Teorija Izbora Potrosaca

7

TEME ZA IZUČAVANJE

Copyright©2004 South-Western

Tema Tema 1313Mankju gl. 21Mankju gl. 21

TEORIJA IZBORA POTROŠAČA


• Teorija izbora potrošača omogućava potpunije razumevanje tražnje.

• Ona pokazuje kako potrošači koji se suočavaju sa izborom donose odluke.

• Primenom teorije izbora potrošača moćićemo da damo odgovor na tri zanimljiva pitanja:• Da li su sve krive tražnje nagnute nadole?• Kako nadnice utiču na ponudu rada?• Kako kamatne stope utiču na štednju domaćinstava?


BUDŽETSKO OGRANIČENJE: ŠTA POTROŠAČ MOŽE SEBI DA PRIUŠTI

• Budžetsko ograničenje pokazuje ograničenje potrošačke korpe koju potrošač sebi može da priušti.• Ljudi troše manje nego što žele zato što je potrošnja

ograničena dohotkom



• Budžetsko ograničenje pokazuje različite kombinacije dobara koje potrošač može sebi da priušti s obzirom na svoj dohodak i cene tih dobara.

• Primer: • Dohodak potrošača = 1000$• Cena soka = 2$• Cena sendviča = 10$


Budžetsko ograničenje potrošača

Čaše soka

Brojsendviča

Izdaci na sok

Izdaci na sendviče

Ukupni izdaci

0 100 0 $ 1.000 $ 1.000 $

50 90 100 900 1.000

100 80 200 800 1.000

150 70 300 700 1.000

200 60 400 600 1.000

250 50 500 500 1.000

300 40 600 400 1.000

350 30 700 300 1.000

400 20 800 200 1.000

450 10 900 100 1.000

500 0 1.000 0 1.000



Budžetsko ograničenje potrošača:

• Svaka tačka na liniji budžetskog ograničenja pokazuje potrošačevu kombinaciju ili izbor između dva dobra. • Na primer, u tački A, potrošač ne kupuje nijednu

čašu soka, ali zato može da kupi 100 sendviča. U tački B, potrošač ne kupuje nijedan sendvič, ali zato može da kupi 500 čaša soka.

SLIKA 1 Budžetsko ograničenje potrošača

Količinasendviča

Količina soka

0

Budžetskoograničenje potrošača

500B

100

A




Budžetsko ograničenje potrošača :

• Alternativno, potrošač može da kupi 50 sendviča i 250 čaša soka

SLIKA 1Budžetsko ograničenje potrošača

Količinasendviča

Količinasoka

0

Budžetskoograničenje potrošača

500B

250

50

C

100

A




• Nagib budžetskog ograničenja jednak je relativnoj ceni dva dobra – ceni jednog dobra u poređenju sa cenom drugog dobra.• Cena sendviča je 10$, a soka 2$ → relativna cena je

5 tj. 1 sendvič staje 5 sokova...

• Nagib budžetskog ograničenja meri stopu po kojoj se potrošač odriče jednog dobra da bi stekao drugo dobro, i obratno.


PREFERENCIJE: ŠTA POTROŠAČ ŽELI

• Potrošačeve preferencije između različitih potrošačkih korpi mogu da se ilustruju krivama indiferencije.


Predstavljanje preferencija krivama indiferencije

• Kriva indiferencije pokazuje potrošačke korpe koje potrošaču pružaju jednak stepen zadovoljstva

SLIKA 2 Preferencije potrošača

Količinasendviča

Količinasoka

0

Kriva indiferencije, I1

I2

C

B

A

D



Predstavljanje preferencija krivama indiferencije• Preferencije potrošača:

• Potrošač je indiferentan u odnosu na kombinacije A, B i C, jer se sve one nalaze na istoj krivi.

• Marginalna stopa supstitucije (MSS):• Nagib u svakoj tački krive indiferencije zove se

marginalna (ili granična) stopa supstitucije

• To je stopa po kojoj je potrošač spreman da jedno dobro zameni drugim...

• ...ili, to je stopa koja pokazuje količinu jednog dobra koja je potrebna da bi potrošač nadoknadio smanjenje potrošnje za 1 jedinicu drugog dobra.


Količinasendviča

Količinasoka

0

Kriva indiferencijeI1

I21

MSS

C

B

A

D



Četiri svojstva kriva indiferencije

• Više krive indiferencije preferiraju se u odnosu na one niže

• Krive indiferencije su opadajuće

• Krive indiferencije se ne seku

• Krive indiferencije su udubljene (konveksne su)



• Svojstvo 1: Više krive indiferencije preferiraju se u odnosu na one niže• Potrošači preferiraju veću količinu u odnosu na

manju količinu dobara. • Više krive indiferencije predstavljaju veće količine

dobara nego niže krive indiferencije.


Količinasendviča

Količinasoka

0

Kriva indiferencije I1

I2

C

B

A

D




• Svojstvo 2: Krive indiferencije su opadajuće Potrošač je spreman da se odrekne jednog dobra

samo ako mu to omogućuje veću potrošnju drugog dobra kako bi bio u istoj meri zadovoljan

Stoga, ako se smanji količina jednog dobra, količina drugog dobra mora da se poveća

Iz tog razloga, većina kriva indiferencije ima negativan nagib


Količinasendviča

Količinasoka

0

Kriva indiferencijeI1




• Svojstvo 3: Krive indiferencije se ne seku Tačka A i tačka B čine potrošača podjednako

zadovoljnim Tačka B i tačka C čine potrošača podjednako

zadovoljnim To znači da tačke A i C takođe moraju da čine

potrošača podjednako zadovoljnim Ali, u tački C postoji veća količina oba dobra.

SLIKA 3 Krive indiferencije se ne mogu seći

Količinasendviča

Količinasoka

0

C

A

B




• Svojstvo 4: Krive indiferencije su udubljene (konveksne su prema koordinatnom početku) • Ljudi su spremniji da se odreknu dobara kojih imaju

u izobilju, a manje spremni da se odreknu dobara kojih imaju samo u malim količinama

• Razlike u graničnim stopama supstitucije uzrokuju da krive indiferencije budu konveksne

SLIKA 4 Konveksne krive indiferencije

Količinasendviča

Količinasoka

0

Kriva indiferencije

8

3

A

3

7

B

1

MSS = 6

1MSS = 14

6

14

2



Dva ekstremna primera kriva indiferencije

• Savršeni supstituti

• Savršeni komplementi



• Savršeni supstituti• Dva dobra čije su krive indiferencije prave linije su

savršeni supstituti. • Tada je marginalna stopa supstitucije konstantna.

SLIKA 5Savršeni supstituti i savršeni komplementi

Dvodinarke 0

Jednodinarke

(a) Savršeni supstituti

I1 I2 I3

3

6

2

4

1

2




• Savršeni komplementi• Dva dobra sa pravougaonim krivama indiferencije

su savršeni komplementi.

SLIKA 5 Savršeni supstituti i savršeni komplementi

Desna cipela0

Leva

cipela

(b) Savršeni komplementi

I1

I2

7

7

5

5



OPTIMIZACIJA: ŠTA POTROŠAČ BIRA

• Potrošač bi želeo da dobije kombinaciju dobara koja se nalazi na najvišoj mogućoj krivi indiferencije.

• Međutim, potrošač ima ograničena sredstva koja mu stoje na raspolaganju, što znači da mora da se nađe na ili ispod svog budžetskog ograničenja


Optimalni izbori potrošača

• Kombinacija krive indiferencije i budžetskog ograničenja određuje optimalan izbor potrošača

• Potrošačev optimum nalazi se u tački u kojoj je najviša kriva indiferencije tangenta budžetskom ograničenju. Šta to znači?

• Pri optimumu nagib krive indiferencije jednak je nagibu budžetskog ograničenja.

• Nagib krive indiferencije je MSS, a budžetskog ograničenja je relativna cena.



• Potrošač bira potrošnju dva dobra pri kojoj je marginalna stopa supstitucije jednaka relativnoj ceni.

• Relativna cena je stopa po kojoj je tržište spremno da zameni jedno dobro za drugo.

• MSS je stopa po kojoj je potrošač spreman da zameni jedno dobro za drugo.



• Potrošačev optimum je postignut kada je vrednost koju dobrima pripisuje potrošač (izražena marginalnom stopom supstitucije) jednaka vrednosti koju dobrima pripisuje tržište (izražena je relativnom cenom).

SLIKA 6 Potrošačev optimum

Količinasendviča

Količinasoka

0

Budžetsko ograničenje

I1I2

I3

Optimum

AB



Kako promene dohotka utiču na izbor potrošača

• Povećanje dohotka rezultira paralelnim pomeranjem budžetskog ograničenja udesno.

• Potrošač je u mogućnosti da odabere bolju kombinaciju dobara koja se nalazi na višoj krivi indiferencije.

SLIKA 7 Povećanje dohotka

Količinasendivča

Količinasoka

0

I1

I2

2. . . . Povećava se potrošnja sendviča. . .

3. i potrošnja soka...

Prvobitnobudžetsko ograničenjet

1. Povećanje dohotka pomera budžetsko ograničenje udesno...

Prvobitnioptimum

Novi optimum


Novo budžetsko ograničenje



Normalna i inferiorna dobra:• Ako potrošač kupuje veću količinu dobra kad

njegov dohodak raste takvo dobro se naziva normalno dobro.

• Ako potrošač kupuje manju količinu dobra kad njegov dohodak raste takvo dobro se naziva inferiorno dobro.

SLIKA 8 Inferiorno dobro

Količinasendviča

Količina

soka

0

Prvobitnobudžetskoograničenje


I1 I2

1. Kada povećanje dohotka pomeri

budžetsko ograničenje udesno. . .

3. … a ako potrošnjasoka opadasokpostajeinferiornodobro...

2. . . . a potrošnja sendviča raste, sendvič postaje normalno dobro . . .

Prvobitnioptimum

Novi optimum




• Smanjenje cene bilo kog dobra uzrokuje pomeranje budžetskog ograničenja na spoljašnju stranu (udesno) i menja nagib budžetskog ograničenja

SLIKA 9 Promena cene

Količinasendviča

Količina

soka

0

1,000 D

500 B

100

A

I1I2

Prvobitni optimum



1. Smanjenje cene soka rotirabudžetsko ograničenje ka spoljašnjosti

3. i povećavase potrošnjasoka...

2. . . . smanjuje se potrošnja sendviča . . .

Novi optimum



Dohodni i supstitucioni efekti

• Promena cene dobra ima dva efekta na potrošnju:

• Dohodni efekat

• Supstitucioni efekat



• Dohodni efekat• Dohodni efekat je promena potrošnje koja nastaje

kada promena cene pomera potrošača na višu ili nižu krivu indiferencije

• Supstitucioni efekat• Supstitucioni efekat je promena potrošnje koja

nastaje kada promena cene pomera potrošača duž date krive indiferencije do tačke sa novom marginalnom stopom supstitucije



• Promena cene: supstitucioni efekat• Promena cene najpre uzrokuje pomeranje potrošača

sa jedne na drugu tačku duž iste krive• Ilustracija: pomeranje iz tačke A u tačku B

• Promena cene: dohodni efekat • Nakon pomeranja sa jedne na drugu tačku na istoj

krivi, potrošač će se pomeriti na novu krivu indiferencije.

• Ilustracuja: pomeranje iz tačke B u tačku C

Slika 10. Dohodni i supstitucioni efekti

Količinasendviča

Količinasoka

0

I1

I2A

Prvobitni optimum



Supstitucioniefekat

Supstitucioni efekat

Dohodniefekat

Dohodni efekat

B

C Novi optimum


TABELA 1 Supstitucioni i dohodni efekti kada opada cena soka


Dobro Dohodni efekat Supstitucioni efekat Ukupni efekat

Sok Potrošač je bogatiji, pa kupuje više soka

Sok je relativno jeftiniji, pa potrošač kupuje više soka.

Supstitucioni efekat i dohodni efekat deluju u istom smeru, pa potrošač kupuje više soka.

Sendvič Potrošač je bogatiji, pa kupuje više sendviča.

Sendvič je relativno skuplji, pa potrošač kupuje manje sendviča

Supstitucioni i dohodni efekti deluju u suprotnim smerovima, pa ukupni efekat na potrošnju sendviča nije jasan.


Izvođenje krive tražnje

• Krivu tražnje potrošača možemo shvatiti kao pregled optimalnih odluka koje nastaju iz: • njegovog budžetskog ograničenja i • njegovih kriva indiferencije.

SLIKA 11 Izvođenje krive tražnje

Količinasendviča

0

Tražnja

(a) Potrošačev optimum ’

Količinasoka

0

Cena

soka

(b) Kriva tražnje za sokom

Količinasoka

250

$2A

750

$1B

I1

I2

Novo budžetsko ograničenje (cena soka = 1$)

Prvobitno budžetsko ograničenje (cena soka = 2$)

750 B

250A



TRI PRIMENE

• Da li su sve krive tražnje opadajuće? • Ponekad se može desiti da su krive tražnje rastuće

• To se dešava kada potrošači kupuju više nekog dobra kada njegova cena raste.

• Gifenovo dobro• Dobro koje krši zakon tražnje ekonomisti nazivaju Gifenovo

dobro

• Gifenovo dobro je ono dobro čiji rast cene izaziva porast tražene količine

• Dohodni efekat je jači od supstitucionog efekta

• Krive tražnje za takvim dobrima imaju pozitivan nagib

SLIKA 12. Gifenovo dobro

Količinamesa

Količinakrompira

0

I2I1

Prvobitno budžetsko ograničenje

Novo budžetskoograničenje

D

A

B

2. . . . što povećavapotrošnjukrompriaako je krompirGifenovodobro ...

Optimum sa niskom cenom krompira

Optimum sa visokomcenom krompira

E

C1. Rast cene krompira rotira budžetsko ograničenje ulevo...



TRI PRIMENE

• Kako porast nadnice utiče na ponudu rada? • Ako je supstitucioni efekat veći od dohodnog efekta

radnik je spreman da radi više • Ako je dohodni efekat veći od supstitucionog efekta

radnik će raditi manje.

SLIKA 13 Odluka o radu i dokolici

Sati dokolice0

Potrošnja

$5,000

100

I3

I2

I1

Optimum

2,000

60


SLIKA 14 Porast nadnice

Sati dokolice0

Potrošnja

(a) Za osobu sa ovakvim preferencijama . . .

Ponuđeni sati rada0

Nadnica

. . . Kriva ponude rada je rastuća.

I1

I2BC2

BC1

2. . . . sati dokolice se smanjuju . . . 3. . . ..a sati rada se povećavaju

1. Kada se nadnica povećava . . .

Ponudarada


SLIKA 14 Porast nadnice

Sati doklice0

Potrošnja

(b) Za osobu sa ovakvim preferencijama. . ...

Ponuđeni sati rada0

Nadnica

. . . Kriva ponude rada je opadajuća

I1

I2

BC2

BC1

1. Kad nadnica raste . . .

2. . . . sati dokolice se povećavaju . . . 3. . . . a sati rada se smanjuju.

Ponuda rada



TRI PRIMENE

• Kako porast kamatne stope utiče na štednju domaćinstava?• Ako je supstitucioni efekat veći od dohodnog efekta

domaćinstva više štede• Ako je dohodni efekat veći od supstitucionog efekta

domaćinstva manje štede

SLIKA 15 Odluka o potrošnji i štednji

Potrošnja u mladosti

0

Potrošnja u starosti

$110,000

100,000

I3

I2

I1

Budžetskoograničenje

55,000

$50,000

Optimum


SLIKA 16 Porast kamatne stope

0

(a) Viša kamatna stopa povećava ušteđevinu (b) Viša kamatna stopa smanjuje ušteđevinu

Potrošnjau starosti

I1

I2

BC1

BC2

0

I1 I2

BC1

BC2

Potrošnja u starosti


1. Viša kamatna stopa rotira budžetsko ograničenje udesno...

1. Viša kamatna stopa rotira budžetsko ograničenje udesno. . .

2. . . . što rezultira nižom potrošnjom u mladosti a time i većom štednjom...

2. . . . što rezultira višompotrošnjom u mladosti a time i manjom štednjom




TRI PRIMENE

• Dakle, rast kamatne stope može ili da ohrabri ili da destimuliše štednju.

• Važan problem ekonomske politike; na primer, da li više ili manje oporezovati dohodak od kapitala...


REZIME

• Budžetsko ograničenje potrošača pokazuje moguće kombinacije različitih dobara koje on može da kupi za svoj dohodak po postojećim cenama dobara.

• Nagib budžetskog ograničenja jednak je relativnoj ceni dobara.

• Krive indiferencije potrošača predstavljaju njegove preferencije.


REZIME

• Tačke na višim krivama indiferencije preferiraju se u odnosu na tačke na nižim krivama indiferencije.

• Nagib krive indiferencije u bilo kojoj tački predstavlja potrošačevu marginalnu stopu supstitucije

• Potrošač postiže optimum tako što bira tačku na svom budžetskom ograničenju koja leži na najvišoj krivi indiferencije.


REZIME

• Kada cena dobra padne, uticaj tog događaja na izbor potrošača može da se razloži na dohodni efekat i supstitucioni efekat.

• Dohodni efekat predstavlja promenu potrošnje koja nastaje zato što potrošač biva bogatiji usled pada cene.

• Dohodni efekat ogleda se u pomeranju sa niže na višu krivu indiferencije.


REZIME

Supstitucioni efekat predstavlja promenu potrošnje koja nastaje zato što promena cene podstiče veću potrošnju dobra koje je postalo relativno jeftinije.

Supstitucioni efekat se ogleda u kretanju duž krive indiferencije do tačke sa drugim nagibom.


REZIME

Teorija izbora potrošača može da objasni: zašto krive tražnje potencijalno mogu da budu

rastuće zašto više nadnice mogu da smanje ili povećaju

ponuđenu količinu rada zašto više kamatne stope mogu da smanje ili

povećaju štednju.

Documents

Teorija Izbora Potrosaca