vreme

Output

Recesija

Recesija

Recesija

Opo

ravak

Opo

ravak O

poravak

- Cikličnost imanentna karakteristika tržišnog Cikličnost imanentna karakteristika tržišnog privređivanjaprivređivanja

- Uzroci svetske ekonomske krize (1929-1930)Uzroci svetske ekonomske krize (1929-1930)- Hiperprodukcija proizvodnjeHiperprodukcija proizvodnje- Prekomerno kreditiranjePrekomerno kreditiranje- Krah Njujorške berze 29. oktobra 1929. god.Krah Njujorške berze 29. oktobra 1929. god.

- Posledice svetske ekonomske krize (1929-1933):Posledice svetske ekonomske krize (1929-1933):-25-30 miliona ljudi bez posla25-30 miliona ljudi bez posla-pad proizvodnje, cena, profita, zarada pad proizvodnje, cena, profita, zarada zaposlenih i investicijazaposlenih i investicija

- Rešenje – podsticanje potrošnje državnom Rešenje – podsticanje potrošnje državnom intervencijom – New Deal (1933-1939)intervencijom – New Deal (1933-1939)

Svetska finansijska kriza novog milenijuma

• Hiperprodukcija građevinskog sektora

• Hiperprodukcija kredita

• Subprime (drugorazredni) krediti

• Zasićenje tražnje na stambenom tržištu 2005. god

• Kreditna kriza u SAD ispoljena 2007. god

Svetska finansijska kriza novog milenijuma

Kretanje obima sekjuritizacije u Evropi i SAD u periodu od 2000 do 2007 godine (u milijardama dolara)

Svetska finansijska kriza novog milenijuma• Visok nivo leveridža i primena inovativnih

finansijskih rešenja

• Kumuliranje izloženosti nenaplativim kreditima

• Kriza likvidnosti bankarskog sektora u SAD

Svetska finansijaka krizaSvetska finansijaka kriza

Svetska finansijska kriza novog milenijuma

• Panika na svetskim finansijskim tržištimaPanika na svetskim finansijskim tržištima• Kontrakcija na kreditnim tržištima, pad cena Kontrakcija na kreditnim tržištima, pad cena

akcija, povećana cena kapitala, umanjena akcija, povećana cena kapitala, umanjena tražnja, usporen privredni rast – recesijatražnja, usporen privredni rast – recesija

• Kontrakcija privrednih aktivnosti i u 2009. god.Kontrakcija privrednih aktivnosti i u 2009. god.• Centralne banke snižavaju kamatne stopeCentralne banke snižavaju kamatne stope• Državna intervencija – Državna intervencija – garancije za obaveze garancije za obaveze

banaka, podsticanje banaka dokapitalizacijom banaka, podsticanje banaka dokapitalizacijom na unapređenje kreditnih aktivnosti, direktni na unapređenje kreditnih aktivnosti, direktni fiskalni podsticajifiskalni podsticaji

Kompleksnost uticaja krize na osiguranje i reosiguranje

Kompleksnost uticaja krize na osiguranje i reosiguranje

• Uprkos snažnijem uticaj krize na banke, ukupne štete za osiguranje po osnovu direktne izloženosti krizi na hipotekarnom tržištu u SAD, prema procenama MMF-a, kreću se između 160 i 250 mlrd dolara

• Primer – kompanija AIG– Osnovana 1919. god– Izloženost kreditnoj krizi najizraženija po osnovu uloge garanta u

inovativnim finansijskim transakcijama– U avgustu 2008. iskazan gubitak od 13 mlrd dolara– FED – kreditna linija u visini od 85 mlrd dolara u zamenu za

79.9% vlasničkog udela– Ukupna pomoć države u martu 2009 godine dostigla 170 mlrd

dolara

Uticaj finansijske krize na poslove prihvata rizika u osiguranje

• Najsnažniji uticaj krize na specijalizovane osiguravače kreditnih osiguranja (50 mlrd $)

• Potencijalno veliki dugoročni uticaj na osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave i grešaka i propusta (12.3 mlrd $)

• Uticaj na druge vrste osiguranja indirektan – smanjenje tražnje– Posebno ugrožena životna osiguranja

povezana sa ulaganjima u investicione fondove

Svetska finansijska kriza i investicione aktivnosti osiguravača i reosiguravača

• Najznačajniji uticaj – otpisi “loših” investicija – investicije povezane sa subprime kreditima

• Turbulencije na tržištu kapitala – smanjenje investicionih prinosa

• Posebno ugroženi životni osiguravači – rizičniji prinosi usled konkurentskih pritisaka

• Uticaj krize na investicione plasmane (vodećih 9 reosiguravača 18.8 mlrd $) intenzivniji od uticaja uragana Ike i Gustav (3.3 mlrd $)

Svetska finansijska kriza i investicione aktivnosti osiguravača i reosiguravača

• Uticaj krize različit – ugroženiji osiguravači i reosiguravači sa rizičnijim plasmanima (investicije u sekjuritizovane hartije od vrednosti, akcije koje nisu kotirane na berzama i hedž fondove)

• Veća opasnost od recesije

• Opasnost kreiranja “balona” povezanog sa državnim obveznicama usled povećanog državnog zaduživanja – dodatni negativni uticaj na investicione plasmane

Uticaj finansijske krize na kapital osiguravača i reosiguravača

• Preko istovremenog uticaja na aktivu i pasivu snažan uticaj na kapital osiguravača i reosiguravača

• Osiguravači ugroženiji (25%-30%) od reosiguravača (15%-20%)

• Uticaj krize na kapital pojedinačnih osiguravača i reosiguravača različit

Uticaj finansijske krize na kapital osiguravača i reosiguravača

Smanjenje kapitala reosiguravača za prvih devet meseci 2008. godine

Uticaj finansijske krize na upravljanje rizikom osiguranja

• Transfer rizika – surogat za bilansni kapital

• Povećana tražnja za transferom rizika u uslovima uvećane cene pribavljanja kapitala

• Ograničene mogućnosti tradicionalnog tržišta transfera rizika

• Dalji razvoj alternativnih oblika transfera rizika osiguranja – Osiguravači i reosiguravači – Investitori - mogućnost diverzifikacije investicionih

portfelja uz relativno visoke prinose

Uticaj finansijske krize na upravljanje rizikom osiguranja

• Naglašen značaj integralnog upravljanja rizikom

Uticaj finansijske krize na upravljanje rizikom osiguranja

• Model specijalizovanih osiguravača pokazao se kao lošiji usled odsustva diverzifikacije

• U kriznim uslovima postoji tendencija povećanog prijavljivanja većih iznosa odštenih zahteva i prevara u osiguranju što naglašava potrebu brižljive regulacije šteta

• Striktna disciplina u prihvatu rizika u osiguranje nameće se kao nužnost

• Iskustvo u domenu investicionih aktivnosti ukazuje na potrebu obazrivog pristupa u selekciji investicionog portfelja

Regionalni aspekt uticaja finansijske krize

• Uticaj na finansijska tržišta (Belex 15 ≈78%, Crobex ≈67%, SBI 20 ≈70%)

• Finansijski sektor stabilan

• Direktan uticaj neznačajan – “virus” krize ne može da se zadrži zbog plitkog tržišta

• Indirektan uticaj– Smanjenje priliva sredstava iz inostranstva po raznim

osnovama– Smanjena mogućnost banaka za zaduživanjem u inostr.– Smanjene mogućnosti izvoza

• Državna intervencija - izlazak iz krize

Regionalni aspekt uticaja finansijske krize

• Pozitivni rezultati u sektoru osiguranja– Rast premije– Minimiziran uticaj finansijske krize na investicione

aktivnosti– Odsustvo učešća domicilnih osiguravača u inovativnim

finansijskim aranžmanima

• Značajniji uticaj moguć – uzrokovan recesijom– Povećana cena pribavljanja kapitala– Smanjena tražnja, posebno za životnim osiguranjem– Povećana cena transfera rizika– Mogućnost za regionalno širenje

Zaključci

• Premija osiguranja obezbeđuje pokriće za cenu rizika, režijske troškove i određeni profit a njena veličina je osim ovim elementima uslovljena i investicionim prinosima

• Utičući na povećanje cene rizika i smanjenje investicionih prinosa finansijska kriza uzrokuje potrebu za povećavanjem premije osiguranja

• U recesionim uslovima to nije moguće uprkos dodatnom negativnom uticaju na investicione prinose koji naglašava značaj prinosa po osnovu osnovnog posla – osiguranja i reosiguranja

• Navedeno implicira dve posledice krize – smanjenje profitabilnosti pri datom nivou troškova i smanjenje kapitala ili održavanje postojeće/povećanje profitabilnosti uz snižavanje troškova i efikasnije upravljanje rizikom

Zaključci• Globalna finansijska kriza zahteva globalni pristup rešavanju

problema

• Unapređenje supervizije u cilju prevencije

• Unapređenje upravljanja rizikom i kapitalom

• Analiza rezervi, veličine kapitala za obezbeđenje solventnosti, rizika i racija šteta mora biti pod pažljivim monitoringom

• Trenutni ekonomski uslovi predstavljaju i jedinstvenu mogućnost za dugoročno održivu racionalizaciju poslovanja

• Fokusiranje na poslove osiguranja i konzervativnije investiranje

• Za osiguravače u Evropi posebno će biti značajno uvođenje Solvency II regulative kojom će se omogućiti dugoročna održivost sektora osiguranja u celini , uvažavajući ključna iskustva stečena ostvarenjem krize