Navr{ile se 24 godine od otmice u Bukovici, u pljevaljskoj op{tini

Zlo~ini bez kazneStrana V

PETAK, 17. februar 2017, broj 7081/521, godina XX, cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Tan`u Bilgi~

Poseta Novom Pazaru i Sjenici Strana II

Teodora Simovi}

Odabrala je put kojim se re|e ide Strana VII

M. \

erle

k

Filijala Nacionalneslu`be zapo{ljavanja u Prijepolju

Smanjen broj nezaposlenih

Strana VI

Hazbo Mujovi}, predsednik op{tine Sjenica

Srbija nam nije pomogla ove zime

Sjenica, Beograd - Sir i zima po pra-vilu su prve asocijacije na Sjenicu, op-{tinu sa oko 27 hiljada stanovnika naPe{terskoj visoravni. Ve}inu od skoro75 odsto ~ine Bo{njaci, dok Srba imaoko 20 odsto. Me|unacionalnih pro-blema, sla`u se predstavnici dva naro-da, u Sjenici nema. Sa vi{e od hiljadukvadratnih kilometara povr{ine, Sjeni-ca je jedna od najve}ih op{tina u Srbi-ji. Spada i u najvi{e po{to se nalazi nanadmorskoj visini od 1.030 metara.Zvani~no je i izrazito nerazvijena, sastepenom razvoja manjim od 60 odstorepubli~kog proseka. Zima i nisketemperature su osobenost Sjenice. Ja-nuara 2005. u Sjenici je izmerena tem-peratura od minus 42, {to je i nezva-

ni~no najni`a temperatura u Srbiji.Zvani~no je za najni`u ipak priznatatemperatura od minus 39 izmerena26. januara 2006. godine, u Krajuki}aBunarima, naselju koje pripada sjeni~-koj op{tini. I ove zime Sjenica je suo~e-na sa niskim temperaturama, a van-redna situacija trajala je od 7.januarado 7.februara. U otklanjanju posledicazimskih nepogoda, tra`ili su pomo}Republike, ali im dr`ava nije pomogla.

U intervjuu za Sand`ak Danas o to-me govori i predsednik op{tine SjenicaHazbo Mujovi}. „Sjenicu je ove godinezahvatilo nevreme ne toliko zbog koli~i-ne snega ve} niskih temperatura. Tem-peratura je bila u minusu 85 dana. Sveraspolo`ive resurse, u ljudstvu i meha-

nizaciji smo anga`ovali da bismo sta-novnicima op{tine Sjenica omogu}ili dai u takvim okolnostima `ive {to je mo-gu}e normalnije. Dali smo sve od sebe,radili danono}no i koliko smo mogli po-magali gra|anima. Imajte na umu daop{tina Sjenica ima 105 naseljenih me-sta. Trudili smo se da stignemo do svih,bez obzira na nadmorsku visinu,udalje-nost od centra op{tine. Od Republikesmo tra`ili pomo}, ali ni dinara nismodobili do danas. Samo nam je Sektor zavanredne situacije prvo odobrio 10 tonagoriva, onda uzeli {est i poslali ~etiri. Na-}i }emo na~ina da im i te ~etiri tone vra-timo tako {to }emo im uplatiti vrednostgoriva“, ka`e Mujovi}. S.B.

Strana II

Novi Pazar - Akademska inicijativa„Forum 10“ nedavno je u Novom Pa-zaru organizovala debatu „Radikali-zam i ekstremizam - uzroci, posledice ibudu}i izazovi“, sa ciljem pokretanjadijaloga o ovoj temi koja je postala ak-

tuelna poslednjih godina, od kada je vi-{e desetina Sand`aklija oti{lo da se bo-ri u Siriji. Nekoliko je i poginulo. Me|unjima je i Novopazarac Eldar Kunda-kovi}. Njegov otac Esad Kundakovi}bio je me|u govornicima na debati.

-Sa na{om decom treba da razgova-ramo stalno, na svakom mestu. Na{ si-stem i ovo dru{tvo ne funkcioni{u, mimoramo da uka`emo deci {ta je lo{e,da je ludost i}i hiljadama kilometaraodavde. Svi misle da su ljudi sa bradomekstremisti, teroristi, na meni je da do-ka`em da taj problem nije onakav ka-ko se predstavlja. Kod mene su dolazi-li mnogi mediji i novinari, sa svimasam delio sve, pa ~ak i izrazito intimnestvari svoje porodice, poku{avaju}i daispravim krivu sliku koja je stvorena onama ili koju neko `eli namerno dastvori, poru~io je Kundakovi}. S.B.

Strana IV

Debata o radikalizmu i ekstremizmu u Novom Pazaru

O problemima treba razgovarati

Moramo da uka`emo deci {ta je lo{e: Esad Kundakovi}

Op{tinska vlast nezadovoljnareakcijom dr`ave: Sjenica

petak, 17. februar 2017.II

INTERVJU

Sjenica, Beograd - Sir i zima po pra-vilu su prve asocijacije na Sjenicu, op-{tinu sa oko 27 hiljada stanovnika naPe{terskoj visoravni. Ve}inu od skoro75 odsto ~ine Bo{njaci, dok Srba imaoko 20 odsto. Me|unacionalnih pro-blema, sla`u se predstavnici dva naro-da, u Sjenici nema. Sa vi{e od hiljadukvadratnih kilometara povr{ine, Sjeni-ca je jedna od najve}ih op{tina u Srbi-ji. Spada i u najvi{e po{to se nalazi nanadmorskoj visini od 1.030 metara.Zvani~no je i izrazito nerazvijena, sastepenom razvoja manjim od 60 odstorepubli~kog proseka. Zima i nisketemperature su osobenost Sjenice. Ja-nuara 2005. u Sjenici je izmerena tem-peratura od minus 42, {to je i nezva-ni~no najni`a temperatura u Srbiji.Zvani~no je za najni`u ipak priznatatemperatura od minus 39 izmerena26. januara 2006. godine, u Krajuki}aBunarima, naselju koje pripada sjeni~-koj op{tini. I ove zime Sjenica je suo~e-na sa niskim temperaturama, a van-redna situacija trajala je od 7.januarado 7.februara. U otklanjanju posledicazimskih nepogoda, tra`ili su pomo}Republike, ali im dr`ava nije pomogla.

Va{ zamenik Mi}a Kali~anin (SPS)nedavno je izjavio da je Srbija zabo-ravila Sjenicu. Da li se sla`ete sa nje-govom ocenom?

-Sjenicu je ove godine zahvatilo ne-

vreme ne toliko zbog koli~ine snegave} niskih temperatura. Temperaturaje bila u minusu 85 dana. Sve raspolo-`ive resurse, u ljudstvu i mehanizacijismo anga`ovali da bismo stanovnici-ma op{tine Sjenica omogu}ili da i u ta-kvim okolnostima `ive {to je mogu}enormalnije. Dali smo sve od sebe, ra-dili danono}no i koliko smo mogli po-magali gra|anima. Imajte na umu daop{tina Sjenica ima 105 naseljenih me-sta. Trudili smo se da stignemo dosvih, bez obzira na nadmorsku visi-nu,udaljenost od centra op{tine. OdRepublike smo tra`ili pomo}, ali ni di-nara nismo dobili do danas. Samonam je Sektor za vanredne situacije pr-vo odobrio 10 tona goriva, onda uzeli{est i poslali ~etiri. Na}i }emo na~inada im i te ~etiri tone vratimo tako {to}emo im uplatiti vrednost goriva. Mijesmo siroma{na op{tina, ali milosti-nju ne primamo. Ako ho}e da nam po-mognu, nek pomognu, a ne da nam{alju milostinju. Mi smo samo za ~i-{}enje snega potro{ili 14,5 miliona di-nara. Ove zime smo za saniranje vre-menskih nepogoda potro{ili 30 milio-na dinara,{to je 40 odsto na{eg op{tin-skog bud`eta za infrastrukturu. Van-redna situacija je ukinuta, ali ostajenam problem vodosnabdevanja. I to }enam tek biti problem na leto. A od Sr-bije nismo dobili ni{ta. Zato je moj za-

menik Mi}o Kali~anin rekao da je Sr-bija zaboravila Sjenicu. To je stav celogop{tinskog rukovodstva.

Kakav je va{ odnos sa republi~kimvlastima? Da li ve}u pomo} dr`aveo~ekujete i u „redovnim“ okolnosti-ma, za razvoj infrastrukture, investi-cije, auto-put kroz Pe{ter?

-Na{a op{tina prednja~i u prijavlji-vanju projekata na konkurse koje ras-pisuje dr`ava, razna ministarstva, kaoi strani donatori. Tu smo dosta uspe-{ni i do sada nije bilo nikakve opstruk-cije dr`ave. Saradnja je, {tavi{e, odli~-na i nismo primetili da smo druga~ijetretirani zbog toga {to u Sjenici vladaSDA. Saradnja je, dakle, dobra, ali sunas ove zime „zaboravili“. [to se ti~e

Petnjica, Plav -Sjednica na kojoj bi seraspravljalo o smjeni predsednika Skup-{tine op{tine Petnjica Adnana Muhovi-}a, jo{ nije zakazana, ali se o njegovom i„slu~aju“ predsjednika op{tine Plav Or-hana [ahmanovi}a, izjasnilo Predsedni-{tvo njihove Bo{nja~ke stranke. Pred-

sjedni{tvo BS je, na nedavnoj sjedniciocjenilo da su istupi i djelovanje Muho-vi}a i [ahmanovi}a u suprotnosti sa na-~elima BS i da stranci nanose {tetu. Oni,ipak, nisu podr`ali Muhovi}evu smjenus polo`aja predsednika petnji~ke SO.

Muhovi}evu smjenu, zbog izjava nara~un Njego{a i Crnogoraca, zvani~noje zatra`ili 19 odbornika DPS-a, SD-ai SDP-a. Inicijatori Muhovi}eve smje-ne nagla{avaju da gra|ani Petnjice ne`ele podjele i da je potrebno „onemo-gu}i svako dalje djelovanje Muhovi}asa pozicije predsjednika SO Petnjica,jer je izjavama bacio ljagu na ~itav Bi-hor, na njegove gra|ane i na sve Bo-{njake“. Muhovi}, me|utim, tvrdi daje „DPS krenuo u ru{enje Bo{nja~kestranke na svim nivoima, po~ev{i odbjelopoljskog odbora“ i da bi njegovasmjena dovela u pitanje i vladaju}u ko-aliciju na dr`avnom nivou. On je ne-davno ponovio negativne stavove oNjego{u, kojeg je nazvao genocidnimpjesnikom i najve}im krvnikom isla-ma. Uvredljivo je govorio i o Crnogor-cima, tvrde}i da su mala nacija, jer ihima manje nego Bo{njaka u Tuzlan-skom kantonu. Lider BS-a Rafet Huso-vi} javno se ogradio od ovakvih stavo-va i izvinio gra|anima ~ija su osje}anjapovrije|ena neprimjerenim izjavama.

U DPS i BS tvrde da njihova koalicija

na nivou Crne Gore nije u opasnosti.Orhanu [ahmanovi}u se zamjera {to je,bez znanja BS, nedavno putovao u ^e-~eniju zajedno sa liderima opozionogDemokratskog fronta Andrijom Man-di}em i Milanom Kne`evi}em. Muho-vi} i [ahmanovi} su se ina~e nakon po-

sljednjih parlamentarnih izbora u CrnojGori zalagali za to da BS pregovara i saopozicijom o mogu}em formiranju vla-sti. Vrh BS je me|utim ostao vjeran sa-radnji sa DPS.

Predsjedni{tvo BS kritikovalo je dje-lovanje Orhana [ahmanovi}a, predsjed-nika op{tine Plav. „Predsjedni{tvo seogra|uje od njegovog javnog istupa ko-ji se odnosi na temeljne odrednice pro-grama na{e politike, a ti~u se integracijaCrne Gore u EU i NATO. Bo{nja~kastranka poziva ~lanstvo da poka`u akci-ono jedinstvo i u vezi sa tim daje punupodr{ku rukovodstvu op{tinskog odbo-ra BS u Plavu“, saop{tila je BS. Predsjed-ni{tvo Bo{nja~ke stranke je osudilo i ne-davne izjave i istupe Adnana Muhovi}a,predsjednika Skup{tine op{tine Petnji-ca i predsjednika op{tinskog odbora BSu Petnjici. „Takvi stavovi ne predstavlja-ju politiku Bo{nja~ke stranke. Predsjed-ni{tvo BS ocjenjuje da je inicijativa zasmjenu predsjednika Skup{tine op{tinePetnjica bez opravdanja. Smatramo dalokalni DPS u Petnjici nije ispo{tovaokoalicioni sporazum potpisan sa op{tin-skim odborom Bo{nja~ke stranke, te daje glavni krivac za lo{e odnose u lokalnojupravi. Odgovornost za nefunkcionisa-nje lokalne uprave le`i na kompletnojpoliti~koj strukturi koja obna{a vlast uPetnjici“, navodi se u saop{tenju. C.D.

Jo{ se ~eka zasedanje SO Petnica o smjeni Adnana Muhovi}a, izjasnilo se

Predsjedni{tvo Bo{nja~ke stranke

Njego{ i ̂ e~enija„uzdrmali“ BS

[ahmanovi}ev odgovor Glasa~i Bo{nja~ke stranke najbolje }e znati da ocijene koliku je {tetu partiji i

Bo{njacima nanijelo moje, a koliko djelovanje Predsjedni{tva BS, saop{tio je pred-sjednik Op{tine Plav i funkioner BS Orhan [ahmanovi}.

Ski centar „@ari“ Sjenica se mo`e pohvaliti i ski centarom „@ari“ sa stazama za nordijsko i alpsko

skijanje, kao i bijatlon stazom. Staza je duga~ka 1.200 metara, opremljena je skiliftom, a od centra grada do nje se automobilom sti`e za nekoliko minuta. Tokomzimskog raspusta, poseta je bila rekordna.

-U Sjenici je otvoren nacionalni Bijatlon centar. Mu{ku i ̀ ensku bijatlon repre-zentaciju Srbije ~ini uglavnom Sjeni~ani i Sjeni~anke pa je to i normalno. Ali bija-tlon centar je jedini u ovom delu Evrope. Nema ih ni u Hrvatskoj ni BiH. Samo Slo-venija i Bugarska imaju bijatlon centre. Zato je ranije prvenstvo Srbije u bijatlonuodr`avan u Bugarskoj,obja{njava Mujovi}. Prema njegovim re~ima, za razvoj ski-jali{ta neophodan im je i ve{ta~ki sneg i planiraju dalje opremanje i modernizaci-ju ski centra. „Nemamo ambicije da postanemo veliki skija{ki centar ali imamo{anse da privu~emo dosta posetilaca iz na{e sredine. [to da idu na Kopaonik, akomogu da do|u kod nas“, dodaje Mujovi}, navode}i da vikendima ski centar“@ari“ima i po dve,tri hiljade posetilaca.

Turski ambasador u Novom Pazaru i SjeniciBeograd -Novi turski ambasador u

Srbiji Tan`u Bilgi~ je krajem novem-bra 2016. preuzeo funkciju, a o~ekujese da po~etkom slede}e nedelje, od po-nedeljka, poseti Novi Pazar i Sjenicu.O situaciji u ovom delu zemlje amba-sador Bilgi~ bi trebalo da razgovara sapredstavnicima lokalnih vlasti, politi~-kih i dru{tvenih organizacija.

Bilgi~u je ovo prva ambasadorskafunkcija, na koju dolazi sa mesta port-parola Ministarstva spoljnih poslovaTurske. Ovaj karijerni diplomata jeobavljao vi{e funkcija, kao i u pred-stavni{tvima u Danskoj, BiH, Rusiji,Savetu Evrope. Mada su pojedini srp-ski mediji izve{tavali da je Turska am-basada posredovala u politi~kom spo-razumu SDA i SDP, ambasador Bilgi}je, u nedavnom intervjuu dnevnom li-stu Danas, demantovao te tvrdnje.

„Nije ta~no da smo posredovali u do-govoru SDA i SDP. Ne me{amo se uunutra{nju politiku Srbije i odnose iz-me|u ovda{njih politi~kih partija, alinaravno da imamo kontakte sa bo-{nja~kim politi~kim predstavnicima“,ka`e ambasador Bilgi~. Upitan o inte-resima Turske u Sand`aku, Bilgi~ pod-se}a da u njegovoj zemlji `ivi dostasand`a~kih Bo{njaka i njihovih poto-maka. „U Turskoj ima vi{e Bo{njaka izSand`aka nego iz Bosne i do sada ni-sam upoznao nijednog Sand`aklijukoji nema rodbinu u Turskoj. Bo{nja-ci u Turskoj su na{i gra|ani, njihovarodbina ̀ ivi u Sand`aku, dr`avljani suSrbije i to je ta veza. Mi zato Sand`akvidimo kao most koji povezuje Srbijui Tursku“, isti~e ambasador Bilgi~, do-daju}i da Ankara nema „skrivene mo-tive“ u Sand`aku. S.B.

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Hazbo Mujovi}, predsednik op{tine Sjenica

Srbija nam nije pomoglaJesmo siroma{na op{tina,ali milostinju ne primamo:Hazbo Mujovi}

petak, 17. februar 2017. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Novi Pazar - Izmenom plana javnihnabavki za teku}u 2017. godinu, kojaje usvojena na petoj redovonoj sedniciGradskog ve}a, opredeljena su sred-stva za zavr{ne radove na Atletskomstadionu, kao i za rekonstrukcijuOsnovne {kole „Stefan Nemanja“. Deosredstava predvi|en je i za izgradnjukru`nog toka kod Op{te bolnice.

Donet je i niz zaklju~aka iz oblastiekologije a najva`niji me|u njima ti~ese pra}enja ispravnosti i kvaliteta vodeu oblasti {kola. Prema re~ima Gradi-mira Nedeljkovi}a, ~lana Gradskog ve-}a, poslednje kontrole pokazale su dau pojedinim oblastima u neposrednoj

blizini {kola voda za pi}e treba da budeboljeg kvaliteta, te }e re{avanju ovogveoma va`nog pitanja u narednom pe-riodu biti posve}ena posebna pa`nja.Na Gradskom ve}u doneta je i odlukao raspisivanju konkursa za dodelusredstava poljoprivrednim udru`enji-ma kao i odluka o raspisivanju kon-kursa za dodelu sredstava udru`enji-ma gra|ana ~ija je osnovna delatnostdoprinos razvoju kulture.

Radio Sto plus javlja da je Grad No-vi Pazar za ovu godinu za projekte 10udru`enja gra|ana koja se bave soci-jalnim radom dodelio 29,5 miliona di-nara. Najvi{e novca odobreno je

Udru`enju za pomo} nedovoljno raz-vijenim osobama (10 miliona) i Crve-nom krstu koji }e u ovoj godini mo}ida ra~una na 7,5 miliona dinara izgradske kase. Udru`enju gluvih i na-gluvih dodeljena su tri miliona dinara,Savezu slepih i slabovidih 2.137.000dinara, Dru{tvu za cerebralnu parali-zu 2,1 milion, a Udru`enju paraplegi-~ara 1.952.000 dinara. Me|uop{tinskaunija civilnih invalida rata dobi}e1.011.000 dinara, SUBNOR 965.000,Fond Had`i Nad`ija Karabegovi}-Agu{evi} 770.000, a Udru`enje osobasa invaliditetom „@iveti zajedno“135.000 dinara. N.D.

auto puta, on ne mo`e da zaobi|e Pe-{tersku visoravan, po{to ide do Bolja-ra. Samo je pitanje da li }e biti odabra-na zlatiborska ili varijanta Po`ega-Iva-njica-Donja Poljana-Boljare. Mislimoda je ta druga varijanta bolja i o tomeje na{a op{tina davno zauzeli stav i iz-razila mi{ljenje. Bez boljih puteva i in-frastrukture, Sjenica ne mo`e da o~e-kuje investicije niti da razvija svoje pri-vredne potencijale. Ko }e kod nas daulo`i pare kad od Beograda do Sjenicetreba kolima da putuju 5-6 sati lo{imputevima? Zato je nama neophodanauto put, aerodrom.

U relativno davna vremena, Sjeni-ca je bila poznata i po fabrici ~arapa„Vesna“. Danas je, kao i u ostatkuzemlje, ekonomska situacija i u Sje-nici turobna. Koje su razvojne {anseSjenice?

-“Vesnu“ je zamenilo nekolikotekstilnih fabrika. Najve}i je „Sana-teks“ koji zapo{ljava 700 radnika ispada u uspe{nije u regionu. Imamo irudnik uglja „[tavalj“, ali mislim dasu proizvodnja zdrave hrane i turi-zam na{e razvojne {anse. Bilo je pla-nova za gradnju Termoelektrane„[tavalj“ i bio sam ~lan dr`avne ko-misije koja je razmatrala mogu}nostigradnje TE i pro{irenja proizvodnje urudniku. Od gradnje TE smo odusta-li, jer bi nam donela vi{e {tete negokoristi. Morali bismo da iselimo deome{tana MZ [tavalj, a i proizvodnjazdrave hrane bi bila ugro`ena. Ima-mo na daleko poznato Sjeni~ko jeze-ro, Uvac, koje dolaze da vide turisti nesamo iz na{e zemlje. Iz Poljske smoimali tri hiljade turista. Sa op{tinomVojkovi}i u Poljskoj smo potpisalisporazum o saradnji kojim se omogu-}ava da turisti iz njihovog kraja dola-ze na Sjeni~ko jezero. U toku je reno-viranje hotela „Bori}i“ koji }e postati i

spa centar. Skijali{te @are tako|e mo-dernizujemo. Naravno da bismo raz-vili turizam potrebna nam je infra-struktura, bolji putevi, aerodrom. Beztoga nema razvoja. Ko }e da ulo`i uSjenicu, ko da do|e da nas poseti akoiz Beograda do Sjenice treba da putu-je kolima, lo{im putevima 5-6 sati?

Kako }e se Deklaracija o strate-{kom parterstvu SDA i SDP odrazitina Sjenicu?

-Veoma pozitivno. Za ceo Sand`ak}e ovaj dogovor biti dobar jer nam do-nosi potrebnu politi~ku stabilnost. Miu Sjenici nemamo problem jer se lakome|usobno dogovaramo. Ve}inu sa-da ~ini koalicija SDA i SPS, ve} smo sedogovorili da uklju~imo i SDP i time}emo samo jo{ stabilniju vlast imati.Ve} sam potpisao re{enje da VahidTahirovi} iz SDP postane moj zame-nik, ~ime konkretizujemo saradnju.Ponavljam, mi se u Sjenici lako dogo-varamo jer nam nije bitno ko je iz kojestranke. Va`no nam je koliko ko mo`eda doprinese razvoju op{tine. I saBDZS smo razgovarali o saradnji, ali sanjima dogovor nije mogu}. Nemajuoni kadrove koji bi ne{to radili.

Mnogi su dogovor i DeklaracijuSDA i SDP tuma~ili strahom odBDZS i Zukorli}a. Vi se Zukorli}a injegove stranke ne bojite?

-Naravno da se ne bojim. Predsed-nik sam op{tine ve} pet godina. Razgo-varam sa svima, nudim saradnju, ali uBDZS samo znaju da pri~aju. Kad tre-ba ne{to konkretno uraditi, nema ih. ASjenici su potrebni ljudi koji }e ne{to ida rade. Ko `ivi u Sand`aku jasno muje da je Zukorli} samo za pri~u i para-de. Oko njega je okupljena interesnagrupa ljudi, nema tu nikakve politike.Pokaza}e to i slede}i izbori na kojimacenzus ne}e pre}i.

Safeta Bi{evac

Novi Pazar - Predsjedni{tvo Stran-ke demokratske akcije Sand`aka je nanedavno odr`anoj sjednici usvojilotekst sporazuma o saradnji sa San-d`a~kom demokratskom partijom,na nivou gradskih odbora u NovomPazaru i na nivou op{tinskih odborau Sjenici i ovlastilo predsjednike stra-na~kih ogranaka da potpi{u spora-zum. Informativna slu`ba SDA pod-sje}a da su ovi sporazumi rezultat

potpisane Deklaracije o strate{kompartnerstvu izme|u dvije stranke ko-jom je planirano zajedni~ko djelova-nje u cilju uspostavljanja politi~kestabilnosti i ekonomskog razvojaSand`aka. „Potpisivanjem ovih spo-razuma uspostavi}e se stabilna skup-{tinska ve}ina u lokalnim samoupra-vama i time stvoriti preduslov za re-alizaciju dugoro~nih strate{kih pro-jekata“, saop{tava SDA. Na istoj sjed-

nici je usvojen tekst Odluke o stanjubezbjednosti i preventivnih bezbje-donosnih mjera u Sand`aku. U odlu-ci se izme|u ostalog jo{ jednom insti-stira na usagla{avanju nacionalnestrukture u policiji, sudstvu, tu`ila-{tvu i ostalim dr`avnim organima iinstitucijama sa javnim ovla{}enjimasa nacionalnom strukturom stanov-ni{tva u sand`a~kim op{tinama i gra-du Novom Pazaru. S.D.

Sredstva za zavr{etakAtletskog stadiona

Foto:

Bran

islav

Be{e

vi}

Novi Pazar - Kompletan Gradski od-bor Nove Srbije (GO NS) u Novom Pa-zaru pre{ao je u lokalni odbor Srpskenapredne stranke (SNS) jer su, kakoka`u, nezadovoljni zaokretom u politi-ci i potezima centrale stranke i lideraVelimira Ili}a. Biv{i {ef GO NS u No-vom Pazaru Gradimir Nedeljkovi} re-kao je da je „pristupanje naprednjaci-ma sasvim logi~an sled novonastalih

okolnosti na politi~koj sceni“. On je do-dao da su lokalni odbori Nove Srbije iSrpske napredne stranke u Novom Pa-zaru uvek dobro funkcionisali i da senada da }e, kao i do sada, nastaviti darade za dobrobit gra|ana Novog Paza-ra. Novim ~lanovima je ~estitao i po`e-leo dobrodo{licu predsednik Gradskogodbora Srpske napredne stranke Niko-la Jolovi}. On je istako da ljudi sve vi{e

u Srpskoj naprednoj stranci prepozna-ju dobar po{ten i kvalitetan rad. NovaSrbija i Srpska napredna stranka deo suodborni~ke grupe „Aleksandar Vu~i} -Srbija pobe|uje“ koja u Skup{tini No-vog Pazara ima pet odbornika i kojuosim ovih partija ~ine i Socijalisti~kapartija Srbije, Pokret socijalista, PUPS iJedinstvena Srbija. Ova koalicija je deolokalne vlasti. N.D.

NS pre{la u SNS

SDA: Sporazum o vlasti u Novom Pazaru i Sjenici

ove zime Od Republike smo tra`ili pomo}, ali ni dinara nismo dobili do danas Ko `ivi u Sand`aku jasno mu je da je Zukorli} samo za pri~u i parade

petak, 17. feIV

KULTURA

OSVRT

Novi Pazar - U Novom Pazaru je u to-ku festival „Dani komedije Semira Gici-}a“ na kome }e biti izvedene ~etiri ko-medije iz pera ovog novopazarskog dra-maturga i glumca. Nakon predstave:„Pazi s kime spava{„, ve~eras je, u kon-certnoj dvorani Kulturnog centra u No-vom Pazaru, na redu „Imamo dojavu“.Pored njih, bi}e izvedene i „^ekaju}iministra“ i „Ko vama dade predstavu“.

„Imamo dojavu“ je duhovita pri~a ostudentima i dugodi{njim prijateljima i

cimerima Sini{i i Besimu koji ne uspe-vaju da opstanu u Beogradu. Bez posla,kao i pomo}i roditelja, nailaze na pro-bleme op{te egzistencije te nisu u mo-gu}nosti da vrate dugove gazdarici Ma-ri koja im izdaje garsonjeru pod zakup.U predstavi igraju: Zinaida Dedakin,Zlatko Rakonjac i Semir Gici} koji je na-pisao tekst, a re`irao je Ivan Deni}. Sle-de}eg petka, 24.februara na sceni }e bi-ti urnebesna komedija „^ekaju}i mini-stra“. Radnja je sme{tena u ruiniranoj

kafani, u kojoj novi vlasnik, BratislavZaguz, ima zakazanu ve~eru sa va`nimdr`avnim funkcionerom - ministrom uVladi Srbije. Da li }e i kako ministar bi-ti do~ekan, zavisi od mnogih faktora, aljudski faktor }e i u ovoj komediji bitipresudan. Uloge: Lidija Vuki}evi}, Mi-lan Paji}, Semir Gici} koji je i autor tek-sta a predstavu je re`irala Marija Pu{ka-rov Popovi}. Poslednjeg dana 27. febru-ara, na programu je komedija „Ko vamadade predstavu“. Ova pozori{na kome-

dija se na duhovit na~in bavi kritikomdru{tva i aktuelnim promovisanjemturbo - folka i marginalnih li~nosti krozrazli~ite rijaliti programe. Predstava jenastala kao nastavak televizijskog kaba-rea Ko vam dade termin. Uloge tuma~e:Jelica Sretenovi}, Zorana Pavi}, Igor La-zi} Niggor, Nenad [kundri}. Tekst i re-`iju predstave potpisuje Semir Gici}.Dani komedije su podr`ali Kulturnicentar, Grad Novi Pazar i Bo{nja~ko na-cionalno vije}e. S.D.

Prijepolje, Beograd - Ivana Di-mi}, dramaturg po obrazovanju,odnosno pozori{ni ~ovek, autorje i brojnih kratkih pri~a ali jeimala sre}u da njen prvi, kratki isa`eti roman „Arzamas“ odmahbude nagra|en najpresti`nijom

knji`evnom nagradom koja sedodeljuje za dela napisana na srp-skom jeziku. Zanimljivo, od1954. godine, od kada NIN dode-ljuje nagradu, Ivana Dimi} je tekpeta knji`evnica kojoj je pripala.Dubravka Ugre{i} je bila prva ko-ja je nagra|ena 1988. za izvan-rednu knjigu „Forsiranjue roma-na -reke“. Dobile su je jo{ samo:Svetlana Velmar-Jankovi} 1995.(„Bezdno“), Grozdana Oluji}2009. („Glasovi u vetru“) i Gorda-

na ]irjani} 2010. („Ono {to odu-vek ̀ eli{„).

Obrazla`u}i odluku, jedna od~lanica `irija rekla je da je temaobra|ena u romanu, odnos maj-ke i k}erke „nesvakida{nja“. „Oodnosu oca i sina mnogo se govo-

rilo i u na{oj i u svetskoj knji`ev-nosti ali o odnosu majke i }erkeveoma malo, pa se mo`e re}i i daje to je nova tema za na{u knji-`evnost i sasvim sam sigurna da}e mnogi u njoj prepoznati sebe isvoje porodice“, kazala je Jasmi-na Vrbavac. Neobi~ni naslov ro-mana „Arzamas“ je zapravo gradu Rusiji koji je Staljin napravio zanau~nike za konstrukciju atom-ske bombe, ekvivalent ameri~-kom Los Alamosu.

Ivana Dimi} je neposrednoposle saop{tenja ̀ irija da je dobit-nica NIN-ove nagrade obja{nja-vala da je naslov odabrala zbog ci-tata u knjizi „Energija zablude“Viktora [klovskog. „U toj teorijio Tolstoju on pi{e kako je grof

Tolstoj oti{ao u Arzamasda kupi imanje i kad se do-govorio s trgovcem, ostaoje tamo da prespava. Usredno}i ga je probudio u`as:smrt mu je na uvo {apnula„To se ti mene pla{i{„.[klovski komentari{e: sre-}a i smrt, to je arzamaskiu`as. Ja sam uzela tu re~ zanaslov jer se k}er koja ~uvamajku obolelu od demen-cije nalazi u pravom arza-maskom u`asu“.

[ta je demencija koja jeu`asnula }erku, junakinjuromana koja se sedam go-dina brine o te{ko bolesnojmajci? To je „progresivno inepovratno propadanjeintelektualnih sposobnostii mentalnih funkcija (mi-{ljenje, govor, pam}enje)usled odre|enih organskihuzroka koji su nedovoljnoistra`eni. Predstavlja po-stupan gubitak mentalnihsposobnosti koji za rezul-tat ima potpuni gubitakmemorije, promenu li~no-sti i gubitak svih socijalnihsposobnosti“.

„Smrt se smeje na{imludostima“ ali igri smrtimo`e se suprotstaviti sa-mo potpuna ljubav koja jojje dostojan protivnik. Sva-kako da je zanimljivo to {toje roman satkan od frag-menata dijaloga majke i

k}erke tokom sedam godina kojido~aravaju komplikovanje bole-sti do trenutka samoporicanja ineprepoznavanja ali i samoodri-canja. Sav taj dramati~an tok, po-nekad i tragikomi~an, prate in-serti koji upu}uju da se beg od ja-ve i bola svakodnevice mo`e na}iu literaturi koja postaje jedinimotivator i korelator u odbraniod sopstvenog nestajanja i samo-poni{tavanja, usled apsurda kojisa sobom nosi suo~avanje sa bo-

le{}u voljenog bi}a koje vi{e neprepoznajemo, niti ono prepo-znaje nas.

„Naravno da gre{im, ja to stal-no ~inim, ceo moj ̀ ivot je vez sa-~injen od neta~nih procena, neu-vremenjenih postupaka, kukavi~-kih povla~enja, lo{ih rizika i sa-mo}e. Svi su moji izbori za osu-du, a sad je najzad do{la na redpotpuna katastrofa. Nemam ni-{ta da prilo`im u svoju odbranu,sve je takvo da ne mo`e gore biti.Pa ipak je u meni ljubav opstala ina ̀ ivot vi{e nemam primedbi“.

Ono {to je interesantno je dase demencija na{la i u fokusuromana „Islednik“ Dragana Ve-liki}a, pro{logodi{njeg dobitni-ka NIN-ove nagrade. Ovde sepisac bavi gubitkom majke, ~ijaga demencija podsti~e na raz-mi{ljanja o njenom i svom ̀ ivo-tu, ali i `ivotu svih nas koji smo`iveli u Jugoslaviji, sa svim na-{im uspomenama i se}anjimakoja teraju na preispitivanjavremena koje vi{e ne postoji. Toje autopoeti~na ispovest ali i is-povest o ljudima i zemlji kojih

vi{e nema. Zato „Islednik“ go-vori o onome o ~emu bi smo ra-dije }utali.

U zemlji u kojoj je sve vi{e sta-rih, u kojoj mnogi od njih `ivesami, a porodice nemaju vreme-na da se suo~e sa bolestima kojesu tako te{ke i koje tra`e ̀ rtvova-nje, strpljenje, posve}enost i ne-izmernu ljubav, neke nemaju niuslove, ni mogu}nosti, pitanjesenilnosti postaje ne samo pita-nje sa medicinskog i sociolo{kogstanovi{ta, odnosno stanovi{tasocijalnih ustanova, ve} i kom-pletnog dru{tva. Na ovim prosto-rima se}ati se je „opasna rabota“,a oni koji pamte su „ne`eljenisvedoci raznih „preletanja“, revi-zija i zaboravljanja, brisanja i no-vog pisanja istorija i biografija, tetako demencija ili gubitak me-morije postaje velika metafora.Oni koji lako zaboravljaju, koji se„ne se}aju“, koji nemaju „uspo-mene“ oni su po`eljni ba{ kao iplastelin u svakodnevnoj de~jojigri jer je jeftin i lako se oblikuje ipreoblikuje.

Indira Had`agi}-Durakovi}

Novi Pazar - Akademska inici-jativa „Forum 10“ nedavno je uNovom Pazaru organizovala de-batu „Radikalizam i ekstremizam- uzroci, posledice i budu}i izazo-vi“, sa ciljem pokretanja dijalogao ovoj temi koja je postala aktuel-na poslednjih godina, od kada jevi{e desetina Sand`aklija oti{lo dase bori u Siriji. Nekoliko je i pogi-nulo. Me|u njima je i Novopaza-rac Eldar Kundakovi}. Njegovotac Esad Kundakovi} bio je me-|u govornicima na debati.

-Sa na{om decom treba da raz-govaramo stalno, na svakom me-stu. Na{ sistem i ovo dru{tvo nefunkcioni{u, mi moramo da uka-`emo deci {ta je lo{e, da je ludosti}i hiljadama kilometara odavde.Svi misle da su ljudi sa bradomekstremisti, teroristi, na meni jeda doka`em da taj problem nijeonakav kako se predstavlja. Kodmene su dolazili mnogi mediji inovinari, sa svima sam delio sve,pa ~ak i izrazito intimne stvarisvoje porodice, poku{avaju}i da

Pljevlja -Majke sa troje i vi{e djece koje su prije neko-liko dana protestvovale u centru grada u Pljevljima zbogsmanjenja nov~ane nadonade, zatra`ile su da budu jed-nake pred zakonom i istakle da sa punim pravom tra`e

nadoknade koje im je zagarantovao zakon jerna nadoknadu stekle ra|anjem. Poru~ile suoporezuju mo}nike i na taj na~in obezbijedesredstava za isplatu nadonada. Kako je re~eno

Sa na{om decom treba da razgovar

Debata o radika

O prtreba

Kulturni centar u Novom Pazaru

„Dani komedije Semira Gici}a“

Tek peti put NIN-ova nagrada pripala knji`evnici

Otkrivanje demencije kroz „Arzamas“

Protest majki i u P

ebruar 2017. V

Pljevlja - Pored brojnih zlo~inakoji su su se dogodili tokom rat-nih 1992-95. godine na prostoruMesne zajednice Bukovice, kodPljevalja, kao {to su ubistva, palje-nje ku}a i vjerskih objekata, fizi~-ko zlostavljanje i plja~ka imovine,po~etkom 1993. godine dogodilesu se i dvije otmice mje{tana. Bu-kovica je prostrano seosko pod-ru~je na zapadnom dijelu plje-valjske op{tine, povr{ine oko 104kilometra kvadratna. Sa tri straneje okru`ena granicom sa BiH, pase rat u ovoj dr`avi „osjetio“ i uBukovici, koju su naseljavaliuglavnom Bo{njaci i muslimani.

Prva otmica dogodila se 15. fe-bruara 1993. godine u selu Kru-{evci. Naime, toga dana je premakazivanju `rtava grupa od desetdo dvadeset uniformisanih lica,pripadnika paravojnih formacijabosanskih Srba iz ̂ ajni~a, upala uselo i kidnapovala peto~lanu, ne-

za{ti}enu porodicu Bungur. Togadana su oteti Ramiza Bungur, sta-ra oko 60 godina, doma}ica, Mu-amer Bungur, sin Ramize star 14godina, snaha Zlatija, stara oko 30godina i Zlatijino dvoje maloljet-ne djece Amela od dvije i po godi-ne i Alema od osam mjeseci. Za-nimljivo je da je osmomjese~naAlema prohodala i prve korakenapravila ba{ u zatvoru u ̂ ajni~u.@rtve ove otmice su prepoznaleda su se me|u otmi~arima nalazi-

le i njihove kom{ije iz susjednogsela Trpinje, koje se nalazi na bo-sanskoj strani udaljeno od selaKru{evci oko dva kilometra.

Dugo vremena se nije ni{taznalo za sudbinu ove porodice.Tek nakon {to su proveli tri i pomjeseca u zatvoru u ^ajni~u, po-sredstvom komisija za razmjenu,razmijenjeni su za srpske borce uGora`du. Druga otmica se dogodi-la dan kasnije, 16. februara u seluRavni. Druga grupa uniformisanih

lica, bosanskih Srba iz ^ajni~a, uranim jutarnjim ~asovima, oko petsati, upala je u selo Ravni i tom pri-likom kidnapovala sedam lica, svisa prezimenom Bungur. Prilikomotmice ubijen je Bungur Latif, ro-|en 1905. godine, gotovo nepokre-tan starac. Latif je ubijen na veomasurov na~in, nakon {to je prethod-no mu~en, a prema izjavi njegovesupruge Lamke, obje ruke su muprelomljene ispod podlaktica izkojih su virile kosti. Lamka je sve

vrijeme prisustvovala mu~enju iizjavila da kada su ih otmi~ari po-veli prema ^ajni~u i kada su seudaljili oko 20-ak metara od sela~ula je jedan ili dva pucnja iz prav-ca svoje ku}e. Nakon upornog in-sistiranja rodbine posmrtni ostaciLatifa Bungura su nakon osammjeseci doneseni u Pljevlja i sahra-njeni na gradskom groblju.

U drugoj otmici oteti su: Bun-gur Osman i njegova supruga Al-masa, stari oko 70 godina, Bun-

gur Lamka, supruga ubijenog La-tifa stara oko 75godina., BungurSevda stara oko 60 god., BungurVezira stara oko 70 god., BungurDevla stara oko 70 god. i njenaslijepa k}erka Razija stara oko 40godina. Otmi~ari su potpuno sli-jepu Raziju ostavili u susjednomselu kod jedne srpske porodice,vjerovatno {to nije mogla samada hoda, {to bi ovoj grupi ote`a-valo putovanje. @rtve ove otmicesu prepoznale neka lica me|u ot-

mi~arima kao na primjer izvje-snog Ma{i}a iz susjedog sela Tr-pinje, udaljenog oko dva kilome-tara od sela Ravni.

Prema kazivanju ̀ rtava, otmi-~ari su uz upotrebu sile i prijetnjiovu grupu lica odveli u zatvor u^ajni~e, gdje su nakon 25 danaprovedenih u zarobljeni{tvu pu-{teni i vra}eni u Pljevlja, Tada{njipredsjednik Crne Gore MomirBulatovi} izjavio je: ?Da je uz do-bru volju i saradnju predsjednika

]osi}a, predsjednika Karad`i}a injega li~no ova grupa oslobo|ena.

Prema izvje{taju Udru`enjagra|ana Bukovice iz Pljevalja, po-red ovih otmica u periodu 1992-95 godine na prostoru Bukovicekoji obuhvata oko 35 manjih za-selaka dogodilo se slede}e: ubije-no je {est Bo{njaka, pretu~eno jei zlostavljano 76, a dva lica su iz-vr{ila samoubistvo kao posledicutorture. Zapaljeno je najmanjeosam ku}a, a sve ostale su demo-lirane i oplja~kane. Zapaljena jed`amija u selu Planjsko i sru{ee-na eksplozivom munara u seluRa{~i}i. Zapaljena je ~etvorora-zredna {kola u selu Kr}evine, agotovo cjelokupno bo{nja~ko sta-novni{tvo je protjerano, osim 14nekompletnih porodica koje su`ivjele u rubnom dijelu bli`e Plje-vljima. Jakub Durgut

ispravim krivu sliku koja je stvo-rena o nama ili koju neko ̀ eli na-merno da stvori, poru~io je Kun-dakovi}. Prema njegovim re~ima,va`no je da priznamo da postojiproblem i da se o njemu otvorenorazgovara i na nivou musliman-ske zajednice.

Teolog Bekir Maki} upitao jeza{to se radikalizam i ekstremi-zam isklju~ivo posmatraju kaoprodukt verskog, u na{em sli~aju„islamskog“? Ponudio je i odgo-vor, koji je vi{eslo`an. „Zbog ne-dostatka adekvatnog dijaloga is-toka i zapada, predrasuda o mu-slimanima i nepoznavanja osnov-nih postulata vere Islama, duplihstandarda, negativne medijskekampanje, zbog vrlo negativnoguticaja tvorevine stranih sila-ta-kozvane islamske dr`ave kojaubija, koja terori{e u ime vjere,dok su zloglasni fa{isti ubijali uime sekularizma, nacionalizma“,naveo je Maki}. Ube|en je da jenajve}a odgovornost u suzbijanjuradikalizma u Sand`aku na

Islamskim zajednicama, ali i daostali delovi dru{tva, civilni sek-tor, mediji, obrazovni sistem ima-ju svoju ulogu. „Pobolj{anjem ̀ i-votnog standarda, re{avanjemnekih socijalnih pitanja, zapo{lja-vanjem, .mnogi bi bili sa~uvaniradikalizma“, poru~io je Maki}.

Fahrudin Kladni~anin je, is-pred organizatora „Foruma 10“objasnio da je njihova namera dadekonstrui{u prefiks islamskogradikalizma i ekstremizma koji sekonstantno name}e javnosti iuka`u da uzroke, posledice i iza-zove sa kojima }e se suo~avati na-{e dru{tvo. „Poruka u~esnika de-bate je islam ne prepoznaje radi-kalizam i ekstremizam, ali da nasvim akterima u zajednici, poseb-no u ovom slu~aju Islamskoj za-jednici le`i odgovornost za preu-zimanje va`ne uloge kada je ovatema u pitanju“, naglasio je on.Debata je organizovana u okviruprojekta „Lokalna platforma zadijalog“ koji je podr`ala Ambasa-da Kanade u Srbiji. S.B.

r su pravoVladi dadovoljnona skupu

majke su jedinstvene u svojim zahtjevima i ne}e odusta-ti od borbe protiv smanjenja naknada, a od Ustavnog su-da o~ekuju da proglasi neustavnim promjenu Zakonakojom se umanjuju njihova prava. J.D.

amo: Sa skupa

lizmu i ekstremizmu u Novom Pazaru

roblemima a razgovarati

Navr{ile se 24 godine od otmice u Bukovici, u pljevaljskoj op{tini

Zlo~ini bez kazne

Ostaci zapaljene d`amijeu selu Planjsko

Ostaci zapaljene ku}eLatifa Bungura

Obnova Vlada Crne Gore je 2008.po-

~ela da realizuje projekat ob-nove Bukovice. Za obnovu vi{eod 100 ku}a i infrastruktureulo`eno je 4,5 miliona evra.Povratak Bo{njaka u ovuoblast ipak je vrlo spor.

Oslobo|eni Po~etkom 2010 godine

uhap{eno je i osumnji~eno se-dam pripadnika VJ i policije Cr-ne Gore za de{avanja u Bukovi-ci. Zbog nedostatka dokaza svisu oslobo|eni.

Beograd - Ministarstvo za rad,zapo{ljavanje, bora~ka i socijalnapitanja je, nakon {to je dobilo na-log Upravnog suda da iznova od-lu~i po zahtevu Rasima Pecikoze,ponovo odbilo da mu prizna pra-vo na mese~no nov~ano primanjekao ~lanu porodice civilne `rtverata. Obrazlo`enje Ministarstva zarad, na ~ijem je ~elu Aleksandar

Vulin, jeste da to pravo ne mo`ebiti priznato za `rtve stradale vanteritorije Srbije. Fond za humani-tarno pravo (FHP), koji zastupaRasima Pecikozu, smatra da jeMinistarstvo za rad postupilo su-protno slovu zakona, kao i suprot-no stavovima Upravnog i Ustav-nog suda, „te time sebe postaviloiznad sudskih institucija i potvrdi-

lo raniju nameru da najve}embroju civilnih `rtava rata u Srbijiuskrati njihova zakonom zajem-~ena prava“. FHP }e i u ovom i usli~nim slu~ajevima u ime podno-silaca ponovo tra`iti za{titu predUpravnim sudom. Rasimov sin,Sead Pecikoza, stradao je kao civilnakon {to je 22. oktobra 1992, za-jedno sa jo{ 15 drugih osoba bo-

{nja~ke nacionalnosti, otet iz auto-busa u blizini mesta Sjeverin kodPriboja i odveden od strane pri-padnika srpske dobrovolja~ke je-dinice „Osvetnici“ u pravcu Vi{e-grada. Kako je utvr|eno u presudiOkru`nog suda u Beogradu, bru-talno je mu~en i potom li{en ̀ ivo-ta, a njegovo telo ni posle 24 godi-ne nije prona|eno. D. D.

FHP: Ministarstvo rada ja~e od zakona

ljevljima

petak, 17. februar 2017.VI

Pljevlja - Nakon {to je u prvih 35 da-na 2017. godine u pljevaljskom porodi-li{tu ro|eno svega 14 beba, iz nevladi-nog sektora upozoravaju da }e ovogo-di{nji prira{taj biti znatno slabiji negoprethodnih godina.

Kao glavni razlozi slabog ra|anja na-vodi se sve lo{ija materijalna situacijagra|ana, odlazak mladih iz pljevaljskogkraja u potrazi za poslom, kao i sve te`aekolo{ka situacija. „U porodili{tu je od1. januara ro|eno 14 beba i narednihdana ne o~ekujemo ve}i broj poro|aja.Ne{to ve}i broj poro|aja se o~ekuje teku martu“, saop{teno je iz pljevaljskogporodili{ta. Da je situacija izuzetno lo{apotvr|uju i aktivisti iz Mre`e NVO sje-

vera, navode}i da se ne mo`e o~ekivativeliki prira{taj u sredinama gdje je pro-sje~an broj godina kod stanovnika 42,odnosno u sredinama gdje se posled-njih godina nije ni{ta radilo da se mladiljudi zaustave i podstaknu da stvarajuporodice.

-Da bi se pobolj{ao natalitet morajuse stvoriti uslovi da mladi ljudi ostaju uPljevljima. To u Pljevljima nije te{kouraditi jer su Pljevlja izrazito bogata sre-dina i postoje svi uslovi da ovaj grad po~-ne da ̀ ivi na zdravim osnovama, kao {tose nekada ̀ ivjelo, navodi se u saop{tenjuMre`e NVO sjevera. Oni isti~u da je dosada sve ra|eno suprotno onome {tozna~i stvaranje normalnih uslova za `i-

vot stanovni{tva. Iz ove NVO nagla{ava-ju da je prema nepotpunim podacima utoku januara samo na seoskom podru~-ju umrlo 17 ljudi, a na gradskom pod-ru~ju najmanje tri puta toliko, {to je za~etiri puta vi{e od broja ro|enih. „Akose posmatra {ta je to Vlada radila u po-slednjih 20 godina u Pljevljima, onda semo`e re}i da je sve ura|eno da se razoripostoje}a privreda, da se ne realizuje nijedan bitniji projekat na gradskoj infra-strukturi, da se rastjeraju mladi ljudi i dase napravi ekolo{ka katastrofa“, stoji usaop{tenju Mre`e NVO sjevera. Prote-klog januara ro|eno je najmanje djeceod kada se u Pljevljima vodi ovakva evi-dencija. J. Durgut

Prijepolje - Na evidenciji FilijaleNacionalne slu`be za zapo{ljavanje sasedi{tem u Prijepolju, koja osim ove,pokriva i op{tine Priboj, Nova Varo{ iSjenica, na kraju pro{le godine bilo je18.580 ljudi bez posla. Zanimljivo je

da su u obe op{tine, koje imaju manjibroj stanovnika, a to su Sjenica i Pri-boj, broj nezaposlenih prema{io pri-jepoljski. Tako je u Sjenici bez posla5.551, u Priboju 5.543, a u Prijepolju5.353 osobe. U Novoj Varo{i broj ne-

zaposlenih je 2.133. U strukturi neza-poslenih vi{e od 20 odsto su mladi, anajvi{e nezaposlenih ima izme|u 50i 54 godine. Skoro 20 odsto nezapo-slenih sa evidencije ~eka posao du`eod 10 godina. ^ak 931 osoba bez po-

sla u sve ~etiri ove op{tine ima fakul-tetsku diplomu.

Tokom pro{le godine sve ~etiri oveop{tine su podnele zahtev Nacionalnojslu`bi zapo{ljavanja kako bi u~estvova-le bud`etskim sredstvima u subvencio-niranju programa ove slu`be koji seodnose na pospe{ivanje zapo{ljavanja.Ukupna finansijska podr{ka ~etiri op-{tine u realizaciji spomenutih progra-ma iznosila je 31 milion i 210. 000 di-nara. Krog programe koje su sufinan-sirale op{tine iz bud`etskih sredstavado posla je do{lo 200 osoba, a njih 74ima manje od 30 godina.

U Nacionalnoj slu`bi zapo{ljava-nja isti~u da je zahvaljuju~i meramaaktivne politike, koje su bile predvi-|ene akcionim planom za 2016.godi-nu, znatno smanjen broj nezaposle-nih u sve ~etiri, ovim planom obu-hva}ene, op{tine. Kroz subvencioni-sanje samozapo{ljavanja zaposlenesu 93 osobe, 89 je do{lo do posla krozprogram subvencija za otvaranje no-vih radnih mesta, a 58 kroz programobuke za konkretnog poslodavca.Anga`ovanjem na javnim radovimapovremeno je posao obezbe|en za249 nezaposlenih sa evidencije. I krozprogram stru~ne prakse do posla jedo{lo 66 osoba, a 44 kroz programobuke za tr`i{te rada. U ovom perio-du i 31 osoba sa invaliditetom bila jeradno anga`ovana.

Op{tinsko ve}e u Prijepolju nedav-no je usvojilo Akcioni plan zapo{ljava-nja za ovu godinu. Kroz pet programai mera aktivne politike zapo{ljavanjatrebalo bi da do posla do|e 169 neza-poslenih. Ukupna sredstva koja }e seizdvojiti iz bud`eta za ove namene iz-nose ~ak 10 miliona dinara, dok u~e{}eNacionalne slu`be zapo{ljavanja izno-si 15 miliona dinara. I.H.-D.

Bijelo Polje - U bjelopoljskom Vi-{em sudu pred krivi~nim ve}em sudi-je Vukomira Bo{kovi}a nedavno je po-novo po~elo su|enje biv{em direktoruOp{te bolnice u Bijelom Polju dr To-mislavu Jeremi}u, biv{em na~elnikuGinekolo{ko-aku{erskog odeljenjaZvonku Puleti}u, nekada{njoj na~elni-ci neonatologije dr Haki Tahirovi} ipedijatru dr Jeli Cimbaljevi}. Njih op-tu`nica tereti za te{ko djelo protivzdravlja ljudi, odnosno za nepostupa-nje po zdravstvenim propisima za su-zbijanje opasne zarazne bolesti te{kodjelo protiv zdravlja ljudi, jer nisu spri-je~ili izbijanje infekcije u porodili{tuOp{te bolnice u Bijelom Polju u no-vembru 2014. od koje je jedna od petzara`enih beba preminula.

Su|enje je po~elo jula 2015. ali jeprije pet mjeseci, kada se o~ekivaokraj, predsjednik sudskog vije}a sudijaVidomir Bo{kovi} podnio ostavku, apo sili zakona su|enje je vra}eno napo~etak i predmet dodjeljuje drugomsudiji. Optu`eni su i na po~etku pono-vljenog procesa negirali krivicu, a na-stavak su|enja zakazan je za 1.mart.Zbog odnosa dr`ave ali i odnosa ljeka-ra koji su se i nakon podizanja optu-`nice vratili na posao, roditelji pet za-ra`enih beba su vi{e puta {trajkovali.

Istovremeno, novo rukovodstvoOp{te bolnice u Bijelom Polju poru-~uje gra|anima da imaju povjerenje utu zdrastvenu ustanovu te da budustrpljivi jer, kako su kazali, dolaze bo-lji dani za bjelopoljsko zdravstvo. Na

listi prioriteta novog menad`mentapored kadrovske obnove bolnice na-{li su se i adaptacija i rekonstrukcijavi{e odjeljenja kao i nabavka neop-hodne opreme.

Direktorica bolnice Biserka Bula-tovi} u razgovoru sa novinarom Ra-dija Crne Gore, podsjetila je da su sebrojne kritike nakon epidemije2014.godine odnosile na stanje higi-jene u bolnici.

„Da bi smo povratili povjerenjegra|ana i podigli nivo zdrastvene za-{tite adaptirali smo odjeljenja koja subila u najlo{ijem stanju“, kazala je Bu-latovi} za Radio Crne Gore.

Ona je dodala kako je u saradnji saDirekcijom za javne radove i op{tinomuz podr{ku Ministarstva zdravlja re-konstruisano Interno odjeljenje saodsjekom za infektivne bolesti. Nedo-voljna kadrovska popunjenost zadajenajve}u glavobolju rukovodstvu bjelo-poljske bolnice. Problem je nastao na-kon {to je znatan broj iskusnih ljekara,zbog doga|anja vezanih za pojavuepidemije 2014. godine te zbog lo{egsocijalnog statusa, oti{ao iz bolnice.Najosjetljivija situacija je na Ginekolo-giji gdje rade samo dva ginekologa,dok je sa dva doktora potpisan ugovoro dopunskom radu, kako bi se preva-zi{ao problem nedostatka specijalista.U cilju trajnog prevazila`enja proble-ma na specijalizaciju je poslato dvana-est ljekara koji }e u narednih nekolikogodina postepeno popunjavati sada-{nje kadrovske praznine. C. D.

Novo rukovodstvo Op{te bolnice u Bijelom Polju tvrdi da dolaze bolji dani za tamo{nje zdravstvo, jo{ optere}eno slu~ajem infekcije pet beba 2014.godine

Novo su|enje bjelopoljskim ljekarima

RADNICIMA FAP ISPLA]ENE PLATE Priboj - Biv{im radnicima FAP ispla}ene su

zaostale 2,8 plate, po{to je Vlada Srbije uplatila86 miliona dinara ovoj pribojskoj fabrici. Vladaje time ispunila deo preuzetih obaveza, a pro{lenedelje je i povezala radni sta` za 650 radnika.Pribojska samouprava ubrzano radi na konver-ziji svojih potra`ivanja u imovini FAP-a, ~ime bise obezbedio najve}i deo sredstava za isplatupodsticajnih mera za biv{e radnike, a koje je op-{tina preuzela na sebe.

MEET THE LEADER Berane- NVO Omladinski klub Berane i Op-

{tina Berane pozivaju mlade od 16 do 22 godi-ne sa sjevera Crne Gore, iz op{tina Bijelo Polje,Ro`aje, Plav, Petnjica, Mojkovac, Pljevlja i Bera-ne, da se prijave za u~e{}e na projektu ,,MEetTHE LEADER“. Projekat }e se odr`ati u Berana-ma od 3. do 6. marta. „MEet THE LEADER“ jeprojekat koji okuplja mlade sa sjevera Crne Go-re, koji }e imati priliku da slu{aju predava~e izoblasti aktivizma, volonterstva i liderstva.

Filijala Nacionalne slu`be zapo{ljavanja u Prijepolju

Smanjen broj nezaposlenih

Na evidenciji 18.580 nezaposlenih: Nacionalnaslu`ba za zapo{ljavanje u Prijepolju

U pljevaljskom porodili{tu za 35 dana ro|eno samo 14 beba

Pljevlja postaju sve praznija

Odlazak mladih i lo{a materijalnasituacija glavni uzroci sve manjegprira{taja: Pljevlja

U DVE RE^I

Novi Pazar - Nije ~est, ali je mnogolep primer kad nekom sportisti nesmeta da je godinama u senci drugog.U novopazarskoj atletici se odavno znako je broj jedan i zbog toga su svi osta-li sre}ni. Amela Terzi} je atletska divai to }e, bez obzira na ono {to }e se do-ga|ati u njenoj daljoj atletskoj karijeri,zauvek i ostati. Svi ostali su u vrhu na-{e atletike, ~esto i zablistaju na me|u-narodnoj sceni. Deset godina TeodoraSimovi} kre}e se putem kojim se re|eide, ru{i li~ne granice i uvek je u sa-mom vrhu na{e atletike, bez obzira dali tr~i srednjopruga{ke, dugopruga{ke,preponske ili maratonske trke.

Osvojila si medalju na PrvenstvuSrbije u dvorani i to u disciplini kojati nije disciplina - miljenica Osnovnicilj bio je dovesti Amelu Terzi} do{to boljeg rezultata i norme za pred-stoje}i {ampionat Evrope u Beogra-du na 1500 metara. U tome ste zajed-no uspele?

-Odli~no znam koliko sebe dajeatletici, koliko je spremna i koliko `elijednu veliku seniorsku medalju. Vi{eod deset godina smo, pre svega, prija-teljice, zato i ̀ elim iz sveg srca da do|edo onoga do ~ega ona mo`e da stigne.

U Srbiji Amela je pre svake trke pobed-nica. Ovoga puta u prvom planu bio jerezultat, ostalo se podrazumevalo. Sviprolazi koje sam pravila su joj odgova-rali, pa i onaj na 800 metara od 2:13,00,jedino mi je ̀ ao, mada nije mnogo bit-no, {to joj je za 28 stotinki izmakao re-kord Srbije. Nadma{i}e ga ona uskoro,mo`da ve} na Balkanskom {ampiona-tu u Beogradu (25. februar). Amela i janikad nismo i ne}emo biti rivalke, mismo tim. Koliko je samo bilo takmi~e-nja na kojima je ona meni pomogla dado|em do neke norme. Najiskrenije,veliko je zadovoljstvo i privilegija {tosam u prilici da ponekad pomognemsjajnoj Ameli. Kad ve} ne mogu da jedovu~em do cilja trke, mogu u nju daje uvedem onako kako njoj odgovara,da uhvati zalet. Moje iskustvo tr~anjau dvorani je tanko, pre ovog samo samjo{ jedanput nastupila u tim uslovima,pro{le godine tako|e na Banjici. Kakose nisam ni pripremala za distancu od1,5 km, prezadovoljna sam drugimmestom, tim pre {to je Amela prva, a jaiza nje. I nismo tim samo Amela i ja,ve} svi mi koji ~inimo AK Novi Pazar.Sre}na sam {to pored sebe imam Rifa-ta Zilki}a i prelepu atmosferu ~iji sukreatori on i Edin Zukovi}. Prija {tosam u dru{tvu Elzana Bibi}a i na{ihnajmla|ih snaga. Svi smo pozitivni i utome le`i klju~ i mojih i rezultata svihnas zajedno.

^este povrede kad im vreme nijeznale su da te izbace iz koloseka i nadu`e vreme odvoje od atletike. Nisise dala, ni{ta ti nisu mogle ni dugepauze, vra}ala si se, menjala discipli-ne i povrh svega ostala u atletskomvrhu Srbije i Balkana. Kako?

-Ne}u da se vra}am na neprijatnetrenutke. Bilo ih je previ{e. ^ini mi seda skoro nikad nisam bila tako sre}nakao kad sam pro{log leta u Pite{tiju(Rumunija) postala prvakinja Balkanana 5000 metara. Rumunka Florea vo-dila je sve vreme trke, a ja sam ni samane znam kako iz sebe izvukla poslednjiatom snage i pretekla je na 200 metaraod cilja. Ta trka ozna~ila je prekretni-

cu u mojoj karijeri. Tada sam odlu~ilada se isklju~ivo nadme}em na 3000metara i u dugopruga{kim disciplina-ma, ali neki crv u meni ne da mi mira.

On je najve}i krivac {to te gledamou dvoranskim trkama, koje ne sim-pati{e{, i na krosevima, na koje sipro{le godine stavila ta~ku.

-Nedavno sam na Prvenstvu Srbijeu Beogradu osvojila titulu u dvorani na3000 metara sa li~nim rekordom9:46,31. Mogu i br`e od tog vremena,pod uslovom da u nekoj slede}oj trcine diktiram sama ritam tokom ~itavedistance. Da bi se na{la na listi u~esni-ka Prvenstva Evrope u Beogradu (3-5.mart) potrebno je istr~ati 9:15,00. Ni-sam odustala od tog cilja. To vreme sene}e lako posti}i, ali kad sam ja u pita-

nju ne postoji ni{ta {to je nemogu}e.Optimista sam, jer sam u trci na {am-pionatu Srbije prvu od tri ,,hiljadarke“

pretr~ala za 3:05,00. To je prolaz kojigarantuje ispunjenje norme, do koje sene nikako ne mo`e do}i solo trkom.Treba mi jaka konkurencija, a ako uBeograd na Balkansko prvenstvo do|u

mo}ne Turkinje, Rumunke i Bugarke,eto ritma za ispunjenje jo{ jednog sna.Nadam se, jer na najve}im takmi~enji-ma po nekom ustaljenom pravilu tr-~im najbolje. A kad je re~ o krosevima,~vrsto sam posle serije RTS krosevakrajem pro{le godine re{ila da im ka-`em zbogom i da se posvetim samotartanu i asfaltu, ali... To je podloga ko-

ja nikako ne odgovara mojoj telesnojkonstituciji pa se ~esto povre|ujem.Ipak, u Ulcinju sam po~etkom godine

dosta radila na snazi i takva kakva sam,ka`em sebi, ajde da jo{ ove godine tr-~im Beli kros. Nisam pogre{ila. Drugomesto iza Amele Terzi} je veliki uspeh.

Posle 3000 stipl i dvorane, mara-ton je novo iznena|enje koje si pri-redila dobrim poznavaocima atleti-ke. Pobeda po~etkom godine na tra-si Ulcinj - Skadar, i to sa sjajnim re-zultatom, najavljuje da bi to moglada bude tvoja nova disciplina?

-Oprobala sam se u maratonu iz ~i-ste znati`elje. Prosto, `elela sam da is-testiram sopstvene granice izdr`ljivo-sti. I trener Zilki} i ja smo mislili da }ese {toperica zaustaviti negde na vreme-nu od 3 sata, kad smo videli vreme2:43, nismo mogli da verujemo. Od-mah sam se prona{la u njemu, on tra-`i druga~iju vrstu treninga, mnogo ra-da, ali ne mislim, kao {to se to tvrdi, daje mnogo te`i od svih ostalih atletskihdisciplina. Proba}u u maju, mo`da naRoterdamskom maratonu da ispunimnormu (2:35,00) za Svetsko prvenstvou Londonu ovog leta.

petak, 17. februar 2017. VII

Prvoslav Le{evi}

Teodora Simovi}, 23 - godi{nja atleti~arka briljira na startu sezonu

Odabrala je put kojim se re|e ide

Koeljo za opu{tanje Atletika u `ivotu Teodore Simovi}, za koju }e svi pasinirani pratioci zbivanja u

kraljici sportova re}i da je uz Ivanu [panovi} na{a najlep{e atleti~arka, zauzimava`no mesto, ali nije samo ona u fokusu njene pa`nje:

- Imam 23 godine i zrela sam za racionalno razmi{ljanje. Zavr{etak Fakultetaza sport i fizi~ko vaspitanje u Leposavi}u, a pri kraju sam studija, mi je prioritet.Obaveze su razli~ite i obimne, ali ima vremena i za ostala u`ivanja. Naj~e{}e se opu-{tam uz muziku Tome Zdravkovi}a i Miroslava Ili}a ili ~itaju}i knjige Ljiljane Habja-novi} - \urovi} i mog omiljenog pisca Paula Koelja. Nedavno sam u jednom dahupro~itala njegovih ,,11 minuta“ - re~e Teodora.

To {to sam ostala bez nagradene zna~i da manje vredim

Pro{le godine na Prvenstvu Balkana u Pite{tiju (Rumunija) Teodora je iznena-dila kompletnu atletsku javnost na poluostrvu. Njenu pobedu niko nije o~ekivao,isto kao i odluku novopazarskog Sportskog saveza da je izostavi sa liste nagra|e-nih za rezultat postignut u 2016. godini:

-Ne znam kako i {ta oni boduju, koju matematiku primenjuju. To {to nisam me-|u nagra|enim nikako ne umanjuje moju vrednost. Ho}u da ka`em da nije meri-lo ne~ijeg kvaliteta. Atletika je kraljica sportova, da ni{ta drugo sem toga ne ka-`em, dovoljno je da bi se razumelo kako rezultati ostvareni u njoj te{ko mogu dase mere sa onima koji su postignuti u gotovo svim ostalim sportovima, stalo`enopri~a Teodora.

Hrabar potez Eminovi}eve Ove godine konkurencija na 5000 metara poja~a}e se povratkom na stazu Azre

Eminovi}. „Velika je hrabrost u tim godinama i posle tolike pauze vratiti se atleti-ci. Njena odricanja, obzirom da ima porodicu, mnogo su ve}a od mojih. Bilo bi ne-ukusno da bilo {ta govorim unapred, staza je jedino merilo i na njoj }e se sve kaza-ti. Mislim da sam u ovom trenutku spremnija od nje“, ka`e Teodora Simovi}.

Osvojila U{}e Varo{ica U{}e, na putu Kraljevo - Ra{ka, bila je doma}in 6. Sretenjske uli~ne tr-

ke u kojoj je u glavnoj seniorskoj trci na 1.800 metara pobedila Teodora Simovi} izAK Novi Pazar, ispred atleti~arke AK Pazar Azre Eminovi} i svoje klupske drugariceLidije Petrovi}. U~enicima Rifata Zilki}a pripalo je jo{ pet prvih mesta, mla|em pi-oniru Vahidu Gici}u, mla|oj pionirki Vanji Petrovi}, starijem pioniru Amelu D@akov-cu, starijoj pionirki Saimi Muri} i juniorki Amri Terzi}.

Nismo i ne}emo biti rivalke, mi smo tim: Teodorai Amela na Dvoranskom prvenstvu Srbije

Nikad nisam bila takosre}na: Zlato u Pite{tiju

@eli na Prvenstvo Evrope uBeogradu: Teodora Simovi}

petak, 17. februar 2017.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

AMELA KRALJICA KO[UTNJAKABeograd - Jubilarni 50. Beli

kros u Ko{utnjaku pro{ao je u znakuAmele Terzi}. Osmom pobedom, 23- godi{nja Novopazarka postala jekraljica Ko{utnjaka. Niko pre nje ni-je uspeo toliko puta da trijumfujena Belom krosu. Njen rezultat je jo{ve}i zato {to njena nepobedivosttraje neprekidno od 2010. godine.Stazu dugu 3000 metra Terzi}eva jepre{la za ta~no 10 minuta, drugomesto pripalo je njenoj klupskojdrugarici Teodori Simovi} (10:18),dok je kao tre}a kroz cilj pro{la, Ma-|arica Ka~er (10:35). U trci 2000/01.godi{te ro|ena sestra Amele Terzi},Amra zauzela je drugo mesto, izaHrvatice Bogi}. Amel D@akovac je nadistanci od 1.000 metara, u konku-renciji 2002/03. godi{te, zauzeodrugo mesto iza Alekse Milanovi}a

iz }uprijske Morave. Isti raspored jebio na pionirskom {ampionatu Srbi-je u dvorani na 2000 metara, prviMilanovi} (5:48,89), drugi D@akovac(5:54,01).

BIBA NA KROVU BALKANA Istanbul - Elzan Bibi} (8:24,60)

osvojio je zlatnu medalju u Istanbuluna Prvenstvu Balkana za juniore udvorani. On je na 3000 metara za ne-pune tri sekunde bio bolji od drugo-plasiranog Tur~ina Firata Ozkormaza(8:27,48), a za vi{e od 16 sekundi odbronzanog Rumuna Mir~ee Ilie Vijala(8:40,77). Srbija je na ovom {ampio-natu osvojila devet medalja (4 zlata,2 srebra i 3 bronze). Pored Bibi}a titu-lu balkanskih prvakinja osvojile su i triMilice- Milica Emini (60 metara pre-pone), Milica Jak{i} (400) i Milica Gar-da{evi} (skok u dalj - 6,21)

DUGOVI I NASTAVAK PRVENSTVA Novi Pazar - Fudbaleri Novog

Pazara sutra nastavljaju {ampionatu Superligi utakmicom 23. kola saCrvenom zvezdom u Beogradu(15:00). Zbog neizmirenih dugova-nja prema biv{im igra~ima Disci-plinska komisija FSS zabranila je re-gistrovanje igra~a koji su u zim-skom prelaznom roku pristigli uklub, pa zato i nije poznato sa kojimsnagama }e se Vu~i}evi} suprotsta-viti aktuelnom {ampionu, ako po-stoje}i problem do po~etka me~ane bude re{en.

POBEDA GOSTIJU Novi Pazar - Derbi utakmica 18.

kola, Prve regionalne lige - Zapad iz-me|u ko{arka{a Novog Pazara i Klikaiz Arilja zavr{ena je pobedom gostiju64:67 (20:18, 20:15, 10:21, 14:13). VE

STI IZ

SPO

RTA

Prema planu Elektroprivrede Srbije

Obnova malih hidrocentrala

Obnova iz kreditaEvropske banke:Hidrocentrala

Prijepolje - Elektroprivreda Srbije planirala jeobnovu sedam malih hidroelektrana koje }e se fi-nansirati sredstvima iz kredita Evropske banke zaobnovu i razvoj za Program obnove 15 MHE.

Predvi|eni su radovi na MHE Ra{ka NoviPazar, MHE Radaljska Banja Mali Zvornik,MHE Selja{nica Prijepolje, MHE Kratovska Re-ka Priboj, MHE Pod Gradom, U`ice, MHE Tu-rica U`ice i MHE Moravica Ivanjica. Radovi }e

obuhvatiti ru{enje, demonta`u delova posto-jec?ih objekata, izvo|enje zemljanih radova, be-tonske i radove na armaturi, zidarske i izolaci-one radove, metalne i aluminijumske konstruk-cije, radove na fasadi, farbanje i su{enje, te in-stalaciju sistema za vodosnabdevanja i kanali-zaciju, uklju~ujuci nabavku cevovoda. O~ekiva-no trajanje radova je 40 nedelja, tender je u to-ku, a rok za dostavljanje ponuda 30. mart. Mini

hidrocentrala u prijepoljskoj MZ Selja{nica jeprvi takav energetski objekat podignut u San-d`aku neposredno posle Drugog svetskog rata.Prva hidroelektrana u ovom kraju pu{tena je urad 1952.godine, a imala je ja~inu od 900 kilo-vata. Bila je neophodna za po~etak industrijali-zacije prijepoljske op{tine, odnosno za rad pr-ve fabrike u ovom kraju Tekstilnog kombinata„Ljubi{a Miodragovi}“. I.H-D.

MOSI igre u julu u Pljevljima

Pljevlja - Jul ove godine bi}e posebno aktivan uPljevljima, jer }e ova op{tina biti doma}in 54. MOSIigara. Tada }e se hiljade sportista iz vi{e od 30 op{ti-na sa trome|e Srbije, BiH i Crne Gore boriti za me-dalje i {to bolje rezultate.Tim povodom u ponedje-ljak je odr`an sastanak na kojem su imenovani ~la-novi organizacionog i izvr{nog odbora, kao i komi-sija 54 MOSI. Za predsjednika organizacionog od-bora, koji ima 68 ~lanova izabran je predsjednik op-{tine Mirko \a~i}.Za predsjednika izvr{nog odboraizabran je Mersudin Halilovi}, a imenovani su i ~la-novi 13 komisija MOSI. Na sastanku je odlu~eno daizvr{ni odbor u roku 14 dana izradi plan organizaci-je 54. MOSI kao i da organizacioni odbor predlo`iskup{tini MOSI da termin igara bude od 5 do 9.jula.Predsjednik Organizacionog odbora Mirko \a~i} is-ti~e da }e Pljevlja spremno do~ekati sve izazove ve-zane za 54. MOSI. J.D.