Industrijsko živinarstvo – tehnopatije

Maslić-Strižak Danka

Pod živinom podrazumevamo rase i hibride onih ptica koje se koriste za ishranu ljudi, a gaje se u farmskim

uslovima ili u uslovima individualne proizvodnje.U intenzivnoj industrijskoj proizvodnji uglavnom se

susrećemo sa linijskim hibridima.Linijski hibridi ispoljavaju bolje proizvodne rezultate.

Neke čiste rase koje se koriste u cilju dobijanja linijskih hibrida

Rodajland Jarebičasta talijanka Gološijanka

Bele Brahme

Beli i smedji Leghorn

Čiste linije se stvaraju dugotrajnim odabiranjem najboljih jedinki unutar

jedne rase

Proizvodnja i držanje životinja odvija se na malim prostorima i u zatvorenim objektima.

Približan broj kokošaka gajenih na farmama 2004.

Iznosi 35,7 MILIJARDI

(IZVOR: TARNER, DŽ. (TURNER, J.) 2005. GLOBALNI RAST STOČARSTVA)

Linijski hibridi mogu biti: teški - za proizvodnju mesa ili

laki - za proizvodnju jaja . Objekti moraju zadovoljiti potrebe životinja.

Nosilje u trospratnim baterijama objekta bez prozora

Tov brojlera na dubokoj prostirci

Linijski hibridi živine koji se danas uzgajaju genetski suprojektovani na veliku produktivnost. Izbor hibrida zasniva se na proizvodnim parametrima

Usled neadekvatnih uslova u kojima živina živi i povećanih zahteva proizvodnje javlja se niz poremećaja zdravlja koje označavamo kao tehnopatije.

Prema Zakonu o dobrobiti životinja koji je objavljen u „Službenom glasniku RS” br. 41/2009 od 2.6.2009. godine: “Tehnopatija jeste poremećaj zdravstvenog stanja prouzrokovan u procesu držanja, odnosno reprodukcije životinja, a koji se ispoljava kao fizikopatija (bolesti i povrede) i etopatije (poremećaji u ponašanju)”.

U živinarskoj proizvodnji tehnopatije se mogu javiti u svim fazama, od inkubacije do proizvodnje rasplodnih jaja.

Proizvodnja kvalitetnih jednodnevnih pilića zahteva stalnu

kontrolu svih «koraka» u radu, od jednodnevnog roditeljskog

pileta do proizvodnje njihovih jednodnevnih potomaka. Sve što

je tokom odgoja i eksploatacije roditelja, tokom skupljanja, i

lagerovanja rasplodnih jaja, kao i tokom procesa inkubacije,

sprovedeno dobro ili je napravljen neki propust postaje jasno

vidljivo tokom pregleda neizvaljenih jaja, kao i u kvalitetu

dobijenih pilića.

(POSTER “Prikaz rezultata lupanja neizvaljenih jaja)

Tehnopatije koje imaju uzrok u procesu inkubacije:

Za proizvodnju kvalitetnih pilića neophodno je da su rasplodna jaja poreklom od zdravih i kvalitetnih roditelja,da su sanitarno obrađena i da je manipulacijanjima zadovoljavajuća kao i da uslovi tokom inkubacije (higijena, ventilacija,

temperatura i vlažnost) obezbede sve što je potrebno za rast i razvoj embriona.

Nezatvoren suv pupakOscilacije temperature u predvaljaoniku

Visoka vlaga u valjaoniku

Loše izbalansiran obrok za roditelje

Nezatvoren vlažan pupak i sa mirisom

prljav inkubator

Omphalitis – bolest „kašastih pilića “

Pilići koji se u objekte usele sa nedovoljno zatvorenim pupkom izloženi su infekciji bakterijama.

Uginuća usled posledica omfalitisa mogu nastati inakon nekoliko nedelja. Kod pojave uginuća pilića starih više nedelja za postavljanje dijagnoze bitni su podaci o stanju u jatu u prvim danima života.

Osnova preventive omfalitisa je poboljšanje sanitacije jaja, uslova inkubacije i higijene u inkubatorskim stanicama, vozilima za transport kao i higijene opreme i objekta za prihvat pilića. Inficiranim pilićima neophodno je davati antibiotike širokog spektra delovanja.

Zgrčeni nožni prsti

Posledica nepravilne temperature u predvaljaoniku.

Zgrčeni nožni prsti prouzrokuju iščašenje ili raskrečenje nogu poznato kao Spraddle Legs ili Splay Leg.

Pilići leže jer ne mogu da se oslone na noge,Nisu u stanju da dođu do vode i hrane, Brzo kržljaju i uginu tokom 4. ili 5. dana života.

WO RLD ORGANISATION FOR ANIMAL HEALTH

Organisation Mondiale de la Santé Animale World Organisation

for Animal Health Organización Mundial de Sanidad Animal

TERRESTRIAL

ANIMAL HEALTH

CODE

VOLUME 1

General provisions

Seventeenth edition, 2008

C HA P T E R 6 . 3 .

HY GIENE AND DISEASE SECURITY PROCEDURES

IN POULTRY BREEDING FLOCKS AND HATCHERIES

Ako inkubacija protekne u zadovoljavajućim uslovima, ali nakonprelaganja dođe do grešaka, mogu nastati promene koje su uočljivenakon izleganja pilića. Usled previsoke vlage i temperature u toku 20. i 21. dana veliki brojpilića izleže sa zatvorenim očima.

Ako se problem javlja nakon izvođenja itokom transporta pilića, razlog trebatražiti u kvalitetu „pelenica” u ladicamainkubatora i kutijama za transport pilića.

Dehidrirani suvi pilići javljaju se kao posledica propusta u bilokojem periodu manipulacije rasplodnim jajima.

Nepravilna manipulacija jajima:Plinjenje jaja nije provedeno pod kontrolisanim uslovima vlage i temperaturePilići su ostavljeni predugo u valjaoniku nakon izvođenjaIzvođenje nastalo ranije Tokom celog vremena inkubacije vlaga bila niža od potrebne.

Nefropatija mladih pilića ili visceralni giht je taloženje urata na različitim organima, posebno bubrezima i zglobovima.

Obezbeđivanje dovoljne količine vazduha, na prvom mestu kiseonika,zahtev je koji se zbog različitih potreba svake nove proizvodnegeneracije više ili manje menja. U zavisnosti od procentanezadovoljavanja tih potreba, kao i od dužine trajanja takvog stanja,kod živine nastaju različiti poremećaji koji su lakše ili teže uočljivi.Jedan takav problem je da pilići nakon izleganja nisu u stanju da stojena nogama. Taj problem nastaje zbog posledica loše ventilacije tokomcelog vremena inkubacije, previsoke vlage do 19. dana i nepravilnetemperature.

Roditeljski pilići uzrasta 2-3 dana (pogledati slike)

Tehnopatije koje se ispoljavaju u periodu rasta (tova)

Brzi i rani rast pilića rezultirao je velikim promenama u anatomiji i fiziologiji pilića

Tokom druge polovine 20. veka tov brojlerskih pilića je sa 120 dana (1950. godine) skraćen na 30 dana, za to vreme pilići dostignu 1,5 kg.

Konverzija hrane je za isti period sa 4,4 smanjena na 1,47 kg za kilogram prirasta.

Stvarani su pilići koji slabo ili nikako operjavaju

da bi se trošilo manje energije na rast perja,

kao i da bi rad klanica bio olakšan.

Dinamična selekcija znači da se potrebe pilića

danas bitno razlikuju u potrebama od pre samo 10 godina.

Sindrom ascites, Sudden Death Syndrome (SDS),sindrom iznenadne smrti.

Ascites nastaje kao rezultat uticaja različitih faktora, okolnih i unutrašnjih. Brzi rast brojleraHranjenje živine energetski bogatim hranivimaBrojleri se odlikuju smanjenom funkcijom tireoidne žljezde (hipotireozom). Povećan prirast zahteva veći metabolički napor i povećanje minutnogvolumena što uzrokuje plućnu hipertenziju i ascites

Osetljivost prema ascitesu često može nastati u ranim fazama embriogeneze i inkubacije.Povišena temperatura inkubacije od 7. dana pa nadalje uslovljava slabiji kvalitet izleženih pilića i nedovoljan razvoj srca, što svakako povećavasklonost za pojavu ascitesa. Bolest se manifestuje kod odraslih pilića kao dispnea i cijanoza.Morbiditet je obično od 1% do 5%, mortalitet od 1% do 2%.

Patoanatomskim pregledom uginulih pilića se nalazi ascites, mala slezina, povećana jetra, dilatirana srčana komora i sadržaj u perikardu.

Za ascites nema specifičnog leka i lečenja. Preventiva je obezbeđenje dovoljne količine kiseonika u svim fazama života brojlera. Potrebno je da tokom inkubacije mešavina gasova u inkubatoru bude zadovoljavajuća i da obezbedi pravilan embrionalni razvoj, jer od koncentracije kiseonika u vazdušnoj komori zavisi pravilan razvoj embriona.

Smanjiti broj uginulih pilića usled ascitesa (sindroma iznenadne smrti) kod brzorastućih moguće je:

Skraćenjem dužine svetlosnog danaOgraničenjem obroka u prvim danima životaZamenom izvora energije u obroku

(bolje mast nego glukoza)Smanjenom gustinom naseljenosti

Celulitis

Upala vezivnog tkiva Javlja se u uzrastu od 15. do 20. dana.Najčešće se utvrdi na liniji klanja

Na liniji klanja se uočavaju promene u boji kože.

Ogrebotine ili poderotine kože izazvane loše obrađenom opremom ili međusobnim povredama pilića usled prenaseljenosti su razlog upala podkožja.

Rasecanjem trupova uočavaju se bledo žute do krem kazeozne nakupine ispod kože ili između mišića.

Gangrenozni dermatitisGangrenozni celulitis

Javlja se kod ptica koje su izložene povredama

Veći procenat obolelih je među muškim pilićima jer oni u pravilu slabije operjavaju

Infekcije sa Clostridium septicum, Clostridium perfringens ili Staphylococcus aureus.

Kod obolelih se menja boja potkožja koje postaje tamno, a zahvaćeno je područje grudi, krila, stražnjice i trbuha.

Obdukcijom ispod kože nalazimo tamnu krv koja možebiti i želatinozna, a jetra i slezina mogu biti otečene i tamne.

Bolest se javlja naglo i ima visok procenat uginuća

Za preveniranje pojave gangrenoznog dermatitisa potrebno je iz okruženja živine ukloniti moguće izvore povređivanja (oprema, prostirka i dr.) i poboljšati higijenske uslove života da bi se sprečila infekcija povreda nastalih češanjem noktima ili na drugi način. .Posebnu pažnju treba obratiti na čistoću pojilica i kvalitet vode.

Tehnopatije koje se javljaju kod živine držane na podu

Reproduktivna jata i tovni pilići se uzgajaju na podu u dubokoj prostirci. Podovi objekata su tvrdi

Kao prostirka služe uglavnom nus - proizvodi iz poljoprivrede (slama, kočanka, ljuska od suncokreta, ljuska od riže, pozder i dr.) i iz drvne industrije (talašika, piljevina).

Prostirka treba da ima sposobnost da upije vlagu i da obezbedi udoban smeštaj živini.

Debljina (visina sloja) prostirke zavisi od godišnjeg doba, kategorije živine i vrste prostirke

Minimum od 15-20 cm

Kontaktni dermatitis (Contact Dermatitis, Hock Burn,Pododermatitisse)

Susreće se kod svih kategorija živine, ali najčešće kod teških roditelja i brojlerskih pilića.

Intenzitet promena je različit, od promena na površini kože do dubokih ulceracija, što je u direktnom odnosu sa higijenskim uslovima u objektu. Od intenziteta promena zavisi stepen poremećaja. Iako je za pojavu pododermatitisa najznačajniji uticaj kvaliteta prostirke, neki autori pojavu pododermatitisa povezuju i sa korišćenjem hrane sa visokim sadržajem soje jer takva jata imaju izmet promenjenog pH, koji je lepljiv, tako da se stvaraju uslovi za razvoj pododermatitisa.

Prikazati slike sa vaganja jata brojlerskih roditelja u odgoju

Prsna kvrga ili breast blister – grudni plik

Živina mnogo vremena provodi ležeći, što može dovesti do povrede neoperjalih delova grudnog koša

Morbiditet može dostići i do 50%, obično ovakva stanja ne uzrokuju uginuća.

Lečenja nema, preventiva je u popravljanju zoohigijenskihuslova u objektu.

Degenerativna miopatya, Deep Pectoral Myopathy (DPM), Green muscia disease (degenerativna miopatija; bolest zelenog mišića)

Poremećaj koji se beleži od 1968. godine

Javlja se kod pilića i ćuraka selekcionisanih na široke i velike grudi radi proizvodnje što više grudnog – belog mesa.

Promene se nalaze i u generacijama roditelja i njihovoh potomaka.

Nastaje u bilo kojem periodu života ,a uopčava se na klanici

Razlog nastajanja promena je anatomski položaj dubokoggrudnog mišića (pectoralis minor supracoracoideus) koji jeokružen neelastičnom fascijom i grudnom kosti. Pošto je ulogaovog mišića u podizanju krila, mišić koji je dobro razvijen nijeu stanju da odgovori svojim fiziološkim zahtevima. Tokompomeranja mišića on za oko 20% povećava svoju težinu usledpovećanog protoka krvi kroz njega. Zbog toga dolazi doukleštenja mišića između kosti i čvrste fascije, krvne žileunutar mišića su pritisnute i nakon izvesnog vremena nastupanekroza. U početku procesa nekrotično mišićno tkivo jeotečeno crvenkasto-smeđe boje, a kasnije postaje zeleno dosvetlo zeleno. Kod živine kod koje je došlo do ovakvih promenanije poremećeno opšte zdravstveno stanje i to se označava kaoestetska smetnja uočljiva na klanici kod rasecanja trupova.Zbog odbacivanja znatne količine belog mesa ova promenauzrokuje velike ekonomske štete.

Distrofija tibije (Tibial Dyschondroplasia)

Javlja se bez prethodnih znakova uz pojavu oteknuća na zglobovima i poremećenog hoda.

Hromost može biti jednostrana ili obostrana

Živina se otežano kreće i teže dolazi do hrane i vode,

Na obdukciji osim na proksimalnom i distalnom delu tibije,

promene je moguće naći i na proksimalnim delovima metatarzusa

kao i na ostalim kostima.

Promene na zglobovima indirektno uzrokuju uginuća i druge poremećaje koji dovode do manje iskoristivosti mesa u klanici.

Lečenja nema

Preventiva – povećan unos D3 vitamina

Nekroze rubova donjeg kljuna (Beak Necrosis).

Za uspešnu živinarsku proizvodnju, jako je bitna i granulacija hrane.

Neophodno prilagoditi meljavu svakoj kategoriji

Brojlerima se daje brašnava hrana da bi hranjenje duže trajalo

nakupljena hrana

hrana preterano sitno mlevena

Kad živina menja perje i ima potrebu za čupanjem Može nastati u svim uzrastima.

Može biti posledica bilo kakvog uznemiravanja

Čupanje perja

Može biti uzrok kanibalizma

Kanibalizam

Kanibalizam nije retka pojavaJavlja se u živinarnicima i na ispustimaJavlja se u svim starosnim i proizvodnim kategorijama

I do 40% uginuća

Kavezni umor kokošaka, kavezna paraliza (Cage Layer Fatigue)

Javlja se u periodu maksimalne proizvodnje jaja. Kavezna paraliza je uzrokovana količinski nedovoljnim obrokom ili nedovoljno izbalansiranim obrokom koji kokoške dobiju

Kokoš za potrebe jajeta koristi kalcijum iz vlastitih kostiju što dovodi do demineralizacije.

Kokoške u završnoj fazi odgoj (predpronošenje) treba da dobijaju hranu sa povećanom količinomkalcijuma.

Proces polnog sazrevanja kokica uskladiti sa porastom telesne težine i količinom kalcijuma u obroku.

Peritonitis

Veliki procenat uginuća komercijalnih kokošaka tokomproizvodnje uzrokovan je upalom peritoneumske membrane

Visoka proizvodnja jaja zbog slabljenja funkcije sfinktera između vagine ikloake povećava predispoziciju za salpingitis (infekciju jajovoda).

Veličina jajeta, nepravilno debikiranje, niska telesna težina nosilja, loš odgoj ineadekvatno razvijen kostur, visok nivo amonijaka, aerosakulitis, loša oprema, grub transport, kanibalizam, prolapsusi,visoka temperatura prostorije, svetlo jakog intenziteta i nakupljanje masnoće u trbušnoj duplji.

Da bi se utvrdile štete koje nastaju u proizvodnji živine,a uzrokovane su tehnopatijama, neophodno je da se vodi

• evidencija o svim zbivanjima tokom uzgoja i proizvodnje

• da se rade redovni patoanatomski pregledi leševa ionih koje ubrajamo u takozvana tehnološka uginuća• da se u inkubatorskim stanicama redovno vrši

kontrolno lupanje neizvaljenih jaja. Sistematskom obradom podataka

dobijenih na taj način, u svakom narednom turnusu moguće

je izbeći deo problema samo malim izmenama u radu.

“ Najbolji veterinar u industrijskoj živinarskoj proizvodnji je onaj koji nema posla”