UNIVERZITET U NIU FAKULTET ZATITE NA RADU
SEMINARSKI RADTEMA: UNIVERZALNI STRUG PREDMET: TEHNIKI SISTEMI
ZATITE
Ni, 2011
Sadraj
Uvod.2 Opis maine i nain njenog rada...3 Glavni delovi
maine....4 Opasnosti pri korienju struga i sistemi zatite...7
Uputstvo o bezbednom radu i korienju maine11 Zakljuak.12
Literatura.13
Uvod
Strug je maina za obradu materijala skidanjem strugotine (ili
obrada materijala rezanjem) na kojoj se obrauju radni predmeti
krunog poprenog preseka. Strugovi za drvo su slabiji od strugova za
metal i na nekim modelima je mogue obraivati predmet i dletom iz
ruke. Bolji strugovi mogu imati kopirajui mehanizam, mehanizam za
pravljenje navoja, a najsavremeniji su programabilni strugovi (CNC,
odnosno NU strugovi), na kojima je mogue programirati eljeni oblik
radnog predmeta koga e potom sami napraviti. Prvi strugovi bili su
poznati jo u doba antike. Mogue da su ve u 2. milenijumu p. n. e.
postojali strugovi za obraivanje drva i druge potrebe. Prvi radovi
struga pronaeni su u 7. veku p. n. e. u Korneto, i Italiji, onomad
etrurski grad. Po grkoj mitologiji strug je izmislio legendarni
Dedal, otac Ikara. U jednom egipatskom groblju iz 4. veka p. n. e.
naene su prve slike jednog struga. Rotacija struga dobijena je time
to je jedan vukao po jednom koponcu, dok je drugi obraivao komad sa
alatkom. Ovakav koncept struga ostao je manje vie do srednjeg veka.
U 13. veku konopac za rotaciju struga bio je vezan za jednu dasku,
slino pedali, tako da je radnik, koji je obraivao, sa korakom na
dasku sam stvarao rotaciju struga. Leonardo da Vini je takoe
izmislio jedan strug. Novina je bila jedan kotur preko kojeg je iao
konopac i tako omoguivao jednu konstantu rotaciju struga. Iz 1480
potiu i prve slike jednog struga sa podrkom. Prvi strugovi sa
mehanikom podrkom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji
(Jacques Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i
imali su skoro sve karakteristike modernog struga. Prvi strugovi
sposobni za mainstvo, dakle za obraivanje metala, nastale su
verovatno u Sjedinjenim Amerikim Dravama krajem 18. veka (Sylvanin
Brown, 1791). Ovo je doba poetka industrijalizacije. Najzad nastao
je moderni konvencionalni strug poetkom 19. veka (Henry Maudslay).
Prvi takvi strugovi stiu na primer u Nemaku oko 1810. Strugovi su
se kroz 19. vek dalje razvijali, da bi poetkom 1950ih u SAD nastao
prvi strug sa NU-voenjem, tj. pola kompjutizirani. 1970 takoe u
SAD, nastaju takozvani CNC-strugovi, sad kompletno
kompjuterizirani. To znai da radnik vie ne radi klasine radove sa
strugom, nego ih kontrolie sa kompjuterom.
Opis maine i nain njenog rada2
Ima vie tipova i veliina strugova, zavisno od namene i
proizvoaa. Dimenzije struga se odreuju prema: Najvei prenik
materijala koji moe da se postavi u stezne eljusti(futer) npr. 7x10
ili 7x12, broj 7 je prvi broj koji oznaava dimenzije struga. Najdui
materijal koji moe da se postavi izmeu steznih eljusti i centriraa,
konjia struga. Ovo je drugi broj koji oznaava dimenzije struga.
Tako za materijal 7x10 drugi broj bi bio 10 (10" ina izmeu
centara), za 7x12 drugi broj je 12" Prenik najveeg materijala koji
moe da se obre iznad suporta. Na strugu 7 to je obino 4". Prenik
rupe glavnog vretena ( u koje moe da se uvue materijal). Na strugu
7 ili bilo koji strug koji ima #3 Morze konus to je oko 3/4".
Karakteristino za univerzalni strug je da ima iroke mogunosti
prilagoavanja raznim operacijama kao i znatan raspon izmeu
minimalnog i maksimalnog broja obrtaja i koraka pomonih kretanja.
Osnovni dielovi univerzalnog struga su postolje, pogonski elektro
motor, prenosnik za glavno kretanje, prenosnik za pomono glavno
vreteno, nosa alata (suport) sa poprenim i uzdunim klizaem, dra
alata, pumpa za sredstvo za hlaenje i podmazivanje. Vratilo dobija
pogon ili direktno od elektro motora ili preko kainog prenosa. Na
vratilu se nalazi pomerljiva grupa zupanika 1 I 2 sa uzdunim
klinom. Vratilo II dobija pogon ili preko zupastog para 1-3 iIi
preko 2- 4. Na vratilo III prenosi se kretanje sa vratila II preko
zupastih parova 3-6, 4-7 ili 5-8 posredstvom promenljive grupe
zupanika 6-7-8 sa uzdunirn klinom. Na ovaj nain glavno vreteno moe
da ima 6 raznih brojeva obrtaja.
Slika 1. Univerzalni strug.
Glavni delovi maine
4
Slika 2. Pregled delova struga.
Ovde je prikazan jedan osnovni tip struga za metal. Strug se
pokree tako to se prvo ukljui elektromotor pritiskom na dugme na
tasteru. Pokretanje struga, to jest glavnog vretena, vri se
ukljuenjem spojnice, spojnike ruice, koja ima tri poloaja. 0 -
glavno vreteno miruje, 1 i 2 - udesno ili ulevo. Brzina glavnog
vretena odreuje se prema tvrdoi materijala koji se obrauje, preniku
materijala i drugim faktorima. Suport, nosa noeva pokree se ruicom
ili automatski.
Na strugu za obradu metala no se vrsto stegne u nosa noeva koji
se nalazi na maloj platformi koja se zove suport, mali suport.
Pomou ruice na suportu podeava se pozicija noa u odnosu na radni
deo. Materijal, obino okrugle ipke, se postavi u stezne eljusti i
dovoenjem srugarskog noa do materijala a zatim pokretanjem suporta
runo ili automatski vri se obrada materijala. Tanost dimenzija je
do (0.001") jedna hiljadita od ina. Meutim, zbog naina
funkcionisanja maine, to jest obrtanja materijala, delovi koji se
obrauju imaju uglavnom cilindrian oblik. I pored toga, strug je
viefunkcionalna, upotrebljiva maina i moe da uradi razne oblike
metalnih delova.
2
Slika 3. Mehanizam za dranje i pokretanje noa struga.
Tri glavna parametra podeavanja strugu su brzina obrtaja glavnog
vretena, brzina posmaka i dubina rezanja. Ostali faktori kao to su
vrsta materijala koji se obrauje i tip strugarskog noa imaju,
naravno, veliki uticaj ali tri navedena parametra strugar odreuje
neposredno pre rada, podeavanjem kontrola na strugu. Brzina -
Odnosi se na brzinu obrtaja glavnog vretena u minutu, ali za
strugara je bitna obodna brzina materijala, tj. materijali veeg
prenika imae veu brzinu, ipke manjeg prenika imae manju obodnu
brzinu. Brzina posmaka - Odnosi se na brzinu kretanja noa tj.
posmaka, na novijim strugovima brzina posmaka automatski se podeava
prema brzini vunog vretena. Dubina rezanja - To je debljina zahvata
strugarskog noa; veliinu zahvata noa odreuje strugar prema tvrdoi
materijala, preniku i ostalim parametrima rezanja. Vano je imati u
vidu da se prenik radnog materijala smanjuje za duplu vrednost
zahvata noa jer se sloj materijala skida sa obe strane radnog
dela.
4
Slika 4. Parametri rezanja dela.
Slika 5. Moderni strugarski noevi. 2
Opasnosti pri korienju struga i sistemi zatite
Najei uzroci smrti i povreda pri korienju struga ukljuuju:
Upetljanje odee u rotirajue delove struga kao to su (pogonski
zupanici, stezna glava, rotirajui deo koji se obrauje). Udarac od
napukog dela ili zaboravljenog dela sa struga kao to su (glava,
alat, zaboravljen steznik glave) Upetljati se u deo koji se
obrauje, a koji predhodno nije dobro stegnut u glavu struga ili
premauje dozvoljenu veliinu.
Slika 6. Prikaz opasnih zona pri radu sa strugom.
Zona 1 - Deo koji se obrauje je dui od povrine na kojoj treba da
bude. Opasnost se javlja ako se predugaak deo savije prilikom
rotacije, time moe ugroziti bezbednost radnika. Savetuje se
postavljanje nosaa koji e drati produeni deo, smanjenje brzine
obrtanja dela koji se obrauje, postavljanje zatitne ograde oko vika
duine dela koji se obrauje tako da radnik ne moe prii produenom
rotirajuem delu. Zona 2 Izloeni pogonski zupanici (poluge, kaievi,
zupanici). Prilikom rada sa strugom radnik moe da se upetlja u
zupanike i kaieve. Preporuuje se da upanici, kaievi i poluge budu
zatieni u kutiji tako da radnik ne moe doi do njih. Osigurati da su
kontrole struga odvojene od radne zone tako da radnik nema kontakta
sa radnim delovima struga prilikom podeavanja i korigovanja
kontrola. Kontrole moraju biti jasno napisane i oznaene tako da
radnik ne moe da ih pobrka. Ne ostavljati alat na radnoj povrini
struga. Zona 3 Stezna glava struga. Radnik moe da se upetlja u
glavu struga i tako povredi sebe. Zavisno od situacije i tehnikih
mogunosti treba montirati zatitnu korpu sa bravom na steznoj glavi
struga (vidi sliku 7).4
Slika 7. Zatitna korpa preko stezne glave.
Nikako ne ostavljati klju za stezanje glave na glavi, prilikom
rotacije klju moe da izleti i povredi radnike. Takoe moe doi do
povreda radnika prilikom skidanja i montiranja tekih delova za
obradu, preporuuje se upotreba krana za pomeranje tekih delova
(vidi sliku 8).
Slika 8. Kran za pomo pri pomeranju teih delova za obradu.
Odabir stezne glave se vri prema specifikaciji dela koji se
obrauje, upotreba ne-odgovarajue glave moe dovesti radnika u
opasnost.
Zona 4 Objekti (razne vrste noeva) koji nisu postavljeni na nosa
kako treba. Neosigurani noevi mogu postati smrtonosni projektili
pri radu i time ugroziti sigurnost radnika. Ne koristi dotrajale
alate, noeve i opremu prilikom rada, gde je to mogue montirati
zatitnu korpu na nosau noa (vidi sliku 9).4
Slika 9. Zatitna korpa na nosau noeva.
Zona 5 Opasnost od kretanja poluga i ruica za podeavanje
kretanja noa. Radnik moe da se upetlja u pokretne delove mehanizma
za podeavanje lretanja noa i time zadobije povrede. Gde je to mogue
obezbediti zatitu od pristupa pokretnom mehanizmu prilikom
rada.
Slika 10. Strug sa zatitnom vratima, ukoliko se otvore u toku
rada maina staje sa radom.
4
Slika 11. Strug sa zatitnim korpama na steznoj glavi i nosau
noeva.
Zona 6 Neosigurani delovi za obradu (dui delovi). Dui delovi za
obradu mogu da povrede radnike ukoliko nisu osigurani. Koristiti
fiksne ili pokretne podupirae za osiguravanje duih delova za obradu
(vidi sliku 12).
Slika 12. Podupira za dugake delove koji se obrauju.
Prilikom montiranja maine mora se voditi rauna o osvetljenosti
prostorije, mestu gde se maina montira, prekidai za obustavu rada
moraju biti pri dohvatu ruke. Prlikom odravanja maine ona mora biti
iskljuena, posebnom bravom se omoguuje iskljuenje prilikom
odravanja tako da klju ima samo onaj koji vri odravanje.
Uputstvo o bezbednom radu i korienju maine4
Pre nego to pristupite radu na strugu morate ispotovati sva
uputstva zatite na radu. To vam moe dati majstor, strugar sa
iskustvom ili nadleni rukovodilac. Ako radite na malom strugu ,
hobi poslove, ili ako ste poetnik u obradi metala ovde su neka
glavna uputstva zatite na radu sa strugom. Pre poetka rada neka
iskusniji strugar pogleda mesto postavljenog struga i da uputstva o
zatiti na radu. Uvek nosite zatitne naoari, ako je mogue to
kvalitetnije, sa bonim zaklonima. Strug izbacuje spiralnu
strugotinu, pon, koji moe izazvati povrede radnika na strugu.
Nosite odeu sa kratkim rukavima ako je mogue, ako su dugi rukavi
moraju biti stegnuti uz ruku, dugi rukavi sa slobodnim krajevima
mogu biti uhvaeni rotacijom steznih eljusti i povui vau ruku ili
rame, izazvati opasne povrede. Nosite cipele, po mogustvu kone
cipele, da se zatitite od otrih metalnih delova koji padaju po
podu. Skinite sa ruku satove, narukvice, lanie i ostale ukrase.
Dobra je navika ak skinuti prstenje pre poetka rada na strugu.
Trebali bi biti kratko podiani, ili dugu kosu vezati bezbedno. Pre
startovanja maine dva puta proverite da li je materijal u steznim
eljustima dobro stegnut. Startujte strug sa najmanjom brzinom a
kasnije poveajte. Imajte naviku da klju za stezne eljusti (futer
klju) odmah nako stezanja izvadite i ostavite na stranu. ak se
savetuje da nikad ne odvajate ruku od kljua dok je u eljustima. Ako
se strug pokrene sa kljuem u eljustima to moe biti opasan
projektil. Izbegavajte da se naginjete iznad rotirajuih eljusti.
Ako se rotirajui materijal obrauje turpijom drite ruke tako da nisu
iznad rotirajuih eljusti - futera, nikad ne koristite turpiju bez
drvenog draa. Drite prste dalje od rotirajuih eljusti i noa u toku
rada, izbegavajte da rukama ukljanjate pon u toku rada.
Zakljuak
4
Sa razvojem industrializacije dolo je do naglog porasta upotreba
maina, moderan i savremen ivot ne bi bio mogu bez maina, sve sto
nas okruuje je neki proizvod koji je napravila neka maina. Iako
opasne i lako mogu da dovedu do povreda ako se ispotuju sva pravila
i propisi o bezbeednosti na radu i ako se potuju mere sigurnosti
koje je proizvoa maine propisao rizik od povreda prilikom korienja
je sveden na minimum.
Literatura
2
www.wikipedia.com www.vizijadanas.com/strugarska_obrada.html
www.worksafe.vic.gov.au www.engineering.ucdavis.edu/efl/LATHE.pdf
www.google.com
4
