Click here to load reader

Terme Starog Rima

  • View
    241

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

seminarski

Text of Terme Starog Rima

Terme starog Rima

Jo u antikoj Grkoj kupanje je dobilo drutveni karakter. Gimnazij u Grkoj bio je javna institucija koja se koristila za vebanje tela i duha. Zgradu su inile prostrana vebalita, trkalita, tremovi, kupatila i prostor u kojem su filozofi diskutovali sa svojim uenicima. Nakon intenzivnog treninga, mladii bi se okupali u toploj vodi, a kada bi se nakon fizikog napora potpuno opustili preli bi na treniranje duha.

Rimske terme svoje poreklo imaju u spoju grkog gimnazija i egipatskog parnog kupatila. Egipat je, naime, jo u ptolomejsko doba dostigao nivo poznavanja tehnike potreban da bi se takve zamisli realizovale, kao to pokazuju arheoloka istraivanja u delti Nila koja ine dva kruna objekta, oigledno prethodnika rimskog laconium-a.

200 godina pre nego to je Agripa stvorio prve javne terme, 25. godina p.n.e, kupatila (balneum) su rimljani mnogo poseivali; nakon toga su se rimski imperatori takmiili da prevaziu svoje prethodnike sa sve velelepnijim Termama, od kojih se naroito istiu Neron 65. godine, Tito 81, Domicijan 95, Komodo 185, Karakala 217, Dioklecijan 302. i Konstantin 315. godine.

Kako bi obezbedili poseenost, cene ulaza su uvek bile vrlo niske, ako ne i besplatne. Terme su poele da niu svuda po carstvu, od peanih pustinja do Alpa. Neke od njih bile su toliko velike da su mogle da prime i do 6000 osoba.

Rituali su varirali od jedne provincije do druge, u skladu sa lokalnim obiajima, ali je ipak generalni koncept svuda bio isti: u pitanju je bio vienamenski rekreativni centar. Veina termi imala je u svom sklopu sportske centre, bazene, parkove, biblioteke, male teatre namenjene za sluanje muzike i poezije, jednu veliku salu za proslave; grad unutar grada. Bilo je nekad i restorana i krmi za odmor.

Svaka terma nudila je sebi svojsvene atrakcije: naroita etnja, predivna biblioteka, visoko razvijen sportski centar, premda su glavna atrakcija uvek bila kupatila. Tokom poslednjeg hrianskog perioda carstva, bilo je zabranjeno ii u terme nedeljom i praznicima, a pre toga su retko kad bivale zatvorene. Ponegde su se mukarci i ene zajedno kupali, ali to je variralo od perioda do perioda, od zone do zone.

Graani su zavravali sa poslom u ranim popodnevnm asovima i odlazili bi u terme, koje su se otvarale u podne, pre ruka.

Tipino, dan u termama poinjao bi sa gimnastikom u fiskulurnoj sali, ili sportskim aktivnostima na otvorenom gde su se koristile i lopte za igranje, i odravala takmienja u rvanju.

Odmah zatim se ilo u kupatila, prolazei kroz tri prostorije, svaka sa vodom toplijom od prethodne. Ulazilo se prvo u tepidarium, najvea i najluksuznija prostorija termi, tu se ostajalo sat vremena. Zatim se ilo u calidarium, manje prostorije, uglavnom graene na bokovima glavnog kupalita.

Na kraju se odlazilo u laconicum, poslednja prostorija, najtoplija, ugrejana suvim vazduhom na veoma visokoj temperaturi.

Nakon proienja i masaa, ilo se na plivanje u bazenu frigidarium-a.

Nakon svega, osveeni i namirisani, ljudi bi se uputili u druge delove termi, u kojima se moglo itati ili uestvovati u drugim aktivnostima.

Veliki akvadukti, iji ostaci postoje po celoj teritoriji nekadanje imeprije, snabdevali su terme vodom. Toplota se ravnomerno distribuisala kroz uplje zidove i podove isprepletene kao konica kroz koje je cirkulisao topao vazduh.

Prve velike terme, koje su svojevremeno bile i najvee termalno zdanje na svetu, su Trajanove terme. Terme je projektovao arhitekta Apolodor od Damaska, za cara Trajana. Neke delove je dogradio Domicijan. Ove terme su se i koristile i dalje u 4. ili 5. veku, kada su ukraene statuama prefekta Feliksa Kampaniana. Tradicionalno, dri se da je kompleks izgubio svoju funkciju nakon gotskih unitavanja akvadukta. Sveija arheoloka istraivanja otkrila su nekropolu unutar kompleksa.

Trajanove terme prostiru se na povrini od preko 6 hektara, na kojoj su bile prethodno druge graevine, kao to je jedan deo Domus Aurea. To znai da je podruje veinom bilo pod imperatorskim posedima i da je izgradnja prostranog kompleksa poput ovih termi raena u centralnom i prestinom delu Rima.

Dioklecijanove terme, najvee terme starog Rima izgraene su da bi ih koristio narod iz 3 kvarta u Rimu, i za njihovu izgradnju jedan ceo kvart je sruen. Zdanje je zidano ciglama. Uprkos napadima Gota i Vandala, terme su ostale u makar deliminoj upotrebi sve do 537, kada su Goti prekinuli dotok vode. Po obliku i dimenzijama lie na Terme Karakale (koje su svojevremeno raene po uzoru na Trajanove Terme), ali su duplo vee od njih. Dioklecijanove terme je snala sudbina kao i veinu rimskih monumentalnih graevina: koriene su tokom vekova kao izvor graevinskih materijala, a prostorije su koriene u razliite privatne svrhe, ukljuujui i uvanje konja.

Naroitu tetu naneo je papa Sisto V, koji je radi izgradnje svoje vile, sruio ostatke u zoni calidarium-a. Materijal se takoe uzimao i za graenje nekih trgova i ulica.

Sa dimenzijama 380x365m, zauzimale su skoro 15 hektara, i imale su 2400 kada. Centralni blok je merio 250x180m i kompleksu je moglo istovremeno da pristupi do 3000 ljudi. Dioklecijanove terme:

1. Calidarium

2. Tepidarium

3. Frigidarium

4. Bazen

5. Fiskultura

6. Ulaz

7. EsedraLiteratura:http://www.benessere.com/terme/terme_antica_roma.htmhttp://www.simonegianolio.info/turismo-archeologico/terme-imperiali-roma-anticahttp://www.romanoimpero.com/2009/09/terme-di-caracalla.html