TF Monografija

Univerzitet u Beogradu Tehniki fakultet u Boru

PEDESET GODINA VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE

1961-2011.

Izdava: Tehniki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu

Za izdavaa: Prof. dr Milan Antonijevi, dekan

Monografiju priredili: Prof. dr Dragana ivkovi, Prof. dr ivan ivkovi, Prof. dr Desimir Markovi, Prof. dr Milan Antonijevi, Doc. dr Sneana Mili, Prof. dr Milan Trumi

Saradnici: Prof. dr Vitomir Mili, Prof. dr Dragoslav Guskovi, Slobodan Mani, Milica Niculovi, Sanja orievska, Aleksandra Mitovski, Violeta Stojanovi, Ljubia Balanovi, Mara Manzalovi, Goran Trumi, Saa Trifunovi, Borka Ili, Ruica Mani, Vukosav Antonijevi, Violeta Aleksi, Predrag Stoli, Sanja Barzilovi

Dizajn (in & out): Dragan Ili

Fotografije: Saa Trifunovi, Slobodan Radivojevi, Ljubia Aleksi, Zvonko Damnjanovi, iz privatnih fotoalbuma radnika TF Bor i iz dnevne tampe.Stare fotografije Fakulteta i Skoka preko koe preuzete, uz doputenje, iz Zaviajnog arhiva Bor.

tampa: Grafomed Trade, Bor

Tira: 1000 primeraka

Nijedan deo monografije ne sme se reprodukovati u bilo kom obliku bez prethodne saglasnosti izdavaa.

ISBN 978-86-80987-92-7

Univerzitet u Beogradu Tehniki fakultet u Boru

PEDESET GODINA VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE

1961-2011.

Bor, oktobra 2011.

PREDGOVOR

Tehniki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu ove godine slavi znaajni jubilej 50 godina visokog obrazovanja i nauke. Od svog osnivanja 1961. godine do danas, Tehniki fakultet u Boru deluje kao jedini fakultet Univerziteta u Beogradu van Beograda, i jedina dravna visokoobrazovna institucija u istonoj Srbiji.

Kao centar sticanja i transfera znanja, Fakultet je tokom poluvekovnog postojanja omoguio kvalitetnu i savremenu edukaciju mladih ovog kraja i ire, doprinevi ukupnom dosadanjem eko-nomskom razvoju nae zemlje, u emu je od samog poetka imao znaajnu podrku Univerziteta u Beogradu, Rudarsko-topiniarskog basena Bor, Optine Bor i dravne administracije.

Do sada, zakljuno na dan 30. septembra 2011. godine, na Tehnikom fakultetu u Boru od 1961. godine diplomiralo je 2185 studenata, specijalistike studije je zavrilo njih 29, master studije 50, magi-striralo je 150, i doktoriralo 74 akademaca, koje je na njihovom obrazovnom putu propratilo ukupno 319 nastavnika i saradnika i 312 radnika u nenastavnoj jedinici.

Tehniki fakultet u Boru, pored obrazovanja, intenzivno je tokom prethodnih 50 godina razvijao i nauno-istraivaki rad, saradnju sa privredom i medjunarodnu saradnju, kao osnovne postavke razvoja i osavremenjivanja visokokolske nastave. Iz tih aktivnosti proisteklo je 1177 nacionalnih proje-kata finansiranih od strane privrede i odgovarajuih dravnih institucija, 13 medjunarodnih projekata, valorizovano je 12 tehniko-razvojnih reenja i patenata, izdato 140 udbenika i monografija, objavljeno 407 radova u asopisima medjunarodnog znaaja ( JCR), na stotine radova u asopisima nacionalnog znaaja i na hiljade saoptenja na nacionalnim i medjunarodnim naunim skupovima, kao i veliki broj citata u radovima sa SCI liste. Fakultet je organizator etiri nauna skupa i izdava etiri asopisa, od ega je jedan na SCI Expanded listi.

Pa ipak, godine koje su prole pre svega su obeleil ljudi svi studenti, nastavnici i nenastavno osoblje koji su imali uea u radu Fakulteta u poslednjih 50 godina, udrueni u zajednikom naporu stvaranja kvalitetne visokoobrazovne institucije sa tradicijom, ali i potencijalom za budunost. Imajui u vidu da je Tehniki fakultet u Boru uvek polagao na svoj podmladak i razmiljao o koraku napred, za oekivati je da e i generacije koje dolaze imati znanja i snage da jo brim tempom, uz stalnu nadgradnju sistema kvaliteta, nastave dalje stvaranje istorije ove institucije u okviru svetskog prostora visokog obrazovanja.

Ispred grupe autora, Prof. dr Dragana ivkovi

U godini velikog jubileja Tehnikog fakulteta u Boru Univerziteta u Beogradu, posle prvih pedeset godina uspenog rada, naa misija traganja za novim saznanjima i promovisanjem vrednosti zasnova-nih na znanju nastavlja se i dalje! To je snaga koja na Fakultet odrava stalno mladim i sveim.

Nastojali smo u prethodnom periodu, a nastaviemo i dalje, da kreiramo akademsko okruenje u kome se kvalitetni studenti, iz nae zemlje i sveta, kontinuirano podstiu i inspiriu da ispolje i iskau ono to je najbolje u njima.

Uloga Fakulteta u aktuelnom vremenskom trenutku je da osposobi i obuava generacije mladih ljudi da se suoe sa brzim promenama okruenja dananjice, kao i da uspeno nalaze odgovore na pitanja koja stiu iz budunosti. Jedino na taj nain se trasira put ka znanju, inovativnom razmiljanju i primeni nauno-tehnolokih dostignua za budue inenjere koje e Tehniki fakultet u Boru stvarati u vremenu koje dolazi, nastavljajui i potujui tradiciju nastalu tokom pola veka postojanja.

Prof. dr Milan Antonijevi

UVODNA RE DEKANA

Reenje Izvrnog vea Narodne skuptine Narodne republike Srbije o osnivanju Rudarsko - metalurkog fakulteta u Boru

9POETAK RADA

ezdesetih godina prolog veka poela je demetropolizacija visokog obrazovanja u tadanjoj Jugo-slaviji, kada su osnovani prvi fakulteti izvan velikih univerzitetskih centara - Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, Skoplja i Podgorice (tadanjeg Titograda). U tom procesu osnovani su i fakulteti u velikim indu-strijskim centrima: Zenici (1959.), Sisku (1960.) i Boru (1961.) kao potrebna podrka u stvaranju kadrova za razvoj crne i obojene metalurgije u zemlji.

Na osnovu odluke Sreskog narodnog odbora u Zajearu br. 01-10773/1 od 17. maja 1961. godine, Iz-vrno vee Narodne skuptine Narodne Republike Srbije 15. 06. 1961. godine donelo je Reenje o osnivanju Rudarsko-metalurkog fakulteta u Boru u sastavu Univerziteta u Beogradu. Iste godine, kolske 1961/62., vri se upis prve generacije studenata na Rudarskom odseku (dva smera: eksploatacija leita mineralnih sirovina i priprema mineralnih sirovina) - 80 studenata, i na Metalurkom odseku (dva smera: ekstraktivna metalurgija i preradjivaka metalurgija) - 79 studenata.

U Boru je spremno doekana Odluka Izvrnog vea Narodne republike Srbije o otvaranju fakulteta, koji je useljen u zgradu Francuske kasine, koju je izgradilo Francusko drutvo borskih rudnika 1928. godine. Radi se o najreprezentativnijem zdanju podignutom u Boru izmeu dva svetska rata i danas se nalazi pod zatitom Zavoda za zatitu spomenika kulture. Zgrada obiluje dekorativnim elementima romantiarskog stila, koji su uspeno uklopljeni u razuene fasadne jedinice. U njoj su se pre drugog svetskog rata odravale razliite drutvene i kulturne manifestacije i nezaboravni balovi za tadanju gospodu i aristokratiju. Posle Drugog svetskog rata zgrada je pretvorena u Dom kulture, sa pozoritem, bioskopom, itaonicom i drugim sadrajima. Tu namenu je imala sve do 1961. godine, kada je pripala Fakultetu. Fakultetu je pripala i zgrada podignuta 1929. godine kao kua za stanovanje tadanjeg direktora rudnika, a u kojoj su danas smeteni dekanat i administrativne slube.

Odluujuu podrku za poetak rada Rudarsko-metalurkog fakulteta dali su Rudarsko-topioniar-ski basen Bor i Optina Bor. Nakon to je RTB Bor ustupio Fakultetu svoje, ve pomenute zgrade za potrebe nastave i dekanata, kao i svoju mineraloku zbirku, tadanji tehniki direktor RTB Bor, Mladen Gaji, upuen je po zadatku da radi na Fakultetu i tako je postao prvi imenovani profesor i prvi dekan tadanjeg Rudarsko- metalurkog fakulteta u Boru.

Takodje, RTB Bor u saradnji sa Optinom Bor izdvaja tri etvorospratne stambene zgrade, u tada elitnom delu grada u neposrednoj blizini Fakulteta, koje su adaptirane kao studentski dom sa 416 leaja u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. Studenti su u to vreme koristili i dva kupatila RTB-a Bor u neposred-noj blizini studentskog doma, a ishrana je bila organizovana na tri lokacije u javnim restoranima (Ekspres re-storan na 2. kilometru, Samaki hotel i Kuglana). U ovom studentskom domu studenti su stanovali do 1977. godine kada je izgradjen novi studentski dom (dananji Studenstki centar) sa 300 leaja u dvokrevetnim i jednokrevetnim sobama, koji i danas posle rekonstrukcije spada u grupu najmodernijih domova u Srbiji.

ISTORIJSKI RAZVOJ TEHNIKOG FAKULTETA U BORU

10

Takodje, odmah je, sredstvima RTB-a Bor i Optine Bor, zapoeta i izgradnja etvorospratne zgrade i prvih laboratorija za potrebe nastave na Metalurkom odseku. Tada po zadatku iz RTB-a Bor na Fakultet biva upuen i inenjer Blagoje Koovski, koji je bio prvi izabrani profesor na Metalurkom odseku. Profesor Koovski, u saradnji sa inenje-rom Mihajlom Rajiem - kasnije profesorom na Smeru za ekstraktivnu metalurgiju, osmislio je i rukovodio izgradnjom zgrade Metalurkog odseka i metalurkih laboratorija, koje su u to vreme bile vrlo moderne - ukljuujui i kupatila za studente na svakom spratu. RTB Bor je opre-mio sve laboratorije na poetku rada sa tada najmodernijom opremom, a deo te opreme je i danas u upotrebi. Ovo opremanje Fakulteta na samom poetku rada moe se smatrati prvim ciklusom opremanja Fakulteta u veem obimu. Obezbedjen je vozni park sa vozaima RTB Bor za prevoz profesora iz Beograda do Bora. Takodje, preko Optine Bor obezbedjivani su i adekvatni stanovi za nastavnike na Fakultetu u duem vremenskom periodu.

U prvih desetak godina rada, Fakultet u Boru upisivao je 250 - 300 studenata u prvu go-dinu studija na rudarstvu i metalurgiji. Studenti su dolazili skoro iz svih krajeva tadanje Jugosla-vije, a najvie iz Makedonije, Crne Gore, i Bosne i Hercegovine. Na Fakultet u Boru dolazili su studenti i iz svih krajeva Srbije, gde je postojala bilo kakva rudarska i metalurka aktivnost - od Subotice do Vranja, i od Pirota do Uica, s ob-zirom da su komparativne prednosti studiranja rudarstva i metalurgije u Boru bile oigledne: kvalitet steenih znanja na visokom nivou, obezbedjena literatura za veinu predmeta, izabrani profesori po najviim standardima Univerziteta u Beogradu, praktina znanja kroz strunu praksu koja je u pogonima RTB Bor bila obezbedjena jednom nedeljno za studente III i IV godine, standard studiranja na visokom nivou, smetaj u studentskom domu, ishrana pri povoljnim uslovima, i dr.

Kao rezultat interesovanja za studiranje u Boru, danas u skoro svim rudarskim i metalur-kim preduzeima od Triglava do Djevdjelije radi po neko sa diplomom ovog Fakulteta. Imajui u vidu znaajne migracije visokoobrazovanog inenjerskog kadra iz nae zemlje u inostranstvo, kao i injenicu da je na Fakultetu u Boru do sada diplomiralo vie desetina stranih dravljana, slobodno se moe rei da diplomirani studenti Tehnikog fakulteta u Boru danas rade na svim kontinentima.

Slike izgradnje stare Francuske Kasine, objekat nakon izgradnje - stara zgrada Fakulteta i zgrada dekanata dvadesetih godina prolog veka


11

RAST I RAZVOJ

Tokom svog rasta i razvoja, Rudarsko-metalurki fakultet u Boru pratio je potrebe drutva kojima se prilagodjavao kroz razvoj novih studijskih programa i novih naunih disciplina.

U periodu trenda razvoja integrativnih procesa na Univerzitetu u Beogradu, u jednom trenutku je dolo i do integracije sa Rudarsko-geolokim fakultetom u Beogradu (Rudarsko-geoloko-metalurki fakultet Beograd-Bor), ali je ista zavrena posle promena u dravnom shvatanju razvoja Univerziteta.

Zbog iskazanih potreba privrede, 1971. godine otvara se i smer Mainstvo u rudarstvu i metalurgiji, koji od 1977. godine prerasta u Odsek za mainstvo sa smerovima za Ma-instvo u rudarstvu i Mainstvo u metalurgiji. Iste godine, otvoren je i Odsek za neorgansku tehnologiju, a po zahtevu Ministarstva obrazo-vanja, i Odsek za vie obrazovanje radnika sa

odeljenjima u Zajearu, Majdanpeku i Negotinu. Ovaj odsek je ugaen posle promene zakonskih okvira za ovom vrstom obrazovanja.

Zbog proirenja delatnosti u oblasti mainstva i tehnologije, 1978. godine fakultet menja svoj naziv u Tehniki fakultet u Boru, u sastavu Univerziteta u Beogradu.

Ukidanjem nastave na Odseku za vie obrazovanje radnika 1985. godine, kao i na Mainskom odseku 1992. godine, delimino se redukuje nastavna delatnost na Fakultetu, ali se intenzivira nauno-istraivaka aktivnost i razvoj kompetencija Fakulteta u svim oblastima nastavnog i naunog rada.

U periodu 1985-1995. godine belei se intenzivna poslovno-tehnika saradnja Fakulteta i RTB-a Bor kroz realizaciju brojnih projekata i studija za potrebe ove kompanije. Posebno treba istai da je u ovom periodu, RTB Bor svake godine izdvajao 200.000 $ za poveanje nivoa nastavnog i naunog rada na Fakul-

tetu. Sa ovim sredstvima izvreno je osavremenjavanje opreme na fakultetu, ime je steena potrebna materijalna osnova za razvoj kom-petencija prema najviim medju-narodnim zahtevima. Istovremeno, izvreni su investiciooni radovi veeg obima: veliko sredjivanje pro-storija, okoline fakulteta, fasade i nadgradnje sprata na zgradi PMS-a, kao i izgradnja krovova na zgradi metalurgije i ELMS-a.

U tom periodu realizuju se veliki medjunarodni projekti iz oblasti obogaivanja magnezita u Austriji i Grkoj, kao i prvi TEMPUS projekat (JEP-214 Bor Business School) koji je prema pisanju Poli-tike od 10.08.1991. godine tada bio najbolje rangiran od 58 odobrenih projekata u tadanjoj Jugoslaviji sa-Deo kolektiva Tehnikog fakulteta u Boru poetkom osamdesetih

Prof. Mladen Gaji - prvi dekan Tehnikog fakulteta u Boru

12

odobrenim sredstvima od oko 540.000 $. Inae, tada su na poziv TEMPUS-a konkurisale ak 164 institucije iz cele bive zemlje.

U okviru ovog projekta, upisano je oko 200 polaznika - pre svega iz RTB-a Bor, na specijalisatike studije iz oblasti strategijskog upravljanja. Na taj nain se po prvi put organizuje nastava iz oblasti me-nadmenta u jugoistonoj Evropi, kao pretea otvaranja brojnih kola iz ove oblasti u narednom periodu. U oblasti rudarstva, profesori realizuju brojne projekte u rud-nicima uglja, nemetala i obo-jenih metala u Srbiji i drugim jugoslovenskim republikama, po kojima je u ovim rudnicima orga-nizovana proizvodnja u duem vremenskom periodu.

Ovo je period drugog ciklusa opremanja Fakulteta u veem obimu. U to vreme, nastavnici sa Fakulteta poinju intenzivno da objavljuju svoje ra-dove u vodeim medjunarodnim asopisima i da bivaju u njima citirani. Prema pisanju dnevnog lista Politika od 4.10.1994. godine, u ondanjoj Jugoslaviji, jedino nauni radnici u Institutu za nuklearne nauke Vina i na Teh-nikom fakultetu u Boru broje citate i rangiraju svoje nastavnike po indeksu citiranosti, a citiranost nastavnika iz Bora porede sa predsednicima SANU. Ovi rezultati nesum-njivo govore da se na Tehnikom fakultetu u Boru u kontinuitetu razvijao i stalno unapredjivao kvalitet naunog rada prema najviim medjunarodnim kriterijumima. S obzirom da kvalitet nastavnog rada zavisi od kvaliteta naunog rada u nekoj oblasti, nesumljivo je, da se i kvalitet nastavnog rada stalno unapredjivao, o emu svedoe i brojni udbenici koje su u ovom periodu napisani i stavljeni studentima na raspolaganje.

U periodu od 1992-1994. godine, za potrebe RTB-a Bor Fakultet organizuje seriju specijalistikih seminara za diplomirane inenjere u cilju inoviranja i uveanja znanja u skladu sa savremenim zahtevima moderne proizvodnje. U organizaciji Fakulteta u nastavi uestvuju, pored profesora sa Fakulteta u Boru, i profesori sa drugih fakulteta Univerziteta u Beogradu, to je na najbolji nain u praksi realizovan proklamo-vani model povezivanja Univerziteta sa privredom.

Studentski dom u Boru izgraen 1977. godine

Neke od laboratorija Tehnikog fakulteta u Boru sedamdesetih


13

Nakon otvaranja novih fakulteta za rudarstvo i metalurgiju u Skoplju, Podgorici, Tuzli u daljem periodu, kao i velikog broja privatnih fakulteta u Srbiji, sa raspadom Jugoslavije devedesetih godina dolo je do smanjenja trita za potencijalne studente, to je neminovno dovelo i do smanjenja broja studenata na Fakultetu. U periodu posle 1991. godine prekinut je upis na odseku za Neor-gansku tehnologiju, ali formalno odsek nije ukinut. Upis na ovom odseku aktiviran je 2001. godine, kada je pokrenuta i iroka inicijativa za otvaranjem novih studijskih programa koji stvaraju mogunosti za dalji razvoj Fakulteta, i to: inenjerski menadment, industrijska informatika i elektromainstvo.

Novim Zakonom o visokom obrazo-vanju iz 2005. godine definisani su kriterijumi za akreditaciju studijskih programa na svim nivoima studija, to je neminovno dovelo do potrebe da Fakultet uskladi svoju aktivnost sa resursima kojima raspolae (oprema, prostor i nastavni kadar).

Fakultet je 2007. godine izvrio akre-ditaciju kao naune ustanove za rudarstvo, metalurgiju, tehnologiju i inenjerski men-madment, a reakreditaciju 2011. godine kod Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, to je predstavljalo jedan od osnovnih uslova za realizaciju doktorskih studija.

2009. godine Fakultet je akreditovao studijske programe Rudarsko inenjerstvo na osnovim i master studijama, Metalurko inenjerstvo na osnovnim, master i doktorskim studijama, Tehnoloko inenjerstvo na osnovnim, master i doktorskim studijama, i Inenjerski menadment na osnovnim, master i doktorskim studijama.

Ovako diverzifikovan razvoj doveo je do poveanog interesa za studijama na ovom Fakultetu, kao i do poveanja broja upisanih - npr. kolske 2002/2003. upisano je 359 studenata, kolske 2003/2004. 522 studenta, a kolske 2004/2005. upisano je 588 novih studenata. Posle akreditacije i dobijanja dozvole za rad,

Tekst iz Politike o pokrenutom TEMPUS projektu na Fakultetu(18. avgust 1991.)

Sa predavanja na Tehnikom fakultetu u Boru u okviru Bor Business School, TEMPUS projekat 1991. godine

14

Fakultet upisuje 180 studenata na osnovnim, 50 studenata na master studijama i 23 stu-denta na doktorskim studijama. Akreditaci-jom definisani kapacitet Fakultet popunjava u prvom upisnom roku, to na najbolji nain potvrdjuje kvalitet studija kojie se realizuju na Fakultetu.

U periodu posle 2000. godine, pored otvaranja novih studijskih programa i njiho-vog usaglaavanja za standardima definisa-nim akreditacijom, Tehniki fakultet u Boru u svojim obrazovnim i naunim aktivnostima belei rezultate vredne panje. Treba istai najvanije:

- asopis Journal of Mining and Me-tallurgy, Section B: Metallurgy, koji Fakultet izdaje u kontinuitetu ve 47 godina, 2009. godine Thompson-Reuters svrstava na SCIe i JCR listu, a 2010. godine dobija poziciju 12/76 u oblasti Metalurko inenjerstvo sa impakt faktorom 1,294. Na taj nain asopis je dobio poziciju vodeeg svetskog asopisa u oblasti metalurgije.

- Fakultet izdaje i asopis Serbian Journal of Management koji je samo posle 6 godina izlaenja dostigao nivo M24 kategorije prema MPN RS. Takodje, Fakultet izdaje i sve-sku Journal of Mining and Metallurgy, Section A: Mining sa kategorijom M51, kao i asopis Mineralne i reciklane tehnologije.

- Fakultet organizuje svake godine, 43. godine u kontinuitetu, medjunarodni nauni skup International October Conference on Mining and Metallurgy, Nauno-struni skup Ekoloka istina od 1993. godine, Majsku konferenciju o strategijskom menadmentu od 2005. godine i Simpozijum Reciklane tehnologije i odrivi razvoj od 2006. godine, a od 2011. godine je i suorganizator medjunarodnog naunog skupa International Symposium on Environmental and Material Flow Management - zajedno sa Univerzitetom u Zenici i University of Applied Science Trier, Germany.

- U novije vreme, nastavnici i saradnici Fakulteta objave godinje preko 50 radova u asopisima sa impakt faktorom i 150 citata u asopisima sa SCI liste, to na najbolji nain definie kvalitet i nivo naunog rada na Fakultetu. Navedene brojke ukazuju na funkcionisanje uredjenog sistema vrednovanja rezultata s obzirom na obim aktivnosti koje treba obaviti da bi se ovi rezultati ostvarili.

Kao ilustraciju napred navedenog, treba napomenuti da je u 2007. godini student ovog Fakulteta Ta-nja Randjelovi svrstana medju deset najboljih studenata u Srbiji od strane Udruenja profesora i naunika Srbije, i da je Doc.dr Dragan Manasijevi dobio godinju nagradu Srpskog hemijskog drutva za pregalatvo i uspeh u nauci kao najbolji mladi nauni radnik u 2010. godini.

U dosadanjem pedesetogodinjem radu Fakulteta bilo je upisano preko 21.000 studenata. Prva di-ploma izdata je 1965. godine. Do sada je na osnovnim studijama diplomiralo 2185 studenata, specijalistike studije zavrilo je 29 studenata, magistarske studije 150 kandidata, master studije 50 kandidata, a doktorske disertacije odbranilo je 74 kandidata.

Tekst iz Politike o citiranosti naunih radova istraivaa sa Fakulteta(4. oktobar 1994.)


15

Mnogi studenti ovog fakulteta su uspeno nastavili poslediplomske studije na brojnim fakultetima u svetu, a neki od njih su i profesori na prestinim univerzitetima u svetu, to potvrdjuje kvalitet znanja koji su stekli na Tehni-kom fakultetu u Boru.

U post-akreditacionom periodu, posle 2009. godine, Fakultet uveava sve elemente koji podravaju kvalitet na-stavnog i naunog rada. Novi projektni ciklus kod Ministar-stva prosvete i nauke za period 2011-2014. uspeno je zapoet na ukupno 25 projekata na ko-jima je angaovano vie od 80 istraivaa sa Fakulteta. Medju-narodna saradnja se iri preko medjunarodnih projekata: tri COST projekta, dva TEMPUS projekta, dva PHARE projekta, bilateralni projekti sa inostran-stvom, itd. Takodje, ostvarena je znaajna bilateralna saradnja sa Fakultetima i institutima u inostranstvu (16 potpisanih ugovora), kao i saradnja sa insti-tucijama i privrednim organmi-zacijama u zemlji (14 ugovora). Posebno mesto u medjunarod-noj saradnji novijeg datuma zauzima akademska mrea Resita Network, u okviru koje je omogueno naim studentima (pre svega master i doktorskih studija) da borave u cilju stru-nog usavravanja u Nemakoj, Austriji, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori. U zavrnoj fazi je i pokretanje prvog joint master programa sa evropskom akreditacijom. U okviru medjunarodnih projeka-ta IPA-HETIP programa, tokom naredne godine bi trebalo da se realizuje i novi trei ciklus savremenog opremanja labora-torija fakulteta u veem obimu,

Uverenje o akreditaciji Tehnikog fakulteta u Boru

Dodela nagrada najboljim studentima Srbije, Gradjevinski fakultet Beograd, 2007. godine (Tanja Ranelovi, najbolji student Tehnikog fakulteta u Boru - esta sleva u gornjem redu)

16

kao i sredjivanje prostorija fakulteta, u vrednosti oko 500.000 EUR. Po zavretku ovog ciklusa opremanja, Fakultet e u narednom periodu uvrstiti i uveati svoju sadanju poziciju kao respektibilne obrazovne i naune ustanove kod nas i u svetu.

Dodela plakete Srpskog hemijskog drutva za pregalatvo i uspeh u nauci Doc. dr Draganu Manasijeviu, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd 2009. godine


17

TEHNIKI FAKULTET U BORU DANAS

MISIJA

Svrha postojanja Tehnikog fakulteta u Boru Univerziteta u Beogradu je da ostvari adekvatne odgo-vore na iskazane poitrebe iz okruenja za njegovim uslugama i to:

- mlade generacije za visokokolskim obrazovanjem na svim nivoima studija;- razvoj naunih disciplina i transfera steenih znanja u privredz i drutvo; i- da se ostvarnim rezultatima u naunim istraivanjima priblii svetskim dostignuima.Tehniki fakultet u Boru od svog osnivanja 1961. godine do danas, delujui u okviru Univerziteta u

Beogradu, ostvaruje svoju misiju u regionu istone Srbije gde je lociran, negujui najvie zahteve kvaliteta nastave, razvoja nauke i transfera znanja koje se razvijaju na Univerzitetu u Beogradu. U procesu razvoja stalno unapreuje kvalitet procesa rada sa tenjom dostizanja najviih standarda. Na taj nain Tehniki fakultet u Boru zadovoljava potrebe mladih generacija za visokokolskim obrazovanjem, privrede i drutva za naunim rezultatima, zaposlene za adekvatnim materijalnim potrebama, i kao deo Univerziteta u Beogradu, predstavlja glavnu pokretaku snagu u ovom delu Srbije.

VIZIJA

Vizija Tehnikog fakulteta u Boru je da, u okviru Univerziteta u Beogradu, dostigne ravnopravan i partnerski odnos u jedinstvenom evropskom prostoru visokog obrazovanja i naunoistraivakog rada, da dostigne u pojedinim oblastima najvie standarde izvrsnosti i zauzme visoko mesto u drutvu najboljih.

U ostvarivanju svoje misije Fakultet iri svoje kompetencije i dopunjuje ih partnerskim vezama sa univerzitetima i istraivakim organizacijama irom sveta kroz razmenu nastavnog kadra, studenata i zajed-nikom realizacijom istraivakih projekata, to dovodi do postepenog usvajanja pravila iz globalnog sistema obrazovanja i naunog istraivanja. Relativno veliki broj realizovanih aktivnosti sa najboljima omoguuje stvaranje dodatne vrednosti u kompetencijama Fakulteta, to predstavlja dobar put ka ostvarenju postavljene vizije.

OSNOVNI ZADACI I CILJEVI TEHNIKOG FAKULTETA U BORU

1. Polazei od svrhe postojanja Tehnikog fakulteta u Boru Univerziteta u Beogradu i realizacije njegove misije i vizije, u zadatke prvog prioriteta na Fakultetu spadaju:

zadovoljenje potreba korisnika (studenata) u domenu osnovnih, akademskih i doktorskih studija, kao i posebnih programa strunog usavravanja, davanjem adekvatnog odgovora na iskazane potrebe u okruenju za ovom vrstom obrazovanja;

realizacija nauno-istraivakih projekata, samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama iz zemlje i inostranstva;

primena razvojnih tehniko-tehnolokih reenja u praksi; pruanje konsalting usluga korisnicima kod nas i u svetu; organizovanje nauno-strunih skupova nacionalnog i meunarodnog znaaja;

18

izdavanje publikacija nacionalnog i meunarodnog znaaja, publikovanje naunih rezultata u nacionalnim i vodeim svetskim asopisima; stalna usaglaenost sa aktuelnim naunim i strunim saznanjima,zadovoljenje potreba ostalih korisnika iz oblasti usluga Fakulteta.

Ovako iskazani osnovni zadaci i opti ciljevi kvaliteta pokazuju drutvenu opravdanost postojanja Tehnikog fakulteta u Boru i odreuju opti okvir njegove delatnosti i osnovu za prepoznavanje prioriteta Fakulteta u budunosti to se najbolje vidi iz definisane vizije Fakulteta: ostvarivanje visokog mesta u drutvu najboljih.

2. Osnovni zadaci i opti ciljevi kvaliteta utvreni su od strane Komisije za obezbeenje i unapreenje kvaliteta, usvojeni od strane organa upravljanja i objavljeni na sajtu Fakulteta.

3. Osnovni ciljevi Fakulteta proizilaze iz osnovnih zadataka i optih ciljeva kvaliteta i odreuju eljena stanja Fakulteta na osnovu kojih se politikom kvaliteta ostvaruje misija Fakulteta. Odreeni ciljevi slue upravljakoj strukturi Fakulteta kao osnova u procesu donoenja odluka, kao vodi za poveanje ukupne efikasnosti procesa rada i kao osnova za ocenu performansi procesa rada.

Osnovni ciljevi Fakulteta su:

stalno unapreenje procesa obrazovanja na svim nivoima i razvojem studijskih programa koji e biti prilagoeni savremenim svetskim dostignuima u nauci i razvoju obrazovnog procesa;

stalno unapreenje naunog rada i plasiranje postignutih rezultata u vodeim svetskim asopisima sa SCI liste;

povezivanje i stvaranje mree u obrazovnom i naunom evropskom prostoru sa najuspenijima da bi se zauzelo to bolje mesto u drutvu najboljih;

razvijanje kompetencija kod diplomiranih studenata u skladu sa najboljom svetskom praksom u cilju njihove efektivne i efikasne integracije u savremene naune, privredne i drutvene tokove;

saradnja sa privrednim i drutvenim organizacijama u okruenju u cilju reavanja tehnikih problema i podsticaja razvoja;

stalno usavravanje obrazovnog procesa u skladu sa najboljom svetskom praksom da bi se obezbe-dila horizontalna i vertikalna prohodnost studenata u skladu sa Bolonjskom deklaracijom;

stalno unapreivanje sistema menadmenta kvalitetom; stalna obuka i usavravanje zaposlenih; stalno podsticanje, marljivosti, kreativnosti i inovativnosti zaposlenih; i obezbeivanje svih neophodnih resursa potrebnih za realizaciju postavljenih ciljeva.

Ostvarivanjem postavljenih ciljeva dobijaju se konkretni rezultati kojima Fakultet tei, i predstavlja osnovu za kontrolu rada Fakulteta i doprinosa pojedinih subjekata ostvarivanju politike kvaliteta na Fakultetu.

4. Merljivi rezultati u ostvarivanju cijeva Fakulteta se prikazuju za svaku poslovnu godinu i prate kroz izvetaje o realizaciji planova poslovanja Fakulteta. Analizom ovih podataka ocenjuju se napredak i podbaaji u ostvarivanju predvienih ciljeva, a korektivnim merama se podstie usaglaenost sa planiranim rezultatima.

5. Sve aktivnosti Fakulteta, a posebno razvoj studijskih programa u skladu sa utvrenim osnovnim zadacima i ciljevima, razraeni su kroz dokumente u okviru materijala za akreditacioni proces u skladu sa Standardima koje je propisao Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Na ovaj nain su osnovni zadaci i ciljevi Tehnikog fakulteta u Boru usklaeni sa ciljevima visokog obrazovanja u Republici Srbiji.

6. Rukovodstvo Fakulteta upravlja procesom realizacije postavljenih ciljeva, stalno ih preispituje i podeava u skladu sa zahtevima korisnika usluga Fakulteta i promenama u nauci i drutvu.


19

POLITIKA KVALITETA

Tehniki fakultet u Boru Univerziteta u Beogradu na osnovu raspoloivih resursa u opremi, kadrovima, postupcima organizacije i upravljanja, istraivakih, pedagokih i drugih, uz potovanje visokih kriterijuma koje neguje Univerzitet u Beogradu u svom radu, ostvaruje prepoznatljivi kvalitet na visokom nivou.

U svim situacijama ispunjava zahteve okoline u procesima istraivanja, obrazovanja i primene naunih dostignua u procesima rada i poslovanja Fakultetom radi obezbeenja poverenja i zadovoljstva klijenata kvalitetom svojih usluga. Osnovni principi na kojima se zasniva politika kvaliteta Fakulteta sadrani su u odredbama zahteva standarda ISO 9000: 2001. Iako jo uvek ne poseduje sertifikat za sistem kvaliteta, Fakultet stalnim aktivnostima ureuje funkcionisanje sistema kvaliteta kako bi se u bliskoj budunosti izvrila njegova sertifikacija.

Kontinuirano unapreivanje kvaliteta svih procesa rada na Fakultetu i njihovo stalno inoviranje u skladu sa dostignuima nauke, predstavlja stalni zadatak za sve zaposlene. Stalna poboljanja kod realizacije svih procesa rada na Fakultetu je osnovni proces u realizaciji misije i vizije Fakulteta.

Usaglaenost u dostignuima Fakultet odreuje uporeivanjm ostvarenih rezultata sa najboljom svetskom praksom, a utvrena odstupanja otklanja korektivnim merama kroz aktivnosti koje iz njih pro-izilaze. Za benchmarking partnere Fakultet bira najbolje u oblastima koje neguje, sa tenjom da se kroz

benchmarking- proces ostvare partnerski odnosi sa najboljima.Svi zaposleni na Fakultetu odgovorni su za primenu najbolje svetske prakse u procesima rada koje

na Fakultetu obavljaju uz obavezu neprekidnog inoviranja i unapreenja kvaliteta procesa rada. Takodje, zaposleni na Fakultetu zajedno sa studentima, odgovorni su za pozitivan i odgovoran stav prema kvalitetu svog rada, usvojenim dokumentima iz oblasti kvaliteta dajui svojom kreativnou doprinos unapreenju kvaliteta svih procesa rada koji se obavljaju na Fakultetu.

Strategija obezbedjivanja kvaliteta

Nastavno-nauno vee Tehnikog fakulteta u Boru je na osnovu misije i vizije Fakulteta utvrdilo Strategiju obezbeenja kvaliteta u svim procesima rada Fakulteta, u cilju obezbeenja i unapreenja kvaliteta studijskih programa, nastavnog procesa, naunoistraivakog i strunog rada, nastavnika i saradnika, studenata, udbenika, literature, bibliotekih i informatikih resursa, upravljanja Fakultetom i nenastavne podrke, prostora i opreme i finansiranja. Pri svemu tome, Fakultet je obezbedio aktivno uee studenata u samovrednovanju i oceni kvaliteta i obavezao se da e se ovom aktivnou baviti periodino i sistematski. Radi realizacije ovog cilja Fakultet je usvojio Pravilnik o samovrednovanju i ocenjivanju kvaliteta rada i sva potrebna propratna akta i pravilnike, koji su dostupni javnosti na WEB adresi: www.tf.bor.ac.rs

Fakultet je imenovao Komisiju za obezbeenje i unapreenje kvaliteta, iji su lanovi: tri prodekana, tri predstavnika nastavnog osoblja, jedan predstavnik nenastavnog osoblja i dva studenta, koje bira Studentski parlament.

Prema Pravilniku o obezbeenju i unapreenju kvaliteta svake tri godine se vri periodina provera kvaliteta svih delatnosti Fakulteta kroz anketiranje studenata i anketiranje zaposlenih. Proces samovredno-vanja Fakulteta koordinira i sprovodi Komisija za obezbeenje i unapreenje kvaliteta, a u njemu uestvuju svi subjekti Fakulteta.

Pravilnikom o studentskom vrednovanju pedagokog rada nastavnika predvieno je da se na kraju svakog semestra studenti izvode ocenjivanje nastavnika popunjavanjem propisanog upitnika. Dobijene podatke obrauje Komisija za obezbeenje i unapreenje kvaliteta, koja potom podnosi izvetaj na usvajanje Nastavno-naunom veu.

Takodje, svake godine sprovodi se i provera kvaliteta NIR-a, praenjem aktivnosti u oblasti postignutih rezultata naunoistraivakog rada, a sakupljene podatke obradjuje Komisija za obezbedjenje i unapredjenje kvaliteta i u vidu izvetaja podnosi materijal Nastavno-naunom veu na usvajanje.

Fakultet je svoju politiku o udbenicima (planiranje, obezbeenje, izdavanje i dr.) definisao Pravilni-kom o nastavnoj literaturi i Pravilnikom o izdavakoj delatnosti i radu skriptarnice.

20

ORGANIZACIJA FAKULTETA

Fakultet ima organizacionu strukturu i sistem upravljanja koji obezbeuju obavljanje zadataka i po-stizanje ciljeva ustanove. Struktura, or-ganizacione jedinice i njihov delokrug rada utvreni su Statutom Fakulteta.

Radi obavljanja delatnosti i strunih poslova iz svoje delatnosti Fakultet u svom sastavu ima sledee organizacione jedinice: nastavno-naune jedinice i nenastavnu jedinicu. Nastavno-naune jedinice su odsek i katedra. Lista organizacionih jedinica u sastavu ustanove je data u priloenoj tabeli.

Nadlenosti i odgovornosti organa upravljanja i organa poslovo-enja su definisani Statutom Fakulteta. Organ poslovoenja na fakultetu je dekan, a organ upravljanja Savet Fakulteta. Fakultet ima tri prodekana iz reda nastavnika koji su u radnom odnosu i sa punim radnim vremenom na Fakultetu:

1) prodekan za nastavu, 2) prodekan za materijalno-

finansijsko poslovanje, 3) prodekan za naunoistrai-

vaki rad i meunarodnu saradnju, i 4) student prodekan. Dekan je samostalan u obav-

ljanju poslova iz svog delokruga, a za svoj rad je odgovoran Savetu fakulteta. Prodekani za svoj rad odgovaraju de-kanu i Savetu fakulteta. Savet fakulteta ima 23 lana, od kojih su 15 lanova predstavnici Fakulteta koje biraju zaposleni na Fakultetu u skladu sa Sta-tutom, 4 lana koje imenuje osniva i 4 lana koje bira Studentski parlament fakulteta.

Studenti ostvaruju svoja prava i tite svoje interese na Fakul-tetu preko Studentskog parlamenta.

Nacionalniistraivaki projekti

Finansijska sluba

Savet fakulteta

DekanKabinet dekana Sekretar Fakulteta

Prodekan za nastavu

Prodekan za finansije

Prodekan za NIR

efovikatedri

Nastavnici isaradnici

Laboranti

Meunarodni projekti

Finansijski plan

Nauni skupovi

Izdavaka delatnost

Investicije

Tekue odravanje

Kontrola trokova

Nastavno-naunovee

Izborno vee

Strategija,planiranje,

organizacija

Obezbeenje iunapreenje

kvaliteta

Ljudski resursi

Odnosi sa javnou

Meunarodna saradnja

Studentska sluba

Biblioteka

Informaciono- komunikacionitehniki centar

Organizacija nastave

Tehnika sluba

Studijski program

Kontinualno obrazovanje

Br. Naziv organizacione jedinice1. Rudarski odsek

1.1. Katedra za podzemnu eksploataciju leita mineralnih sirovina1.2. Katedra za povrinsku eksploataciju leita mineralnih sirovina1.3. Katedra za mineralne i reciklane tehnologije2. Metalurki odsek

2.1. Katedra za metalurko inenjerstvo2.2. Katedra za preraivaku metalurgiju3. Odsek za tehnoloko inenjerstvo

3.1. Katedra za hemiju i hemijsku tehnologiju3.2. Katedra za inenjerstvo zatite ivotne sredine4. Odsek za menadment

4.1. Katedra za menadment5. Nenastavna jedinica

5.1. Kabinet dekana5.2. Opta sluba5.3. Sluba za studentska pitanja5.4. Sluba za materijalno-finansijsko poslovanje5.5. Tehnika sluba5.6. Biblioteka5.7. Informaciono-komunikacioni tehniki centar

Organizaciona ema Tehnikog fakulteta u Boru


21

PROSTOR I OPREMA

Tehniki fakultet u Boru raspolae sa objektima ukupne povrine 6.146m2 u ulicama Vojske Ju-goslavije i Ive Lole Ribara. Nastava se odvija u 4 zgrade, koje poseduju potrebne kapacitete za izvoenje nastave. Za nastavu su na raspolaganju jedna velika uionica (amfiteatar) sa 230 mesta, dve uionice sa po 80 mesta, jedna uionica sa 70 mesta, i jo sedam manjih uionica sa ukupno 190 mesta, 26 laboratorija za eksperimentalne vebe ukupne povrine oko 1700m2 i oko 550 radnih mesta. Pored toga, studentima su na raspolaganju 3 raunarske uionice ukupne povrine preko 170m2 i 88 radnih mesta.

Neke od zgrada Tehnikog fakulteta u Boru

22

Fakultet raspolae prostorom za strune slube, prostorom za studentski parlament i druge studentske potrebe. Studentska sluba je smetena u dve prostorije ukupne povrine oko 45m2 sa jo 38m2 dodatnog prostora za arhivu. Studentima je na raspolaganju biblioteka povrine 81m2 sa 10 raunara i pristupom internetu brzinom od 1Gbps.

Laboratorije za eksperimentalne vebe studenata su opremljene potrebnom opremom. U okviru osnovnih, a naroito diplomskih i doktorskih studija, studentima je na raspolaganju sva postojea istraivaka oprema kojom Fakultet raspolae.

Fakultet poseduje i odgovarajuu tehniku opremu za savremeno izvoenje nastave (kompjuteri, LCD projektori) u dovoljnom broju za sve uionice i vebaonice. Svi nastavniki kabineti su opremljeni raunarima povezanim na Internet.

Nastavnici i saradnici raspolau sa 59 kabineta i 7 laboratorija za rad nastavnika. Za rad Studentskog parlamenta obezbeena je posebna prostorija sa raunarom, a postoji i Studentski klub.

Detalji iz laboratorija Tehnikog fakulteta u Boru


23

TEHNIKI FAKULTET U BORU DANAS - U SLIKAMA

Tradicionalni poetak kolske godine - OPEN DAY (2006. i 2011. godine)

24

2004.

2007.

Sa sveanih dodela diploma


25

Sa sveanih dodela diploma

2009.

2011.

26

Odbrane doktorskih disertacija - Doc. dr Djordje Nikoli i Doc. dr Saa Marjanovi, 2010.

Sa sveane promocije doktora nauka u rektoratu Univerziteta u Beogradu, 2008.


27

STUDIJSKI PROGRAMI

Na Tehnikom fakultetu u Boru se izvode:

- osnovne akademske studije - studije prvog stepena, koje traju etiri godine i ijim se zavretkom stie 240 ESP bodova,

- diplomske akademske - master studije - studije drugog stepena, koje traju jednu godinu i ijim se zavretkom stie 60 ESP bodova,

- doktorske akademske studije - studije treeg stepena, koje traju tri godine i ijim se zavretkom stie 180 ESP bodova,

i to na sledeim akreditovanim studijskim programima:

1. Rudarsko inenjerstvo (I i II stepen)2. Metalurko inenjerstvo (I, II i III stepen)3. Tehnoloko inenjerstvo (I, II i III stepen)4. Inenjerski menadment (I, II i III stepen).

Studijski programi koji se realizuju na Tehnikom fakultetu prikazani su i u sledeoj tabeli:

Lista studijskih programa koji se realizuju u visokokolskoj instituciji

R.B.ifra

studijskog programa

Naziv studijskog programa

Obrazovnopolje

Vrsta i nivo studija

ZvanjeDiploma

1 OASRI Rudarsko inenjerstvo Tehniko-tehnoloke nauke

Osnovne akademske studije

Diplomirani inenjer rudarstva 4. g., sa bliim odreenjem u dodatku diplomi

2 OASMI Metalurko inenjerstvoTehniko-tehnoloke nauke


Diplomirani inenjer metalurgije 4. g., sa bliim odreenjem u dodatku diplomi

3 OASTI Tehnoloko inenjerstvoTehniko-tehnoloke nauke


Diplomirani inenjer tehnologije 4. g., sa bliim odreenjem u dodatku diplomi

4 OASIM Inenjerski menadmentTehniko-tehnoloke nauke


Diplomirani inenjer menadmenta 4. g.

5 DASRI Rudarsko inenjerstvo Tehniko-tehnoloke nauke

Diplomske akademske studije

Master inenjer rudarstva

6 DASMI Metalurko inenjerstvoTehniko-tehnoloke nauke


Master inenjer metalurgije

7 DASTI Tehnoloko inenjerstvoTehniko-tehnoloke nauke


Master inenjer tehnologije

8 DASIM Inenjerski menadmentTehniko-tehnoloke nauke


Master inenjer menadmenta

9 DOSMI Metalurko inenjerstvoTehniko-tehnoloke nauke

Doktorske akademske studije

Doktor nauka - metalurko inenjerstvo

10 DOSTI Tehnoloko inenjerstvoTehniko-tehnoloke nauke


Doktor nauka - tehnoloko inenjerstvo

11 DOSIM Inenjerski menadmentTehniko-tehnoloke nauke


Doktor nauka - inenjerski menadment

28

Studijski program: RUDARSKO INENJERSTVOStudijski program Rudarsko inenjerstvo realizuje se na prvom (nivou) stepenu (osnovne akademske

studije) i drugom stepenu (diplomske akademske studije - master).Studije rudarstva na Tehnikom fakultetu u Boru imaju dugu tradiciju. Jedan od osnivakih odseka

Fakulteta je bio Odsek za rudarstvo i na njemu je nastava poela jo 1961. godine. Diplomu inenjera rudar-stva do sada je ponelo vie stotina studenata Fakulteta.

Na oba nivoa, studijski program Rudarsko inenjerstvo sada ima tri modula (profila): modul Eksplo-atacija leita mineralnih sirovina (ELMS), modul Priprema mineralnih sirovina (PMS) i Reciklane tehnologije i odrivi razvoj (RTOR).

Studijski program: METALURKO INENJERSTVO

Studijski program Metalurko inenjerstvo realizuje se na prvom (nivou) stepenu (osnovne akademske studije), drugom stepenu (diplomske akademske studije - master) i treem stepenu (doktorske akademske studije).

Studije metalurgije na Tehnikom fakultetu u Boru takoe imaju dugu tradiciju. I na Odseku za metalurgiju, kao i na odseku za rudarstvo, nastava je poela jo 1961. godine. Diplomu inenjera metalurgije do sada je ponelo skoro 1000 studenata Fakulteta.

Na osnovnim studijama studijski program Metalurko inenjerstvo sada ima dva modula (profila): modul Ekstraktivna metalurgija i modul Preraivaka metalurgija.

Na diplomskim akademskim studijama i doktorskim akademskim studijama studijski program Meta-lurko inenjerstvo nema modula, a studenti se, prema svojim afinitetima, usmeravaju kroz izborne predmete.

Studijski program: TEHNOLOKO INENJERSTVO

Studijski program Tehnoloko inenjerstvo realizuje se na prvom (nivou) stepenu (osnovne akademske studije), drugom stepenu (diplomske akademske studije - master) i treem stepenu (doktorske akademske studije).

Na osnovnim studijama studijski program Tehnoloko inenjerstvo sada ima dva modula (profila): modul Neorganska hemijska tehnologija i modul Inenjerstvo zatite ivotne sredine.

Na diplomskim akademskim studijama i doktorskim akademskim studijama studijski program Tehno-loko inenjerstvo nema modula, a studenti se, prema svojim afinitetima, usmeravaju kroz izborne predmete.

Studijski program: INENJERSKI MENADMENT

Studijski program Inenjerski menadment realizuje se na prvom (nivou) stepenu (osnovne aka-demske studije), drugom stepenu (diplomske akademske studije - master) i treem stepenu (doktorske akademske studije).

Na ovom studijskom programu nema modula, a studenti se, prema svojim afinitetima, usmeravaju kroz izborne predmete.


29

NASTAVNI PLANOVI

1. STUDIJSKI PROGRAM RUDARSKO INENJERSTVO

1.1. Osnovne akademske studije

PRVA GODINA - I SEMESTAR

Red. br.

ifra predmeta Predmet Fond asova ESPB

Grupa predmeta*

1 OIM1M1 Matematika I 3+3** 8 TM

2 OTI1F Fizika 3+1+2 8 TM

3 OTI1OH Opta hemija 3+1+2 8 TM

4 OIM1I1 Informatika I 2+0 4 AO

5 OIM1EJ1 Engleski jezik I*** 1+1 2 AO

Ukupno 12+10 30

*) TM- teorijsko metodoloki predmet; AO- akademsko opteobrazovni predmet; NS- nauno struni predmet; SA - struno aplikativni predmet

**) prva cifra oznaava broj asova predavanja, druga - broj asova auditornih ili raunskih vebi, trea - broj asova laboratorijskih vebi

***) Predmeti Engleski jezik I, Engleski jezik II i Engleski jezik III su jedini dvosemestralni predmeti; numerisani su istim rednim brojem u oba semestra u kojima se sluaj

PRVA GODINA - II SEMESTAR

Red. br.

ifra redmeta Predmet Fond asova ESPB

Grupa predmeta

5 OIM1EJ1 Engleski jezik I 1+1 2 AO6 OIM1I2 Informatika II 2+2 6 AO7 OTI1M2 Matematika II 3+3 8 TM8 OTI1IG Inenjerska grafika 2+1+1 6 AO9 Izborni predmet I 3+1+2 8 TM

9.1 ORI1KP Kotirana projekcija9.2 OTI1NH Neorganska hemija

Ukupno 11+11 30

DRUGA GODINA - III SEMESTAR

Red. br.


Grupa predmeta

10 ORI2M1 Mehanika I 2+2 6 NS11 ORI2ME Mainski elementi 2+3 6 NS12 ORI2OG Osnovi geologije 3+0 6 NS13 ORI2MP Mineralogija i petrografija 3+3 8 NS14 OIM1EJ2 Engleski jezik II 1+1 4 AO

Ukupno 11+9 30

DRUGA GODINA - IV SEMESTAR

Red. br.


Grupa predmeta

14 OIM1EJ2 Engleski jezik II 1+1 2 AO15 ORI2OM Otpornost materijala 2+2 6 NS16 ORI2OE Osnovi elektrotehnike 3+2 8 NS17 Izborni predmet II 3+3 8 TM

17.1 ORI2G Geodezija

30

17.2 OTI2AH Analitika hemija18 Izborni predmet III 3+3 6 NS

18.1 ORI3MST Mehanika stena i tla18.2 OTI2OH Organska hemija

Ukupno 12+11 30

TREA GODINA - V SEMESTAR

Red. br. ifra predmeta Predmet Fond asova ESPBGrupa

predmeta19 ORI3TOR Tehnologije i odrivi razvoj 2+2 6 SA20 OIM3EJ3 Engleski jezik III 1+1 2 AO21 Izborni predmet IV 3+3 8 NS

21.1 ORI3MU Maine i ureaji21.2 OTI2FH Fizika hemija

MODUL I - ELMS 3+1

22.I ORI2LMS Leita mineralnih sirovina 8 NS23.I ORI3RM Rudarska merenja 2+2 6 NS

Ukupno 11+9 30MODUL II - PMS i MODUL III - RTiOR

22. II, III ORI3UKS Usitnjavanje i klasiranje sirovina 3+1+2 8 NS

23. II, III ORI3IMSS Ispitivanje mineralnih i sekundarnih sirovina 2+1+1 6 SA

Ukupno 11+11 30

TREA GODINA - VI SEMESTAR

Red. br. ifra predmeta Predmet

Fond asova ESPB

Grupa predmeta

20 OIM3EJ3 Engleski jezik III 1+1 2 AO24 ORI3T Transport 3+2 8 SA

MODUL I - ELMS 25 ORI3TBM Tehnologija buenja i miniranja 3+2 7 NS26 ORI3TIPO Tehnologija izrade podzemnih objekata 3+2 7 NS

30. I Izborni predmet V 2+2 6 NS30.1 ORI3ILMS Istraivanje leita mineralnih sirovina30.2 ORI3G Geoinformatika


28 ORI3F Flotacija 4+1+1 8 NS29 ORI3FMK Fizike metode koncentracije 2+1+2 6 NS

MODUL II - PMS30. II Izborni predmet V 2+0 6 SA30.1 ORI3OELMS Osnovi ELMS30.2 OIM4EM Ekoloki menadment

Ukupno 12+8 30MODUL III - RTiOR

30. III Izborni predmet V 2+2 6 SA30.1 ORI3UO Upravljanje vrstim otpadom30.2 ORI3TO Tretman vrstog otpada

Ukupno 12+10 30


31

ETVRTA GODINA - VII SEMESTAR


Fond asova ESPB

Grupa predmeta

31 ORI34SZR Standardi i zakonska regulativa 2+0 4 AO32 Izborni predmet VI 3+2 8 SA

32.1 ORI4VR Ventilacija rudnika32.2 OTI3ZS Zatita ivotne sredine

MODUL I - ELMS33 OPI4TPVE Tehnologija povrinske eksploatacije 3+3 6 SA34 ORI4TPDE Tehnologija podzemne eksploatacije 3+3 6 SA

35. I Izborni predmet VII 2+2 6 SA35.1 ORI4GIS Geoinformacinoni sistemi -GIS35.2 ORI4PMS Priprema mineralnih sirovina


33 ORI4SMK Specijalne metode koncentracije 2+1+2 6 NS34 ORI4LOR Luenje i obogaivanje rastvora 3+1+2 6 NS

MODUL II - PMS35. II Izborni predmet VII 1+1+1 6 SA35.1 ORI4OPMS Odvodnjavanje u PMS-u35.2 ORI4JPMS Jalovita u PMS-u


35. III Izborni predmet VII 2+1+2 6 SA35.1 ORI4AIE Alternativni izvori energije35.2 OMI4OV Otpadne vode

Ukupno 12+11 30

ETVRTA GODINA - VIII SEMESTAR


Fond asova ESPB

Grupa predmeta

36 OIM4EOP Ekonomika i organizacija poslovanja 3+0 6 SA37 Izborni predmet VIII 3+3 6 SA

37.1 ORI4TZ Tehnika zatita37.2 OIM3UK Upravljanje kvalitetom

MODUL I - ELMS38 ORI4OR Odvodnjavanje rudnika 2+3 6 SA39 ORI4MO Metode otkopavanja 3+3 6 SA40 ORI4SP Struna praksa 0+0+4**** 3 SA41 ORI4ZR Zavrni rad 0+0+4**** 3 SA


38 OMI4MSS Metalurgija sekundarnih sirovina 2+3 6 SAMODUL II - PMS

39 ORI4TPMS Tehnologije PMS 2+4 6 SA40 ORI4SP Struna praksa 0+0+4**** 3 SA41 ORI4ZR Zavrni rad 0+0+4**** 3 SA


39 ORI4TR Tehnologija reciklae 2+2+2 6 SA40 ORI4SP Struna praksa 0+0+4**** 3 SA41 ORI4ZR Zavrni rad 0+0+4**** 3 SA

Ukupno 11+9 30

****) asovi se ne ubrajaju u sedmino optereenje

32

1.2. Diplomske akademske studije



Fond asova ESPB

1 MRI1MNIR Metodika NIR-a u rudarstvu 3+2 82 MRI1MOP Modeliranje i optimizacija procesa 3+3 8

MODUL I - ELMS3 MRI1PR Projektovanje rudnika 3+3 84 Izborni predmet I 1+2 6

4.1 MRI1EOK Eksploatacija i obrada kamena4.2 MRI1GELMS Geotehnoloke metode ELMS


3 MRI1TPTO Tehnologija pripreme tehnogenih otpada 3+2 8MODUL II - PMS

4 Izborni predmet I 1+3 64.1 MRI1RPMS Reagensi u PMS-u4.2. MRI1OPPMS Osnovi projektovanja u PMS-u


4 Izborni predmet I 1+3 64.1 MRI1OPRT Osnovi projektovanja u reciklanim tehnologijama4.2 MRI1UOP Upravljanje opasnim otpadom

Ukupno 10+10 30



Fond asova ESPB

5. Izborni predmet II 3+3 85.1. MRI1SRZ Sanacija i rekultivacija zemljita5.2. MRI1URRPT Uticaj rudarskih radova na povrinu terena6 MRI1TOIMR Teorijske osnove za izradu master rada 2+2+10 87 MRI1SP Struna praksa 0+0+0+6 68 MRI1IDR Izrada diplomskog rada 0+0+0+6 8

Ukupno 5+5+10 30

2. STUDIJSKI PROGRAM METALURKO INENJERSTVO



Red. br.


Grupa predmeta

1 OIM1M1 Matematika I 3+3 8 TM2 OTI1F Fizika 3+1+2 8 TM3 OTI1OH Opta hemija 3+1+2 8 TM4 OIM1I1 Informatika I 2+0 4 AO5 OIM1EJ1 Engleski jezik I* 1+1 2 AO

Ukupno 12+6+4 30


33


Red. br.


Grupa predmeta

5 OIM1EJ1 Engleski jezik I* 1+1 2 AO6 OTI1NH Neorganska hemija 3+1+2 8 TM7 OIM1I2 Informatika II 2+2 6 AO8 OTI1M2 Matematika II 3+3 8 TM9 OTI1IG Inenjerska grafika 2+1+1 6 AO

Ukupno 11+8+3 30


Red. br.

ifra predmeta Predmet

Fond asova ESPB

Grupa predmeta

10 OIM2PS Poslovna statistika 3+3 9 TM11 OTI2FH Fizika hemija 3+1+2 8 NS12 OIM2P Preduzetnitvo 3+3 9 AO13 OIM1EJ2 Engleski jezik II* 1+1 4 AO

Ukupno 10+8+2 30


Red. br.


Grupa predmeta

13 OIM1EJ1 Engleski jezik II* 1+1 4 AO14 OMI2MI1 Ispitivanje metala I 3+1+2 8 NS15 OMI2MT1 Metalurka termodinamika I 3+2+1 8 NS16 OTI2AH Analitika hemija 3+1+2 8 NS17 Izborni predmet I 2+1+1 4 NS

17.1 OMI2E Elektrohemija17.2 OMI2PMM Poznavanje metalnih materijala

Ukupno 12+6+6 30


Red. br. ifra predmeta Predmet Fond asova ESPB Grupa predmeta18 OMI3FM1 Fizika metalurgija I 3+1+2 6 NS19 OMI3IM2 Ispitivanje metala II 3+1+2 6 NS20 OIM3EJ3 Engleski jezik III* 1+1 2 AO21 Izborni predmet II 3+2+1 8 SA

21.1 OMI3TPP Teorija pirometalurkih procesa

21.2 OMI3TPMPS Teorija prerade metala u plastinom stanju22 Izborni predmet III 3+2+1 8 NS

22.1 OMI3MO Metalurke operacije22.2 OMI3TL Teorija livarstva

Ukupno 13+7+6 30


Red. br. ifra predmeta Predmet Fond asova ESPB

Grupa predmeta

20 OIM3EJ3 Engleski jezik III* 1+1 2 AO23 OMI3FM2 Fizika metalurgija II 3+1+2 6 NS24 OMI3TTPM Toplotna tehnika i pei u metalurgiji 3+2+1 8 SA25 OIM4EM Ekoloki menadment 2+0 6 NS26 Izborni predmet IV 3+1+2 8 SA

34

26.1 OMI3THEP Teorija hidro i elektrometalurkih procesa26.2 OMI3TO Termika obrada

Ukupno 12+5+5 30



Grupa predmeta

IZBORNI MODUL I - EM*27.EM OMI4MG Metalurgija gvoa i elika 3+2+1 8 SA28.EM OMI4MOM Metalurgija obojenih metala 3+2+1 8 SA29.EM OMI4MRM Metalurgija retkih metala 3+1+2 8 SA30.EM Izborni predmet V 2+1+2 6 SA

30.1 OMI4OV Otpadne vode30.2 OTI4TNM Tehnologija novih materijala

Ukupno 11+6+6 30IZBORNI MODUL II - PM**

27.PM OMI4PMPS1 Prerada metala u plastinom stanju I 3+2+1 8 SA28.PM OMI4L Livarstvo 3+2+1 8 SA29.PM OMI4S Sintermetalurgija 3+1+2 8 SA30.PM Izborni predmet V 2+1+2 6 SA

30.1 OMI4OV Otpadne vode30.2 OTI4TNM Tehnologija novih materijala

Ukupno 11+6+6 30EM*) Ekstraktivna metalurgija

PM**) Preraivaka metalurgija



Grupa predmeta

31 OIM4EOP Ekonomika i organizacija poslovanja 3+0 6 NS32 OIM3UK Upravljanje kvalitetom 3+3 6 NS

IZBORNI MODUL II - EM33 EM Izborni predmet VI 3+1+2 6 SA

33.1 OMI4VM Vakuum metalurgija33.2 OTI4MKZ Korozija i zatita

34.EM Izborni predmet VII 2+1+2 6 SA34.1 OMI4MSS Metalurgija sekundarnih sirovina 34.2 OMI4DMP Dobijanje metalnih prevlaka35 OMI4SP Struna praksa 0+0+0+4* 3 SA36 OMI4ZR Zavrni rad 0+0+0+4* 3

Ukupno 11+5+4 30IZBORNI MODUL II - PM

33.PM Izborni predmet VI 3+1+2 6 SA33.1 OMI4MZ Metalurgija zavarivanja33.2 OMI4SMM Sinterovani metalni materijali

34.PM Izborni predmet VII 2+1+2 6 SA34.1 OMI4KM Kontaktni materijali34.2 OMI4PMPS2 Prerada metala u plastinom stanju II35 OMI4SP Struna praksa 0+0+0+4* 3 SA36 OMI4ZR Zavrni rad 0+0+0+4* 3

Ukupno 11+5+4 30

*) asovi se ne ubrajaju u sedmino optereenje


35

2.2. Diplomske akademske studije - master



1 MMI1FM3 Fizika metalurgija III 3+1+2+0 82 MMI1KM Karakterizacija materijala 3+1+2+0 83 Izborni predmet I 2+1+1+0 6

3.1 MMI1TM Termodinamika materijala3.2 MMI1FR Fazne ravnotee3.3 MMI1TS Teorija sinterovanja3.4 MMI1KFT Kinetika faznih transformacija4 Izborni predmet II 3+2+1+0 8

4.1 MMI1FP1 Fenomeni prenosa I4.2 MMI1SSPM Struktura i svojstva plemenitih metala

Ukupno 11+5+6 30



5 Izborni predmet III 3+1+2+0 85.1 MMI1KPDP Konti postupci za dobijanje ice i profila5.2 MMI1MLOM Metalurgija legura obojenih metala5.3 MMI1MLG Metalurgija livenog gvoa i elika5.4 MMI1PRPM Prerada retkih i plemenitih metala6 MIM1TOIDMR Teorijske osnove za izradu diplomskog -master rada 2+2+0+11* 87 MMI1SP Struna praksa 0+0+0+0+6** 68 MMI1IDMR Izrada diplomskog - master rada 8

Ukupno 5+3+2+11 30

*) aktivna nastava na diplomskim studijama se sastoji od asova predavanja (prva cifra), asova auditornih ili raunskih vebi (druga cifra), asova eksperimentalnih vebi (trea cifra) i asova samostalnog istraivakog rada (etvrti broj u oznaci)

**) peti broj oznaava ostale asove, koji se ne ubrajaju u aktivnu nastavu

2.3. Doktorske akademske studije



1 Izborni predmet I 6+4* 151.1 DIM1MNIR Metodologija NIR-a1.2 DIM1PM Projekt menadment2 Izborni predmet II 6+4 15

2.1 DMI1PP Pirometalurki procesi2.2 DMI1HEP Hidro i elektrometalurki procesi2.3 DMI1FM4 Fizika metalurgija IV

Ukupno 12+8 30

*) Aktivna nastava na doktorskim studijama se sastoji od asova predavanja (prva cifra) i asova samostalnog istraivakog rada (druga cifra)



3 Izborni predmet III 6+4 153.1 DMI1MT2 Metalurka termodinamika II

36

3.2 DMI1MR Metalurki reaktori3.3 DMI1MPM Mehaniko ponaanje metala3.4 DMI1FP Fizika vrstoe i plastinosti metala4 Izborni predmet IV 6+4 15

4.1 DMI1MK Metalurka kinetika4.2 DMI1SMKM Savremene metode karakterizacije materijala4.3 DMI1SMM Savremeni metalni materijali

Ukupno 12+8 30



5 Izborni predmet V 6+4 155.1 DMI2FP2 Fenomeni prenosa II5.2 DMI2SMMK Sinterovani metalni materijali i kompoziti5.3 DMI2SPLML Savremeni postupci livenja i modeliranje u livarstvu6 DMI2DDSIR Doktorska disertacija - definisanje teme 0+10 15

Ukupno 6+14 30



7 DMI2DDSIR1 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 1 0+20 30Ukupno 0+20 30



8 DMI3DDSIR2 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 2 0+20 30Ukupno 0+20 30



11 DMI3DDSIR3 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 3 0+20 10

12 DMI3DDIODD Doktorska disertacija - izrada i odbrana doktorske disertacije 20

Ukupno 0+20 30

3. STUDIJSKI PROGRAM TEHNOLOKO INENJERSTVO



Red. br.


Grupa predmeta

1 OIM1M1 Matematika I 3+3 8 TM2 OTI1F Fizika 3+1+2 8 TM3 OTI1OH Opta hemija 3+1+2 8 TM4 OIM1I1 Informatika I 2+0 4 AO5 OIM1EJ1 Engleski jezik I 1+1 2 AO

Ukupno 12+6+4 30


37


Red. br.


Grupa predmeta

5 OIM1EJ1 Engleski jezik I* 1+1 2 AO6 OTI1NH Neorganska hemija 3+1+2 8 TM7 OIM1I2 Informatika II 2+2 6 AO8 OTI1M2 Matematika II 3+3 8 TM9 OTI1IG Inenjerska grafika 2+1+1 6 AO

Ukupno 11+8+3 30


Red. br.


Fond asova ESPB

Grupa predmeta

10 OIM2PS Poslovna statistika 3+3 9 TM11 OTI2FH Fizika hemija 3+1+2 8 NS12 OIM2P Preduzetnitvo 3+3 9 AO13 OIM1EJ2 Engleski jezik II 1+1 4 AO

Ukupno 10+8+2 30


Red. br.


Fond asova ESPB

Grupa predmeta

13 OIM1EJ2 Engleski jezik II 1+1 2 AO14 OTI2AH Analitika hemija 3+1+2 8 TM15 OTI2T Termodinamika 3+3+0 8 NS16 OTI2OH Organska hemija 3+1+2 6 TM17 OIM3UK Upravljanje kvalitetom 3+3+0 6 AO

Ukupno 13+9+4 30


Red. br.


Fond asova ESPB

Grupa predmeta

18 OTI3TOHT Teorijske osnove hemijske tehnologije 3+3+0 6 NS19 OTI3TO1 Tehnoloke operacije I 3+2+1 8 NS20 OTI3NH2 Neorganska hemija II 2+1+2 6 NS21 Izborni predmet I 3+0+2 8 NS

21.1 OTI3E Ekologija21.2 OTI3ZS Zatita ivotne sredine22 OIM1EJ3 Engleski jezik III 1+1 2 AO

Ukupno 12+7+5 30


Red. br.


Fond asova ESPB

Grupa predmeta

22 OIM1EJ3 Engleski jezik III 1+1 2 AO23 OTI3OHT Opta hemijska tehnologija 3+2+1 8 SA24 OTI3TO2 Tehnoloke operacije II 3+2+1 8 NS25 Izborni predmet II 2+1+1 4 NS

25.1 OMI2E Elektrohemija25.2 OTI3T Toksikologija26 OTI3OIM Osnovi instrumentalnih metoda 3+1+1 8 NS

Ukupno 12+7+4 30

38


Red. br. ifra predmeta PredmetFond

asova ESPBGrupa

predmeta27 OTI4NHT Neorganska hemijska tehnologija 3+1+2 8 SA

MODUL I - NHT*28.NHT OTI4PHT Projektovanje u hemijskoj tehnologiji 3+3+0 8 SA29.NHT OTI4UHI Ureaji u hemijskoj industriji 2+3+0 8 SA30.NHT OTI4TNM Tehnologija novih materijala 2+1+2 6 SA

Ukupno 10+8+4MODUL II - IZS**

28.IZS OTI4ZZZ Zagaenje i zatita zemljita 3+1+2 8 SA29.IZS OMI4OV Otpadne vode 2+1+2 6 SA30.IZS OTI4ZZV Zagaenje i zatita vazduha 2+1+2 8 SA

Ukupno 10+4+8 30

*) NHT - Neorganska hemijska tehnologija**) IZS - Inenjerstvo zatite ivotne sredine


Red. br. ifra predmeta PredmetFond

asova ESPBGrupa

predmeta31 OTI4KZ Korozija i zatita 3+1+2 6 SA32 OIM4EOP Ekonomika i organizacija poslovanja 3+0+0 6 SA

MODUL I - NHT33.NHT Izborni predmet III 3+1+2 6 SA

33.1 OTI4TV Tehnologija vode33.2 OTI4KM Korozija materijala

34.NHT Izborni predmet IV 2+1+2 6 SA34.1 OTI4TK Tehnologija keramike34.2 OTI4TS Tehnologija stakla

35.NHT OTI4SP Struna praksa 0+0+0+4 3 SA36.NHT OTI4ZR Zavrni rad 0+0+0+4 3

Ukupno 11+3+6 30MODUL I - NHT

33.IZS Izborni predmet III 3+1+2 6 SA

33.1 OTI4TPOO Tehnologija prerade i odlaganja vrstog otpada 33.2 OTI4POG Preiavanje otpadnih gasova

34.IZS Izborni predmet IV 2+1+2 6 SA34.1 OTI4OZM Organske zagaujue materije 34.2 OMI4MSS Metalurgija sekundarnih sirovina

35.IZS OTI4SP Struna praksa 0+0+0+4 3 SA36.IZS OTI4ZR Zavrni rad 0+0+0+4 3

Ukupno 11+3+6 30




1 MTI1FP1 Fenomeni prenosa I 3+2+1 82 MTI1HPZS Hemijski principi u zatiti ivotne sredine 3+0+3 83 Izborni predmet I 2+1+1 6

3.1 MMI1TM Termodinamika materijala


39

3.2 MTI1HK Hemijska kinetika4 Izborni predmet II 3+0+3 8

4.1 MTI1ATPZS Analiza tehnolokih procesa i zatita ivotne sredine 4.2 MTI1SONM Struktura i osobine neorganskih materijala

Ukupno 11+3+6 30



5 Izborni predmet III 3+1+2 85.1 MTI1EI Elektrohemijsko inenjerstvo5.2 MTI1IIZV Industrijski izvori zagaenja vazduha6 MTI1TOZMR Teorijske osnove za izradu master rada 0+4+0 67 MTI1SIR Studijski istraivaki rad 0+0+0+12 68 MTI1DR Diplomski rad 10

Ukupno 3+19 30




1 Izborni predmet I 6+4* 151.1 DMI2FP2 Fenomeni prenosa II1.2 DTI1OPHT Odabrana poglavlja hemijske termodinamike1.3 DTI1OPHK Odabrana poglavlja hemijske kinetike2 Izborni predmet II 6+4 15

2.1 DTI1OPTK Odabrana poglavlja tehnologije keramike2.2 DTI1NM Nauka o materijalima

Ukupno 12+8 30



3 Izborni predmet III 6+4* 153.1 DTI1ET Elektrohemijska tehnologija3.2 DTI1TKP Teorija korozionih procesa 4 Izborni predmet IV 6+4 15

4.1 DTI1ZS Zatita ivotne sredine 4.2 DTI1AA Aerosoli u atmosferi

Ukupno 12+8 30



5 Izborni predmet V 6+4* 155.1 DTI2TO Tretman vrstog otpada5.2 DTI2TOV Tretman otpadnih voda5.3 DTI2TORZ Teorijske osnove remedijacije zemljita6 DTI2DDDT Doktorska disertacija - definisanje teme 0+10 15

Ukupno 12+8 30

40



7 DTI2DDSIR1 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 1 0+20 30Ukupno 0+20 30



8 DTI3DDSIR2 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 2 0+20 30Ukupno 0+20 30



11 DTI3DDSIR3 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 3 0+20 10

12 DTI3DDIODD Doktorska disertacija - izrada i odbrana doktorske disertacije 20

Ukupno 0+20 30

4. STUDIJSKI PROGRAM INENJERSKI MENADMENT



Red. br.


Grupa predmeta

1 OIM1I1 Informatika I 2+0 4 AO2 Izborni predmet I 3+3 8 TM

2.1 OIM1M1 Matematika I2.2 OIM1M1M Matematika I M3 OIM1OEP Osnovi ekonomije poslovanja 3+3 8 TM4 OIM1OS Osnovi sociologije 3+1 4 TM5 OIM1OM Osnovi menadmenta 2+0 4 TM6 OIM1EJ1 Engleski jezik I 1+1 2 AO

Ukupno 14+8 30


Red. br.


Grupa predmeta

7 OIM1EJ1 Engleski jezik I 1+1 2 AO8 OIM1I2 Informatika II 2+2 6 AO9 OIM1OTE Osnovi trine ekonomije 3+3 8 TM

10 OIM1OO Osnovi organizacije 3+3 6 TM11 Izborni predmet II 2+2 8 TM

11.1 OIM1KK Kultura komunikacije11.2 OIM1OJ Odnosi s javnou

Ukupno 11+11 30


Red. br.


Fond asova ESPB

Grupa predmeta

12 OIM2PS Poslovna statistika 3+3 9 TM


41

13 OIM2OM Osnovi marketinga 3+3 8 NS14 OIM2P Preduzetnitvo 3+3 9 NS15 OIM2EJ2 Engleski jezik II 1+1 4 AO

Ukupno 10+10 30


Red. br.


Fond asova ESPB

Grupa predmeta

16 OIM2EJ2 Engleski jezik II 1+1 2 AO17 OIM2OP Organizaciono ponaanje 2+2 8 NS18 OIM2OTPR Osnovi tehnologije i poznavanje robe 3+3 8 SA19 OIM2FMR Finansijski menadment i raunovodstvo 2+2 4 NS20 OIM2UP Upravljanje proizvodnjom 3+3 8 SA

Ukupno 11+11 30



Fond asova ESPB

Grupa predmeta

21 OIM3OI1 Operaciona istraivanja I 3+3 8 NS22 OIM3TO Teorija odluivanja 3+3 8 NS23 OIM3PP Poslovno pravo 2+0 4 AO22 Izborni predmet III 2+2 8 NS

24.1 OIM3MLJR Menadment ljudskih resursa24.2 OIM3RK Razvoj karijere25 OIM3EJ3 Engleski jezik III 1+1 2 AO

Ukupno 12+9 30



Fond asova ESPB

Grupa predmeta

26 OIM3EJ3 Engleski jezik III 1+1 2 AO27 OIM3UK Upravljanje kvalitetom 3+3 6 NS28 OIM3TS Teorija sistema 3+3 8 NS29 OIM3OI2 Operaciona istraivanja II 2+2 6 NS30 Izborni predmet IV 2+2 8 NS

30.1 OIM3MIS Menadment informacioni sistemi30.2 OIM3JUPR Upravljanje procesima rada

Ukupno 12+11 30



Fond asova ESPB

Grupa predmeta

31 OIM4UPj Upravljanje projektima 3+3 8 SA32 OIM4PEJ Poslovni engleski jezik 3+3 6 AO

33 OIM4UNTI Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama 3+3 8 SA

34 OIM4UIR Upravljanje istraivanjem i razvojem 3+0 8 NSUkupno 12+9 30



Grupa predmeta

35 OIM4PKT Planiranje i kontrola trokova 3+3 4 NS36 OIM4SM Strategijski menadment 3+3 4 NS37 OIM4PREU Pravo i regulativa EU 2+0 2 NS

42

38 Izborni predmet V 2+0 6 SA38.1 OIM4PE Poslovna etika38.2 OIM4EM Ekoloki menadment39 Izborni predmet VI 3+0 6 SA

39.1 OIM4EOP Ekonomika i organizacija poslovanja39.2 OIM4UPm Upravljanja promenama40 OIM4SP Struna praksa 0+0+0+0+4* 241 OIM4ZR Zavrni rad 0+0+0+0+6* 6 SA

Ukupno 13+10 30

*-ostali oblici nastave ne raunaju se u nedeljno optereenje.




1 MIM1M Menadment 2+0+2 62 MIM1L Logistika 2+2+2 83 MIM1EP Elektronsko poslovanje 2+2+1 84 Izborni predmet I 2+2+1 8

4.1 MIM1TP Tehnoloka predvianja4.2 MIM1SUNT Strategijsko upravljanje novim tehnologijama

Ukupno 8+6+6 30



5 Izborni predmet II 2+2+1 85.1 MIM1PS Proizvodni sistemi5.2 MIM1PPM Portfolio projekt menadment6 MIM1TOIDR Teorijske osnove za izradu diplomskog -master rada 2+2+11 87 MIM1SP Struna praksa 0+0+0+0+4* 68 MIM1IDR Izrada diplomskog-master rada 0+0+0+0+4* 8

Ukupno 4+4+12+0+8 30

*-ostali oblici nastave ne raunaju se u nedeljni fond asova aktivne nastave




1 Izborni predmet I 6+4 151.1 DIM1MNIR Metodologija NIR-a1.2 DIM1PM Projekt menadment2 Izborni predmet II 6+4 15

2.1 DIM1ME Makroekonomija2.2 DIM1M Marketing

Ukupno 12+8 30



3 Izborni predmet III 6+4 153.1 DIM1MZ Menadment znanjem3.2 DIM1TI Tehnologija i inovacije


43

4 Izborni predmet IV 6+4 154.1 DIM1SK Sistem kvaliteta4.2 DIM1OM Operativni menadment

Ukupno 12+8 30



5 Izborni predmet V 6+4 155.1 DIM2SM Strategijski menadment5.2 DIM2KM Kvantitativne metode6 DIM2TODD Doktorska disertacija - teorijske osnove 0+10 15

Ukupno 6+14 30



7 DIM2DDSIR1 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 1 0+20 30Ukupno 0+20 30



8 DIM3DDSIR2 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 2 0+20 30Ukupno 0+20 30



11 DIM3DDSIR3 Doktorska disertacija - studijski istraivaki rad 3 0+20 10

12 DIM3DDIODD Doktorska disertacija - izrada i odbrana doktorske disertacije 20

Ukupno 0+20 30

BIBLIOTEKA I INFORMACIONA PODRKA

Tehniki fakultet u Boru u svom sastavu poseduje biblioteku od samog osnivanja. Dananja biblio-teka sa itaonicom je zajednika biblioteka za sve studijske programe i poseduje strunu literaturu (knjige, monografije, udbenike, prirunike, enciklopedije, renike, asopise) iz naunih oblasti koje se izuavaju na

Biblioteka Tehnikog fakulteta u Boru nekad i sad

44

fakultetu i srodnih oblasti. Literatura se nabavlja prema potrebama nastavnih programa i naunoistraiva-kog rada. Kontinuirano se prati nova struna literatura domaih izdavaa, instituta i fakulteta, kao i izdanja iz regiona. Biblioteka nabavlja i najnovije strane knjige, u skladu sa potrebama studijskih programa.

U biblioteci Fakulteta su zaposlena dva bibliotekara sa visokom strunom spremom i jedan knjiniar sa srednjim obrazovanjem. Biblioteka raspolae sa ukupnim prostorom od 81m2 za itaoniki prostor i smetaj bibliotekog fonda. Korienje biblioteke obezbeeno je 12 asova dnevno.

Ukupni fond biblioteke, bez asopisa, je 19397 jedinica. Ovaj broj obuhvata i 1237 diplomskih i magistarskih radova i doktorskih disertacija.

Biblioteka nabavlja i tampane asopise prema zahtevima katedri. Ukupni fond asopisa je 12443 jedinica. Strani asopisi su kupovani u ranijem periodu, a od 2003. godine koriste se u elektronskoj formi preko servisa KoBSON. Za pretraivanje baza podataka studentima u biblioteci je na raspolaganju 10 rau-nara sa pristupom Internetu brzinom od 1Gbps. Studenti mogu pristupiti ovim bazama i preko raunara u raunarskim uionicama, a nastavnici sa raunara u kabinetima ili sa svojih kunih raunara. Preko KoBSON-a i drugih internet servisa korisnicima su dostupne i knjige u elektronskoj formi i katalozi svih domaih i svetskih biblioteka.

Zbirni pregled broja bibliotekih jedinica u visokokolskoj ustanovi (podaci preuzeti iz akreditacionog materijala)

R.B. broj

1 Knjige na srpskom jeziku 87012 Knjige na stranim jezicima 8584

Ukupno 172854 Monografije na srpskom jeziku 50

Ukupno 507 asopisi na srpskom jeziku 1157

8 asopisi na stranim jezicima 11286Ukupno 12443

10 Udbenici na srpskom jeziku 811

11 Udbenici na stranim jezicima 14Ukupno 596

13 Diplomski, specijalistiki i magistarski radovi, doktorske disertacije 1237Ukupno 1237

Ukupno bibliotekih jedinica bez asopisa 19397Ukupno bibliotekih jedinica sa asopisima 31840

Biblioteka obavlja meubiblioteku pozajmicu u zemlji, a pozajmicu iz inostranstva obezbeuje preko Univerzitetske biblioteke u Beogradu. Odreeni broj udbenika i praktikuma se moe kupiti u skriptarnici fakulteta.

Studentima Fakulteta su na raspolaganju i tri raunarske uionice ukupne povrine 171,7m2 sa ukupno 42 raunara, na kojima je instaliran sav softver neophodan za rad studenata.

Detalji iz raunarskih uionica Tehnikog fakulteta u Boru


45

MINERALOKA ZBIRKA

Mineraloka zbirka je formirana 1961. godine, kada je osnovan i Tehniki fakultet u Boru. Vremenom se bogatila, poklonima prijatelja i gostiju koji su obilazili fakultet, kao i angaovanou zaposlenih koji su prikupljali eksponate. Pored mnogobrojnih razliitih minerala, zbirka sadri i uzorke stena, ugljeva kao i fosila. Ukupno ima 10 000 uzoraka sa razliitih lokaliteta. Najznaajniji primerci su svakako minerali bakra iz Borskih rudnih leita, kao i krupni kristali iz rudnika olova i cinka Trepa.

Plan fakulteta je da se brojni eksponati smeste u adekvatan prostor i da se oformi reprezentativna zbirka dostojna tradicije fakulteta i borskog rudnika.

Neki minerali iz zbirke Tehnikog fakulteta u Boru

47

NAUNO-ISTRAIVAKI RAD

Tehniki fakultet u Boru u okviru svoje delatnosti, pored obrazovanja, intenzivno razvija i nauno-istraivaki rad i saradnju sa privredom kao osnovnu postavku razvoja i osavremenjivanja visokokolske nastave. Ova delatnost se samostalno realizuje u okviru Fakulteta od 1974. godine, najpre u okviru tada konstituisanih Zavoda (Zavod za rudarstvo, Zavod za Metalurgiju, Zavod za Mainstvo i Zavod za neorgansku

tehnologiju) za obavljanje nauno-istraivakog rada, a kasnije na nivou celog fakulteta, koji se trenutno u organizacionom smislu posmatra kao jedinstvena nauno-istraivaka jedini-ca. Fakultet je akreditovan za obavljanje nauno-istraivake delatnosti od strane Ministarstva nauke.

U okviru nauno-istraivake delatnosti, Fakultet obavlja i razvija nauni rad samostalno ili u saradnji sa drugim naunim institucijama i privredom na nacionalnom i meu-narodnom nivou, i to u oblasti funda-mentalnih i primenjenih istraivanja, izrade projekata, elaborata, revizija i recenzija, pripreme i izrade tehnike dokumentacije i tehnikih pregleda, kao i usavravanja postojeih i novih naunih dostignua u oblasti rudarstva, metalurgije, neorganske teh no logije, inenjerskog menadmenta, i srodnih oblasti. Sadraj i rezultati naunih istra-ivanja i strunih aktivnosti usklaeni su sa svrhom i ciljevima visokokolske ustanove, pri emu se steena znanja ukljuuju u nastavni proces. Aktivnosti iz ovog sektora obavljaju se prema Petogodinjem planu razvoja nauno-istraivakog rada i Petogodinjem planu razvoja nauno-istraivakog podmlatka.

Fakultet podstie nastavno osoblje da se aktivno bavi nauno-istraivakim radom i da objavljuje Pregled broja projekata i radova u meunarodnim asopisima od osnivanja do danas

48

rezultate tog rada, tako to obezbeuje i odrava nauno-istraivaku opremu, ostvaruje meunarodnu saradnju, razvija informacioni sistem, izdaje naune knjige i publikacije i organizuje meunarodne i domae naune skupove, nabavlja naunu i strunu literaturu i obezbeuje pristup elektronskim naunim bazama podataka.

O dosadanjem nauno-istraivakom radu na Tehnikom fakultetu u Boru najbolje govori podatak da je u proteklih 50 godina uraeno 1177 nacionalnih projekata finansiranih od strane privrede i odgovarajuih dravnih institucija, 13 meunarodnih projekata, objavljeno 407 radova u asopisima meunarodnog znaaja (JCR), te valorizovano 12 tehniko-razvojnih reenja i patenata. O kvalitetu navedenog svedoi i broj citata radova naih istraivaa u asopisima sa SCI liste, koji raste iz godine u godinu - npr., za 2009. godinu - 107 i za 2010. godinu - 146. U tekstu koji sledi, dat je celovit pregled projekata, objavljenih radova u meunarodnim asopisima, tehniko-razvojnih reenja i patenata za period od 1961. do 2011. godine.

SPISAK RADOVA NASTAVNIKA I SARADNIKA TEHNIKOG FAKULTETA U BORU U MEUNARODNIM ASOPISIMA - STANJE SA SCOPUS-a ZA PERIOD 1961-2011.

1972.

ui, M., Pjei, M.Polarographic behaviour of arsenic(III) in alkaline solutions(1972) Journal of Electroanalytical Chemistry, 34 (2), pp. 535-539.

1973.

Petkovi, D., Ruvarac, A., Konstantinovi, J., Truji, V.Thermodynamics of extraction equilibria. Part II. Extraction of uranyl nitrate and chloride with trioctylphosphine oxide(1973) Journal of the Chemical Society, Dalton Transactions, (16), pp. 1649-1653.

1974.

Pjei, M., ui, M., Mini, D.Reduction of Sb(III) on the mercury electrode(1974) Journal of Electroanalytical Chemistry, 57 (3), pp. 429-432.

1975. Blaon, M., Stanojevi, B., Veljkovi, V.Effect of alloying elements on the formation of boride layer on steel(1975) Scripta Metallurgica, 9 (11), pp. 1153-1156.

Hovanec, G.Results of Laboratory Tests on Gold and Silver Leaching by the Cyanidation Process from the Gossan Ore of the Rio Tinto Mine. [Rezultati labaratorijskih ispitivanja luenja zlata i srebra postupkom cijanidacije iz rude Gosan rudnika Rio Tinto.](1975) Rud Glas, (2), pp. 44-51.

1977. ivkovi, ., Bogosavljevi, D., Zlatkovi, V.Kinetics of thermal decomposition of copper basic carbonate. Part I. The analysis of thermogravimetric data (1977) Thermochimica Acta, 18 (2), pp. 235-240.

ivkovi, ., Bogosavljevi, D., Zlatkovi, V.Kinetics of thermal decomposition of copper basic carbonate. Part 2. The analysis of differential thermal data(1977) Thermochimica Acta, 18 (3), pp. 310-314.

ivkovi, Z., Doboviek, B.Kinetics of aluminium hydroxide dehydration(1977) Journal of Thermal Analysis, 12 (2), pp. 207-215.

NAUNO ISTRAIVAKI RAD

49

ivkovi, .Phase transformations of aluminium hydroxide in the calcination process(1977) Thermochimica Acta, 21 (3), pp. 391-398.

1978.

Paulin, A., Zlatkovi, V.Kinetics of copper precipitation with iron in sulphate and chloride solutions.(1978) Transactions of the Institution of Mining and Metallurgy, Section C: Mineral Processing and Extractive Metallurgy, 87, pp. c106-c112. ivkovi, ., Pacovi, N., Filipovi, M.Effect of AlF3 on calcination process of aluminium hydroxide.(1978) Underground Space, 3, pp. 460-485.

1979.

Marjanovi, D., Hovanec, G.Alteration of the Veliki Krivelj Deposit Ore Due to Local Weather Conditions and Autogenous Proce-sses in the Orebody - Iron Dissolution from the Ore. [Promene rude leita veliki krivelj u zavisnosti od lokalnih meteoroloskih faktora i autogenih procesa u rudnoj masi - rastvaranje gvoa iz rude.](1979) Rud Glas, (1), pp. 39-45.

ivkovi, .Kinetics and mechanism of thermal decomposition of lead carbonate(1979) Journal of Thermal Analysis, 16 (1), pp. 3-11.

ivkovi, ., Doboviek, B.Determination of reaction kinetics based on a part of a differential thermal analysis or thermogra-vimetric curve(1979) Thermochimica Acta, 32 (1-2), pp. 205-211.

ivkovi, .Determination of the calibration cosntant gKs in the quantitative differential thermal analysis of powdered materials(1979) Thermochimica Acta, 34 (1), pp. 91-99.

ivkovi, ., Pacovi, N., Filipovi, M.The effect of AIF3 on the calcination of aluminium hydroxide(1979) Thermochimica Acta, 32 (1-2), pp. 181-188.

ivkovi, .The influence of sample mass and particle size on the area of the DTA peak in the differential thermal analysis of powdered materials(1979) Thermochimica Acta, 34 (1), pp. 101-107.

1980.

Dai, B., Marinkovi, S.Carbon-fibre-carbon composites from propylene by chemical vapour deposition.(1980) High Temperatures - High Pressures, 13 (2 - 3), pp. 185-192.

ivkovi, ., Ili, B.Quantitative determination by differential thermal analysis of the heat liberated in the thermolumi-nescence of natural calcite(1980) Journal of Thermal Analysis, 18 (2), pp. 285-290.

50

1981. Stankovi, Z.Effect of Fe(II) ions on kinetics and mechanism of anodic dissolution and cathodic deposition of copper.(1981) Journal of the Electrochemical Society, 128 (9), pp. 1862-1864.

ivkovi, .Thermodynamic analysis of binary metal systems by differential thermal analysis(1981) Thermochimica Acta, 44 (3), pp. 385-390.

1982.

Grizo, A., Pacovi, N., Poposka, F., Koneska, .Leaching of a low-grade chalcocite-covellite ore containing iron in sulphuric acid: The influence of pH and particle size on the kinetics of copper leaching(1982) Hydrometallurgy, 8 (1), pp. 5-16.

Roguli, M., Milenkovi, V., Stojadinovi, S.Influence of deformation parameters on strain hardening texture and residue elastic strain in Al Mg Si Cu alloy.(1982) Light Metal Age, 40 (9-10), pp. 9-12.

1983. Stankovi, Z.Electrochemical reactor with rotary drum electrode - certain electrochemical properties.(1983) Erzmetall: Journal for Exploration, Mining and Metallurgy, 36 (10), pp. 471-474.

Stankovi, Z.The integral capacitance, kinetics and mechanisms of the Cu/Cu(II) system in sulphuric acid media(1983) Electrochimica Acta, 28 (1), pp. 109-112. Stojadinovi, S.Investigation of the influence of thermomechanical treatment on hardening of AlMgSiCu alloys.(1983) Physics of Metals and Metallography, 56 (2), pp. 133-136.

1984.

Pastor, T., Antonijevi, M.Bipotentiometric titrations with standard solutions of manganese(III) and manganese(IV)(1984) The Analyst, 109 (3), pp. 235-238.

Stankovi, Z.Electrochemical reactor with rotary drum electrode - certain technical properties.(1984) Erzmetall: Journal for Exploration, Mining and Metallurgy, 37 (6), pp. 295-298

Stankovi, Z.The effect of Cl(I)- ions on kinetics and mechanism of anodic dissolution and cathodic deposition of copper(1984) Electrochimica Acta, 29 (3), pp. 407-409.

Stankovi, V., Wragg, A.A particulate vortex bed cell for electrowinning: operational modes and current efficiency(1984) Journal of Applied Electrochemistry, 14 (5), pp. 615-621.

Zejnilovi, R., Pjei, M., ljuki, M., Despi, A.Oxygen reaction on titanium catalysed by gold, platinum and palladium(1984) Journal of Applied Electrochemistry, 14 (4), pp. 481-488.


51

1985. Grbovi, M., Hovanec, G.New Modern Facility for Industrial Waters Cleaning by Flotation. [Ureaj za efikasno ienje indu-strijske vode od nafte, ulja, masti i suspendovanih koloidnih vrstih estica.](1985) Rudarski glasnik, (1), pp. 5-8.

Stankovi, Z.Effect of gelatine and thiourea on the kinetics and mechanism of anodic dissolution and cathodic deposition of copper.(1985) Erzmetall: Journal for Exploration, Mining and Metallurgy, 38 (7-8), pp. 361-365.

ivkovi, ., Blei, D.The kinetics and mechanism of the process of nickel oxydation(1985) Thermochimica Acta, 93 (C), pp. 327-331.

1986.

Dimi, V., Anti, M.Problems of Electrofilters Operation Optimization in Power Generating Plants. [Neki problemi optimizacije rada elektrofiltara u termoelektranama.](1986) Rudarski glasnik, (3), pp. 54-64.

Stankovi, Z.Anodic dissolution reaction of chalcopyrite.(1986) Erzmetall: Journal for Exploration, Mining and Metallurgy, 39 (12), pp. 623-628.

Stojadinovi, S., ikara, D., Stanojevi, B., Markovi, D.Determination of Steel Processing Thermomechanical Parameters for Ball Mill Production by Forging.(1986) Metalurgija (Sisak, Yugoslavia), 25 (1), pp. 21-26.

1987.

M. Raji-Vujasinovi, Z. Stankovi. The Influence of Cupric Ions on the Rest Potential of Natural Covellite, J. Serb. Chem. Soc., 52 (10) (1987) 595-600.

Stankovi, Z.Effect of As5+ and Sb3+ ions on the kinetics and mechanism of anodic dissolution and cathodic deposition of copper.(1987) Erzmetall: Journal for Exploration, Mining and Metallurgy, 40 (11), pp. 593-597.

1988.

ivkovi, ., Blei, D.Comparative thermal analysis of commercial and low-grade bauxites(1988) Journal of Thermal Analysis, 33 (2), pp. 413-419.

1989. Grgurac, A., Ivanis, S., Papista, V., Vukovi, M.Blast furnace melting effects of Omarska iron ore in iron works Zeljezara Sisak [Efekti topljenja krupne rude iz omarske u visokim pecima zeljezare sisak](1989) Metalurgija, 28 (2), pp. 59-65.

Magdalinovi, N.A procedure for rapid determination of the Bond work index(1989) International Journal of Mineral Processing, 27 (1-2), pp. 125-132.

52

Magdalinovi, N.Calculation of energy required for grinding in a ball mill(1989) International Journal of Mineral Processing, 25 (1-2), pp. 41-46.

Prodanovi, D., ivkovi, ., Dumi, M.The kinetics of dehydroxylation and mullitization of zettlitz kaolin in the presence of calcium(II) as an ingredient(1989) Thermochimica Acta, 156 (1), pp. 61-67.

Prodanovi, D., ivkovi, ., Stamatovi, M.Kinetics of the dehydration process of aluminium hydrate formed in the kaolin-aluminium powder system(1989) Thermochimica Acta, 156 (1), pp. 53-59.

ivkovi, ., Milosavljevi, N.Contribution to the study of FexSy-O2 system [Prilog proucavanju sistema FexSy-O2](1989) Metalurgija, 28 (1), pp. 11-16.

1990.

ivkovi, ., Milosavljevi, N., estak, J.Kinetics and mechanism of pyrite oxidation(1990) Thermochimica Acta, 157 (2), pp. 215-219.

ivkovi, ., Milosavljevi, N., Grotowska, M., Wojciechowski, W.Thermal decomposition of hexamminechromium (III) chloride(1990) Journal of Thermal Analysis, 36 (4), pp. 1411-1416.

ivkovi, D., Markoti, A., Truji, V.Possibilities of balancing iron production using majdanpek concentrate [Mogucnosti bilansiranja uz upotrebu koncentrata majdanpek u proizvodnji gvozda](1990) Metalurgija, 29 (4), pp. 119-122.

1991.

Grotowska, M., Wojciechowska, R., Wojciechowski, W., ivkovi, ., Milosavljevi, N.Thermal decomposition of the oxo- and hydroxo-bridged binuclear chromium(III) complexes. Part I. Kinetics and mechanism of the processes(1991) Thermochimica Acta, 176 (C), pp. 249-258.

Stankovi, V., Stankovi, S.An investigation of the spouted bed electrode cell for the electrowinning of metal from dilute solutions(1991) Journal of Applied Electrochemistry, 21 (2), pp. 124-129.

1992.

Antonijevi, M., Vukanovi, B., Mihajlovi, R.Natural monocrystalline pyrite as electrode material for potentiometric titrations in water(1992) Talanta, 39 (7), pp. 809-814.

Antonijevi, M., Pacovi, N.Investigation of molybdenite oxidation by sodium dichromate(1992) Minerals Engineering, 5 (2), pp. 223-233.

Guskovi, D., Stankovi, Z., Markovi, D.Some amorphous alloys in Zr-Ru-Mo and Zr-Ru-W systems prepared by rapid solidification(1992) Bulletin of Materials Science, 15 (6), pp. 557-564.


53

Guskovi, D., Stojadinovi, S., Markovi, D. Issledovanie processa prokatki mednoj katanki v cilindrieskih valkah(1992) Tsvetnye Metally, 67 (1), pp. l56

Ignjatovi, R., Ignjatovi, M., Milosevi, S., Stanojlovi, R., Milojevi, Z.Possibility of separation of pyrite from a copper ore by using high-intensity magnetic separators with previous treatment of minerals by means of the solution of a surface active agent(1992) Mines & carrieres. Les techniques, pp. 58-62.

Ivani, Lj., Koovski, B.Kinetika reakciji ustranenia aluminija iz zagrjaznenova rasplava medi s primeneniem okislov cinka i medi(1992) Tsvetnye Metally, 6, pp. 65-67

Ivanova, S., Stuparevich, L., Markovich, D., Guskovich, D. Influence of hard cold working by drawing on texture and microstructure of annealed copper wire (1992) Physics of Metals and Metallography, (6), pp. 87-93

Markovich, D., Guskovich, D., Nestorovich, S., Stoyadinovich, S. Influence of rolling regime during thermomechanical treatment on GP zone behaviour in Al-Mg-Si-Cu alloys(1992) Physics of Metals and Metallography, (10), pp. 100-103

Stojkovi, S., trbac, N., ivkovi, . D.IR spectroscopy in determination of enrichment of low quality bauxites(1992) Spectroscopy Letters, 25 (7) (1992), pp. 1037-

Documents

TF Monografija