Embed Size (px)
Citation preview
Vodič za pregled studijao proceni uticaja na životnu sredinu
Ovaj projekat finansiran je od strane
Evropske Unije
WWF sa partnerima u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji i Turskoj sprovodi projekat „Civilno društvo zagovara ekološki
prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj (CO-SEED)“. CO-SEED doprinosi održivom upravljanju prirodnim resursima kroz podršku unapređenju zakonodavnog okvira i nastojeći da procese donošenja odluka o novoj infrastrukturi učini transparentnijim i sa širim učešćem javnosti. CO-SEED je usredsređen na poboljšanje postupaka procena uticaja na životnu sredinu i strateških procena uticaja na životnu sredinu kroz stvaranje mreže informisanih organizacija civilnog društva širom regiona i povećanje interesovanja medija za održiv i ekološki prihvatljiv razvoj. Kao deo ovog procesa, CO-SEED i udružena regionalna mreža partnerskih organizacija civilnog društva, pripremili su ovaj vodič. Vodič je osmišljen da pomogne onima koji učestvuju u postupcima procena uticaja na životnu sredinu – uključujući i zainteresovane građane, predstavnike organizacija civilnog društva i vladine zvaničnike – nudeći im skup pitanja na koja bi svaka kvalitetna procena uticaja morala da odgovori.
Publikacija je izdata uz pomoć Evropske Unije. Sadržaj publikacije je odgovornost CO-SEED projektnih partnera i ne odražava službeno mišljenje Evropske Unije.
Ovaj projekat finansiran je od strane
Evropske Unije
Za više informacija:CO-SEEDwww.co-seed.eu
E-mail: [email protected]: +387 36 830 270
Koordinator projekta:WWF - Turska
Partneri na projektu:INCA - Instituti per Ruajtjen e Natyres Shqiptare Shoqata, AlbanijaUdruga Dinarica, Bosna i HercegovinaUdruženje Green Home, Crna GoraDZPPS – Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, SrbijaWWF Adria
Autori fotografija:Michel Gunther (COVER)WWF (str. 1, 13, 29, 39)Elio della Ferrera (str. 5)Andrija Vrdoljak (str. 6, 7, 9, 11, 21, 31, 33, 37, 41)Mario Romulić (str. 17, 25, 35)Edward Parker (str. 10, 23)Instituti për Raujtjen e Natyrës në Shqipëri (str. 26)
Verzija za štampu je dostupna na web stranici: http://co-seed.eu/bs/publikacije/istrazivanja
SADRŽAJUvod
O vodiču
Opis projektaRazmatranje alternativaOpis sredine na koju može uticati projekat Opis mogućih značajnih uticaja projektaOpis mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja
Korisni izvori
Kako koristiti ovaj vodičElementi koje treba oceniti
61014
1823263036
40
UVOD
Procena uticaja na životnu sredinu je proces identifikacije budućih posledica predloženih
aktivnosti sa ciljem da se obezbedi da posledice po životnu sredinu budu dobro razmotrene tokom donošenja odluka. Kroz proaktivno identifikovanje posledica, procena uticaja na životnu sredinu olakšava informisano donošenje odluka na osnovu društvenog prihvatanja ekoloških rizika koji idu uz ekonomski razvoj. Cilj je da se izbegnu promene u životnoj sredini koje mogu dovesti do neto štete po lokalno stanovništvo i njihovu okolinu. Ovakve procene, kada su pravilno primenjene, obezbeđuju transparentnost i uključivanje, šire demokratske vrednosti i povećavaju učešće javnosti u razvoju društva.
Međunarodna asocijacija za procenu uticaja (IAIA) definiše procenu uticaja na životnu sredinu (PU), kao „proces identifikacije, predviđanja, evaluacije, sprečavanja, smanjenja
i otklanjanja biofizičkih, društvenih i drugih važnih uticaja razvojnih predloga pre donošenja važnih odluka i preuzimanja obaveza“.
Iako se detalji o postupcima PU razlikuju od države do države usled razlika u zakonodavnim okvirima, proces načelno može biti podeljen na tri osnovne faze:
1. Odluka o tome da li postoji potreba da se procene mogući uticaji na životnu sredinu, s obzirom na karakteristike planiranih aktivnosti (npr. tip, veličina, lokacija), ponekad se naziva i „screening“;
2. Izrada sveobuhvatne procene mogućih uticaja na životnu sredinu i mera za njihovo sprečavanje, smanjenje i otklanjanje, što rezultira studijom o proceni uticaja;
3. Javna rasprava o nalazima studije i konačno donošenje odluke.
Studija o proceni uticaja je ključni dokument u lancu izdavanja dozvola. Svrha ovog dokumenta je da obezbedi
6
informacije za dizajn i konfiguraciju predloženog projekta, kako bi se izbegle negativne posledice i utvrdile mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja, uključujući i naknadu za neizbežne posledice. Zato je potrebno da sve studije o proceni uticaja obezbede stručne, sveobuhvatne i objektivne savete o tome da li je uticaj predloženog projekta na životnu sredinu na prihvatljivom nivou.
Ocena kvaliteta takve studije nije isključivo zadatak nadležnog organa koji je odgovoran za konačno donošenje odluke. Stručna i zainteresovana javnost, uključujući organizacije civilnog društva, može i treba da se uključi u davanje komentara o informacijama i zaključcima predstavljenim u studiji o proceni uticaja. Na ovaj način, pogodnost studije da posluži kao osnova za donošenje odluka o razvoju može se proveriti i poboljšati.
7
O VODIČU
Studije o proceni uticaja su često obimni dokumenti. Nekada može biti potrebno da se pročitaju i više puta kako
bi se na odgovarajući način ocenilo da li određena studija ispunjava svoju namenu da na objektivan i nepristrasan način proceni uticaj predloženog razvojnog projekta na životnu sredinu. Za one koji se ne bave oblašću procena uticaja na životnu sredinu, uključujući i organizacije civilnog društva i članove lokalnih zajednica, može biti još teže da ocene informacije predstavljene u takvoj studiji i da reaguju kvalitetnim komentarima. Ovo može dovesti do toga da ovi učesnici budu prepoznati kao manje verodostojni saradnici u javnim raspravama, te da se njihovi komentari zanemaruju ili čak da se njihovo mišljenje uopšte i ne traži.
Postoji veliki broj već dostupnih dokumenata sa smernicama čiji je cilj da olakša bolju i lakšu pripremu i pregled studija o proceni uticaja. Većina ovih dokumenata namenjena je onima koji se bave procenama
uticaja i donosiocima odluka, a samo nekoliko nastoji da obezbedi to da i manje stručni učesnici u procesu daju najkvalitenije moguće mišljenje. Kako bi se premostio taj jaz, ovaj dokument ima za cilj da pruži smernice za one koji se ne bave procenama uticaja na životnu sredinu ali su zainteresovani za aktivno uključivanje u proces odlučivanja u ovoj oblasti. Namenjen je organizacijama civilnog društva i pripadnicima šire javnosti sa ciljem da pomogne u ocenjivanju da li su u studiji o proceni uticaja razmotreni svi važni aspekti procene uticaja na životnu sredinu.
Ovaj vodič je usredsređen samo na naučnu i tehničku ispravnost studije o proceni uticaja. On ne predstavlja instrument bodovanja koji će dovesti do „ocene“ kvaliteta procene. Umesto toga, pruža smernice za zainteresovanu javnost koje će pomoći da se ponudi visok kvalitet povratne informacije o studiji o proceni uticaja. Odgovarajući na niz pitanja, čitaoci bi trebalo da budu u stanju da zaključe koji delovi studije, ako ih ima, ne zadovoljavaju standarde najbolje prakse i koje informacije
10
nedostaju ili nisu dovoljno procenjene. Na taj način, oni koji pregledaju studije o proceni uticaja mogu da formulišu konstruktivne i verodostojne povratne informacije koje mogu podeliti tokom javnih rasprava.
Usklađenost sa nacionalnim pravnim okvirom, najboljom međunarodnom praksom ili bilo kojim drugim mogućim uslovima ne razmatra se u ovom dokumentu. Isto tako, ocena kvaliteta, transparentnosti i uključivanja u proces donošenja odluka, u skladu sa principima učešća javnosti i odgovarajućim nacionalnim okvirom i međunarodnim konvencijama, takođe se ovde ne razmatraju. Međutim, to ne znači da ocenjivanje ovih aspekata nije važno i da ih treba zanemariti. Zapravo, ispravno sprovođenje i jednog i drugog najvažnije je za dobru praksu u donošenju odluka u oblasti životne sredine, te se preporučuje da ih oni koji pregledaju studije o proceni uticaja takođe uzmu u obzir.
11
KAKO KORISTITI OVAJ VODIČ
Ovaj vodič se zasniva na „Smernicama za procenu uticaja: Pregled Studije o proceni uticaja“ (Guidance
on EIA: EIS Review) Evropske komisije iz juna 2001. godine, koje su detaljno razmatrane. Imajući u vidu ciljanu publiku za ovaj dokument, organizacije civilnog društva i opštu javnost, odabrana su najvažnija pitanja koja će omogućiti sveobuhvatnu proveru kvaliteta studije o proceni uticaja od strane učesnika koji nisu posebno specijalizovani za ovu oblast.
U cilju jasnog i lakog praćenja studija o proceni uticaja, ovaj vodič je podeljen na specifične odeljke koji su posvećeni najvažnijim segmentima jedne takve studije. Važnost ovih odeljaka objašnjena je ispod svakog od podnaslova, nakon čega sledi niz pitanja na koje nakon čitanja studije treba pružiti kvalitativne odgovore. Mogući odgovori su:
Ovaj odgovor je primeren u slučajevima kada su pitanja specifična za jedan tip razvojnog projekta ili tehnologije, koji nisu tema ocenjivane studije o proceni uticaja. Ova pitanja ne utiču na ocenu ukupnog kvaliteta studije.
Na primer, ako je studija o proceni uticaja pripremljena za izgradnju hidroelektrane u granicama nacionalnog parka, pitanja u vezi sa nuklearnim otpadom će se smatrati “neprimenljivim” za evaluaciju.
Ovaj odgovor ukazuje na to da su informacije koje odgovaraju na dato pitanje dobro razrađene, da su zasnovane na odgovarajućim podacima i drugim informacijama, te da mogu poslužiti kao osnova za donošenje odluka o razvojnom projektu. Takvi podaci i informacije moraju biti ažurirani, sveobuhvatni i značajni za temu; sa zvaničnim izvorima koji su na odgovarajući način citirani, a svaka citirana studija bi trebalo da bude dostupna za pregled.
Na primer, ako je studija o proceni uticaja pripremljena za izgradnju hidroelektrane u granicama nacionalnog parka, evaluatori bi trebalo da ocene da pitanja u vezi sa uticajem na biodiverzitet u potpunosti zadovoljavaju zahteve najboljih praksi samo u slučaju kada studija jasno ocenjuje uticaj na biodiverzitet u zaštićenom području.
Nije primenljivoU potpunosti ispunjava zahteve najbolje prakse
14
Ovaj odgovor ukazuje na to da ne postoji dovoljno informacija ili analiza koje u studiji o proceni uticaja u potpunosti odgovaraju na određeno pitanje; studija ne uzima u obzir sve bitne podatke ili ažurirane informacije, tako da bi ove procene trebalo poboljšati pre donošenja bilo kakve odluke o razvojnom projektu. Na primer, ako je studija o proceni uticaja pripremljena za izgradnju hidroelektrane u granicama nacionalnog parka, a informacije koje treba da odgovore na pitanja u vezi sa uticajem na biodiverzitet se samo odnose na postojanje zaštićenog područja bez ikakvog smislenog razmatranja uticaja, onda takva pitanja treba da se ocene kao “delimično ispunjava zahteve najbolje prakse”.
Ovaj odgovor ukazuje na značajno odstupanje od svrhe studije o proceni uticaja, kao na i ozbiljnu zabrinutost u vezi sa kvalitetom odluka koje mogu biti donesene na osnovu informacija predstavljenih u studiji. To podrazumeva da ove aspekte studije treba ponovo proceniti ili dopuniti podacima pre nego što se donese odluka o razvojnom projektu.
Na primer, ako je studija o proceni uticaja pripremljena za izgradnju hidroelektrane u granicama nacionalnog parka, a informacije u studiji koje treba da odgovore na pitanja u vezi sa uticajem na biodiverzitet ne uključuju čak ni pominjanje postojanja zaštićenog područja, onda takva pitanja treba oceniti sa “ne zadovoljava zahteve najbolje prakse”.
Pre čitanja studije o proceni uticaja, oni koji je pregledaju trebalo bi da se upoznaju sa ovim vodičem kako bi razumeli
koji tip informacija u njoj treba da traže. Tokom čitanja studije, odgovore na svako pitanje treba zabeležiti pomoću prethodno pomenutih kvalitativnih opisa. Takođe se preporučuje da se zabeleže sve utisci, pitanja ili nedoumice koje proističu iz ocene svakog pitanja, kako bi se bolje formulisali komentari na studiju. Nakon odgovora na sva pitanja, sintetizovane povratne informacije treba razviti i dostaviti nadležnom organu tokom javne rasprave. Važno je imati na umu i to da, osim što omogućava kritičko ocenjivanje studije, ovaj vodič takođe može da pomogne da se identifikuju pozitivni primeri i dobra praksa. Oni koji pregledaju studiju treba i to da uključe u svoje povratne informacije, jer je podjednako važno istaći aspekte rada koji se preduzimaju u skladu sa dobrim standardima i najboljom praksom.
Delimično ispunjava zahteve najbolje prakse
Ne zadovoljava zahteve najbolje prakse
15
OPIS PROJEKTA
Detaljno i sveobuhvatno predstavljanje planiranog projekta veoma je važno za ispravnu procenu mogućih uticaja. Podjednako je važno razumeti svrhu projekta, kako bi se odredio njegov ukupni značaj za društvo, obim i dizajn, proizvodni proces(i) i lokacija u okruženju. Dostupnost takvih sveobuhvatnih informacija će obezbediti da se pri donošenju odluke razmotre svi zahtevi predloženog razvojnog projekta (zemljište, vremenski okvir itd.).
Da li je objašnjena usklađenost projekta sa odgovarajućim strategijama, razvojnim planovima i zakonodavnim okvirom?
Da li je opisan program sprovođenja projekta u kom su detaljno procenjeni trajanje, datumi početka i završetka izgradnje, rada i prestanka rada?
Da li su sve glavne komponente projekta opisane i predstavljene grafički na planu koji pokazuje prostorne granice, uključujući i zemljište koje se privremeno zauzima tokom izgradnje?
1
2
3
Da li su opisani veličina, oblik i izgled bilo kakvih objekata ili drugih radova razvijenih u okviru projekta?
Za projekte koji uključuju premeštaj ljudi ili preduzeća, da li su opisane cifre i druge karakteristike u vezi sa takvim premeštanjem?
11
Da li su sve aktivnosti opisane u fazama (i) izgradnje, (ii) rada i (iii) prestanka rada (ako je primenljivo), uključujući i veličinu, kapacitet, protok, ulaz i izlaz?
4
Da li su opisane sve dodatne usluge i/ili radovi potrebni za opisani projekat i, ukoliko je primenjivo, da li su ti dodaci kvantifikovani, uključujući i podatke o drugim neophodnim dozvolama?
5
Da li je verovatno da će usled datog projekta doći i do razvoja i promena drugih projekata? 6Da li su identifikovani drugi postojeći ili planirani razvojni projekti sa kojima bi dati projekat mogao imati kumulativni uticaj?
7
8 Da li je, na osnovu prostornog rasporeda, površina zemljišta koja će biti trajno zauzeta bilo kojom od komponenti projekta kvantifikovana i prikazana na mapi u razmeri?
9 Da li je kvantifikovana i mapirana površina zemljišta koja je privremeno potrebna za izgradnju, i da li je opisan plan za vraćanje tog zemljišta u prirodno stanje?
10
18
Da li su opisane vrste i količine proizvoda nastali tokom projekta, i to na osnovu proračuna (a ne procene)?
Da li su razmotrene vrste i količine sirovina i energije potrebne za izgradnju i rad?
Da li se razmatraju ekološke posledice nabavke potrebnih sirovina?
Da li su opisane metode prikupljanja, čuvanja, tretmana, transporta, i konačnog odlaganja svih odgovarajućih ostataka i emisija (npr. čvrsti otpad, tečni efluenti, emisije gasova i čestica)?
Da li je razmotreno da li je projekat izazvao stvaranje ili gubitak radnih mesta tokom (i) izgradnje, (ii) rada, i (iii) prestanka rada (ukoliko je prikladno)?
Da li su identifikovane vrste i količine odgovarajućih ostataka i emisija (npr. čvrsti otpad, tečni efluenti i emisije gasova i čestica) nastalih tokom procesa (i) izgradnje, (ii) rada i (iii) prestanka rada (ukoliko je prikladno)?
Da li su razmotrene lokacije za konačno odlaganje svih odgovarajućih ostataka i emisija (npr. čvrsti otpad, tečni efluenti, emisije gasova i čestica)?
Da li su opisane mere za sprečavanje i reagovanje na nesreće i vanredne događaje?
Da li su razmatrani sastav i toksičnost ili druge opasnosti svih odgovarajućih ostataka i emisija (tj. čvrsti otpad, tečni efluenti i emisije gasova i čestica) koje nastaju kao proizvod projekta?
Da li su identifikovani i kvantifikovani bilo kakvi izvori buke, toplote, svetlosti ili elektromagnetnog zračenja, koji potiču od projekta?
Da li su razmotrene metode za procenu količine i sastava svih ostataka i emisija, kao i moguće neizvesnosti u procenama ostataka i emisija?
Da li su razmotreni rizici u vezi sa projektom, poput rizika od rukovanja opasnim materijama, opasnosti od izlivanja, požara, eksplozije, rizika saobraćajnih nezgoda, opasnosti od kvara ili neuspeha procesa ili objekata, kao i rizika od izloženosti projekta prirodnim katastrofama?
15
16
20
17
18
21
19
22
23
12
13
14
19
RAZMATRANJE ALTERNATIVA
Razmatranje alternativnih opcija je od suštinskog značaja za ispravan proces donošenja odluka i za delotvornu procenu uticaja na životnu sredinu. Razmatranje različitih opcija za ispunjenje istog cilja
moglo bi da obezbedi da se izabere održivija opcija, što dovodi do nižih ekoloških i društvenih rizika. Alternativne opcije uključuju različite lokacije, veličine, tehnologije, dizajn ili operativne procedure, kao i alternativnu opciju nesprovođenja razvojnog projekta. Ovo poslednje ne zahteva samo predstavljanje prvobitnog/postojećeg stanja, već i pregled budućeg stanja zasnovanog na evoluciji prvobitnih uslova u odsustvu realizacije predloženog razvojnog projekta. Ispravna procena alternativa uključuje njihov opis, predstavljanje njihovih posledica na životnu sredinu i objašnjenje razloga za njihovo prihvatanje ili odbacivanje.
Da li je opisano prvobitno stanje životne sredine, u situaciji nesprovođenja projekta?
Da li su do detalja opisane alternative koje su razmatrane u fazi razvijanja projekta, sa uticajem na životnu sredinu svake od njih?
Da li su razmotrene alternative i njihovi ekološki uticaji upoređeni sa situacijom nesprovođenja projekta i sa predloženim projektom?
Da li je opisan proces razvoja projekta, uključujući obrazloženje zašto je izabran predloženi projekat?
1
2
3
423
OPIS SREDINE NA KOJU MOŽE UTICATI PROJEKAT
Odgovarajuća procena uticaja je moguća samo ukoliko postoji sveobuhvatna i ažurirana analiza postojećih uslova životne sredine koja je obuhvaćena predloženim razvojnim projektom. Posebno je važno da se obezbede detaljne informacije o postojećem biodiverzitetu i ekosistemima, jer će ovo obezbediti informacije za razvoj mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja i uticati na sveukupnu rešenost za sprovođenje predloženog razvojnog
projekta. Naime, jedan od ciljeva preduzimanja procene uticaja na životnu sredinu jeste da se obezbedi da ne dođe do neto gubitka biodiverziteta ili do nepopravljive štete po ekosistem. Zapravo, biodiverzitet i ekosistemi se moraju čuvati da bi se obezbedio njihov opstanak, kako bi nastavili da pružaju ekosistemske usluge, vrednosti i dobrobiti za sadašnje i buduće generacije.
26
Da li je predstavljen postojeći plan korišćenja zemljišta na području koje će zauzeti planirani projekat, kao i na okolnom području? Da li je opisana upotreba zemljišta na području koje će zauzeti projekat i upotreba zemljišta na okolnom području, uključujući i potencijalne konflikte sa postojećom namenom zemljišta?
Da li postoje opisi topografije, geologije i zemljišta područja koje će zauzeti projekat, kao i opisi topografije, geologije i zemljišta okolnog područja? Da li postoji opis značajnih karakteristika topografije ili geologije područja, i da li su opisani uslovi i upotreba zemljišta?
Da li su opisana vodena staništa područja?
1
2
3
Da li su opisani demografski, društveni i društveno-ekonomski uslovi (npr. zaposlenost) u ovoj oblasti?
Da li su pravilno predstavljene preduzete metode i proces istraživanja? Da li su pravilno navedeni izvori podataka i informacija o postojećem stanju životne sredine?
S obzirom na predstavljene informacije o životnoj sredini i mogućim uticajima predloženog projekta, kao i alternativa, da li ostaju još neke nejasne stavke? Da li su predstavljeni svi neophodni podaci? Ako postoje aspekti životne sredine koji nisu adekvatno opisani, da li postoje planirane mere da se razjasne i ta pitanja?
11Da li postoji opis hidrologije, kvaliteta vode i način korišćenja vodnih resursa koji mogu biti pod uticajem predloženog projekta?
4
Da li postoji opis mikroklime i meteoroloških uslova, sa opisom postojećeg kvaliteta vazduha na opisanom području?
5
Da li je opisana postojeća situacija u vezi sa svetlom, bukom, toplotom i elektromagnetnim zračenjem?6
7
8
Da li su opisana materijalna dobra na datom području na koja predloženi projekat može uticati?
9
Da li su opisana mesta ili karakteristike predela, naselja sa arheološkim, istorijskim, arhitektonskim značajem ili drugim kulturnim ili društvenim značajem u oblasti na koje projekat može imati štetan uticaj, uključujući zaštićena područja, predele i pejzaž?
10
27
OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA
Procenjivanje uticaja treba da bude proces sa dobrim poznavanjem situacije zasnovan na kvalitetnim podacima o prvobitnim uslovima i identifikaciji svih potencijalno značajnih uticaja predloženog razvojnog projekta. Uticaji na životnu sredinu treba da budu opisani što preciznijim pojmovima. Njihov značaj procenjuje se pitanjem da li je taj uticaj prihvatljiv u ekološkom i društvenom kontekstu predložene razvojnog projekta, uključujući i razmatranje
prvobitnih uslova, alternativnih opcija razvoja, direktnih i kumulativnih uticaja sa drugim postojećim i budućim projektima. Kriterijumi i izvori za standard kvaliteta koji se koriste u proceni treba da budu jasno predstavljeni a obrazloženja, pretpostavke i vrednosne ocene korišćeni za određivanje značaja treba da budu u potpunosti opisani. U slučajevima kada su prvobitne informacije loše ili postoji neizvesnost u pogledu uticaja, određivanju značaja tog uticaja treba pristupiti s predostrožnošću.
Da li je opisan proces kojim su određeni obim i sadržaj studije o proceni uticaja?
Da li su u celosti sprovedene konsultacije tokom određivanja obima i sadržaja i da li su svi komentari i stavovi u potpunosti predstavljeni?
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na korišćenje zemljišta, ljude i imovinu, i da li su, ukoliko je primenljivo, kvantifikovani?
12
3
11
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na geološke i odlike zemljišta i da li su, ukoliko je primenljivo, kvantifikovani?
4
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na faunu, floru i staništa, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na hidrologiju i kvalitet vode, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
5
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na vodena staništa područja, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
6
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na kvalitet vazduha i na klimatske uslove, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
7
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na akustično okruženje (npr. buka ili vibracije), i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
8
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na toplotu, svetlost ili elektromagnetno zračenje, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
9
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na materijalna dobra i korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa (npr. fosilnih goriva, minerala)?
10
30
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na lokacije ili odlike od kulturnog značaja?
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na kvalitet predela i pejzaža, i da li su ilustrovani ukoliko je primenljivo?
Da li su opisani značajni direktni, primarni uticaji na demografiju, socijalne i socio-ekonomske uslove u opisanom području, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
Da li su opisani sekundarni uticaji na bilo koji od navedenih aspekata životne sredine, prouzrokovani primarnim uticajima na neke druge opisane aspekte, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
Da li su opisani privremeni, kratkoročni, dugoročni i trajni uticaji nastali tokom izgradnje ili u vremenskim okvirima faze rada ili prekida rada?
Da li su opisani uticaji koji mogu nastati usled nezgoda, vanrednih događaja ili izloženosti projekta prirodnim ili katastrofama izazvanim ljudskom aktivnošću, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
Da li su opisani kumulativni uticaj na životnu sredinu, usled zajedničkog delovanja predloženog projekta i drugih postojećih ili planiranih projekata u okruženju?
Da li su prikladno opisani geografski obim, trajanje, učestalost, povratnost, i verovatnoća svakog identifikovanog uticaja?
14
1519
16
17
18
12
13
31
Da li su razmatrani uticaji u pitanjima biodiverziteta, globalnih klimatskih promena i održivog razvoja, ukoliko je primenljivo?
Da li je jasno opisan osnov za procenu značaja različitih uticaja?
Da li su uticaji opisani u situaciji kada su sve predložene mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje sprovedene, tj. da li su opisani rezidualni uticaji?
Da li nivo tretmana svakog uticaja odgovara njegovom značaju za donošenje odluke o saglasnosti na studiju? Da li je diskusija usredsređena na ključna pitanja, izbegavajući nebitne ili nepotrebne informacije?
Da li su najozbiljniji štetni uticaji projekta dovoljno istaknuti, uz slabije isticanje manje značajnih uticaja?
Kada postoji neizvesnost u vezi sa preciznim detaljima projekta ili kada su podaci o uticaju na životnu sredinu nedovoljni, da li su opisana najgora moguća predviđanja?
Da li je razmatran značaj svakog od predviđenih uticaja u pogledu ispunjenja zakonskih uslova i broja, važnosti i osetljivosti ljudi, resursa i drugih aspekata?
Kada se uticaji ocenjivani prema zakonskim standardima ili zahtevima, da li su poštovani odgovarajući lokalni, nacionalni ili međunarodni standardi sledeći odgovarajuća uputstva?
Da li su opisane metode koje su korišćene za predviđanje uticaja, i da li su razmatrana obrazloženja za izbor tih metoda, bilo kakve potencijalne teškoće na koje se naišlo, kao i neizvesnosti u rezultatima?
20 25
26
27
28
29
21
22
23
24
32
Da li su opisani primarni i sekundarni uticaji na zdravlje i dobrobit ljudi, i da li su kvantifikovani ukoliko je primenljivo?
OPIS MERA ZA SPREČAVANJE, SMANJENJE I OTKLANJANJE UTICAJA
36
Svrha procene uticaja na životnu sredinu je da predvidi značajne ekološke i društvene uticaje predloženog razvojnog projekta kako bi se obezbedilo da ne dođe do neto gubitka biodiverziteta ili nepopravljive
štete na ekosistemima. Stoga je sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja ključni element dobre procene uticaja. Pravilno razmotreno, ono uvek treba da prati sledeću hijerarhiju:
Mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje se usvajaju samo u slučaju kada nije moguće izbeći uticaj kroz alternativna rešenja ili promene u dizajnu predloženog razvojnog projekta. Predložene mere treba potkrepiti dokazima njihove svrsishodnosti i efikasnosti, uključujući predstavljanje njihovog uspeha i sporednih efekata u sličnim slučajevima. Nosilac projekta mora iskazati jasnu posvećenost sprovođenju ovih mera, i to u idealnom slučaju kroz priložene vremenske rokove i troškove.
Sprečavanje nepovratnog gubitka biodiverziteta i/ili štete na ekosistemima kroz razmatranje alternativa predloženom projektu, što može podrazumevati i potpuno napuštanje predložene ideje
Smanjenje gubitka biodiverziteta i/ili štete na ekosistemima kroz traženje alternativnih rešenja, koja mogu podrazumevati i potpunu izmenu projekta ili redizajniranje nekih njegovih karakteristika
Otklanjanje neizbežnih uticaja kroz različite mere za obnovu biodiverziteta i ekosistema
Nadoknada neizbežnih gubitaka kroz obezbeđivanje zamena bar slične vrednosti biodiverziteta
Da li je razmatran potencijal mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja tamo gde postoje značajni štetni uticaji na bilo koji aspekt životne sredine?
Da li su jasno opisane mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja koje nosilac projekta predlaže da sprovede, kao i njihov efekat na obim i značaj uticaja?
Da li je jasno da li se nosilac projekta obavezao da sprovede predložene mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja, ili su te mere samo predlozi ili preporuke?
Da li su objašnjeni razlozi nosioca projekta za izbor predloženih mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja?
Da li je jasno definisana odgovornosti za sprovođenje mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja, uključujući i finansiranje?
1
2
3
4
5
I
II
III
IV
37
Da li je u studiji o proceni uticaja objašnjen plan monitoringa?
Da li su jasno definisani indikatori monitoringa na osnovu informacija o prvobitnom stanju, ciljeva i mogućih uticaja prepoznatih u studiji o proceni uticaja?
Kada monitoring može pokazati značajne štetne uticaje, da li izveštaj o strateškoj proceni uticaja jasno definiše obavezne aktivnosti koje će se sprovoditi kao odgovor na te štetne uticaje?
Da li je napravljen nacrt plana o tome kako će zainteresovane strane pogođene ovim štetnim uticajima o njima biti obaveštene?
Da li predložena šema monitoringa uključuje i monitoring verovatnih prekograničnih uticaja?
Ako je tako, da li je jasno kako će strana država pogođena bilo kakvim štetnim uticajima biti obaveštena o rezultatima monitoringa i učestvovati u aktivnostima koje su odgovor na ove štetne uticaje?
U slučaju da sprečavanje, smanjenje i otklanjanje značajnih štetnih uticaja nije izvodljivo ili se nosilac projekta odlučio da ne predloži nikakve mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja, da li su razlozi za to jasno objašnjeni?
Da li je jasno da je razmotren čitav spektar mogućih pristupa ublažavanju uticaja, uključujući i mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje uticaja, uključujući i alternativne strategije, lokacije, metode/procese, mere kompenzacije?
9
10
11
1213
6
7
8
KORISNI IZVORI
Prolazak kroz studiju o proceni uticaja koristeći pitanja u ovom vodiču treba da pokaže da li ona ispunjava svoju svrhu - da se obezbedi da predloženi projekat ne dovede do nepovratnog oštećenja životne sredine i da propiše mere za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje značajnih neizbežnih uticaja. Vodič je osmišljen kao podrška onima koji se ne bave oblašću uticaja na životnu sredinu da se konstruktivno i na verodostojan način uključe u proces donošenja odluka. Nažalost, svi problemi
i pitanja koje istaknu organizacije civilnog društva i lokalne zajednice mogu ostati bez odgovora. Isto tako, možda postoje i drugi nedostaci u postupku procene uticaja na životnu sredinu koji su izvan okvira ovog vodiča, npr. u vezi sa kvalitetom procesa učešća javnosti, a koji znatno ograničavaju mogućnosti donošenja odluka koje su u skladu sa zaštitom životne sredine. U slučaju se to desi, navodimo nekoliko korisnih izvora koji su javno dostupni:
Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu žaštitu u pitanjima životne sredine - poznata kao Arhuska konvencija – obezbeđuje prava javnosti i nameće zemljama potpisnicama, odn. njihovim državnim organima obaveze u vezi sa (i) pristupom informacijama, (ii) učešćem javnosti i (iii) pristupu pravdi. Konvencija povezuje životnu sredinu i ljudska prava, kao i odgovornost vlade i zaštitu životne sredine usredsređujući se na interakciju između javnosti i državnih službi u demokratskom kontekstu. Komitet za pitanja poštovanja osnovan je sa ciljem da nadgleda poštovanje odredbi Konvencije od strane pojedinih potpisnica. Pripadnici javnosti mogu izraziti “komunikaciju” na temu usaglašenosti ugovorene strane sa Konvencijom.
http://www.unece.org/env/pp/introduction.html http://www.unece.org/env/pp/introduction.html Detalji o tome kako se podnosi dopis o poštovanju, kao i kako se mogu pregledati prethodno podneseni dokumenti :
Detalji o tome kako se podnesi žalba, i kako se mogu pregledati ranije podneti dokumenti:
Konvencija Konvencija o prekograničnom uticaju na životnu sredinu - poznata kao Espoo konvencija - utvrđuje obaveze ugovornih strana o proceni uticaja određenih aktivnosti na životnu sredinu u ranoj fazi planiranja. Takođe propisuje opštu obavezu država da se međusobno obaveste i konsultuju o svim velikim projektima koji se razmatraju a koji će verovatno imati značajan negativan uticaj na životnu sredinu i preko granice. Odbor za implementaciju je osnovan kako bi procenjivao da li se ugovorene strane pridržavaju obaveza prema Konvenciji. Članovi javnih i organizacija civilnog društva mogu podnostiti informacije Odboru ukoliko postoji zabrinutost u pogledu poštovanja Konvencije.
Arhuska konvencija
Više o Arhuskoj konvenciji: Više o Espoo konvenciji:
Espoo konvencija
40
http://www.unece.org/env/pp/pubcom.htmlhttp://w w w.unece.org/env/eia/implementation/implementation_committee.html
https://www.coe.int/en/web/bern-convention Detalji o tome kako se može podneti žalba, i kako se mogu pregledati prethodni slučajevi:
Konvencija o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa - poznata kao Bernska konvencija - je obavezujući međunarodni pravni instrument u oblasti zaštite prirode, koji pokriva kompletnu prirodnu baštinu evropskog kontinenta. Konvencija ima za cilj da obezbedi očuvanje vrsta divlje flore i faune i njihovih staništa, uz posebnu pažnju ka ugroženim vrstama. Stoga, ugovorene strane se obavezuju da će preduzeti sve potrebne mere kako bi se obezbedilo očuvanje staništa divlje flore i faune, uključujući i tokom procesa donošenja odluka o razvojnim projektima. Mehanizam za praćenje, odn. sistem slučaja postavljen je da omogući organizacijama civilnog društva, naučnoj zajednici i građanima podnošenje žalbi u slučajevima kršenja Konvencije.
Bernska konvencija
Više o Bernskoj konvenciji:
41
https://www.coe.int/en/web/bern-convention/monitoring
