SVET I SVETO Srđan Sremac i Sergej Beuk.pdf

7/23/2019 SVET I SVETO Sran Sremac i Sergej Beuk.pdf

1/14

Biblioteka Polis,knj. 2.

Sran Sremac i Sergej Beuk

SVET I SVETOOdabrani teoloki eseji


2/14

Urednik

Blagoje Panteli

Copyright 2013.


3/14

Sran Sremac i Sergej Beuk

SVET I SVETOOdabrani teoloki eseji

Beograd, 2013.


4/14

I hope for the day when everyone

can speak of God without embarrassment. Paul Tillich


5/14

SADRAJ

TAKA OMEGA TEOLOGIJE Jana Aleksi................................ 6

INTERKULTURALNA TEOLOGIJA HRIANSKI IDENTITET I SAVREMENA MISIOLOGIJA ...... 15

EKOLOKA TEOLOGIJA I HRIANSKA DEMOKRATIJA ........ 23

EKOLOKE PARADIGME ISLAMSKE TEOLOGIJE ...................... 38

KONFLIKT I POSTKONFLIKTNA TEOLOGIJA MOGUNOSTI DEMITOLOGIZACIJE ....................................... 47

GLOBALNA KULTURA I RELIGIJSKA KRIZA U EVROPI BALKAN KAO POTENCIJALNI MODEL? ................................... 56

TA IMA ZAJEDNIKO HOLIVUD SA JERUSALIMOM?

(FILM, TEOLOGIJA I RELIGIJSKO ISKUSTVO)............................ 68RELIGIJA, DUHOVNOST I POSTTRAUMATSKO SEANJE ...... 88

PERFORMANS VERE PRAKTINA-EMPIRIJSKATEOLOGIJA KAO TEORIJA RELIGIJSKE PRAKSE ..................... 106

DRUTVENI KONSTRUKCIONIZAMI ISTRAIVANJE RELIGIJSKE KONVERZIJE

O MOGUNOSTI DIJALOGA IZMEUTEOLOGIJE I DRUTVENIH NAUKA .......................................... 115

TESTEMONIOKAO UMETNOSTI STRATEGIJA NARATIVNOG IDENTITETA RIKEROVA HERMENEUTIKA SVEDOANSTVAI PITANJE KONVERZIJE BIVIH ZAVISNIKA ............................ 138

VERA, NADA, LJUBAV

NARATIVNO-TEOLOKA ANALIZA SVEDOANSTVAKONVERZIJE REHABILITOVANIH ZAVISNIKA ........................ 156

OD KRSTA KA HERMENEUTICI TELA ....................................... 181

O AUTORIMA................................................................................... 190


6/14

6

PREDGOVORTAKA OMEGA TEOLOGIJE

Crkva je Tijelo Hrista Raspetog i Vaskrslog pa zar ona moe ne ii putem kojim je Oniao? Zar moe ne nositi breme koje je Onnosio? Breme svijeta, ovjeka, drutva.

Darko ogo

Duh vremena shvaen kao savremeni drutveni i kulturoloki trenu-tak, kako god da ga imenujemo, navodi nas da ga promiljamo, da se onjemu pitamo, intenzivnije i odgovornije ako u njemu elimo da par-ticipiramo kao osveeni i odgovorni pojedinci. Jer, svet modernosti,

postmodernosti ili neomodernosti trpi permanentne promene svogduhovnog i materijalnog oblija. U tome lei izazov, ali u tome se krijestranputica za onog ko se pita, jer pitanje koje trai jednoznaan iliparcijalan odgovor vie nije mogu i iskrivljuje poziciju, kako onog kopita, tako i onog ko je pitan ili ko odgovara. Sasvim je izvesno da po-stoji ogromna diskrepancija izmeu duha vremena koje proizvedeno uboanstvo sve vie potiskuje, odnosno marginalizuje druga boanstva,i duha blagorodne, zrele i samosvesne linosti. No, potreba za odgo-

vorima je alarmantna, pitanja su se namnoila poto se susreemo safenomenima i pojavama koje, ne samo to su drutveno-istorijski ne-poznate, ve su u savremenom trenutku toliko egzistencijalno uprisut-njene da su postale realnost sama. Sa njima linost mora da se suoikako bi njena celovitost istorijski bila mogua.

Izazov za drutvene i humanistike nauke nalazi se u nainu nakoji one mogu da se postave pred onim to zatiu na terenu ljudskog

i civilizacijskog, ali i u diskursu kojim se civilizacijsko u naunom ihumanistikom smislu poima. I, evo, iskrsava prvo pitanje: Da li sesavremeni duh vremena pobunio protiv Venosti? A odmah potom:Kako su se plemenite ideje i civilizacijski ideali u prolosti pretvorili u


7/14

7

PREDGOVOR

sopstvene surogate, karikature u sadanjosti, odnosno kako su uspelida odu u svoju suprotnost kada se dug vremena otcepio, otkinuo, od-

vojio od Venosti? A, duh vremena u kojem smo se zatekli krije upravotu protivurenost seanja i pozivanja na vrednosti linosti i vrednosticivilizacijskih, sa jedne, i vrednosti postuliranih za sadanjost i budu-nost, sa druge strane. Neizbeno je onda postaviti i sledee pitanje, nemanje relevantno: Kako konstituisati, promiljati i odrati sinhroniju udijahroniji, kako zadobiti i iveti Venost u naem vremenu? Jer, nije lisvaka epoha, kao duhovni entitet, neposredni Boji izraz?

Duhovna vertikala i punoa smisla Bojeg izraza naeg vremenaje civilizacijski i istorijski napadnuta, donekle i naruena. Taj izraz jeagramatian, decentriran, gotovo zauman. U njegovoj artikulacji du-hovna vertikala je dekonstruisana. Za svakog religioznog subjekta jepreko potrebno obnoviti je, kako na linom, individualnom, tako i nakolektivnom nivou. Ona je sredite ucelovljenja religioznosti, kataliza-tor iskustava i iskuenja, uporite, mesto koncentracije teoloke misli,mera dosegnutog smisla. Njoj stremi ovekovo religiozno bie, njome

se titi od iskuenja paraduhovnih i pseudoduhovnih entiteta.Ve nekoliko decenija unazad stigli smo do momenta kada teolo-gija polae ispit pred Bogom i pred Bogoovekom, kao uslovom huma-nosti. Participacija teologije u reavanju aktuelnih problema drutva,u sudaru sa duhom epohe, ((post)post)modernog drutva, njen novi/stari poziv, iziskuje unutranje preispitivanje same teologije. Ona nesme da bude autistina za duh vremena u kojem promilja Venost i ukojem se pita za Boju tvorevinu. Zapravo, ona je pozvana da upravo

u svojoj doktrini pronae odgovore na pitanja koja su joj postavljenai da iznutra, iz sredita samog uenja, progovori o fenomenima savre-menosti i da vrati izglobljeni duh vremena u Venost. Tako e omogu-iti uporite za ponovnu nesputanu gradnju duhovne vertikale. ak ipod uslovom da se duh ovog vremena nuno ne razume kao negativ-na konsekvenca istorijskog iskustva, ve i polje u kojem se saimaju irevalorizuju stare i stvaraju nove vrednosti, zadatak teologije je da te

vrednosti (p)ostanu toposi ljubavi oveka prema Bogu, oveka premasvetu kao Bojoj tvorevini, i oveka prema oveku kao vrhunskog izra-za humanosti. Breme sveta, oveka i drutva je ono to crkva i teologijamoraju da ponesu, a da pri tome ne upadnu u iskuenje desakralizacije


8/14

8

Jana Aleksi: TAKA OMEGA TEOLOGIJE

i ateizacije. Tako e njihova misija danas biti mogua. Zadatak nosiocabremena na svoja plea u kriznim vremenima preuzima praktina teo-

logija kao pastirsko bogoslovlje.Ovaj sloeni poziv teologije shvatili su Sran Sremac i Sergej Beuk,

autori knjige Svet i Sveto. Ovi teolozi reformisitike crkve iroko otvo-renih oiju posmatraju sva duhovna arita savremenog sveta i nese-bino, akademski precizno, ubedljivo i otvoreno progovaraju o njima.Oni su svesni da praktina ili empirijska teologija nije zainteresovanasamo i iskljuivo za doivljenu i ostvarenu veru na linom i eklisijal-nom, ve i na drutvenom planu. Otuda pluralizam njihovog teolokogpristupa drutvenoj stvarnosti.

S jedne strane, njihov diskurs i njihovo religiozno obraanje potieiz samog srca uenja, iju potvrdu pronalaze upravo u taki susreta saiskuenjima savremenosti. Taj poduhvat je hrabar, istovremeno i neza-hvalan, jer poznajui izazove i slabosti teologije, pokuavaju da voderavnopravnu utakmicu sa drugim, sekularnim naukama, koje su preu-zele primat arbitra i duhovno vostvo u dijagnostikovanju i objanjenju

oveka i sveta. Ipak, kao intelektualno osveeno, reformisitiko pastir-sko bogoslovlje je spremno da koristi iskustva i rezultate konkurentnihdrutvenih nauka, tavie i drugih teolokih uenja i saznanja, kako bizadobilo pravo glasa u odgovaranju na pitanja poput globalizacije, mul-tikuluralnosti, pluralizma, interkulturalnosti, ekspanzije informacionihtehnologija, mas-medija, bolesti zavisnosti, otuenja, posledica linihi kolektivnih trauma, politikih konflikata, klimatskih promena, glo-balnog zagrevanja, konano, i sveopte satanizacije zapadnog drutva.

Sa druge strane, meutim, ovi teolozi pokuavaju da u veini po-brojanih fenomena ((post)post)modernosti pronau, to jest iskopajuone vrednosti koje bi mogle biti spone izmeu teologije i drutva, me-sta u kojima bi ovek mogao da se snae u svetu, ali i uslov ponov-ne spiritualizacije i teizacije tog oveka i takvog sveta. Jer, jedno odglavnih mesta spoticanja savremenog oveka, kako ovi teolozi pravilnozapaaju, nalazi se u pitanju njegovog identiteta, kako kulturnog, sek-sualnog, polnog, rodnog, tako i ekolokog, religioznog i nacionalnog.Gorue pitanje, pri tome, jeste stanje decentriranosti subjekta i njegoveduhovne izmetenosti. Usled takvih okolnosti on ne moe da izgradiili pronae svoju poziciju u svetu i ne ume da konstituie svoj (narativ-


9/14

9

PREDGOVOR

ni) identitet lini, religijski, hrianski. Njegova duhovna vertikala jeprekinuta, njegovo sopstvo obesmiljeno, a spoznanje sebe i sveta ogra-

nieno. Taj status subjekta je najbolje uoljiv u bolestima zavisnosti.Sremac i Beuk pokuavaju da teoloki proire horizonte samospozna-

je savremenog oveka i ponude mu mogunosti za (re)konfigurisanjeidentiteta. Shvatili su da je za takav duhovno-intelektualni poduhvatitekako potrebno voditi dijalog sa drugim drutvenim i humanistikimsaznanjima i uenjima, ali ih i teoloki upotpuniti.

Poznato je da se u nauci sve dominantniji eklekticizam ne dri nijedne rigidne paradigme postavljenih pretpostavki i zakljuaka, vepravi simbiozu viestrukih teorija kako bi stekao uvid u pojedinanifenomen ili skup odreenih fenomena, ili pak primenjuje odree-ne specijalizovane teorije u posebnim sluajevima. Dakle, autorima

je u intelektualnim smislu blizak eklektiki stav da se traenje istinesavremenog sveta ne iscrpljuje u jednom filozofskom ili religioznomsistemu. Iz takvog stava nuno proizlazi pluralizam kao mnotvenost iraznorodnost sa stanovita ideja, stavova, koncepata, odreenja. Ipak,

ono to pluralistiki koncept i eklektiki pristup religioznih mislilaca uknjizi Svet i Sveto izdvaja iz takve intelektualne dinamike jeste potra-ga za samo jednim ucelovljenim identitetom hrianskim upravozato to je u njemu suma iskustava svih drugih identiteta savremenestvarnosti. Otuda je interhrianski dijalog i ekumenizam, kao novaparadigma svekolikog hrianskog optenja, pravi put konfigurisanja

jedinstvenog hrianskog identiteta. Jer, ekumenizam, za koji pledirajuovi autori ispostavlja se kao prvi korak u stvaranju novog hrianstva,

zato to moe ravnopravano da prigrli sve veroispovesti o duhovnosti,pa i nehrianska uenja. Kao takav fenomen, ekumenizam pronalazione vrednosti u savremenom svetu (tolerancija, prihvatanje razliitosti,interkulturni model, shvatanje da u svetu egzistiraju jedan Bog, jedna

vera i jedna crkva) koje teologiju pribliavaju oveku kao novom uslo-vu humaniteta, kao povratak Bogooveku. tavie, ekumenizam kaoduhovno-intelektualna potraga i sam reprezentuje takvu vrednost, kojise kao vrednost prepoznaje i potvruje upravo u savremenom svetu.

Za njih je teoloki pluralizam socio-kulturna neminovnost i potre-ba zarad boljeg promiljanja (to nuno ne znai prihvatanja) drutve-ne stvarnosti. Kako i sami istiu, interkulturalna teologija jeste, dakle,


10/14

10


metod ostvarivanja dijaloga ne zapadnih oblika hrianstva i ve po-stojeih bogoslovskih obrazaca, uz obavezu multidisciplinarnog pri-

stupa koji podrazumeva uvide iz domena istorije crkve, kulturne an-tropologije, sociologije, ekumenske teologije i savremene misiologije[...] Ona mora biti koheziona, otvorena, kao i intelektualno i eklisijalnomarkantno utemeljena.

Misioloki susret koji nam prireuju autori u svojim tekstovima,ponajpre u onim koji se tiu religijske konverzije, najpre se odvija naantropolokoj ravni. Iz nje proishode drutvene, istorijske, geopoliti-ke, ideoloke i kulturoloke relacije i modeli. Teologija je ona religi-ozno-intelektualna platforma na kojoj se pomenute korespodencijeostvaruju. Zato je ona praktina i prozorljiva, zato je ona, na kraju po-zvana i relevantna.

Knjiga Svet i Svetou sebi sabira elaboracije nekolikih markantnihteolokih aspekata savremenosti. Mogunost postuliranja interkultu-ralne teologije kao korektiva i podsticaja optenja u multikulturalnimzajednicama, potreba misiologije da bude multidisciplinarna po svojoj

prirodi, te vienje diakonie kao holistike i interkulturalne misiolokeslube kljuni su aspekti teksta Interkulturalna teologija, hrianskiidentitet i savremena misologija. Problem ekoloke krize, sveproi-manje ekoloke teologije i hrianske etike, ali i uticaj ekoloke praksena razumevanje savremenih naela hrianske demokratije nauno suprodubljeni u poglavlju Ekoloka teologija i hrianska demokratija.Esej Konflikt i postkonfliktna teologija: mogunosti demitologizaci-

je bavi se postuliranjem postkonfliktne teologije, koja u savremenom

posttraumatskom trenutku, zajedno sa univerzalnim elementima eku-menske teorije, na temelju socijalno-etikog angamana moe postatiosovinom barem za jedan broj vernika tradicionalnih crkava, kako uSrbiji, tako i u regionu na putu ka pomirenju, iskupljenju, preumljenjui spasenju. Duboke protivrenosti i antinomije globalizacije, kako nakulturnom, tako i na politikom planu, koja zato predstavlja veliki iza-zov teologiji, te fenomen multikulturalnosti shvaen kao koncept koo-peracije izmeu razliitih kulturnih struktura autori sagledavaju u tek-stu Globalna kultura i religijska kriza u Evropi: Balkan kao potencijal-ni model?. U ovom eseju, postavljajui odreena pitanja o posebnostii univerzalnosti oveka, autori jasno uviaju svu sloenost empirijskih,


11/14

11

PREDGOVOR

egzistencijalnih i intelektulanih pozicija koje nosi multikulturalnost:Kako nivelisati posebnosti pojedinaca i grupa unutar ve postojeih mul-

tikulturalnih sistema i kako izvriti socijalnu afirmaciju osobenosti bezpozitivne diskriminacije? Odgovor na ove i sline nedoumice svakakonije jednostavan, jer podrazumeva snaan etiko-psiholoki momenatkoji upravo on vodi do epistemoloke dezintegracije iji smo savreme-nici. Promatrajui krizu religioznosti i marginalizaciju svetog u kon-ceptu savremenog poimanja drutva, kao i nasilno razdvajanje etikogod teolokog i sotiriolokog domena, autori e naglasiti da ostajui,tako, na povrini dogaaja, religija stidljivo objavljuje da etika nijecela poruka, ve da, pored nje, postoji i neto vie, a to je teologija, kaonauk o Tvorcu i Izvoru celokupne egzistencije, zalaui se, pri tome,za ubedljiviji nastup teologije i za njen povratak na magistralni kolosekpoimanja kulturnog i socijalnog stanja savremenog oveka, za naunuafirmaciju postkonfliktne teologije i komparativne religiologije, kao i zapodravanje religioznih razliitosti. Jedna od poetnih pretpostavki upoglavlju ta ima zajedniko Holivud sa Jerusalimom? Film, teologija

i religijsko iskustvo zasniva se na empirijskoj injenici da su mediji po-stali opte mesto formiranja naeg poimanja i ivljenja realnosti, sop-stvenog identiteta, ali i konstituisanja duhovne svesti: Mediji postajuopti medijumi denotiranja, stvarajui nove konstrukte potencijalnihrelacija izmeu postojeih i moguih epistemikih kodeksiranja. Medi-

ji (pogotovu vizuelni), po svojoj prirodi, uvek redefiniu, revalorizuju,reprezentuju neki kulturni kontekst, stavljajui ga u dinamiku formusvoje prirode i odnosei se prema njemu kao prema tek (po)roenoj

realnosti, to predstavlja pogodnu kognitivnu sredinu za analizu soci-jalnih odnosa i kriterijuma po kojima se oni razvijaju. [...] Mediji su,takoe, preuzeli mnoge socijalne funkcije institucionalizovanih religija,pruajui i etiko i spiritualno vostvo, kao i oseaj zajedniarenja. Natemelju tih pretpostavki autori uoavaju interakaciju i kulturnu kores-podenciju izmeu religije i medija, kako bi se putem medija religija na-metnula kao relevantan faktor drutvene svesti i spiritualnog iskustva.Ponajbolje u tom smislu religija komunicira sa filmom, koji sa jednestrane shvaen kao medij, a sa druge kao umetnika naracija koja crpireligiozno iskustvo i kojoj je ono donekle imanentno, u procesu vizua-lizacije stvarnosti postaje jednim od najlegitimnijih aspekata medijskog


12/14

12


ispoljavanja religije i pribliavanja religiji i moe biti prenosilac moral-nih i religioznih vrednosti. Esej Religija, duhovnost i posttraumatsko

seanje sumira u sebi teorije koje problematizuju odnos religije i trau-me kao nezaobilazno teoloko-teodicejsko pitanje. Autori smatraju dareligija moe da bude okvir kroz koji konstruiemo smisao patnje unaim narativima, na taj nain nas pokreui na prevrednovanje naegodnosa sa onostranim. U ovom smislu, traumatina iskustva pronalazesvoj smisao i opravdanje (teodiceja) u religiji. Veoma vaan esej u knji-zi Svet i Sveto koji nosi sugestivan naslov Performans vere: praktino-empirijska teologija kao teorija religijske prakse odnosi se na reafirma-ciju, redefinisanje i rekonstrukciju praktine (empirijske) teologije, kaoteorije religijske prakse koja se bavi sloenim problemom odnosa Bogai oveka na iskustvenom planu, i na njeno povezivanje sa iskustvima isaznanjima sekularnih drutvenih nauka. Za validno promiljanje sa-

vremene naune pozicije teologije vaan je i esej Drutveni konstruk-cionizam i istraivanje religijske konverzije: o mogunosti dijaloga iz-meu teologije i drutvenih nauka. U njemu je dublje rabljena ve u

ranijim poglavljima nagovetena intelektualno-nauna korespodencijaizmeu razliitih drutvenih teorija u cilju rasvetljavanja vrlo vanogfenomena religiozne konverzije, koja se nikada ne javlja izolovano,unutar domena pojedinca, ve se protee i na ostale lanove drutvenei religijske zajednice. Autori za to koriste pristup drutvenog konstruk-cionizma na osnovu ega uviaju da: Govoriti o drutvenoj konstruk-ciji konverzije znai usredsrediti se na ljudsku dimenziju konverzije,gde se konverzija vidi kao jedna vrsta naturalizacije u kolektivno. Sa

stanovita konstrukcionista, vera nije neto to ljudi poseduju indivi-dualno, ve je vera u posedu religijske zajednice. Takoe, autori se po-zivaju i na uvide narativne teologije koja podrazumeva da hrianskazajednica deli biblijske naracije iznad svega priu o Isusu kao te-melj svog identiteta i interpretacije sveta i realnosti. Prema narativnimteolozima, prie koje proistiu iz Biblije i hrianske tradicije delujuiskupljujue kada su usvojene od strane vernika i tako postaju stoerlinog identiteta i egzistencije. Vrlo snaan aspekt konfigurisanja nara-tivnog hrianskog identiteta autori vide u saoptavanju svedoanstva.Taj aspekt elaboriraju u poglavlju Testemoniokao umetnost i strategijanarativnog identiteta: Rikerova hermeneutika svedoanstva i pitanje


13/14

13

PREDGOVOR

konverzije bivih zavisnika. Narativno svedoanstvo religioznog su-bjekta ili konvertita je sagledano kao centralna tehnika sopstva, i kao

glavni modus kreiranja novog identiteta i kolektivnog pripadanja.Zbog toga su mu autori dali naunu i religioznu relevantnost. PoglavljeVera, nada, ljubav: narativno-teoloka analiza svedoanstva konverzijerehabilitovanih zavisnika predstavlja eklatantnu teoloku interpretaci-

ju empirijskih istraivanja odnosa religijske konverzije i zavisnosti natemelju Emil Brunerove hermeneutike trilogije apostola Pavla. Autoriteoloki produbljuju ontoloke kategorije vere, nade i ljubavi u cilju po-kuaja odreenja dimenzije sopstva i oblikovanja celovitog hrianskogidentiteta, kako na linom, tako i na kolektivnom nivou, kao centralnogprocesa samorazumevanja i samopoznaje, koji prevazilazi ogranienjaegzistencije i vremenskih kategorija. Naroit osvrt autori prave na kre-iranje narativnog religijskog identiteta bivih zavisnika kao ishoditasmisla line patnje.

Posban problem koji zaokuplja ove religiozne mislioce jeste eko-loka kriza savremenog sveta. U tom pogledu, oni se zalau za zasni-

vanje ekoloke teologije, koja nije sasvim nova teoloka disciplina, veskup uenja koji se nalaze u samom temelju hrianske teologije i tiuse odnosa prema Bojoj tvorevini. Ekoloka teologija je praktini izla-zak teologije u savremeni svet oveka i poziva na konsolidaciju duhov-nog iskustva i ekoloke svesti. Jer, konsekvenc ekoloke krize, kakoovi autori prozorljivo zakljuuju, jeste kraj ljudske istorije, samim timi religije kao takve. Oni e istai biblijsku injenicu da je otkupljenje,praktino, novo stvaranje, da samo otkupljenje jeste realnost Boijeg

stvaralatva u svetu i da izrazi kao to su: obnovljenje, obraenje, po-sinjenje i drugi, oznaavaju razliite etape na putu spasenja (ordo salu-tis) koje je u Bogu, od Boga i ka Bogu, i zato novo nebo i nova zemlja(Otk. 21, 1; 2 Pet. 3, 13) ne predstavljaju samo nadu, ve i izvesnost

verskog ivota koji mora biti ispraen sveu o Boijem delu u svemuto egzistira. tavie, prilikom odreenja pozicije teologije prilikompromiljanja ekoloke svesti, ovi mislioci su spremni da se pozovu ina uenja koja izlaze iz hrianskog teolokog i religioznog koncepta,pronalazei u njima (na primer u islamskoj teologiji) pretpostavke ipostulate koji mogu pomoi irenju ekoloke odgovornosti savreme-nog vernika. Jer, kako e podvui i sami autori, svremen ekoloka


14/14

14


teologij eli d ostvri teistiku etiologiju znaenja bivstvovnj u sve-tu, li, to je dleko vnije, i bivstvovnj-z-svet, u kome je mterij

otkrivenjsk injenic koju je Bog oglsio ko dobru, ko vljnooblikovno izrenje sopstvene milosti. Otuda su u ovoj knjizi dvateksta posveena ekolokoj problematici: Ekoloka teologija i hrian-ska demokratija i Ekoloke paradigm islamske teologije.

Za promiljanje postutopijskog karaktera ((post)post)modernogdrutva kao i doivljaja svetog u okvirima umetnike ekspresije u ko-

jem je njegova pozicija bremenita istorijskim, estetikim i antropo-lokim refleksijama, interesantni su nam zakljuci eseja Od krsta kahermeneutici tela. Autori na lucidan nain razgraniavaju poimanjeslike i simbolike konotacije Hrista na krstu sa savremenog estetikogi religijskog stanovita i na inovativan nain pojanjava mimetiku, na-rativnu, estetsku, testimonijalnu, dramsku i sotirioloku funkciju tele-snog u predstavi raspetog Hrista, koji predstavlja koreniti conversio inajvii susret Boga i oveka.

Knjiga Svet i Sveto demonstrira eklatantnu duhovno-intelektual-

nu samosvesti taku u kojoj teoloka paradigma dostie svoj vrhun-ski izraz zarad reverzibilnog procesa osvetovljavanja i povratka Bogu.Upravo iz tog razloga pronalazei u knjizi validna uporita savremeneteoloke misli za postuliranje sinhronije u dijahroniji, poeljno je dase zajedno sa njenim autorima upitamo koje su mogunosti prevlada-

vanja antinomije svetog i svetovnog koju nam je kao teoloki izazovnametnuo duh vremena i za budunost: Kako pomiriti sveto koje sepovlai pred svetovnim i svetovno koje se odrie svetog? Tako, kada se

na kraju pitamo, tavie, kada odgovaramo na duh vremena iz hrian-ske eshatoloke i sotirioloke perspektive, koja u biti odreuje pozicijusvakog religioznog bia, prisetimo se rei avve Justina elijskog: Duh

vremena treba prilagoavati duhu Venosti, ne obratno; duh ovekatreba prilagoavati duhu Bogooveka, ne obratno. Moda se sve vre-me zato i treba nadati da je na taj izazov mogue odgovoriti u veri da,kakav god da je svet u vremenu, Sveto mu je bilo i bie imanentno.

Jana Aleksi

Documents

SVET I SVETO Srđan Sremac i Sergej Beuk.pdf