Principi Produktivnosti, Ekonomicnosti i Rentabilnosti

7/22/2019 Principi Produktivnosti, Ekonomicnosti i Rentabilnosti

1/40

PRINCIPIPRODUKTIVNOSTI,

EKONOMINOSTIIRENTABILNOSTI

Dr Prerag Staletid


2/40

Uvod

Proizvod, ukupan prihod i dobit su izrazi rezultata

reprodukcije. Za ostvarivanje rezultata su neophodna

ulaganja sredstava i radne snage. Izmeu ulaganja irezultata se formira odnos uzroka i posledica.


3/40

Ekonomski principi poslovanja se najede veu zapojam poslovnog uspeha. Poslovni uspeh preuzedakoja posluju u uslovima trine ekonomije mora

biti zasnovan na osnovnom ekonomskom naelu kojeglasi: ostvariti to vedi rezultat sa to manjimulaganjima.


4/40

Pri ocenjivanju postignute uspenosti treba razlikovati:

Proizvodni uspeh - to je uspeh preuzeda koji je

ostvaren bez obzira na rezultate plasmana uinka.Moemo se iskazivati u prirodnom obliku.

Poslovni uspeh - to je uspeh koje preuzedeostvaruje u sferi razmene i na njega pored ostalog

eluje zakon ponue i potranje. Iskazuje se samo unovcu.


5/40


6/40

Preduzee kao ekoonomsko pravni subjekt tei

da ostvari to uspenije poslovanje. Pri tome

preduzee postavlja svoje poslovne ciljeve. Zatim

preko utvrene poslovne strategije koristiraspoloive materijalne i ljudske resurse i kasnije ih

potpunije realizizuje. U tom procesu glavnu ulogu

ima primena ekonomskih principa poslovanja. Svi

istovremeno predstavljaju meru uspenostipreduzea.


7/40

Ekonomski principi poslovanja predstavljaju

naela, pravila kojih preuzede treba a seprirava. to je njihova aplikacija

potpunija i oslenija, to je veda garancijaza poslovni uspeh preuzeda.


8/40

ezesetih godina dvadesetog veka isticana jeprouktivnost raa i ekonominost a tokomsedamdesetih i rentabilnost.

Ekonomske principe poslovanja neki autori oznaavajukao ekonomske principe reproukcije. Treba istadi a jenjihova aplikacija neophodna ne samo za proizvodna

nego i ruga preuzeda.


9/40

Princip ekonominosti

Ekonominost je pokazatelj ekonomskogposlovanja. Izraava se kao odnos izmeuostvarenih uinaka i utroenih elemenatareprodukcije. Ekonominost u optem smislu

oznaava tedljivost, odnosno briljivost u troenjusredstava.

U poslovanju preduzea to je nastojanje da seostvari tednja na pravom mestu, gde je to

mogue. Ostvarivanjem tednje, trokovi sesniavaju. Elementi procesa proizvodnje suistovremeno i elementi ekonomije proizvodnje.


10/40

Ekonominost kao ekonomski principposlovanja ima ire zahteve oprouktivnosti raa, jer ukljuuje pore ivogljuskog raa i ostale uloene faktore

proizvonje. Prema tome, ekonominost sesastoji u tenji a se postojedi raspoloivimaterijalni i ljudski potencijali koriste na takavnain a aju maksimalne rezultate. Zahtev je

akle, a se ostvare to bolji rezultati uz tomanje troenje rane snage, srestava ivremena.


11/40

To se moe izraziti sleedim onosom

E = ekonomski rezultat/utroeni faktori.


12/40

Ekonominost se moe izraziti kao odnos izmeu

elemenata reprodukcije i koliine proizvodnje i na taj

nain pokazuje kolika je prosena koliina utroenih

elemenata za reprodukciju jedne jedinice koliine

proizvodnje.

Preduzimanje odgovarajuih mera u cilju poveanja

uspenosti u poslovanju zahteva praenje ostvarene

ekonominosti preduzea.


13/40

U osnovi postoje va naina za merenjeekonominosti :

a) fiziko i koliinsko,

b) vreonosno merenje ekonominosti.


14/40

Faktori ekonominosti

Informacije o nivou i promenama

ekonominosti su neophona polazna osnovaza preuzimanje mera za njeno povedanje.

Da bi se preuzele neophodne mere ukonkretnim uslovima, potrebno je

poznavanje uzoraka ili faktora ekonominosti.


15/40

Faktori ekonominosti su brojni. Naekonominost eluje vedi broj faktora nego naprouktivnost. Svi faktori ekonominosti mogu

da se podeliti na objektivne i subjektivne, pa sena osnovu ove poele moe govoriti osubjektivno i objektivno uslovljenoj

ekonominosti.


16/40

Pore ove poele, mogude su i ruge poele.Produktivnost rada je sastavni deo

ekonominosti, pa su svi faktori

produktivnosti istovremeno i faktoriekonominosti.

Pored faktora produktivnosti, postoje i drugi

faktori, koji se nazivaju specifini faktoriekonominosti.


17/40


18/40


19/40

Rentabilnost se moe tretirati kao principposlovanja i kao izraz kvaliteta ekonomije.

Rentabilnost, kao princip, prestavlja tenju a se

ostvari to veda obit, uz to manje angaovanjesrestava. Kao izraz kvaliteta, rentabilnost izraavaefikasnost angaovanja srestava u stvaranju obiti.


20/40

Poslovni rezultat (profit) Rentabilnost

(r) =---------- x 100

Angaovana srestva

Db

R = ______ x 100S


21/40

Ova formula pokazuje odnos dobitiDb i angavivanihsredstavaS. Obino se mnoi sa 100, pa se rentabilnostizraava kao stopa prinosa ili procenat. Ova formulapokazuje koliko se eura obija, na sto eura angaovanihsrestava. Ako je stopa rentabilnosti veda, srestva su

efikasnije angaovana, jer se ostvaruje veda obit sa atimsredstvima.

Rentabilnost kao ekonomski princip poslovanja jeusmeren u zahtevu a poslovanje preuzeda bueuspeno sa stanovita konanih finansijskih rezultata. Ako

je ostvaren pozitivan finansijski rezultat, kaemo a jeposlovanje preuzeda bilo rentabilno, ok je poslovnigubitak pokazatelj nerentabilnosti poslovanja.


22/40

Pokazatelj poslovnog uspeha preuzedasari u sebi rezultat ostvareneprouktivnosti raa i ekonominosti u istom

vremenskom periodu.


23/40

Rentabilnost se predstavlja kao odnos izmeu

poslovnih finansijskih rezultata u toku odreenog

vremenskog perioda i prosenih sredstava koja su utom razdoblju bila angaovana za njihovo ostvarenje.


24/40


25/40

Aspekti rentabilnosti

O rentabilnosti se moe govoriti sa stanovita:

preuzeda (rentabilnost privrednih subjekata)

rutva (rutvena rentabilnost)

zaposlenih (neposredna).


26/40

Puukupni prihod

Tuukupni trokovi

Tvvarijabilni trokovi

Tmmarginalni trokovi

Qobim proizvodnje


27/40

Za analitike potrebe utvrivanja rentabilnosti

korienja poslovnih sredstava, utvruju se

odreene kritine take, odnosno zone u kojima se

ostvaruje apsolutna, optimalna i relativnarentabilnost.


28/40

Zona apsolutne rentabilnosti se dobija u preseku linija

ukupnog troka i ukupnog prihoda (Pu/Tu), odnosno

prosenih trokova po jednici proizvoda i cena po

jedinici proizvoda.

Donja granica rentabilnosti nalazi se u taki Q1, kada

kriva trokova prvi put see krivu ukupnog prihoda.

Zona obima ispod Q1 i iznad Q2 je gubitak

preduzea.

Take Q1 i Q2 obezbeuju pokrie trokova, a zona

obima od Q1 Q2 je zona u kojoj preduzee

ostvaruje dobitak.


29/40


30/40

Zona relativne rentabilnosti

Zona relativne rentabilnosti se kree od take Q5-Q6

minimuma trokova. Taka maksimalne proizvodnje Q6 se

dobija u preseku krive varijabilnih trokova i ukupnog prihoda.

Da bi se ostavrio maksimalno povoljan rezultat, neophodno

je prvo pratiti pravac i intezitet dejstva svih relevantnihfaktora. U tom cilju mogue je praviti mesene grafike

rentabilnosti po pojedinim komponentama, kao i njihov ukupni

grafik. Smisao ove kontrole je u blagovremenom preuzimanju

mera sa ciljem da se dejstvo relativnih faktora usmeri u

eljenom pravcu. Pored planskog privreivanja, grafikrentabilnosti moe i efikasno da se upotrebi kao kontrolni

instrument. Izmene u strukturi trokova i prihoda u postupku

planiranja nisu uoljive, jer se polazi od pretpostavke da se

nastavljaju relativni odnosi prihoda i trokova, to vrlo esto i

nije sluaj.


31/40


32/40

Objektivne faktori rentabilnosti

Ako se rentabilnost prosenog proizvoaaizrazi odnosom Db/S, tada se objektivnouslovljena rentabilnost konkretnog proizvoaamoe izraziti preko odstupanja dobiti (Db) i

angaovanih sredstava (S) kod konkretnog uodnosu na prosenog proizvoaa. To se moeizraziti na sledei nain:

Db Db

R = ----------------S S


33/40

Subjektivni faktori rentabilnosti

Rentabilnost konkretnog proizvoaa formirana

pod uticajem subjektivnih i objektivnih faktora, moe

da se izrazi na sledei nain:

Db Db - db

R11 = --------------------------

S S + s


34/40

Faktori dobiti

U sagledavanju faktora koji preko dobiti deluju narentabilnost, treba podi o ralanjenog izraza obiti.Dobit po jeinici proizvoa je ralanjeno mogudenapisati kao:

db = cp(um + usr + urs) x cn

Razvijeni izraz dobiti je:

Db = Qr x cp(um + usr + urs) x cn


35/40

Iz ovog izraza konkretno se mogu odreditifaktori dobiti, odnosno faktori rentabilnosti. Tosu:

1) koliina realizovanih proizvoa Qr 2) prodajna cenacp 3) utroci elemenata reproukcije po jeinici

proizvoda (um, usr, urs) 4) nabavne cene materijala, sredstava za rad iradne snagecn


36/40

Produktivnost rada Produktivnost rada je pravilo ponaanja poduzea u

ostvarivanju ekonomike rada. Prema tome, to je princip

ekonomije koji zahteva ostvari vanje to veeg obima

proizvodnje, a sa to manje utroenog ivog i ljudskog rada..

Odatle i njihovo stalno nastojanje da proizvode to

produktivnije. Ona se odnosi na sve korisnike sredstava. Zato je porast produktivnosti

rada najbolji pokazatelj privrednog i ukupnog razvoja jednog

drutva. Izloeno shvatanje produktivnosti rada polazi u

osnovnom pristupu od toga da je najznaajniji faktor

proizvodnje ljudski rad, jer se samo njime posredno ilineposredno poveava koliina proizvoda. Ako elimo

poveati produktivnost rada moramo smanjiti koliinu

uloenog rada. Medutim, izmeu produktivnosti rada i

produktivnosti maina treba postii to je mogue povoljniju

ravnoteu.


37/40

Produktivnost je pokazatelj tehnikog

uinka ljudskog rada (ivog i minulog) koji

je jedini stvaralac svih vrednosti. Opti

izraz produktivnosti (Pr) izraava odnosizmeu koliine ostvarenog uinka (Q) i

koliine uloenog ivog rada (L) za tu

proizvodnju.P = Q/L


38/40

Faktori produktivnosti rada

Najvaniji faktori prouktivnosti mogu se efinisati kao:

1. tehniko-tehnoloki,

2. organizacioni,

3. lini faktor rane snage,

4. rutveno institucionalni.


39/40

Pod tehniko-tehnolokim treba podrazumevati:

savremenost raspoloive tehnologije i njene proizvonemogudnosti

(tehnika opremljenost raa),

celokupnost tehnolokih postupaka,

uslove rada (radne prostorije, mikro klima, klimatizacija, hemijske

tetnosti i agresivne materije, rasveta, temperatura it.).


40/40

Na staroj i dotrajaloj proizvodnoj opremi ograniene

su mogunosti poveanja produktivnosti. Zato je

naglaena potreba njenog stalnog modernizovanja. Dabi se produktivnost rada postigla do maksimalnih

granica potrebno je stalno razvijati i unapreivati

organizaciju rada.

Documents

Principi Produktivnosti, Ekonomicnosti i Rentabilnosti