Tehnologija i porast produktivnosti

Tehnologija je suma ukupnog znanja i vetina odreenog drutva u odreenom vremenskom periodu. S obzirom da ni jedno preduzee ne moe da proizvede veu koliinu proizvoda od one koju mu omoguava postojea tehnologija, tehnlogija predstavlja jednu od osnovnih determinanti produsktivnosti. tehnoligja nauka i tehnologija tehnika Stalno unapreenje tehnologije postalo je imperativ savremenog doba. Razvoj tehnologije omoguava da se proizvede vea koliina proizvoda i, samim tim da se zadovolji vei broj ljudskih potreba. Razvoj tehnologije dovodi do porasta produktivnosti iz 2 razloga: 1.Nova tehnologija proizvodnje omoguava da se drugaijom kombinacijom iste koliine inputa ostvari vea koliina proizvoda (slika 1) 2.Nova tehnologija proizvodnje omoguava da se manjom koliinom inputa prozvede ista koliina proizvoda (slika 2)

slika 1

slika 2

Izvor tehnolokog napretka

Tehnoloke inovacije se uvode tek kada one uvode znaajne tehnike i ekonomske promene. U suprotnom, preduzea uvode inovacije tek u trenutku zamene stare tehnologije proizvodnje. Izvori tehnolokog napretka su: 1.Istraivanje i razvoj usmereni su na traenje novih ili poboljavanje postojeih tenlogija preduzea; dovode do poveanja i produktivnosti i efikasnosti proizvodnje Istraivanje i razvoj se baziraju na rezultatima fundamentalnih istraivanja (koja su neodreena) i primenjenim istraivanjama (ija reenja reavaju praktine probleme) Istraivanje i razvoj predstavljaju skup eksperimentalnih, strunih i specijalistikih poslova koji se obavljaju u vremenu od zavretka primenjenih istraivanja do poetka proizvodnje. Razvojni rad ine pored istraivanja i eksperimentisanja i sve one oblasti koje dolaze uz putanje ekperimenta u upotrebu. Tokom razvojnog rada dolazi do tranfesra nauke u tehnologiju. 2.Difuzija i transfer znanja Preduzea koja nisu lideri tehnolokog razvoja oslanjaju se na transfer znanja, uzimanje licenci i imitiranje preduzea koja prednjae u teholokom razvoju. 3.Iskustvo Iskustvo se stie uenjem kroz rad kroz kojim se produktivnost naglo poveava usled toga to se isti posao obavlja veliki broj puta. Prednosti uenja kroz rad nazivaju se efektom uenja. Efekat uenja ogleda se ne samo u niim prosenim trokovima, ve i u veem kvalitetu, niim cenama, veoj prodaji i unapreenju ukupnih performansi.

Kriva uenja

Vanost iskustva kao izvora tehnolokog napretka i vee produktivnosti formalizovana je konceptom krive uenja ili iskustva. Analizom procesa proizvodnje ustanovljeno je da svaki put kada se kumulirano proizvodno iskustvo udvostrui, proseni trokovi opadaju. Ovo je posledica kombinovanog dejstva: 1. Uenja, zbog puno puta ponovljenog radnog zadatka 2. Pobolanja pojedinih tehnolokih reenja 3. Odgonetanja zagonetki i reavanja zamki nove tehnologije proizvodnje

4. Unapreenja itavog procesa proizvodnje5. Poveanja obima poslovanja 6. Unapreenja upravljanja procesom proizvodnje

Znaaj porasta produktivnosti

Razlike u nivou ivotnog standarda i veliini privrednog bogatstva pojedinih zemalja uslovljene su razlikama u njihovoj produktivnosti. Porast produktivnosti predstavlja jedini nain da se povea koliina proizovda po glavi stanovnika i standard ivota u svakoj zemlji. Rast produktivnosti je sredstvo za realizaciju pojedinanih i opte-drutvenih ciljeva i za unapreenje drutvenog blagostanja. Ipak, nekad je dobro da se rast produktivnosti smanji zarad ouvanja ivotne sredine jer poveani broj proizvoda kao i uvoenje tehnolokih inovacija mogu dovesti do njenog zagaenja. Znaaj porasta produktivnosti se ogleda u:

1. Rastu realnog dohotka po glavi stanovnika2. Utedi i ouvanju resursa 3. Promeni zaposlenosti 4. Unapreenju meunarodne konkurentnosti privrede - realni dohodak po glavi stanovnika raste

=> poveava se ukupna mo valute zemlje=> poveava se i konkurentnost privrede 5. Neutralisanju negativnih efekata inflacije 6. Promeni privredne strukture