1. Pojava i razvoj rukometne igre?Rukomet je savremena, vrlo popularna sportska igra koja se uspešno prezentuje na otvorenom prostoru i u sportskim halama.Danas je rukomet jedna od najpopularnijih igara u mnogim zemljama sveta, pa je zato i u programu Olimpijskih igara u muškoj i ženskoj konkurenciji. Isto tako, u rukometu se organizuje svetsko prvenstvo u obe konkurencije, Kup šampiona, Kup kupova, kao i mnoga druga takmičenja u klupskoj konkurenciji. Vrlo populatna i značajna takmičenja organizuju se u okvirima pojedinih kontinenata (Evropski, Azijski i Afrički kup).Rukomet se nalazi u svim programima fizičkog vaspitanja za učenike i studnte kod nas i u svetu. Imajući u vidu činjenicu da u rukometu kao sportskoj igri najviše dominiraju prirodni oblici kretanja, može se reći da je to relativno laka tehnika kratanja igrača s loptom i bez nje, tako da učenje i usavršavanje rukometa, pogotovu tehnike, ne predstavlja veliki problem. Jugoslovenski prostor je bio pogodno tlo da se ova igra prihvati od omladinskie populacije i da jugoslavija vrlo brzo postane jedna od vodećih svetskih rukomednih sila. Popularisanju ovog sporta na tlu Jugoslavije značajno su doprineli, pre svega studenti koji su studirali u zemljama srednje Evrope gde se rukomet intenzivno igrao.

2. Početak igranja rukometa i njegov razvoj do sredine XX veka?Postoji nekoliko verzija o prvim počecima rukometne igre.Verovatno je da se rukomet u svojoj prvoj fazi pojavio istovremeno u više zemalja, ali u različitim oblicima i sa različitim pravilima igre. Još 1898. godine danski učitelj švedske gimnastike Holger Niellsen uveo je u svoj školski program rada igru sličnu današnjem rukometu. Nešto kasnije(1907.) Niellsen je izdao i prvu brošuru u kojoj je dosta detaljno opisao na koji način treba prezentovati ovu igru.Nekoliko godina kasnije (prvih godina 20-tog veka) pojavila se slična igra u Švedskoj i Nemačkoj.Švedski učitelj gimnastike po imenu Valden izdao je 1912. godine zbirku igara pod nazivom „Igre u prirodi“. Pored ostalog, ovde je dosta detaljno opisana igra slična kasnijoj igri „Veliki rukomet“.U godinama Prvog svetskog rata u Nemačkoj se pojavila igra po imenu „torball“. Naziv ukazuje da se radi o igri sa loptom, koju treba baciti rukom u gol(vrata).Torball se igrao na igralištu veličine 40x20 m.(sada se rukomet igra na igračištu ovih dimnzija). Na poprečnim stranama igrališta bili su postavljeni golovi veličine 2.5 x 2 m, a golmanov prostor je bio ograničen linijom udaljenom 4m. U prvo vreme to je bio pravougaonik (8x4 m), a nešto kasnije centralni deo linje je pravolinijski, kao što se to danasa čini. Udaljenost je i dalje ostala 4m od linije gola. Na terenu je istovremeno u svakoj ekipi igralo po pet igrača (dva beka i tri u napadu). Kao što se vidi ova igra je imala mnogo sličnosti sa igrom „Mali rukomet“ koji se kasnije pojavio.

3. Razvoj rukometa u svetu i kod nas od sredine XX veka?Masovno okupljanje omladine (radne akcije, škole, fakulteti, JNA) pogodovalo je da se rukometna igra populariše među mladima.Međutim, bez obzira na sve ovo, rukomet se ipak ne prihvata tako intenzivno kako se očekivalo.Nedostatak stučnog kadra (trenera, instruktora),slabo poznavanje pravila, nedovoljno razvijene komunikacije, kao i mali broj susreta (sportskih) doprineli su sporijem prihvatanju ove igre kod nas.Godine 1948. održana su dva sturčna savetovanja FISAJ-a o rukometu- Prvo se osniva Rukometni savez Hrvatske (1948), a zatim Rukometni savez Jugoslavije(19.12.1949).„Mali“ rukomet, kako je u to doba imao naziv, postaje vlro primamljiv za mlade ljude kod nas i u svetu. Interesantniji je nego „veliki“, jer je denamočniji, igra se na manjem prostoru, kontakti su češći i brže akcije.

1

1950.god. organizuje se prvo turnirsko takmičenje u hali Zagrebačkog sajma.“Veliki“ rukomet je izgubio na popularnosti uvođenjem „švedskog zida“, tako da se cela igra odvijala pred jednim ili drugim golom, a to na 100m dugom igralištu ne izgleda ni lepo, niti zanimljivo.IHF je pokušala da povrati interesovanje mladih za „veliki“ rukomet podelom igrališta na tri dela. Međutim, to nije pomoglo, te je 1958. godine u našoj zemlji prestalo takmičenje u muškoj i ženskoj konkurenciji u „velikom“ rukometu.Jugoslovenski rukomet u svom razvoju ima nekoliko etapa:

Period pre Drugog svetskog rata, kada je počeo postepeno da se prihvata i to u delu zemlje iznad Dunava i Save (Hrvatska, Slovenija, Vojvodina). Rukomet su popularisali studenti koji su u to vreme studirali u zemljama srednje Evrope.

Period neposredno posle II svetskog rata je vreme intenzivne izgradnje i velikog okupljanja mladih na jednom mestu(radne akcije, škole, JNA. Okupljanja na velikim republičkim i saveznim sletovima), što je omogućilo lakšu popularizaciju, pvro „velikog“,a zatim „malog“ rukometa.

Treća etapa razvoja i popularizacije jugoslovenskog rukometa započinje od 1965.god. kada je započeta priprema muške reprezentacije za olimpijske igre, a ženske za svetsko prvenstvo.

Višegodišnji organizovani rad sa tim reprezentacijama, kao i česte akcije i susreti sa najbljim reprezentacijama Evrope učinili su da je jugoslovenski rukomet postigao izvanredan uspeh. Muška reprezentacija je osvojila prvo mesto na Olimpijadi u Minhenu (1972).Ženska rukometna reprezentacija je 1973.godine osvojila prvo mesto na Svetskom prvenstvu u Beogradu.

Poslednja etapa u razvoju jugoslovenskog rukometa ide u korak sa svim onim što se dešavalo na ovom prostoru. Odlazak u inostranstvo velikog broja igrača i igračica, raspad zemlje, zabrana učešća na svim međunarodnim takmičenjima, ukidanje ligaškog takmičenja koje je bilo jedno od najvalitetnijih u svetu-sve je to doprinelo velikom padu rukometa, posebno na prostoru SR Jugoslavije (Sbrije i Crne Gore).

4. Osnovna pravila velikog rukometa i hazene?Veliki rukomet: Dužina je 90-100 m, širina 55-65 m. Ugao za slobodno bacanje nalazi se 16.5 m udaljen od gola na poprečnoj liniji.Golovi su postavljeni na sredini obe poprečne linije, visoki su 2.44m, a široki 7.32m. Na njima je razapeta mreža.Golmanov prostor je udaljen 11m od unutrašnje strane svake stative i crta sa polukrugom.Kazneni udarac (penal) „trinaesterac“.Lopta je izrađena od kože sa unutrašnjom gumom za vazduh. Okrugla je, obima 58-60cm, težine 425-475 grama. Za žene obim lopte je 56-58cm, težine 375-425 grama.Ekipe imaju na terenu 10 igrača i jednog golmana.Igra : Stranu igrališta bira ona ekipa koje je dobila žrebom pre početka utakmice. Posle odmora strane igrališta se menjaju, Trajanje igre za muškarce je 2 puta 30 minuta sa odmorom od 10 minura, a za ostale (žene, juniore) 2 x 20 minuta. Na turnirima je moguće da se utakmice igraju 2 x 10 minuta. Igrač može loptu baciti, gurati i hvatati rukama, glavom, natkolenicom i kolenom. Može napraviti tri koraka noseći loptu u ruci. Igrač može „fintirati“nekoliko puta tj. Napraviti tri koraka sa loptom u ruci, baciti loptu o zemlju, uhvatiti je i načiniti ponovo tri koraka.. Utakmicu sude dvojica sudija.

Hazena: istovremeno na terenu u svakoj ekipi može da bude najviše do 7 igrača(igračica). Dužina igrališta kod hazene je 51m, a širina 32m. Ono je isprekidanim i vrlo uočljivim linijama podeljeno po

2

širini na tri jednaka polja, širine 16m. Polja ispred gola su odbranbena (dva) i jedno srednje polje. U uglovima igrališta (korneri) postavljene su zastavice visoke 150cm.Golovi su visoki 2.40m, a široki 2.00m. Vratarev prostor je pravougaonog oblika i proteže se 2m od svake stative, a 4m u dubinu. Linija slobodnog, odnosno kaznenog udarca nalazi se 6m udaljenosti od gola, dužine 1m. Lopta je izrađena od kože sa unutrašnjom gumom. Obim se kreće od 62-68cm, a težina od 300-350g.Trajanje igre je 2 x 25 minuta za žene i 2 x 30 minuta za muškarce. Odmor između poluvremena je 10 minuta. Igrač uzima loptu koju može držati u ruci najviše 3 sekunde. Zato je može bacati uvis koliko puta želi i tako je zadržati u svom posedu. Loptu je moguće držanjem nositi 2 x 3 koraka. U tom kretanju igrač ima pravo dva puta da udari loptu o zemlju, a nakon toga da je uhvati, posle toga je dozvoljeno da se lopta uputi na gol, da se doda saigraču direktno ili sa udarom o zemlju.Za vreme izvođenja kaznenog udarca (šesterca) igrači moraju od izvođača biti udaljeni najmanje 4m. Utakmicu su sudila dvojica sudija.

5. Rukomet na svetskim prvenstvima?6. Rukomet na Olimpijskim igrama?

7. Tehnička priprema - podela tehnike?Tehnička priprema predstavlja polazište (bazu) za adekvatno, uspeštno prezentiranje rukometne igre. “Pod tehnikom podrazumevamo načine ispunjavanja konkretnih i najracionalnijih pokreta u jednom određenom nizu“.Podela tehnike: Tehniku rukometne igre moguće je podeliti na kretanja bez lopte i kretanja sa loptom.Kretanja bez lopte:U napadu: *osnovni stav *osnovno kretanje *startna i osnovna brzina *skokovi *prizemljenjaU odbrani: *odbrambeni stav *kretanje u odbrambenom stavu *promena smera kretanja u odbrambenom stavu *prelaz iz kretanja u odbrambenom stavu u osnovno kretanje.

8. Kretanje u rukometu bez lopte u napadu i odbrani?Tehnika kretanja u napadu sastoji se, uglavnom, od elemenata prirodnoh oblika kretanja (hodanje, trčanje, skokovi, prizemljenja), a koja su prilagođena zadacima igre, Koraci su po pravilu kraći, ruke savijene u laktu u predručenju i spremne za prijem lopte saigrača. Težište tela je neznatno spušteno. Igrač u napadu, uglavnom, koristi pravolinijsko, bočno, dijagonalno i polukružno kretanje napred i nazad. Sva ova kretanja, kao i u drugim sportskim igrama, pripadaju grupi acikličnih kretanja.Poznato je da je trčanje niz povezanih skokova. Svaki takav skok ima tri faze; odraz, let i doskok. .ILI SAMO KRETANJA U NAPADU I ODBRANI

9. Kretanje u rukometu bez lopte u napadu i odbrani?Tehnika kretanja u napadu sastoji se, uglavnom, od elemenata prirodnoh oblika kretanja (hodanje, trčanje, skokovi, prizemljenja), a koja su prilagođena zadacima igre, Koraci su po pravilu kraći, ruke savijene u laktu u predručenju i spremne za prijem lopte saigrača. Težište tela je neznatno spušteno. Igrač u napadu, uglavnom, koristi pravolinijsko, bočno, dijagonalno i polukružno kretanje napred i nazad. Sva ova kretanja, kao i u drugim sportskim igrama, pripadaju grupi acikličnih kretanja.Poznato je da je trčanje niz povezanih skokova. Svaki takav skok ima tri faze; odraz, let i doskok.

. 10. Tehnika rukometa s loptom – držanje lopte?

3

Tehnika sa loptom dominira u igri u fazi napada. Ona obuhvata položaj kretanja igrača pri držanju, hvatanju, dodavanju, fintiranju i bacanju lopte na gol.Držanje lopte: je jedan od osnovnih elemenata tehnike s loptom. Bez uspešne primo-predate lopte ne može da se realizuje bilo koja akcija u napadu. U školskoj tehnici razlikujemo tri načina držanja lopte: *držanje lopte jednom rukom(nathvatom ili pothvatom) *drzanje lopte jednom uz pomoć druge ruke *držanje lopte obema rukama.

a) Držanje lopte jednom rukom (nathvatom ili pothvatom) više koriste igrači sa dobrom tehnikom i igrači koji imaju dugačke prste. Koriste se, uglavnom, dve tehnike držanja lopte, primena dubokog ili plitkog hvata. Duboki ili potpun hvat je onaj kada se lopta celom površinom obima koji je u ruci igrača naslanja na dlan. Plitki hvat se realizuje držanjem lopte prstima, odnosno jagodicama prstiju, tako da lopta dodiruje središnju površinu dlana.b) Držanje lopte jednom uz pomoć druge ruke koristi se kada se prihvata visoka ili niska lopta i u momentu odvođenja lopte u polaznu poziciju za zamah i izbačaj.c) Držanje lopte obema rukama je tehnika koja se najviše koristi u rukometu. Istovremeno ova tehnika je najsigurnija i najscelishodnija, jer se tako lopta može lakše preneti iz jedne u drugu ruku, spustiti na tlo, produžiti akcija dodavanjem i sl.

11. Tehnika rukometa s loptom – hvatanje lopte?To je jedan od osnovnih tehničkih elemenata rukometne igre, koji definišemo kao način pomoću kojeg igrač dolazi u posed lopte. Iako ovaj elemenat tehnike izgleda lak i jednostavan, dešava se da jedan tim izgubi utakmicu jer su igrači često grešili u prihvatanju lopte.I u ovom slučaju razlikuju se tri načina hvatanja lopte: jednom rukom, jednom uz pomoć druge i hvatanje obema rukama odozdo i odozgo. Koju će tehniku hvatanja lopte igrač promeniti zavisi od: *visine kretanja lopte upućene saigraču *brzine leta lopte *međusobne udaljenosti saigrača *rotacije lopte *kvaliteta, obima, napumpanosti lopte i dr.Neposredno pre prijema lopte igrač se pravovremeno okreće licem prema igraču od koga očekuje loptu i po pravilu pravi iskorak (dešnjak levom nogom) prema njemu. Težina tela podjednako je opteretila oba stopala, ruke su u predručenju (položaj antifleksije) povijene u laktu. Šake, sa blago raširenim prstima, okrenute su dlanovima prema lopti, palčevi su međusobno najbliži, dok su mali prsti najudaljenjiji. Bitno je da šake sa prstima formiraju „levak“ koji je nešto većeg promera nego što ga ima lopta. Tako su stvoreni svi preduslovi za uspešno hvatanje.Hvatanje kotrljajućih lopti: Dodavanje na ovaj način je neefektivno, pa se skoto i ne koristi. Lopte koje se kotrljaju najčešće nisu nikom upućene, već su rezultat pogrešnog dodavanja, izblokiranom šuta, odbijene od stative ili tela igrača odbrane. Za ove lopte se obično kaže da su van kontrole.Da bi se uhvatila kotrljajuća lopta, često je potrebno trčati prema njoj, pa dolazi do nadmetanja među protivničkim igračima ko će osvojiti ovu loptu. Prednost ima igrač koji je bliži lopti, koji ima bolju startnu i osnovnu brzinu i onaj kome ova lopta ide u susret.Pri hvatanju ovakve lopte razlikujemo dve faze – pripremnu fazu i samo hvatanje lopte. Hvatanje kotrljajuće i lopte koja miruje se obavlja: *jednom rukom odozdo ili odozgo *jednom uz pomoć druge ruke *obema rukama odozdo ili odozgo.

12. Tehnika rukometa s loptom – dodavanje lopteIma teoretičara koji dodavanja i šutiranja na gol identifikuju tako da oba elementa nazivaju zajedničkim imenom „bacanje lopte“. Međutim, kod nas je odomaćeno da se bacanje lopte prema saigraču naziva dodavanje, a upućivanje lopte na gol šutiranje.Dodavanje je, svakako, jedan iz grupe osnovnih tehničko-taktičkih elemenata u rukometu i primenjuje se u svim fazama napada.

4

Dodavanje je moguće definisati kao tehničko-taktički elemenat u rukometu kada lopta menja „vlasnika“ među saigračima jednog tima.Cilj svakog bacanja, odnosno dodavanja lopte u rukometu je usmeravanje lopte na određeni cilj, a to je saigrač ili protivnički gol. U igri se danas susrećemo sa raznovrsnim načinima (tehnikom) dodavanja lopte. Međutim, sve vrste dodavanja, s obzirom na tehniku, možemo svrstati u tri grupe:*dodavanja iz uporišta (igrač je u konstantnom kontaktu bar jednom nogom, s tlom), *dodavanje iz skoka, nakon odraza jednom ili obema nogama, *dodavanje u toku ili pri završenom padu (prizemljenju).Pored ove podele često se koristi i druga, nedovoljno opravdana, podela na osnovna (tipična) i specijalna (netipična) dodavanja.U savremenom rukomet najviše se koriste dodavanja jednom rukom iznad ramena, dodavanje bočno u stranu „bekhend“ i u novije vreme dodavanje bez zamaha „guranjem“.

13. Tehnika rukometa s loptom-dodavanje jednom rukom iznad ramena?To je osnovno i ujedno najčešće dodavanje. Spada u grupu najstarijih elemenata rukometne tehnike i tokom vremena nije se mnogo menjalo u tehničkom smislu. Primenjuje se u svim fazama igre, a najviše pri kontranapadu i za vreme tzv. pozicione igre, kada se primopredajom lopte priprema, a kasnije realizuje šut (bacanje lopte)na gol.Ovo dodavanje može se koristiti iz mesta, hoda i trčanja. Osnovni (polazni) stav je iskoračni.Ovaj tehnički elemenat moguće je, uslovno, raščlaniti na sledeće faze:*hvatanje (primanje) lopte *dovođenje lopte u početnu poziciju za izbačaj *zamah i izbačaj lopte *praćenje leta lopte.Hvatanje (primanje) lopte-držanje lopte(detaljnije).Dovođenje lopte- U principu, dovođenje lopte u početni položaj za izbačaj se obavlja najkraćim putem do pozicije uzručenja sa savijenim laktom. Često se koristi i duži put, kada se polukružnim pokretom ruke (3/4 kruga) dole nazad i spoljnom rotacijom u zglobu ramena dolazi do početne pozicije za zamah radi izbačaja. Dovođenje lopte najkraćim putem u početnu poziciju vrši se jednom uz pomoć druge ruke.Zamah i izbačaj lopte- može da se realizuje različitom brzinom pokreta i dužin ili kraćim putem. Ako je rastojanje između igrača manje (4-5 m) lopta se iz ovog položaja izbacuje uz pomoć brzog pokreta u zglobu šake bez udela ostalih delova ruke. Ukoliko je rastojanje među igračima veće (8-10 m) faza zamaha ima duži put sa brzom unutrašnjom rotacijom nadlaktice. Ako se lopta pošalje na veću udaljenost (20-25 m) potrebno je da se u opisani pokret uključe i pokreti nogu i trupa, čime se amplituda pokreta povećava, a time i brzina i snaga izbačaja.Pračenje leta lopte- Kada je lopte napustila šaku kretanja ruke kojom je izvršen izbačaj ne treba zaustaviti. Treba nastaviti kretanje ruke na dole, tako da šaka dodirne natkolenicu suprotne noge. Ovaj produženi pokret predstavlja fazu praćenja leta lopte. Brzina ovog pokreta se postepeno smanjuje do momenta doticanja butine suprotne noge.

14. Tehnika rukometa s loptom – dodavanje lopte u stranu „bekhend“ i dodavanje guranjem?

Ovaj način dodavanja se koristi na kraćim rastojanjima i u fazi aktivnog napada, pri napadu na plitke zonske odbrane. Ovo je relativno brz način predaje lopte između igrača. Dodavanje se realizuje pokretom ruke pri čemu se trup i karlica ne okreću u pravcu leta lopte, igrač je licem okrenut golu. I u ovom slučaju uočavamo fazu donošenja lopte u poziciju za zamah, zamah, izbačaj i fazu praćenja leta lopte. Međutim, s obzirom da se lopta dodaje na kratkim rastojanjima (3-4 m) i da se hvata u visini kuka, to se prilagođavanje lopte za izbačaj i sam zamah znatno skraćuju. Zamah se realizuje uvrtanjem i opružanjem podlaktice.

5

Dodavanje lopte „guranjem“ je tehnika koja se počela koristiti zadnjih godina. Bez obzira što nije dovoljno atraktivno, dodavanje ovom tehnikom, zbog svoje efikasnosti, postaje vrlo popularno među igračima. Ovu tehniku dodavanja lopte moguće je uspešno koristiti na kraćim rastojanjima. Više se koristi u fazi aktivnog napada, i to pri neposrednom upošljavanju igrača koji treba da uputi loptu na gol, a nalazi se neposredno pored linije golmanovog prostora. Dodavanje „guranjem“ je tehnika gde je faza iznošenja lopte u poziciju za izbačaj suvišna, a gde se zamah i izbačaj obavljaju na kratkom putu i to opružanjem ruke u laktu i pokretom u zglobu šake, pri čemu dlan i prsti pri izbačaju vrše „guranje“ lopte plantarnom fleskijom u pravcu igrača koji treba da je prihvati.

15. Tehnika rukometa s loptom – specijalna dodavanja?Dodavanje iza leđa je efektno i istovremeno iznenađujuće ukoliko se izvodi neočekivano i u odgovarajućoj situaciji. Primenjuje se neposredno ispred protivničkog igrača koji sprečava dodavanje zamahom. Pritom, ruka s loptom, opružena ili malo savijena u laktu, najpre se dovede u položaj iza tela, a zatim se intenzivnim savijanjem podlaktice i šake lopta izbacuje saigraču, obično u stranu suprotno od ruke kojom se izvršilo bacanje. U nekim situacijama, da bi se povećala efikasnost ovog dodavanja, prethodno se izvede finta, lažni šut ili prividno („lažno“)dodavanje u suprotnu stranu od nameravanog bacanja.Tu spadaju sva dodavanja jednom i obema rukama iz skoka, dodavanje obema rukama s grudi (košarkaško), dodavanje kroz noge ragbi dodavanje i druga.

16. Tehnika rukometa s loptom – elementarni šutevi?Ovoj grupi šuteva pripadaju svi šutevi, bez obzira sa koga se mesta izvode, kada igrač u momentu ispuštanja lopte ima kontakt sa podlogom. To su: svi šutevi sa „šase“ koracima (u visini glave i ramena, boka i odozdo), čeoni i šut iz kretanja „mađarac“.Bočni šut – jedan od najvažnijih i često primenjivanih šuteva je šut iznad visine ramena („bočni šut“). Naziv je dobio na osnovu načina kretanja igrača prema golu u fazi zaleta (bočno u odnosu na gol protivnika). Više od ostalih koriste ga spoljni igrači, uglavnom sa udaljenosti 9 do 12 m od gola, u situacijama kada u protivničkoj odbrani nastane dovoljno širok prostor za prolaz lopte. Ukoliko je igrač visok i ima brz i eksplozivan izbačaj ova tehnika šutiranja može da bude vrlo efikasna. Treba istaći da ova tehnika spada u grupu najstarijih a ujedno i najefikasnijih šuteva, jer je moguće poslati loptu prema golu maksimalnom snagom i brzinom.Realizaciju ovog šuta moguće je, uslovno, podeliti na četiri faze: zalet, donošenje lopte u poziciju za zamah, zamah i izbačaj i praćenje leta lopte nakon njenog napuštanja šake.Zalet se realizuje sa dva, odnosno tri koraka. Najčešće se koristi tzv. „šase“ korak. Prvi korak je, obično, iskorak suprotnom, levom nogom, drugi zakorak ili dokorak desnom, a treći iskorak suprotnom (levom) nogom. Brzina kretanja u zaletu treva da bude maksimalna. Pri izvođenju prvog koraka obavlja se hvatanje lopte koja je upućena od saigrača ili je prethodno isti igrač vodio. Vreme izvođenja drugog (šase koraka) se poklata sa vremenom iznošenja lopte u prolaznu poziciju za zamah i izbačaj. Postoje dva osnovna puta kojima se lopta iznosi u poziciju za izbačaj – najkraći i polukružnim pzamahom odozdo.Praćenje leta lopte je završna faza pri šutiranju, Pošto je lopta napustila ruku, kretanje ruke treba produžiti. Ako bi se ruka zaustavila odmah pošto je lopta napustila šaku, onda bi bilo neophodno još ranije usporiti pokret, što bi nepovoljno delovalo na snagu šuta. Ovo treba imati u vidu prilikom učenja tehnike šutiranja.

17. Tehnika rukometa s loptom – složeni šutevi (skok šut u dalj)?

6

U grupi složenih šuteva spadaju svi oni šutevi koji se izvode u skoku. Za ovu vrstu šuteva se kaže da se izvode još dok se igrač nalazi u vazduhu. To su: skok-šut sa odrazom u vis i sa odrazom u daljinu, polueret i šutevi sa „lobom“.Ovaj šut pripada grupi složenih šuteva i predstavlja jednu od najstarijih tehnika šutiranja. Najčešće se primenjuje sa pozicija spoljnih igrača sa dijagonalnim zaletom s leve ili desne strane. Igrači ga uvek primenjuju ukoliko je „otvoren“ prolaz prema golu i nakon kontranapada.. Najčešće se odraz obavi sa udaljenosti od oko 6 m, tako da se izbačaj izvrši kada je igrač u vazduhu iznad golmanovog prostora. Tehniku šutiranja je, i u ovom slučaju, moguće uslovno podeliti na četiri faze: zalet, odraz, let i izbačaj i doskok.Zalet se obavlja maksimalnom brzinom, a može biti kraći ili duži.. Dužina zaleta pre hvatanja lopte može biti različita, dok se drugi deo zaleta, kada igrač uhvati loptu, realizuje u trokoraku. Lopta se hvata u vreme izvođenja prvog, nosi u rukama u vreme izvođenja drugog i trećeg koraka. Zadnji (treći) korak može biti duži ili kraći.Odraz od tla vrši se pomoću eksplozivnog opružanja svih zglobova nogu. Značajan doprinos u krajnjem efektu odraza ima zamašna noga, koja se, savijena u kolenu i neznatno savijena u zglobu kuka, brzo podiže gore i malo u stranu. Ovakav pokret nogom, kao i odvođenje slobodne ruke u odručenje, potpomaže održavanju potrebne ravnoteže tela za vreme leta i omogućuje zasuk (rotiranje) tela u stranu ruke kojom se baca lopta. Dužinu leta određuje, uglavnom, brzina kretanja igrača u zaletu kao i pravac i efekat odraza. Odrazom se postiže maksimalna visina odskoka kok brzina i dužina zaleta određuje dužinu leta. Nakon odraza igrač loptu iznosi u polaznu poziciju za zamah i izbačaj koristeći kreći ili duži put. Kraći put je kada igrač iznosi loptu pokretom kroz predručenje do uzručenja sa savijenim laktom i do 90º. Duži put je ustvari kružni pokret rukom u zglobu ramena na dole i nazad (zaručenje) do uzručenja. Iznošenje lopte dužim putem ima određenje nedostatke jer igraču sa kraćim prstima i manjom šakom može ispasti lopta, ili mu je igrač odbrane relativno lako može izbaciti iu ruke. Igrač ispušta loptu (šutira) obično u momentu kada težište kela postigne maksimalnu visinu. Međutim, u savremenom rukometu sve više je prisutntno ispuštanje lopte u fazi silazne putanje tela. Izbačaj lopte na ovaj način ima određene opravdane razloge. Igrač se više približava golu i ima više vremena za procenu koji deo gola je najslabije zaštićen.Doskok se obično vrši na istu nogu kojom se igrač odrazio ili istovremeno na obe noge. Sudar tela sa podlogom pri doskoku ublažuje se manjim ili većim počučnjem u zglobu kolena kao i nastavkom kretanja. Ponekad igrač doskok i prizemljenje obavlja padom.

18. Tehnika rukometa s loptom – složeni šutevi (skok-šut u vis)?Intenzivno počinje da se koristi zadnjih 15-20 godina. Osnovni uzrok česte primene ovog elementa leži u činjenici da su sistemi odbrane postali čvršći, kompaktniji i pokretljiviji pa često ne mogu uspešno da se koriste šutevi sa osloncem (elementarni šutevi).Skok-šut u vis treba koristiti sa pozicija spoljnih igrača u situacijama kada je formirana odbrana protivnika. Ovaj šut, kao i ostali s pozicija spoljnih napadača, realizuju se iz zone šuta 7-11 m od gola.Ovaj elemenat tehnike sličan je prethodnom, s tom razlikom što je sila odraznog impulsa u ovom šutu maksimalna i usmerena u vis. I u ovom slučaju šut kao celinu moguće je, uslovno, raščlaniti na četiri faze: zalet, odraz, let i izbačaj lopte i doskok.Zalet- dužina zaleta pre primanja lopte je različita, a kretanje se vrši relativno umerenom brzinom.. Ovaj deo zaleta je, praktično, priprema za zalet s loptom, koji se realizuje trokorakom. Razlikujemo dve vrste ovog zaleta: bočni i čeoni.

7

Bez obzira na način kako se igrač kreće, bočno ili čeono, zalet je kratak i znatno sporiji nego kod prethodnog šuta. posle prvim korakom igrač hvata, u toku trećeg i u fazi odraza iznosi loptu u polaznu poziciju za izbačaj.Odraz se obavlja suprotnom nogom od ruke kojom se šutira. Mesto odraza i doskoka nisu mnogo udaljeni jedno od drugog (od 80 do 100 cm). Doskok-vrši se na istu nogu kojom je obavljen odraz. Pregibanjem u skočnom, kolenom i zglobu kuka dolazi do prizemljenja. Ukoliko igrač prizemljenja ne obavi pravilno, doskoči na spoljašnji rub stopala, može doći do povrede skočnog i kolenog zgloba.

19. Tehnika rukometa s loptom – skok-šut sa otklonom (eret i polueret)?Naziv je dobio po čehoslovačkom igraču Eretu, koji je među prvima počeo da koristi ovakvu tehniku šutiranja. Njegova verzija ovog šuta izvođena je sa srednje pozicije, kada bi igrač došao na 9-10 m od gola. Međutim, danas je njegovu primenu moguće susresti samo na pozicije krila, češće desnog. I u ovom slučaju razlikuju se četiri faze šuta: zalet, odraz, let i izbačaj lopte i prizemljenje (doskok).Zalet je kratak, 2-3 koraka nakon hvatanja lopte. Koristi se pravolinijski i polukružni zalet. I kod ovog šuta prvi korak se izvodi nogom suprotno od ruke kojom se baca lopta. Zaletom se, pored stvaranja optimalnih uslova za realizaciju odraza u visinu, nastoji postići veća dužina horizontalnog leta kroz vazduh. Ugao kretanja igrača u zaletu i u toku leta u odnosu na liniju gola iznosi oko 45º.Izbačaj – lopta napušta ruku pre nego što telo počne padati na dole (u „mrtvoj tački“). Za sve vreme leta igrač posmatra kretanje golmana da bi upustio loptu u nebranjeni deo gola.Prizemljenje počinje dodirom podloge levom rukom, a zatim se okretom tela (odsukom) grudi okreću ka tlu. Prizemljenje se vrši na više načina. Na prvi način (više ga koriste devojke) kontakt sa podlogom uspostavlja se dolaskom u sklek, a zatim se kretanje nastavlja kliženjem po podu tzv. „upijačem“. Drugi, nešto složeniji ali bezbedniji, način je kada igrač nakon dodira tla levom rukom i telom nastavlja kretanje obrtanjem oko uzdužne ose u stranu desne ruke. Treći, dosta riskantan ali atraktivannačin je kada igrač obavlja prizemljenje kolutom napred preko jednog ili drugogo ramena.Ponekad igrači izbegavaju pad pa šutiranje na gol s krila izvoje tako što nakon odraza i veikog otklona u stranu leve ruke, obezbede dovoljno veliki ugao za uspešan šut i postizanje pogotka. Doskok se u tom slučaju obavlja na odraznu (levu) nogu. Ovako izveden šut nazivamo polueret.

20. Tehnika rukometa s loptom – šutevi u padu (vrste i analiza)?Ovo je najčešći način šutiranja na gol sa pozicij kružnog napadača. S obzirom na mesto sa koga se izvodi i udaljenost (6-7 m od gola) spada u grupu onih tehnika šutiranja kod kojih je procenat efikasnosti veliki. Inače, ova vrsta šuta spada u grupu kombinovanih šuteva. Uslovi za izvođenje ovog šuta su otežani, s obzirom da se realizuje u prostoru vrlo zgusnute protivničke odbrane, gde je igrač koji šutira neprekidno izložen oštrim, vrlo čestim nedozvoljenom i grubim, ometanjima protivničkih igrača. Iz tih razloga kružni napadač ne dobija veći broj „upotrebljivih“ lopti.Dovođenje tela u povoljnu poziciju za šut je vrlo teško. Dolazak u povoljnu poziciju može se ostvariti na više načina; pre protivnika zauzeti mesto pored linije golmanovog prostora, fintiranjem ili utrčavanjem obezbediti otvoren prolaz prema golu. Pre prijema lopte igrač prema golu može biti okrenut licem, bokom ili leđima. Najteže je ostvariti uspešan prijem lopte. .Lopta koju prima napadač treba da bude upućena precizno, pravovremeno i u predelu glave ili grudi.. Nakon hvatanja lopte oslobađa se protivnika, kako bi zauzeto mesto ispred linije gola i obezbedio otvoren put prema golu. Loptu najkraćim putem, „zaštićenu“ od protivnika, iznosi u poziciju za izbačaj. Okret prema golu treba da bude brz, povezan sa padom u golmanov prostor sa osloncem na jednu ili na obe noge, sa odrazom ili bez njega.Faza zamaha počinje čim je lopta dovedena u kradnju poziciju za izbačaj i traje, istovremeno, dok se telo kreće prema golu.Kada se šutira bez odskoka (sa osloncem) izbačaj se vrši još dok je telo u

8

kontaktu sa podlogom, neposredno pre dodira podloge rukama. U slučaju korišćenja odraza (uskoka) izbačaj lopte se vrši u trenutku kada telo zauzima položen, skoro horizontalan položaj u odnosu na podlogu.

21. Tehnika rukometa s loptom – šut sa uskokom i padom u golmanov prostor?Teško je izvršiti dobru sistematizaciju šuteva sa padom, jer ih ima mnogo i izvode se u vrlo različitim okolnosima. Međutim, najčešće je koriste šutevi sa uskokom i padom. Kod šuteva s padom srećemo šuteve bez odraza (sa osloncem) i šuteve sa odrazom (jednom ili obema nogama) kao i šut sa utrčavanjem na liniju golmanovog prostora.

22. Tehnika rukometa s loptom – čeoni šut, analiza?Čeoni šut se primenjuje sa rastojanja od 7 do 12 m kada se u odbrambenoj formaciji stvori „pukotina“ tj. deo prostora u odbrani koji nije pokriven. Spada u grupu efikasnih i brzih šuteva koji se, uglavnom, koriste sa pozicije spoljnih igrača. U savremenom rukometu nema čestu primenu, jer su sistemi u odbrani postali kompaktniji, pokretljiviji, elastičniji i efikasniji, pa je teže pronaći potreban prolaz za realizaciju ove vrste šuta. Faze: zalet, iznošenje lopte u poziciju za zamah i izbačaj i faza praćenja leta lopte.Putanja kretanja igrača u zaletu je, uglavnom, pravolinijska. U momentu izvođenja prvog koraka igrač hvata loptu, bilo da je vodi ili je dobija od saigrača. Pri drugom koraku lopta se najčešće najkraćim putem iznosi u polaznu poziciju z azamah i izbačaj.Zadnji korak, od koga u mnogome zavisi uspeh, nije tipičan. Dužina iskoraka je nešto veća.Faza zamaha počinje onog trenutka kada ruka sa loptom započne kretanje napred, pri čemu šaka s loptom prestiže lakat, lakat rame a rame kuk suprotne noge na koju se prenosi težina tela.Ponekad se, radi bržeg izbačaja i efikasnijeg šuta, zalet obavi sa poskokom pri izvođenju drugog koraka. Koriste se dve tehnike šutiranja, sa kraćim i dužim zamahom. Ako igrač želi da što pre uputi loptu na gol, da bi iznenadio igrača odbrane i golmana, onda koristi šut sa kraćim zamahom. Međutim, ukoliko se šutiranje realizuje sa veće udaljenosti, onda je uspešniji šut sa dužim zamahom.

23. Tehnika rukometa s loptom – šut iz kratanja „mađarac“, analiza?

24. Tehnika rukometa s loptom – vođenje lopte?Vođenje lopte j tehničko-taktički elemenat koi se koristi u fazi napada.Vođenje lopte predstavlja način prenošenja lopte s jednog na drugi deo igrališta neograničenim brojem udara lopte o tlo.Lopta se vodi potiskivanjem dlanom i prstima jedne ruke prema tlu, pod uglom koji zavisi od brzine kretanja igrača. Potiskivanjem lopte ka tlu vrši se s gornje strane lopte uz pomoć pokreta u zglobu šake i odgovarajućim opružanjem podlaktice. Ponovno prihvatanje lopte nakon odskoka obavlja se šakom i prstima neposredno pre postizanja maksimalne visine. Prsti i dlan formiraju lučni položaj, tako da lopta, delom svog obima, istovremeno na svim tačkama uspostavi kontakt sa šakom igrača.

Uzimajući u obzir pravac i način kretanja ugrača pri vođenju razlikujemo pravolinijsko, vođenje sa promenom pravca kretanja (cik-cak) i vođenje sa okretom. Prema visini odbijanja lopte od tla moguće je razlikovati; nisko, srednje i visoko vođenje. Podjednako treba vežbati voženje jednom i drugom rukom.Specifična tehnika vođenja lopte je dribling.Zavisno od situacije na terenu razlikujemo ofanzivni i defanzivni dribling. Ofanzivni dribling je kada treba nadigrati direktnog protivnika (igrača odbrane) radi prolaza prema golu. Defanzivni dribling je onaj koji se koristi u situacijama kada treba zadržati loptu da se „otkrije“ saigrač ili radi odugovlačenja igre.

9

25. Tehnika kretanja s loptom – fintiranje (podela)?Finta s loptom u napadu primenjuje se u situacijama kada nema boljeg rešenja za nastavak akcije, kada igrač proceni da će na taj način doći u povoljniju poziciju za šut.Fintiranje u odbrani se primenjuje radi „presecanja“, odbijanja i preuzimanja lopte i da bi se blagovremeno zatvorio prolaz igraču napada kroz odbranu.Fintu je moguće definisati kao skup tehničko-taktičkih elemenata kojima se želi odstraniti pažnja od prave namere navođenjem protivnika na pogrešno kretanje, da bi se ostvarila određena prednost u međusobnom nadigravanju.Pri analizi tehnike finte uočljive se dve osnovne faze: faza lažnih (prividnih) pokreta i faza stvarnih (izvršnih) pokreta. Faza lažnih pokreta sadrži one elemente tehnike kojima želimo navesti protivnika na pogrešan pokret, korak, prenos težine i sl., dok fazu stvarnih (izvršnih) pokreta čine pokreti kojima igrač dolazi u povoljniju poziciju za završetak ili nastavak akcije.U školskoj tehnici se najčešće susreću sledeće finte, koje se koriste u napadu: jednostruka, dvostruka, finta „lažni šut“ i finta okretom.

26. Tehnicka priprema golmana u rukometu-opis i analiza osnovnog stava?Tehniku igre golmana cine: kretanje,postavljanja, hvatanja lopte, padovi i bacanja, odbijanja lopte posle suteva, fintiranje (varke), vodjenja lopte i predaja lopte u igri (pocetak napada).Tehniku gomana delimo na kretanja bez i sa loptom. U kretanja bez lopte spadaju: bocna kretanja (levo i desno), hodanje i trcanje, kretanje napred i nazad, skokovi (sunozno i odrazom jedne noge).U Kretanja ili deo tehnike sa loptom ubrajamo odbranu „niskih , polovisokih i visokih“ lopti, odbranu istrcavanjem „lepezom“ odbranu sa krila, odbranu sedmerca i sprecavanje kontranapada „presecanjem“ lopte. Osnovni stav: Dobar stav obezbedjuje brza i uspesna kretanja u svim pravcima.Golman u osnovnom stavu tezinu tela podjednako rasporedjuje na obe noge, i to vise na prednji deo stopala. Noge su paralelne i rasirene za sirinu kukova i blago savijene u kolenima.Ruke su rasirene, tako da su laktovi u visini ramena, podlaktica i nadlaktica su pod uglom od 90º. Sake sa rasirenim prstima su usmerene prema igracu koji poseduje loptu.Osnovni stav treba da obezbedi optimalni polozaj iz kog se moze najbrze i najefikasnije reagovati na promenjene uslove igre.

27. Odbrana niskih i poluviskoh lopti golmana?Niske lopte:Lopte upucene prema golu do visine kolena ubrajaju se u tzv „niske“. Kompaktnije, cvrsce i sigurnije odbrane ne pruzaju dobre uslove da bi se uputile lopte „po zemlji“ sa pozicije spoljnih igraca (bekova). Medjutim sa krilnih i sa pozicija kruznog napadaca i danas se dosta i sa mnogo uspeha primenjuju niske i lopte koje odskacu od tla.Golman koji najcesce u akciji polazi iz osnovnog stava, najkracim putem pravi iskorak u stranu i prenese tezinu na iskoracenu nogu. Nogu kojom je iskoracio i nogu koju privlaci postavlja tako da unutrasnje delove stopala okrece prema lopti koju treba zaustaviti. Stopala medjusobno zaklapaju ugao okoi 90º. Na taj nacin ne samo da se stopalima povecava povrsina za odbranu nego se ovakvim stavom ta povrsina uvecava i u predelu podkolenica.=]Rezultat ovakve odbrane bice uspesan samo ako se taj odbrambeni polozaj zauzme na vreme. Veci broj strucnjaka smatra da u odbrani niskih lopti treba da ucestvuju obe ruke. Medjutim praksa pokazuje da se uglavnom koristi ruka koja je na strani noge kojom se vrsi iskorak. Ukljucivanje druge ruke usporava pokret u celosti, pa se cesto zakasni u intervenciji.Poluviskoke lopte:Odbrana poluviskoih lopti na sredini gola:Lopte koje su upucene prema golu u visini od kolena do ramena golmana spadaju u tzv „poluviskoke“ lopte. Ovakve lopte mogu biti upucene direktno prema golu ili s krila.

10

Na tri načina: Iz osnovnog stava,sa jednim ili dva koraka odnozenjem golman dolazi na pravac kretanja lopte,

tako da lopta udari u ruku ili u nogu koja je u odnozenju. Iz osnovnog stava,ako za to ima vremena postavi se telom na pravac upucene lopte. Ruke i noge

„otvoriti“ prema lopti. Ruke su pored tela i nogu. Ova tehnika odbrane primenjuje se kada je upucena lopta blize golmanu pa moze da na vreme dodje u odbrambenu poziciju.

U slucaju kada lopta nije tako snazna i kada je predpostavio i dobro procenio da ce biti upucena u odredjenu zonu, golman se pre ispustanja lopte postavi, a odbranu obavlja rukama koje su sastavljene i nalzae se ispred tela. Na ovaj nacin golman zaustavlja loptu „stopovanjem“ i eventualno odbijanjem u polje ili van igralista.

Odbrana poluvisokih lopti s krila:U fazi pripreme za obranu lopti s krila golman i u ovom slucaju zauzima osnovni stav. Postavlja se 15-20 cm od stative,a tezina tela je na nozi koja je bliza stativi. S obzirom da je „dalja noga slobodna, ona klizi po tlu i brani suprotni ugao gola,ako je lopta upucena po zemlji. Medjutim ukoliko lopta ide poluvisoko u suprotni ugao gola golman otklonom, pratevci ruku igraca, dizanjem noge u visinu lopte i pustanjem ruke nastoji da zaustavi loptu. I u ovom slucaju neophodno je prema lopti usmeriti unutrasnji deo noge i ruke sa otvorenom sakom.

28. Odbrana visokih lopti golmana?Sve lopte koje idu u visini glave i vise spadaju u ovu grupu. Ovakve lopte, upucene u gornjem delu gola, najteze je odbraniti. Ovako upucene lopte prema golu su ne samo veoma brze i snazne nego i vrlo precizne. Medjutim, i sposobnost ruku za odbranu je veca od sposobnosti nogu. Donji ekstremiteti imaju nesto vecu povrsinu u odnosu na ruke, dok ruke, sobzirom na svoju funkciju, ne samo u igri nego i u zivotu, imaju brzu nervno-misicnu reakciju.Visoke lopte upucene sa pozicije spoljnih napadaca brane se na jedan, a sa linije golmanovog prostora (6m) na drugi nacin. Lopta upucena spolja u nacelu brani se tako sto golman napravi iskorak prema lopti, a ruke sastavi i nastoji da dlanovima zaustavi loptu. Medjutim, loptu upucenu visoko sa linije golmanovog prostora obicno nastoji da zaustavi jednom rukom.U nacelu, golman nastoji da zaustavi loptu hvatnjem, odbijanjem obema rukama, telom ili unuitrasnjim delom nogu ili stopala.Odbrana lepezom:je tehnika koja mozda vise od ostalih elemenata karakterise savremeni nacin odbrane.Ovu odbranu mozemo videti uglavnom kada igrac ide sam prema golu, kada uskokom upucuje loptu, nakon suta padom sa 6 m i pri izvodjenju kaznenog udarca (7 m) .Treba razlikovati „visoku lepezu“ i „polulepezu“. U zavisnosti od mesta gde je upucena lopta kao i od njene visine, golman ce primeniti i jednu i drugu lepezu. „lepeza“ se primenjuje kada se lopta uputi visoko iznad glave pa se otvaraju samo ruke tj i noge i ruke visoko. U drugom slucaju primenjuju se „polulepeze“ kada se odrazom ili bez njega otvara ruka i noga s jedne strane.

29. Odbrana sedmerca?Pri odbrani ovog kaznenog udarca u osnovi se primenjuju dve tehnike: tehnika skracenog ugla i odbrana sa linije gola. Koju tehniku ce odabrati golman zavisi od:

Antropotnetrijskih karakteristika i tehnicki-taktickih sposobnosti golmana, Od tehnicko-taktickih sposobnosti igraca koji izvodi kazneni udarac i Trenutnog rezultata.

Obicno golman nizeg rasta, koji je istovremeno i vrlo eksplozivan, postavlja se i brani gol sa linije gola.Cesce se primenjuje odbrana sa izlaskom i postavljanjem golmana 3-4 m od linije gola. Ovim izlaskom i izdignutim rukama pokriva se veci deo gola,tako da igrac koji izvodi „sedmerac“ ima malo nebranjenog prostora: znatno vecu mogucnost za „lob“ udarac, ne odgovara golmanima nizeg rasta.

11

Pri izvodjenju sedmerca za golmana je vrlo vazno da pazljivo prati loptu od momenta kada ona napusta ruku izvodjaca i da ne reaguje na njegove finte rukom i telom. Pri pokusaju odbrane sedmerca i sam golman moze da koristi fintiranje. Npr, da pre suta ruke postavi uz telo, da obavi veliki raskorak nogu, da pri istrcavanju u susret izvodjacu „otvori“, nudi jednu stranu gola, da obavlja niz pokreta nogama, rukama i telom, ili da, nakon istrcavanja, obavi brz povratak na liniju gola.

30. Osnovne fizičke i tehničko-taktičke karakteristike savremenog golmana?

31. Primena nastavnih metoda u rukometu?To su putevi i načini koje stručnjak (trener) koristi pri obučavanju, a sportisti sistemski stiču znanja, veštine i navike.U praksi se metode mogu podeliti na tri grupe i to: metod usmenog izlaganja (žive reči) metod demonstracije (pokazivanja) i praktični metod.Metod usmenog izlaganja-Pri realizaciji nastave (treninga) nastavnik treba da koristi više metoda usmenog izlaganja:objašnjenje, opis, razgovor,analizu, zapovest.Usmenim izlaganjem se praktično „vode“ sportisti ili polaznici kroz ceo nastavni proces.Metod demonstracije-Stalnom i adekvatnom primenom ovog metoda omogućuje se da učenici steknu najjasniju i najpotpuniju predstavu o kretanju koje se izučava. Posmatranjem se daleko bolje i brže uči, jer se na taj način stvara jasna predstava o formi i karakteru kretanja.

32. Prakticne metode ili metode vezbanja?Metod vezbanja: je osnovni metod koji se sreće u organizovanom nastavnom ili trenaznom procesu. Sustina ovog metoda ogleda se u stalnom ponavljanju odredjenih kretanja sa ciljem da se pravilno nauči tehnika ili da se na neophodan nivo podignu psihofizičke sposobnosti potrebne za uspesnu realizaciju određenog takmičenja. U praksi se koristi dva osnovna metoda vezbanja: analitički i sintetički. Sintetičko-analitički metod je kombinacija ova dva metoda. Analitički metod: sustina ovog metoda je da se elemenat tehnike kao celine podeli na određene

male celine, koje se, svaka posebno uče i uvezbavaju, a kasnije se spajaju u prirodnu celinu. Ovaj način učenja omogućuje bolje upoznavanje sa bitnim detaljima. Na ovaj način se izbegava mogućnost javljanja većeg broja gresaka i to onih koje se kasnije mogu vrlo tesko ispraviti. Ovaj metod ima i određene nedostatke:ako se dugo koriste iste vezbe dolazi do pojave monotonije i smanjenja interesa za rad.

Sintetički metod: sustina sintetičkog metoda je u tome da se elementi tehnike uče i usavrsavaju u celini. Ovaj metod kao i prethodni ima svoje dobre i lose strane: * ne moze uvek da se primenjuje naročito ako se radi sa početnicima,*teze je ispraviti tipične greske, *potpuni efekat uz primenu ove metode moguće je ocekivati kod onih rukometasa koji imaju već oformljenu tehniku i kojima je potrebna odredjena korekcija, *kod početnika ovaj metod treba koristiti kasnije.

Analitičko-sintetički metod (kombinovani): kombinacija prethodnih metoda. Pomoću ovih metoda se praktično ublazuju ili potpuno eliminisu greske Koje mogu nastati prilikom primene prethodnih metoda.

Sustina ovih metoda sastoji se u tome sto se tehnika uči i uvezbava uz koriscenje sintetičkog metoda a u toku rada se primenjuje analitički metod tj. izdvajaju se i izvesno vreme posebno vezbaju pojedini elementi tehnike.

33. Proces formiranja motornih navika?

12

224 str34. Osnovna metodska uputstva za rad?

Uspeh u obrazovno-vaspitnom procesu najviše zavisi od stepena njegove organizovanosti. Organizaciju i realizaciju nastavnog ili trenažnog procesa sprovodi sam pedagog (trener). Imajući u vidu uslove pod kojima se taj proces sprovodi,on planira i programira ukupan rad. Svako planiranje i programiranje treba da bude realno i prilagodjeno uslovima. Učinak u nastavnom i trenažnom radu biće potpun ako su subjekti aktivni u toku rada i ako je organizacija na potrebnom nivou. Čas ili trening moraju da počnu na vreme i na određenom terenu (Sali). Nastavnik (trener) prvi dolazi na igralište, sve vreme aktivno učestvuje u realizaciji nastvae (treninga) i zadnji napušta mesto rada. U toku nastave (treninga) treba da vlada određeni red i disciplina. Intenzitet rada mora da se prilagodi mogućnostima učenika (sportista).

35. Selekcija u rukometu?“Organizovan, sistemski, neprekidan i dugotrajan proces pomoću kojeg odabiramo, usmeravamo i usavršavamo potencijalnog sportistu u određenoj sportskoj grani.”Procesom selekcije obuhvaćena su genetičke, morfološke, funkcionalne, motoričke, psihološke i sociološke dimenzije. U savremenom rukometu se uglavnom koriste dve varijante selekcije: Spontana i organizovana selekcija.Spontana: selekcija angažuje mali broj stručnih ljudi, obično samo trenera, Trener-selektor uvidom u igri pojedinih školskih ekipa i nižerazrednih timova registruje talente, koje kasnije priključuje svome timu.

36. Organizovana i sistemska selekcija:Sustina organizovnae selekcije je u tome da se sistematski i planski tražem a ne samo da se otkrivaju talenti. Ona zahteva, između ostalih, da u vreme selekcije kandidate posvrgnemo sistematstom stručnom radu. Formiraju se tzv. pripremne grupe u okviru rada rukometnih selekcija u školi ili klubu. Na taj način se umanjuje mogućnost pojave većih gresaka pri izboru.

Sistematska selekcija ima dva oblika: Selekcija akcijom i selekcija nakon organizovanog rada sa decom (procesom). U prvom slučaju radi se o kratkotrajnom (transverzalnom) pristupu, kada selektorski tim za nekoliko dana prikupu potrebne informacije na osnovu kojih donosi potrebne odluke.Slabost ovakve selekcije ogleda se u tome što se nivo sposobnosti meri u jednom trenutku, u momentu testiranja. To znači da u selekcionisanu grupu ulaze oni koji su u tom trenutku pokazali najbolje rezultate, a eliminisu se i oni koji tada bili u stanju, iz kojih razloga, da iskažu sve svoje potencijala.

Selekcija kao proces ima dugotrajniji i sistematičnijei pristup. Težište rada se usmerava u pravcu sigurnijeg i objektivnijeg prognoziranja rezultata nakon primene određenog programa.Pripremna grupa biva podvrgnuta sistematskom trenažnom procesu u trajanju 15-18 meseci, sto obezbeđuje dovoljno objektivnu i realnu procenu o sposobnostima svakog kandidata za rukomet. Posle toga pristupa se svrstavanju u različite sposobnosne grupe (kategorije). Oni koji ne ispunjavaju potrebne preduslove i ne pripadaju grupi talenata za rukomet na korektan i human način bivaju usmeravani ka nekom drugom sportu.

13

37. Razvojne odlike žene i rukomet?Morfološke i funkcionalne odlike žene, kao i njene psihofizičke osobine, iako su biološki uslovljene, menjaju se pod uticajem sredine, načina života, rada i kulturnog i vasptnog delanja.Da bi rad sa ženama i u ovom sportu bio uspešan i pravilan neophodno je poznavanje osnovih morfoloških k-a i funkcionalnih osobina žene,a posebno svih k-a vezanih za funkciju materinstva.

38. Polne karakteristike?U životu žene, u vezi sa polnom funkcijom, mogu se razlikovati tri osnovna perida: predgenitalnog doba, genitalnog doba i postgenitalnog doba.Pregenitalnog: Prvo detinjstvo karakteriše se malim morfološkim i funkcionalnim razlikama između muškog i ženskog deteta.Drugo detinjstvo koje počinje pod dejstvom polnih hormona oko 7-8 godine traje do 10-12 godina. Promene se manifestuju u vidu sve većeg prometa materija i promena na mišićima i skeletu, proširuje se karlica, bokovi su zaobljeni, odvija se dalji razvoj unutrašnjih genitalnih organa.. onda se javlja pojava puberteta oko 11-14 godine. U to vreme počinje brže rastenje, sa znatnim promenama na celom organizmu. Čitavo telo dobija ženske oblike, dojke rastu. Genitalno: doba obuhvata život žene od prve ovulacije i prve menstruacije do poslednje ovulacije i poslednje menstruacije.

39. Fizičke sposobnosti žene i rukomet?231 str

40. Testiranje u funkciji praćenja i unapređenja sportske forme?241 str

41. Izbor tesova za procenu stepena pripremljenosti igrača?243 str

42. Primer baterije testove za procenu fizičkih sposobnosti rukometaša?248 str

43. Primer testova za procenu tehničkih sposobnosti rukometaša249 str

44. Primer testova za procenu situacioni-motoričkih sposobnosti rukometaša?252 str

45. Ličnost trenera?Uloga vaspitača u sportu, za koji se zna da je izrazito teško područje za rad, može biti poverena osobi koja zadovoljava sledeće kriterijume:

Da je stručno osposobljen i svestrano obrazovan, Pedagoško-metodički i psihološki pripremljen za rad sa omladinom, Human,sa posebnom ljubavlju prema mladima, Da ima pravilan odnos prema radu i svojim obavezama u klubu, Da u svom radu koristi iskustvo drugih.

46. stručnost trenera?Trenerovo stručno i opšte obrazovanje mora da zadovolji određene kriterijume. Oni moraju da poseduju solidno znanje, pre svega iz oblasti rukometa, a zatim psihologije, pedagogije, sociologije i medicinskih nauka, sasvim jasno da se funkcija trenera povezuje sa svim ovim područjima.Sportisti, klub i sredina u koju radi, mogu donekle tolerisati neke trenerove nedostatke, pa pokazati prema njima i dobru meru razumevanja, ali nece mu oprostiti nestručnost. Upotreba pogrdnih izraza, psovki, što vrlo nepovoljno utiče na odnose igrač-trener, ttrener-sudija, isl. Trener koji svoje raspoloženje, bolje reči nezadovoljstvo, nije u stanju da kontroliše i kanališe, nego to nekulturnim i uvredljivim izrazima ispoljava, ne bi smeo da sedi na klubu, da radii vaspitava mlade.Trener treba da

14

pratri najvažnije stručne časopise koji tretiraju problematiku fizičke kulture uopšte, a rukometa posebno. Trener koji smatra da je nakon završene škole, kursa i slično završio posao, da je zaokružio svoje znanje, da je dovoljno da se snalazi u okvirima tako stečenog znanja, bolje da se ne prihvata trenerskog poziva.

47. Trener- odnos prema radu i obavezama u klubu?Trener treba da bude zaljubljenik svog posla da uživa u onom što radi. Pred sportistima trener mora iznalaziti isticati i negovati sve ono što je lepo u tom poslu.Pravilan odnos prema trenerskom pozivu podrazumeva i tačnost, ažurnost, maksimalno korišćenje vremena predvidjenog za trening, sistematsko pripremanje, stalno inoviranje sadržaja na treninzima novim saznanjima id r.

48. Trener – karakterne osobine i odnos prema vaspitanicima (igračima)?272 str

49. Trener – korišćenje iskustva drugih?Dobar i kvalitetan stručni rad u klubu ne može da se zamisli ukoliko se ne koristi iskustvu drugih, pre svega onih koji su ranije radili u klubu. Trener koji smatra da njegovim dolaskom “započinje svet” je u velikoj zabludi. Nakon detaljne analize svih dokumenata i dobijenih objektivnih informacia u predhodmom radu, treba da prihvati ono što je dobro, što odgovara uslovima, mentalitetu i sredini, a da eliminiše sve ono što je bilo negativno. O kolegama sadašnjim i predhodnim, javno ne bi imalo smisla pričati negativno, posebno nezvaničnim mestima i bez njihovog prissustva.

50. Vodjenje tima neposredno i posle završetka utakmice?Period posle održanog zadnjeg treninga je vreme kada treba ustanoviti bilten svih igrača, posebno onih koji će nastupiti na sledećoj utakmici. Preduzeti mere da svi igrači budu zdravi i da počnu utakmicu spremni i bez starih povreda. Bolje je da se trener opredeli za zdravijeg a slabijeg igrača nego obrnutu.Medjutim, kod igrača treba razviti osećaj i potrebu da vreme do utakmice provedu u ativnom odmoru i dugom snu. Nije potrebno uzimati jake obroke i tešku hranu, naročito na dan utakmice. O važnosti utakmice ne treba previše pričati i time opteretiti igrače.Okupljanje igrača u svlačionici obaviti 45 min pre početka utakmice. Razgovor o sistemima igre i pojedinačnim zadacima obaviti uz istovremeno oblačenje, ležerno i mirno za 15 minuta, ne duže. Deteljan sastanak sa svim zadacima obaviti posle ili pre zadnjeg treninga.Zagrevanje otpočeti 25-30 min pre početka susreta. Nakon završetka utakmice i svega što se na njoj zbilo, igrače treba poštediti i skloniti od publike, da bi se na miru istuširali i ubukli. Ukoliko ima povredjenih zbrinuti ih, a po potrebi proslediti do medicinske ustanove.Analizu protekle utakmice obaviti na posebnom sastanku koji treba da bude pre ili posle prvog treninga. Analizu daju predstednik stručnog tima i trener.

15