002 2006, CIVITAS II 2005 2009,CIVITAS Plus 2008 2012 i obuhvata uugovorenim istraivanjima 59 gradova i 13projekata. CIVITAS I je uspeno ukljuio vie od19 gradova u svoja etiri demonstraciona projekta,dok je CIVITAS II okupio 17 gradova. CIVITAS Plus je jo otvoren.

''CIVITAS inicijativa - Razvijanje integrisanih strategija zamobilnost u gradovima'' , Siegfried Rupprecht, Brisel,

februar 2008

31/05/2013

26

IEE

Program Inteligentna energija Evrope (IEE) II, sapodprogramima ALTENER i STEER, podrava inicijative zairu upotrebu novih i obnovljivih izvora energije, promocijualternarivnih goriva i energetski efikasnog transporta.Program obuhvata period 2007-2013.U STEER podprogramu su u toku transportni projekti, kojiistrauju uslove za postizanje energetski efikasnogtransporta.

FLEAT - koji se bavi akcijama za zatitu okoline

ADDED VALUE - kojim se definiu kampanje za poveanjeefektivnosti investicija i infrastrukture i mere zaenergetski efikasan saobraaj u gradovima

PRO.MOTION - istrauje stvaranje susedstva pogodnog zaivot smanjivanjem potronje energije u transportu

RECODRIVE - kroz eme i preporuke o nainu vonje iodravanje pronalazi naine utede energije

TRENDY TRAVEL - razvija svest za odrivi transport

ASTUTE - se bavi odrivim transportom u gradskimpodrujima u cilju unapreenja energetske efikasnosti

31/05/2013

27

Obuhvaeni gradovi u tekuim projektima''Energetska efikasnost u transportu''

CURACAO

CURACAO istrauje koordinaciju korisnikagradske mree puteva. To je projekat Evropskeunije pod FP6 programom za period (2006-2009). Tematski prioriteti su odrivi razvoj,globalne promene i ekosistemi, odrivi transport.Korisnika grupa CURCAO je izabrana grupiui20 evropskih gradova. Projekat se radi sagradovima, zainteresovanim da krozvrednovanje puteva identifikuju prepreke iobezbede naine prevazilaenja tih prepreka.Rezultati se prikazuju u dve forme, serijomstudija sluaja i godinjim izvetajem.

31/05/2013

28

URBACTURBACT je evropski program za urbani odrivi razvoj, sadve faze u realizciji ciljeva ovog programa: URBACT I(2002-2006) i URBACT II (2007-2013). URBACT I jeujedinio 217 gradova Evrope u 38 projekata. URBACT IIdokazuje uspenost odrivih integrisanih politika razvojagradova Evrope.URBACT II program e ujediniti aktere lokalnog iregionalnog nivoa da razmenjuju znanje i ue u irokomrasponu tema urbane politike, koncentiui se nadostizanje osnovnog cilja tih politika na urbanom nivou.Rezultati dosadanjih istraivanja prikazani su krozPrirunik URBACT II programa (Tehniki radnidokument), poslednji put auriran juna 2008. godine.

Polazni partneri URBACT II

31/05/2013

29

MOVE-TOGETHER

Baza projekta MOVE-TOGETHER sada obuhvata 90projekata, koji su razvrstani u grupe od 30 projektnihcelina, prikazanih u aneksima. Prva komponentaprojekta ima cilj da prikae EU istraivanja odrivogsaobraaja u gradovima i da uporedi informacije tihprojekata, sa informacijama i znanjem najrelevantnijepolitike. Prvi izvetaj identifikuje projektne grupe premapristupu, a njihovi rezultati su prikazani u aneksima satemama: Integrisana reenja transportnih sistema ugradovima i menadment, Vrednovanje transportnihsistema,Tehnoloka reenja i Strateka istraivanja.